Izvor: Tanjug

Srbija bi u narednim godinama mogla postati jedan od vodećih proizvođača borovnice u Evropskoj uniji, ukoliko se nastavi trend povećanja površina pod zasadima u našoj zemlji, i to na godišnjem nivou od 50 hektara.

U Srbiji se borovnica gaji već šest godina i trenutno je pod zasadima tog voća između 80 i 100 hektara, što su još uvek male površine u evropskim i svetskim okvirima, izjavio je predsednik Nacionalnog udruženja „Srpska borovnica“ Aleksandar Leposavić.Španija, koja je jedan od lidera u proizvodnji borovnica u EU, u ovom trenutku ima 500 hektara zasada. Leposavić je u izjavi novinarima ukazao da problem za dalje širenje i intenziviranje proizvodnje borovnice u Srbiji predstavljaju dosta skupe sadnice koje su uvozne, a početna investicija za podizanje zasada košta i do 25.000 evra. Prema njegovim rečima, proizvođači borovnice u Srbiju uglavnom su „prepušteni sami sebi“, a visina državnih podsticaja za taj vid proizvodnje „nije dovoljna“.

Naime, borovnica je višegodišnja biljka koja zahteva dosta strpljenja, tako da se značajniji prinosi i veći prihod mogu očekivati nakon tri godine od podizanja zasada. Leposavić je naglasio da proizvodnja borovnica u našoj zemlji ima dobru perspektivu, jer se srpska borovnica plasira u Austriju, Englesku, Holandiju, Nemačku, a za našom borovnicom postoji i interes na ruskom tržištu.

On je naveo i da visoke izvozne i cene borovnice na domaćem tržištu koje se kreću od pet pa do čak devet evra po kilogramu, i količine koje se mogu proizvesti u Srbiji predstavljaju i potencijal za izuzetno visok devizni priliv. Ove godine domaći proizvođači očekuju prinose od 10 do 15 tona po hektaru, što bi značilo bruto-prihod od 45.000 evra po hektaru. Prednost srpske borovnice je i u tome što dospeva na berbu posle borovnice iz Španije, a pre borovnice iz Poljske i Nemačke, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržištu, kazao je Leposavić.

Koordinator projekta „Svetska – srpska borovnica“ Dragan Milosavljević istakao je da srpska borovnica ima isti kvalitet kao svetska, ali i ukazao da borovnica nije dovoljno prepoznata na domaćem tržištu, a u našoj zemlji ne postoji kultura potrošnje te namirnice. Milosavljević je rekao da je reč o projektu čija je ukupna vrednost 90.000 dolara, a Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) je donirala oko 60.000 dolara. On je ukazao i na neophodnost pravilnog targetiranja tržišta kako bi bili ostvareni dobar plasman i zarada.