Opet je na tržištu pšenice ista situacija kao u protekle dve godine – poljoprivrednici su nezadovoljni niskom akotnom cenom novog žita, koje sada u žetvi vredi 19 i 20 dinara po kilogramu i ne pokriva troškove proizvodnje
Na Produktnoj berzi kilogram pšenice iz 2023. godine prodaje se za 22,55 dinara sa PDV-om. Istovremeno, u preduzeću Žito Bačka novi rod otkupljuju po akotnoj ceni od 19 dinara, s tim što na legar ne primaju žito ispod 10,5 proteina i ono ispod 71 hektolitarske mase. Akontna cena znači da je to samo početna, dok će se konačna odrediti kasnije i to zavisno od situacije na tržištu. Po istoj ceni ili sa minimalnom razlikom u koštanju i drugi otkupljivači primaju novo hlebno zrno. “Agromarket” je za novi rod pšenice odredio akontaciju od 20 dinara po kilogramu.
Ratar iz Subotice Miroslav Matković kaže da je ova akotna cena daleko ispod proizvodne cene koštanja pšenice i da novo žito treba da bude bar 28 dinara sa PDV-om, ukoliko prosečan prinos bude 3,5 tona po jutru.
”Kao prošle i pretprošle godine, trgovci žitom po niskoj ceni otkupljuju novi rod, jer dobro znaju da se većina poljoprivrednika zadužila za repromaterijal i da mora da se razduži čim skine rod. Zato će opet oni koji drže silose imati odličnu zaradu, pošto će najveći deo nove pšenice kupiti po ceni ispod proizvođačke, a ratari biti na gubitku”, kazao je Matković.
I Zadružni savez Vojvodine, kao i poljoprivrednici, smatra da novi rod pšenice vredi više. Na sajtu su objavili da treba da staje 29,63 din/kg ako na poljima bude žita u proseku od 5,5 t/ha. Do računa su došli na osnovu troškova proizvodnje, koji su iznosili po hektaru skoro 163.000 dinara.
Tržišna cena pšenice roda 2024. još uvek nije formirana, dok je tržišna cena pšenice roda 2023. (sa kojom se trgovalo u poslednjim nedeljama) znatno niža od cene koštanja proizvodnje pšenice roda 2024. godine, na osnovu čega se može očekivati da i otkupna cena pšenice ovogodišnjeg roda bude formirana ispod cene koštanja proizvodnje, u vreme žetve i neposredno nakon žetve.
Upravni odbor ZSV-a predložio je da se obezbedi hitna intervencija države na tržištu kroz obezbeđivanje dugoročne mere subvencionisanja kamata na kredite kod poslovnih banaka, radi smanjenja kamatnih stopa za poljoprivredne kredite na nivo od 1–2 procenta, što bi ublažilo nedostatak novca u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji u vreme žetve pšenice i omogućilo proizvođačima i zadrugama da pokriju troškove proizvodnje i žetve.