Komercijalno se gaji 20-ak vrsta pečuraka, najčešćešampinjoni, šitake i bukovače, dok je uzgoj tartufa daleko najprofitabilnija ljoprivredna delatnost

Vrednost pečuraka je nutritivna i farmaceutska, a proizvodnja dostupna širokom krugu zainteresovanih. U Novom Sadu nedavno je osnovana zadruga „Agrogljiva“, sa više od 300 kooperanata privučenih mogućnošću pristojne zarade.

Blanka Savić, direktorka „Agrogljive“, ističe da članovi zadruge gaje deset biomedicinskih gljiva, a najpoznatiju, ali i najskuplju, „koni firencis“, za sada samo eksperimentalno u uslovima koji se mogu smatrati laboratorijskim.

Oponašati prirodu

Članovi zadruge u većoj meri gaje šitaku, vanadermu i tri vrste tartufa.

Bukovače ima dosta na tržištu, pa izbegavaju da je podižu, dok je uzgoj šampinjona izostavljen jer, ističe Savićeva, u našim uslovima više nije moguće gajiti organskim načinom proizvodnje.

Uzgoj tartufa je najunosnija investicija u poljoprivredi i mora se posedovati zemlja u vlasništvu. Ugovori sa zadrugom su najstrože čuvana poslovna tajna; samo jedna osoba iz zadruge nadzire uzgoj tartufa, od početka do berbe. Mesto uzgoja se prikriva – reč je o posedovanju „dijamanata na otvorenom“.

Šitaka se gaji u zatvorenom, ali u zadruzi ističu da svaki prostor – podrum, suteren, garaža, soba – može jednostavno da se pretvori u gljivarnik. Potrebne su police, dosta žice, dva snažnija ventilatora i klima-uređaj. Od zadruge se kupuje kompast i godišnje se tri puta obnavlja kompletan uzgoj gljiva, pri čemu se uvek prihoduje dvostruko više nego što se uloži.

Uzgoj šitake je imitacija njenog prirodnog rasta i nije previše zahtevan. Ova biljka je i danas prisutna u Aziji, a kod nas je nekada uspevala u relativno čestim endemskim zonama. Novosadski zadrugari šitaku uzgajaju obično kao hobi; veći prostor zahteva tek pola sata rada ujutru i sat do sat i po predveče.

Dušica Bugarski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objašnjava da je uzgoj šampinjona u početku prilično komplikovan, pošto se obavlja u posebnim pasterizacionim komorama, potom sledi fermentacija supstrata, pa se najčešće započinje zakupom zasejanih površina.

Prirodni lekovi

Od tri najzastupljenije vrste na domaćem tržištu, jedino šampinjoni nemaju medicinsku upotrebu, osim što se preporučuju za ishranu zbog sadržaja belančevina sličnih životinjskim i zato što nemaju masnoće.

Sadržaji šitaka utiču na povećanje imuniteta protiv kancerogenih oboljenja. Iz različitih delova ove biljke farmaceuti izdvajaju sastojke koji se koriste u proizvodnji lekova protiv kancerogenih bolesti.

Bukovača je jedina jestiva gljiva koja sadrži sve 23 aminokiseline, pa redukuje šećer u krvi, a preventivno deluje protiv hepatitisa i gastritisa, što određuje njenu upotrebu u farmaciji. Rasprostranjena je na svim kontinentima, a u jednostavnoj proizvodnji koristi se celulozni otpad.

Unosan posao

Novosađanka Olivera Vukadinović je članica „Agrogljive“, a za ovaj posao se opredelila zbog dobrog profita i zato što joj ostaje dovoljno vremena za porodicu.

Sredstva koja je sa tržišta rada dobila za samozapošljavanje bila su dovoljno da opremi sopstveni podrum od 30-ak kvadrata i uloži u prvi ciklus proizvodnje.

Kasnije je sve bilo jednostavnije i profitabilnije, a sav rod plasira preko zadruge.

Živan Lazić (BIZNIS)