Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima JP “Vode Vojvodine”, pod sistemima za navodnjavanje je tek 70.000 hektara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga – ispod 53.000 hektara

“To je katastrofalno malo. Oko 50.000 hektara je ništa. Na primer jedna Albanija navodnjava 370.000 hektara i onda se čudimo zašto nam dolazi rano voće i povrće od njih. Za poslednjih deset godina, suše su odnele u Srbiji šest milijardi dolara”, tvrdi poljoprivredni analitičar Branislav Gulan.

Da bi se navodnjavane površine povećale, država je 2014. godine od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 100 miliona evra. Koliko je tog novca i na šta do sada utrošeno, pitanje je na koje Euronews-u u Ministarstvu poljoprivrede nisu odgovorili.

“Površine nisu povećane. Ja verujem državnim institucijama i njihovim saopštenjima. Sistemi se ne povećavaju. Pare su došle od Abu Dabija, trebalo je sve da bude završeno, nekoliko desetina hiljada je obećavano narodu da će biti završeno do 2019. godine. To nije urađeno, nešto se radi, nešto se gradi. Zvaničnih podataka nema”, kaže Gulan.

“Gradimo crpnu stanicu Srbobran – Bogojevo, dakle na jednom od kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav”, kaže Igor Kolaković iz JVP “Vode Vojvodine”.

To je jedan od ukupno 29 projekata koji se u Vojvodini rade novcem iz kreditne linije iz Abu Dabija, pojašnjavaju u Vodama Vojvodine. Iz te crpne stanice voda će potisnim cevovodom stizati do buduće brane i akumulacije na reci Krivaji, koja se sada takođe gradi.

Ona će omogućiti navodnjavanje 10.000 hektara zemlje i rešiti ekološki problem vodotoka koji leti često presuši. Kolaković pojašnjava da su 2017. krenuli prvi radovi na terenu, a da je do sada 15 projekata završeno, osam je u završnoj fazi, dok je još šest u toku.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Marija Ćosić smatra da nije tačno da se samo 1,4% useva u Srbiji navodnjava i tvrdi da su to neki stariji podaci, a da se sada navodnjava blizu tri odsto registrovanih poljoprivrednih kultura, što je oko 120.000 hektara.

Profesorka ističe da je navodnjavanje sjajna mera, ali da se ne mogu prevazići ni klimatske promene, ni suša samo primenom navodnjavanja. “To su velika ulaganja, naročito kada su u pitanju pojedinačna poljoprivredna gazdinstva. Tu se radi o intenzivnim voćarskim zasadima, gde je ulaganje od 50.000 do 100.000 evra po hektaru”, kaže profesorka Čosić.