Država mora da omogući da tov junadi i proizvodnja junećeg mesa postanu profitabilni i da opredeli podsticajna sredstva koja će usmeravati u ovu delatnost. Stočarstvo očekuje novi investicioni ciklus
Proizvodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo da je ugašena, ali i pored toga ona je najveći proizvođač stočarskih proizvoda kada su u pitanju zemlje bivše SFRJ. Međutim, u ovoj delatnosti već više decenija godišnji pad proizvodnje je od 1,5 do tri odsto. Danas je poražavajuća situacija, smanjenje proizvodnje i izvoza po preferencijalnim uslovima za „baby beef“. Istovremeno, porast beleži izvoz živih životinja, a cilj Srbije je da se izvozi meso, odnosno proizvodi iz viših faza prerade. Zbog toga je neophodno preduzeti mere da bi se ponovo krenulo od početka i da bi se napunile prazne staje u Srbiji. Ovo je između ostalog zaključeno na zajedničkom sastanku Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na temu ,,Kako ojačati položaj domaćih proizvođača i prerađivača mesa“. Kako je istaknuto, cilj zajedničkog sastanka bio je da se ukaže na realne potencijale u govedarstvu Srbije, te da se kroz isticanje važnosti jačanja strukovnog organizovanja, dođe do povezivanja struktura i zatvaranja lanca stočarske proizvodnje. Očekivanja su da se nakon konsolidacije stočarstva, bez koga nema ni razvijene poljoprivrede, domaći proizvođači ponovo pozicioniraju na međunarodnom tržištu, pre svega, EU i Ruske Federacije. Ocenjeno je i da je Srbija izgubila zahtevna tržišta za izvoz, kao što su Italija i Grčka, i da je sada veoma teško da se vrati na njih, ali da ipak nije nemoguće.
Samostalni savetnik u Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije PKS, Jasna Stevanović, u uvodnom izlaganju je istakla da je u govedarstvu Srbije (gde ima oko 920.000 grla) kontrolisan uzgoj samo pet odsto životinja. Po njenim rečima, u Srbiji postoji oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda. U njima postoji mogućnost za klanje milion grla, ali njih nema, pa se godišnje zakolje manje od 200.000. Problem je što ne postoji klasiranje trupova goveda, ovaca ili svinja u klanicama. Zbog toga nije odgovarajuće ni plaćanje na osnovu kvaliteta. To ćemo morati uskladiti sa Uredbom EU, rekla je ona. Sekretar Udruženja za poljoprivedu, prehrambenu industriju i vodoprivredu PKS, Nenad Budimović, istakao je da će asocijacija privrede biti u funkciji povećanja proizvodnje junećeg mesa.
Savetnik ministra poljoprivrede, koji je bio i moderator skupa, Ljubiša Jovanović, posebno je istakao da će u buduće stočarstvo, kao važna delatnost biti u prioritetu Vlade. Istakao je da ona ima jasnu nameru da podrži sektor koji je devastiran poslednje decenije, a najbolji podatak je da će polovina para koje dolaze iz Ujedinjenih arapskih emirata, dakle oko 150 miliona dolara, biti usmereno u ovu delatnost. Jer, bez novog investicionog ciklusa, neće biti oporavka proizvodnje. Kredit će proizvođači dobiti po povoljnim uslovima, a to znači po kamati od oko tri odsto, grejs periodom od dve godine, a rok za vraćanje duga biće sedam – osam godina. Cilj ovog ulaganja je vraćanje proizvodnje, za domaće tržište i – izvoz. Do sada smo govorili da je poljoprivreda naša šansa, a sad hoćemo to da dokažemo u praksi. Ministarstvo poljoprivrede će u ovoj oblasti imati tri pravca, a to je zakonodavna aktivnost, institucionalna i kroz mere podrške, naglasio je Nenad Terzić, iz Ministarstva poljoprivrede. Po njegovim rečima u toku je inoviranje zakona, pre svega, o podsticajima u agraru.
Rukovodilac u preduzeću ,,Dragan Marković“ u Obrenovcu, Čedomir Živanović, ukazao je na tragediju u srpskom govedarstvu, a to je pokolj teladi i njihovo izvoz. Direktor firme ,,Kotlenik“ kod Kraljeva, Milomir Tošović, koji je i predsednik Grupacije klanične industrije PKS, istakao je da je najveći problem srpskog agrara gašenje proizvodnje junećeg mesa. Mi nemamo junećeg mesa u tipu ,,baby beef“ za izoz. Primera radi, rekao je on, 2006. godine smo izvezli oko 2.300 tona, a ove će to biti tek nešto više od 100 tona. Pre dve i po decenije iz Srbije se godišnje izvozilo oko 30.000 tona ovog kvalitetnog crvenog mesa. Za punjenje staja, on je predložio da se novac od subvencija usmeri u ovu granu. Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, Đorđe Bugarin, je naglasio da ne treba čekati strategiju, koja će dobro doći, već da odmah treba doneti programe sa kojima ćemo razvijati stočarstvo u svim delovima zemlje gde za to postoje uslovi. Preduzeće ,,Đurđević“ iz Pećinaca je već na putu obnove stočarstva. Jer, po rečima Milenka Nikitovića, uskoro iz uvoza stiže blizu 1.000 teladi namenjenih tovu. Po njegovim rečima, trenutno niska cena kukuruza, ne znači da će potrošači imati i nisku cenu mesa.
Izvor: PKS