U užičkom kraju kvalitetni i ukusni plodovi voća doslovce nemaju cenu – sve je budzašto, pišu Novosti.
Ovih dana seljaci predaju otkupljivačima kilogram industrijske jabuke za pet do šest dinara po kilogramu, pa se dešava da posle ovakve trgovine, za 30 kilograma prodatih jabuka svojoj deci mogu da kupe – jedan napitak sa ukusom ovog voća, od – dva decilitra.
Ceo prehrambeni lanac u Srbiji pao je na niske grane, čini se da voće nikome ne treba, pa se ljudi u selima nikome ne žale. Voćari se jedino nadaju da će im makar malina u skladu sa ugovorima biti isplaćena do kraja godine, tada će platiti nagomilane račune.
„Stanje u voćarstvu i prerađivačkoj industriji je tragikomično, pa se smejemo apsurdima poput ovog s jabukom i tugujemo zbog uzalud uloženog rada i novca, istovremeno“, kaže Desko Stojanović, sekretar voćarskog udruženja “Vilamet” iz Arilja.
„Jednom radniku treba obezbediti 2.000 dinara dnevnice da skuplja jabuke, a na kraju dana, njegov učinak toliko ne vredi. Slično je i sa šljivom, koju prodajemo za 12 do 15 dinara po kilogramu, a isplaćene dnevnice višestruko premašuju zaradu. Otkupljivači obaraju cenu i analizama kvaliteta ploda, prilikom otkupa, kako im se prohte, a mi se tu ništa ne pitamo“.
A mislili su seljaci, od isplate maline živeće od prodaje jabuka, šljiva, kupine, ali su se prevarili u računici.
„Do prošle nedelje otkupna cena kupine bila je 150 dinara za kilogram, sada je spala na 90 do 100“, žali se Dragan Bogdanović iz “Vilameta”. Loše stanje traje godinama, pa je zasada sve manje, jedan po jedan, seljaci dižu ruke od voćnjaka i zasada.
Istina je da nema jagme za voćem, prehrambena industrija je upropašćena, ali ako dva decilitra soka od jabuke koštaju koliko i 30 kilograma ovog voća, razlika u ceni ipak je prevelika, ona manjim delom završava u troškovima prerade, a većim delom u nečijem džepu.
Istovremeno u prvoj polovini godine Srbija je uvezla više voća nego što je izvezla. Sve ovo je nelogično srpskom seljaku, a pametan odgovor ne dobijaju gde god da pitaju.
Slušaju samo loše vesti od svojih kolega iz svih krajeva države. Jedan u Čačku posekao šljivik pod rodom, jer je za kilogram šljive mogao da kupi – žvaku. Tako je otkup u čačanskom kraju praktično obustavljen. Kažu im stručnjaci, šljiva je prerodila, puno je ima, a stanje na tržištu diktira cenu.
Znaju voćari da se situacija neće brzo popraviti, hteli bi samo da se malo požale, a znaju da budu i samokritični.
Usled besparice, njihovi zasadi su “nerentabilni”, mali, primenjuju se najčešće samo najnužnije agrotehničke mere. Veza između voćara i prerađivača su im otkupljivači, pa usud poljoprivrednika oni određuju.
Izvor: Novosti