Srbija bi uskoro mogla da dobije uređaj za proizvodnju kajmaka ujednačenog i vrhunskog kvaliteta, koji bi, kako ističu autori patenta, imao „prođu“ na svakom tržištu i postao nacionalni brend.
Na ideju da konstruišu takav uređaj došli su profesor Ognjen Maćej i inženjer Dušan Marković, a njihov patent će omogućiti povećanje proizvodnih kapaciteta, uz zadržavanje autohtonog načina proizvodnje.
Proizvodnja kajmaka u Srbiji sada je dosta usitnjena, a kako je ukazao Maćej, najveći problem je mikrobiološka slika kajmaka, budući da se priprema na otvorenim prostorima, takozvanim katunima, uglavnom na planinama.
– Zbog toga smo došli do ideje da napravimo uređaj koji bi omogućio da se dobije kajmak ujednačenog, odnosno standardnog kvaliteta, da se proizvodi na izvorni način kako bi se sačuvale sve njegove senzualne karakteristike i hemijski sastav, a da mu se obezbedi dobra mikrobiološka slika – naveo je Maćej.
Prednost uređaja je i njegova ekonomska opravdanost, jer omogućava da se proizvede veća količina kajmaka na manjem prostoru. Kajmak se proizvodi samo u pojedinim delovima zemlje, pre svega u zlatiborskom, užičkom i kraljevačkom području.
Proučavajući užički kajmak, zlatarski sir i svrljiški sir, u sklopu projekta Ministarstva nauke, tvorci patenta su u toku istraživanja na tim područjima zaključili da je kajmak veoma dobrog kvaliteta, ali da se razlikuje po hemijskom sastavu, količini masti ili proteina.
– Tu smo dobili ideju da napravimo patent vertikalnog tipa, ali već uveliko pravimo i uređaj horizontalnog tipa, sa pokretnom trakom i većeg kapaciteta – objasnio je Maćej.
Patent treba da podstakne proizvodnju kajmaka u brdsko-planinskim područjima, u kojima klima pogoduje proizvodnji kvalitetnog mleka i da se na taj način ožive sela, a mladi motivišu da ostanu na selu i podstakne osnivanje malih radionica.
Na taj način stvorila bi se mogućnost da otkupe mleko na manjem prostoru, da ga lako transportuju i da se kajmak proizvodi tokom cele godine, objavljeno je u Agrobiznis magazinu.
Proizvodnja kajmaka je ograničena na mali broj zemalja, na primer Hrvatska i Slovenija ne proizvode kajmak, i tu prednost treba iskoristiti, smatra Maćej.
Kako je dodao, Srbija može biti poznata po kajmaku kao izvornom proizvodu, kao što je Švajcarska poznata po proizvodnji sira, Holandija po gaudi, Italijani po sirevima sa plemenitim belim plesnima, gorgonzoli, rokforu…
Cilj tvoraca patenta je da drugima daju šansu da nastave da rade na projektu i da usavršavaju proizvodnju kajmaka. Prilikom izrade uređaja pomagalo im je 40 saradnika, a trogodišnje istraživanja proizvodnje užičkog kajmaka i zlatarskog i svrljiškog sira finansiralo je Ministarstvo nauke.
Uređaj je kapaciteta 100 litara. U kadice se sipa mleko, nakon formiranja kore, kajmak se skida i pomoću cevi, mleko se šalje u prihvatni sud u kojem se pravi sir. Uređaj omogućava i strujanje vazduha, kako bi se formirala kora.
Unutra su postavljene i UV lampe, kako bi se i unutrašnja površina uređaja sterilisala od mikoroorganizama. Protok vazduha je optimalan kako bi se što bolja formirala kora, odgovarajuće debljine i vlažnosti. Takođe postoji i sistem za hladjenje, koji treba da ohladi koru i omogući očvršćivanje masti kako bi se kora lako skinula.
Mašina ima uređaj za pranje koji pod pritiskom pumpe pere ceo sistem koji je zatvoren, ne mora da se pere ručno i to je suština cele priče. Proces formiranja kajmaka sa hladjenjem može da traje do 24 sata, dok bi u individualnoj proizvodnji to trajaloi do 12 sati duže. Skraćivanje procesa proizvodnje je ekonomski opravdano, a kvalitet kajmaka bolji.
Izvor: Tanjug