Šljiva je ove godine odlično rodila. Na žalost i prerodila je, pa je uglavnom ostala sitna i time izgubila atraktivnost za otkupljivače i trgovce. Sve to oborilo joj je cenu.

Često se od voćara može čuti da je nerodna godina bolja od rodne. Zvuči nelogično, ali kad je voća malo – cena mu je viša, a beračima treba platiti manje, pa tako zarada bude veća.

Milan Kovačević u Čereviću voće gaji na 45 jutara, a u zasadima preovlađuje šljiva.

„Ove godine šljiva je rodila kao nikada do sada. Na osnovu toga takve su nam i cene.

Robe ima na pretek, i više nego što treba i zahteva naše i rusko tržište,“ konstatuje Kovačević.

Sorta koja prva pristiže, „čačanska rana“ na početku otkupa plaćana je 100 dinara, da bi kraj berbe dočekala na 45. Nakon nje, „čačanska lepotica“ na startu je otkupljivana po 38 dinara, a na kraju berbe za samo 18 dinara po kilogramu. Trenutno se bere „čačanska najbolja“ koju otkupljivači plaćaju između 30 i 40 dinara za kilogram. Proizvođači strepe od novog pada cena, kada počne berba „stenleja“.

Voćar Dejan Jojić u Irigu podseća na to da nevolja nikad ne ide sama, pa tako nisku cenu ove godine prate i povećani troškovi proizvodnje, kao i nezainteresovanost redovnih kupaca iz Rusije.

„Naše kalkulacije su veće nego za prošlu godinu. Moramo se pomiriti s tim da je cena lošija od 30 do 40 odsto u odnosu na lane, dok je ulaganje sigurno za toliko veće. Ova ekonomska kriza kao da se odražava i na rusko tržište. Lane su otkupljivali skoro svu šljivu i nismo mogli da naberemo koliko im je trebalo. Ove godine, oni kupuju na kašičicu,“ kaže Jojić.

Evica Mihaljević iz asocijacije „Srpski plodovi“ kaže da je u celoj Evropi voće dobro rodilo, i da zato ruski trgovci – više nego ranije – insistiraju na kvalitetu, što znači kalibraža + 40. Ona dodaje da se poslednjih godina podižu savremeni zasadi šljiva koji, uz punu agrotehniku, mogu da daju odličan kvalitet ploda, koji je zanimljiv tržištu. U starijim šljivicima, izgled šljiva ne zadovoljava zahteve tržišta, pa zato imaju najnižu cenu i po pravilu završavaju u rakiji.

„Unazad 3-4 godine povećava se otkup sveže šljive za konzumiranje, zamrzavanje, za sečenje, za pekmez i za sušenu šljivu. Tako se otkupi do 75.000 tona šljive, i ta količina se iz godine u godinu povećava,“ konstatuje Mihaljevićeva.

U Srem ruski otkupljivači češće navraćaju pa je zbog toga i cena veća. U Zapadnoj Srbiji gde oni retko dolaze, a gde je šljiva pretežno voće u višegodišnjim zasadima, njena cena doživela je sunovrat. Kilogram šljiva ove godine u valjevskom kraju može biti prodat za nešto više od deset dinara. Tamošnji voćari ne pamte da je za flašu mineralne vode trebalo izdvojiti 5 kilograma šljiva.

Inače, godišnje proizvedemo do pola miliona tona šljiva, a otkupljivači preuzmu samo petinu roda. Najveći deo završava u rakiji koja se, jednim delom, koristi za lične potrebe, ili se poklanja, ali dobar deo završi na sivom tržištu. Procenjuje se da, zbog nenaplaćenih akciza na tu rakiju, država godišnje izgubi 200 miliona evra.

Izvor: Đorđe Simović, Poljoprivreda.info