Srbija je rekorder u smanjenju setvenih površina pod pšenicom, koje su u poslednjih 20 godina gotovo prepolovljene, a stručnjaci kažu da se taj nepovoljan trend može promeniti gajenjem u plodoredu, povećanjem subvencija, uključivanjem prerađivača u ugovaranje proizvodnje i licenciranjem većeg broja javnih skladišta.
Pšenica je u Srbiji jesenas zasejana na 482.000 hektara, a kako su eksperti i predstavnici poljoprivrednika istakli u izjavama Tanjugu, naša zemlja treba da stabilizuje proizvodnju hlebnog žita na površini od 500.000 do 600.000 hektara, ali i da poveća prosečne prinose.
Direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković upozorio je da smanjenje setvenih površina nije bilo praćeno porastom prosečnih prinosa, već su, naprotiv, ti prinosi padali, „tako da smo doveli sebe na ivicu toga da budemo uvoznici pšenice“.
„Srbija nikada ne bi trebalo da zaseje manje od 500.000 hektara, sve dok prosečan prinos (pšenice) ne bude prešao pet tona po hektaru. Kada prosečni prinosi budu iznad pet tona, tek tada bi bilo realno i bez ikakve opasnosti, sejati manje površine“, rekao je on.
Saković je napomenuo da ove godine treba očekivati prosečne prinose pšenice od četiri tone po hektaru.
Ševarlić: Krenuti putem povećanja prinosa po hektaru
On je ukazao da će skok cene pšenice možda ubediti ratare da poseju više, ali i istakao da se ne treba oslanjati na to, već bi država morala da subvencijama za nabavku semena i veštačkog đubriva stimuliše proizvođače da zaseju veće površine.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić ocenio je da je za Srbiju značajnije da krene putem povećanja prinosa po hektaru, odnosno intezivira proizvodnju pšenice, umesto modela povećanja površina.
Srbija bi se na taj način, prema njegovim rečima, približila proseku evropskih zemalja i konkurentnosti i rentabilnosti proizvodnje pšenice, jer u „protivnom pitanje je da li ćemo održati i ovoliku površinu pod pšenicom“.
„U tom cilju država mora da otkupljuje barem jednu petinu ukupnih društvenih potreba na godišnjem nivou za Robne rezerve i na taj način praktično u startu niveliše relativno veću otkupnu cenu pšenice u sezoni žetve, jer najveće probleme poljoprivredni proizvođači imaju upravo sa cenom u momentu žetve“, ukazao je Ševarlić.
On je naveo i da treba voditi računa da ne dođe do takozvanog „nefer“ uvoza pšenice iz zemalja koje „daleko više subvencionišu njihovu proizvodnju i ratare nego što je to slučaj sa Srbijom“.
U Vojvodini daleko više skladišta i industrijskih mlinova
Ševarlić je kazao da se to posebno odnosi na period od februara 2014. kada bude istekao prelazni trgovinski sporazum Srbije sa EU i kada sa aspekta carina, budu izjednačeni uslovi privređivanja za Srbiju i članice EU, kojih će tada biti 28, jer će i Hrvatska ući u Uniju.
„Drugi vid pomoći države jeste licenciranje značajnog većeg broja silosa za javna skladišta, posebno ispod Save i Dunava, jer njihov broj i teritorijalna raspoređenost ne odgovara potrebama proizvđača, jer su upućeni isključivo na privatne mlinove ili na skladištenje u svojim amabarima“, rekao je on.
Ševarlić je objasnio da proizvođači sa područja Vojvodine, pored daleko većeg broja javnih skladišta, na raspolaganju imaju i veliki broj industrijskih mlinova koji otkupljuju značajne količine pšenice.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović takođe se složio da država mora da preduzme značajnije mere za stabilizaciju i povećanje proizvodnje pšenice i uopšte hlebnih žita, jer je to važno za prehrambenu sigurnost zemlje.
Cvijanović je mišljenja i da u slučaju nepovoljnih vremenskih prilika, kao što je velika suša zabeležena prošle godine, treba zasejati određene površine i u proleće, jer naši selekcionari su proizveli veoma kvalitetne jare sorte pšenice.
Ekspert Privredne komore Srbije Vojislav Stanković naglasio je da bi, iako su rezultati ovogodišnje žetve dobri, Srbija morala da stabilizuje proizvodnju pšenice na oko 600.000 hektara i da u svakom trenutku ima raspoloživih milion tona hlebnog žita za izvoz.
Pored povećanja površina, neophodno je pšenicu gajiti u plodoredu sa kukuruzom, suncokretom, sojom i ostalim letnjim kulturama, jer su prinosi veći, zakorovljenost manja, kao i upotreba pesticida, rekao je on.
Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika ukazao je da zemljoradnici već više godina zahtevaju od nadležnih da se po pitanju pšenice uključe mlinari i pekari, da bi i oni vodili računa o svojoj sirovini, odnosno inputu, a ne da čekaju intervenciju robnih rezervi u vreme ili posle otkupa “ i da kažu mi nemamo pšenice, ili da se interveniše, kako ne bi cena hleba otišla gore“.
On je objasnio da se radi o ulasku u neku vrstu zajedničke proizvodnje, u kojoj bi pre setve bila ugovorena proizvodnja sorte koja je prerađivačima potrebna, kako bi poljoprivrednici mogli da naprave računicu i planiraju.
Ovogodišnja žetva pšenice privodi se kraju. Ratari su zadovoljni kako je rodilo, ali to zadovoljstvo i ovog puta kvari im cena od 22 do 23 dinara za kilogram žita.
Izvor: RTV, Tanjug