Autor: M. Mitrović, Izvor: Dnevnik
Osnovna karakteristika alternativnih biljnih vrsta je da se gaje na relativno malim površinama i za poljoprivredna gazdinstva su alternativa osnovnim konvencionalnim ratarskim kulturama poput kukuruza, pšenice, suncokreta i šećerne repe, radno su intenzivne ali su i te kako bitne jer uglavnom imaju sigurno tržište i proizvođačima donose veći prihod. Na ovo je ukazao profesor dr Janoš Berenji s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, uključujući se u projekat prekogranične saradnje modela održivog gazdovanja na salašima u pograničnom regionu Srbije i Mađarske.
– U većini slučajeva proizvodnja alternativnog bilja se ugovara, kao, recimo, kod duvana, sirka metlaša i druge, a s druge strane, profit po jdinici površine je znatno veći nego kod gajenja konvencionalnih biljnih vrsta – naglašava Berenji. – Proizvođači duvana redovno ostvaruju i do 15 puta veći profit po jedinici površine u odnosu na pšenicu. Istina, kod pšenice dovoljno je deset minuta truda za proizvodnju jedne tone zrna, a kod alternativnog bilja kao što je sirak metlaš i duvan potrebno je mnogo više radne snage. Kod duvana na jednom hektaru se nalazi 20.000 biljaka, sa svake treba posebno uzbrati svaki list, i to ne jednom već šest puta u razmaku od desetak dana. Kod duvana tipa „berlej” potrebno ga je i sušiti na prirodan način, dok je kod „virdžinije” nešto lakše jer se suši veštački. Međutim, Berenji smatra da se alternativne biljne vrste u potpunosti uklapaju u održivi model poljoprivrede, ne samo na salašima nego i u ostalim poljoprivrednim gazdinstvima, naročito manjima koja ne raspolažu velikim površinama i nemaju specijalnu mehanizaciju, ali još uvek imaju dovoljno radne snage.
– Nalazimo se u vremenu kada je nezaposlenost veoma izražena pa je prilika da se u poljoprivredi ljudi zaposle, ne bilo kako, nego na veoma profitabilan način, proizvodnjom alternativnog bilja. To je u neku ruku hit, ne samo kod nas nego i u drugim evropskim zemljama. Kada uporedimo ekonomsku situaciju i nivo standarda života u Francuskoj, Nemačkoj i drugim najrazvijenijim evropskim zemljama s našom situacijom, nije teško shvatiti da Nemci, Italijani i Francuzi više nikada neće uzgajati sirak metlaš, ali što je neka zemlja uređenija i čistija, više se koriste upravo ekološke metle od sirka metlaša. To je komparativna prednost za nas u proizvodnji sirka i pravljenju metli koje se 95 odsto izvoze, upravo na trište Zapadne Evrope – predočava Berenji.
Na salašu Arpada Rože u ataru Gornjeg Brega, kod Sente, gde se domaćin bavi proizvodnjom alternativnog bilja, zasnovane su ogledne parcele jer je jedan od ciljeva IPA-programa koji Udruženje baštovana Sente sprovodi s partnerima iz Segedina, upravo popularizacija najnovijih saznanja iz oblasti ratarske proizvodnje. Ogledna polja su zasejana sortama Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada pa su na „Danu salaša” ovdašnjim proizvođačima i gostima iz Mađarske prikazane biljke koje su gotovo zaboravljene i sada se vraćaju na polja kao što su konoplja i lan, ili duvan i sirak metlaš prisutni u plodoredu, ali i kako se proizvode neke nove alternativne biljke poput amarantusa.
– Velike su mogućnosti korišćenja proizvoda alternativnog bilja kao što je laneno ulje, samleveno seme konoplje ili čitava serija alternativnog bilja koje se koristi kao ptičija hrana, kao što su svetlo seme, proso, muhar i druge. Svi su imali prilike da vide koje su to specifičnosti gajenja duvana, jer se nalazimo u jednom od proizvodnih centara u Vojvodini, u trouglu Bačke Topole, Sente i Kanjiže, koji i te kako ima veliku perspektivu zbog prisustva kompanije „Japan tobako internešenel” u Senti. Kod proizvodnje duvana evidentno je i prisustvo stručnjaka instruktora na terenu jer praktično ne prođe nedelju dana da instruktor ne dođe na svaku parcelu i s proizvođačima razmotri eventualne probleme. Gajenje alternativnih biljnih vrsta je naročito karakteristično za mala gazdinstva, imaju radne snage i na malim posedima treba da obezbede profit koji je dovoljan za normalan život porodice, pa je upravo takva proizvodnja rešenje za njih – ističe Berenji.