Nadležni državni organi trebalo bi što pre da donesu odgovarajuće mere kako bi bilo poboljšano stanje na tržištu osnovnih ratarskih proizvoda, jer su sadašnje cene suncokreta, soje i kukuruza znatno niže od troškova njihove proizvodnje, izjavio je danas predsednik Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) Radislav Jovanov.
Upravni odbor ZSV zatražio je da država preispita monopolsko ponašanje otkupljivača suncokreta na domaćem tržištu, da zabrani uvoz jestivog i sirovog ulja, kao i da otkupi određene količine jestivog ulja, kako bi kreirala kakvo takvo tržište, rekao je Jovanov Tanjugu.
Tanjug (Jaroslav Pap)Tanjug (Jaroslav Pap)
Podsetivši da su ove godine ključne domaće ratarske kulture posejane na većim površinama nego lane i da se očekuje dobar rod, on je upozorio na to da su poljoprivrednici širom Srbije imali mnogo veće troškove u proizvodnji kukuruza, suncokreta i soje u odnosu na cene koje im nude otkupljivači.
„Prema proračunu ZSV, ovogodišnji troškovi proizvodnje suncokreta su 36,67 dinara za kilogram, pa bi, uz akumulaciju od deset odsto, prodajna cena trebalo da bude 40,33 dinara“, rekao je Jovanov napominjući da je uzet u obzir prosečni prinos od 2,8 tona po hektaru.
Zato je neprihvatljivo da prerađivači nude proizvođačima cenu od 24 dinara ili koji dinar vise, kao što ratare zabrinjava i aktuelna cena kukuruza od 12 do 13 dinara za kilogram, ocenio je Jovanov.
On je precizirao da troškovi u proizvodnji najrasprostranjenije domaće žitarice iznose 17,81 dinar za kilogram, dok bi sa minimalnom akumulacijom trebalo da prodajna cena kukuruza bude 19,59 dinara, uz očekivani prinos od šest tona.
I realna prodajna cena soje trebalo bi da bude 43,33 dinara po kilogramu ako se ima u vidu da su proizvodni troškovi iznosili 39,39 dinara, istakao je Jovanov napominjući da je dobro to što je počelo projektovanje cene te kulture na iznosu od oko 43 dinara za kilogram.
Predsednik ZSV je napomenuo da su prošlogodišnje cene tih osnovnih domaćih ratarskih kultura bile znatno vise nego ranijih godina, zbog posledica ekstremne suše, pa su proizvođači odlučili da ovog proleća zaseju i nešto veće površine očekujući relativno dobre cene.
Jovanov je istakao da bi nadležni državni organi trebalo da donesu odgovarajuće smernice o tome šta i koliko proizvoditi, u svakoj proizvodnoj godini ali je dodao da se zbog naše stihijske proizvodnje ne može kriviti samo država nego da odgovornost za to snose i strukovne organizacije i institucije, zadruge pa i sami proizvođači.
Izvor: Tanjug