Reklama

Za­šti­titi ge­o­graf­sko po­re­klo pro­iz­vo­da i po­nu­di­ti ga evrop­skim po­tro­ša­či­ma za pro­iz­vo­đa­če tre­ba da bu­de pri­o­ri­tet. Je­dan od ta­kvih pri­me­ra je i slo­ve­nač­ka kranj­ska ko­ba­si­ca – brend či­ja je pro­da­ja od do­bi­ja­nja evrop­skog ži­ga kva­li­te­ta udvo­stru­če­na na tržištu Evrop­ske uni­je – sa 380 na 760 to­na u pro­šloj go­di­ni

Da­nas sa­mo 15 slo­ve­nač­kih pro­iz­vo­đa­ča ima ser­ti­fi­kat da je pod ovim ime­nom sta­vlja u pro­met iako su u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji mno­gi pro­iz­vo­di­li ovaj spe­ci­ja­li­tet pod istim ge­ne­rič­kim ime­nom.

Hr­vat­ska i da­lje ima pra­vo da ko­ri­sti ovo ime, ali sa­mo do 2030. go­di­ne, dok će pro­iz­vo­đa­či iz Sr­bi­je na to ima­ti pra­vo do ulaska u EU.

Još 2006. go­di­ne naj­ve­ći slo­ve­nač­ki pro­iz­vo­đa­či su se udru­ži­li i na­pra­vi­li spe­ci­fi­ka­ci­ju ovog pro­iz­vo­da, na ko­ji na­čin se pravi, i za­šti­ti­li ga na na­ci­o­nal­nom ni­vou. Me­đu­tim, tre­ba­lo nam je se­dam go­di­na da to isto ura­di­mo i u EU. Sve to ne bi bi­lo mo­gu­će bez udru­ži­va­nja pro­iz­vo­đa­ča u gru­pa­ci­ju. Da­nas u okvi­ru me­sne in­du­stri­je ima­mo osam za­šti­će­nih pro­iz­vo­da na evrop­skom nivou, re­kla je za Po­li­ti­ka Ana Ah­čin, pred­stav­ni­ca Giz udru­že­nja me­sne in­du­stri­je Slo­ve­ni­je na obe­le­ža­va­nju Da­na evrop­skog kvali­te­ta.

Ka­ko ka­že, ka­da je reč o kranj­skoj ko­ba­si­ci, po­zna­to je da je naj­vi­še pro­ble­ma bi­lo sa Hr­vat­skom, ko­ja je tvr­di­la da je u sta­roj Ju­go­sla­vi­ji ovaj pro­iz­vod imao ge­ne­rič­ki na­ziv i da se kao ta­kav ni­je mo­gao za­šti­ti­ti.

Isti­na je da je jed­no vre­me bi­lo ta­ko, ali sto go­di­na ra­ni­je to je bio auten­tič­ni slo­ve­nač­ki pro­iz­vod. Mi smo mo­ra­li to da doka­že­mo i ceo pro­ces je zbog to­ga tra­jao du­go. Hr­vat­ska je do­bi­la ne­ku vr­stu sa­tis­fak­ci­je ti­me što će mo­ći i u na­red­noj deceniji da ko­ri­sti ovo ime – ob­ja­šnja­va Ah­či­no­va.

Ova gru­pa­ci­ja je na­ja­vi­la sna­žni­ji pro­boj na srp­sko tr­ži­šte gde, ka­ko sma­tra­ju, ima pro­sto­ra za rast pro­me­ta, po­seb­no sa svo­jim za­šti­će­nim bren­do­vi­ma ko­ji ima­ju do­dat­nu vred­nost. Evrop­ska uni­ja ova­kve pro­jek­te sti­mu­li­še jer ima in­te­res da obez­be­di tr­ži­štu je­din­stven kva­li­tet što bi i na­ši pro­iz­vo­đa­či na vre­me tre­ba­lo da shva­te. Ali za taj no­vac mo­gu da kon­ku­ri­šu sa­mo gru­pa­ci­je, a ne po­je­di­nač­ni pro­iz­vo­đa­či.

Naj­ve­ću per­spek­ti­vu za zaštitu ima­ju ko­ba­si­ce, pr­šut, med, sir

Ka­ko je Po­li­ti­ka već pi­sa­la, u Evrop­skoj uni­ji je 2016. go­di­ne bi­lo 1.200 za­šti­će­nih po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da, a iz na­šeg regio­na za to tr­ži­šte kon­ku­ri­še sto­ti­nak bren­do­va. Iako Sr­bi­ja na na­ci­o­nal­nom ni­vou ima vi­še od 50 pro­iz­vo­da sa ozna­kom geografskog po­re­kla, naj­vi­še 40 sa ove li­ste mo­ći će da kon­ku­ri­še za evrop­ski žig. Po­stu­pak za­šti­te je do­sta slo­žen i dugotrajan. Iz ce­log re­gi­o­na naj­ve­ću per­spek­ti­vu ima­ju ko­ba­si­ce, pr­šut, med, sir i spe­ci­fič­ne vr­ste vo­ća i po­vr­ća. Raz­li­ka u ceni, ko­ja ima ovu ozna­ku i one bez nje, iz­no­si od 10 do 30 pro­ce­na­ta. Fran­cu­zi su, re­ci­mo, us­pe­li naj­bo­lje da is­ko­ri­ste ovaj žig, pa nji­ho­va vi­na mo­gu da bu­du sku­plja i do 230 od­sto u od­no­su na ona ko­ja ni­su za­šti­će­na.

Ka­da je reč o me­snoj in­du­stri­ji Sr­bi­ja si­gur­no ima šta da po­nu­di. Me­đu­tim, za sa­da je blo­ki­ra i Evrop­ska uni­ja ko­ja zbog vakcina­ci­je pro­tiv svinj­ske ku­ge, ne uvo­zi na­še me­so. Pi­ta­nje je u ko­joj me­ri su do­ma­ći pro­iz­vo­đa­či sprem­ni da se udru­žu­ju na ovaj na­čin i po­nu­de evrop­skom tr­ži­štu je­din­stven i pre­po­zna­tljiv pro­iz­vod.

Vu­ko­je Mu­ha­di­no­vić iz Me­sne in­du­stri­je ”To­po­la” ka­že da u ovoj in­du­stri­ji u Sr­bi­ji ima do­sta si­ve eko­no­mi­je, pa i udru­ži­va­nje te­ško mo­že ima­ti smi­sla.

Ne zna­mo čak ni ta­čan broj pro­iz­vo­đa­ča ko­ji ra­de na cr­no, pret­po­sta­vlja se da ih ima vi­še od hi­lja­du što je ogro­man broj klani­ca za ova­ko ma­lu ze­mlju, ali je naj­ve­ći pro­blem što vi­še od 90 od­sto njih ra­di na cr­no – ka­že on.

Ka­da je reč o kva­li­te­tu on ni­je spo­ran, čak po­sto­ji i ozna­ka Srp­ski kva­li­tet, ko­jim je obe­le­že­no de­se­tak pro­iz­vo­da do­ma­ćih mesnih in­du­stri­ja, ali to, do­da­je, ni­je do­volj­no, po­seb­no u tre­nut­ku ka­da, osim do­ma­će ne­lo­jal­ne, ima­mo i stra­nu kon­ku­ren­ci­ju.

  • Autor
    Članci
  • Komentari (1)
    Član 30.924

    Predhodni text jasno sve govori ! Srbija nema institucije sistema.Jadina institucija ,predsednik Vučić,prošle god potpisuje sporazum o izvozu mesa za Kinu,pretprošle za Rusiju i ništa.Njegovi savetnici i ministri su ga slagali,da to može tako.

    Pre neku god Tenis i Ferarai odbijaju da pokrenu proizvodnju u Srbiji zbog sive ekonomije.

    Kolega Vukoje je samo otvorio ovu temu i ako mu se svi ne priključimo ,informacija neće doći gde treba.

    Pored problema sive ekonomije text sadrži jednu važnu činjenicu !

    EU ima sredstva fondova praktično neograničena od 2004. god,namenjenim upravo proizvodnji hrane na Evropskom nivou kvaliteta ili više , po standardima EU.

    Sloveniji je bilo potrebno 19 god da implemantira i primeni standarde EU,RH je bilo potrebno 17 god dok Srbija još uvek nema formirane institucije za implementaciju standarda EU .Očigledno je da ova Vlada i ministri nisu u stanja da prate predsednika niti zahteve EU.

    Moje mišljenje je da ako bi poštovali standarde EU,preko 90% mesnih industrija Srbije bi bilo zatvoreno a skoro svo meso i mesne prerađevine bi bile vraćene sa granice.

    Predhodni text jasno pominje recepturu.O kojoj recepturi mi ovde govorimo kada je proizvodnja mesa i Srbiji bez kontrole,meso koje se uvozi je nedefinisanog porekla od životinja koje se hrane konfiskatima namenjenim za upotrebu upravo kod nas , u mesnim prerađevinama nema mesa jer se na kilo mesne mase stavlja 7 kg vode ,začini , aditivi … Karagenan s i ako zabranjen,sve to poveže pa kada se unese u organizam vezuje potkožnu vodu u želatin koji se može samo oprerativnim putem ukloniti !

    Posebna priča je proizvodnja mesa gde se životinjama u bhranu ubacuju antibiotici i stimulatori rasta,pa kad takvo meso stavite na roštilj 2/3 nestane,umesto pečenog sa roštilja dobijete bezukusno kuvano meso !

    U mesnim prerađevinama koje ulaze u Srbiju ne za se ko je nadležan,veterinarska ili fito inspekcija,jer u njima nema životinjskih proteina.

    Danas u jeku kampanje Vlade Sebije za ispitivanje bolesi nastale od osiromašenogUranijuma,niko ne pominje upravo ispitivanje hrane,pogotovu mesa koji svi koristimo i ministri i predsednik i njihove porodice !

    Šta se zapravo krije iza nestale opreme za nacionalnu loboratoriju koju smo dobili još 2000 god.Ko je taj lopov kome ni država ne može ništa?

    Danas slušamo stravične statističke podatke : Godišnje se u Srbiji razboli preko 40.000 ljudi od raka unutrašnjih organa od čega preko 20.000 umire.Da li je samo od Nato bombi ili ima još nečeg !

    Poštovane kolege ! Ako ćutimo , predesednik neće saznati istinu i priča o ulasku u EU,postaće besmislena !

     

Odgovor na: Sa bredniranom hranom u osvajanje EU tržišta

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">