Širom sveta, naglo raste potražnja za mesom, posebno za živinskim mesom. Da bi se ona zadovoljila, globalna proizvodnja mesa bi do 2050. „sa današnjih 300 morala da se poveća na 470 miliona tona“.
Do gore navedenog zaključka su došli Udruženje za zaštitu životne sredine i prirode i Hajnrih Bel fondacija (bliska Zelenim) u najnovijem izdanju godišnjeg izveštaja o konzumiranju mesa, koji se zove „Atlas mesa“.
Sve više obradivog zemljišta se koristi za proizvodnju hrane za mesnu industriju – umesto biljne hrane za ljude. Shodno tome, biljne namirnice su sve skuplje. Skuplja je i biljna hrana koju kupuje industrija mesa, jer je sve manje obradivog zemljišta za njeno uzgajanje. A da bi se ipak sve više mesa proizvodilo po najnižim mogućim cenama, u branši je u toku pravi globalni talas fuzioniranja firmi, piše u Atlasu. Rezultat toga je da tržištem dominira sve manje sve većih proizvođača, stoke, stočne hrane i lekova za životinje. Propisi za zaštitu potrošača, životinja i životne sredine za njih su prepreke ka što nižim troškovima proizvodnje.
U Nemačkoj je u trendu zdrava ishrana sa malo mesa
U Evropi i SAD potrošnja mesa „polako raste ili stagnira“ objašnjavaju autori. Tako mesna industrija SAD u 2013. računa „sa padom od četiri do šest odsto u odnosu na prošlu godinu“. A u Nemačkoj je samo u 2012. „godišnja potrošnja mesa po glavi stanovnika pala čak za dva kilograma“. Tome su doprineli mnogi skandali u vezi sa trulim i konjskim mesom u lazanjama, pišu autori i dodaju da je u trendu zdrava ishrana sa malo mesa.
Do 2022, potrošnja mesa u Evropskoj uniji će opasti za 0,5 odsto – ali čak i tako, svaki građanin EU će godišnje u proseku pojesti skoro 64 kilograma govedine, svinjetine i živine. Poređenja radi, prosečan Kinez trenutno troši 43,7 kilograma mesa. Do 2022, potrošnja će se tamo povećati za 17,8 odsto. I Indija, Rusija, Brazil i Južna Afrika spadaju u zemlje u kojima potrošnja mesa naglo raste.
Brojke označavaju potrošnju određene vrste mesa u milionima
U Nemačkoj se godišnje zakolje oko 754 miliona životinja, uključujući 58 miliona svinja i 628 miliona pilića. Mada još uvek postoji nekoliko stotina manjih klanica, više od polovine svinja se obrađuje u tri velika koncerna, piše u Atlasu mesa. Razvoj ide u pravcu sve većih klanica-fabrika sa, po pravilu, katastrofalnim uslovima rada i plaćanja. Klanice su skoro uvek daleko od naseljenih mesta, kako bi „surovost klanja ostala skrivena od potrošača“.
Potrošnja mesa i klima
Industrija proizvodnje mesa, dakle masovno uzgajanje životinja, na više načina nepovoljno utiče na klimu. Pašnjak uzima iz atmosfere ugljen -dioksid (CO2) i vezuje velike količine ugljenika. Ako se travnjak preore, da bi se stvorila nova polja za uzgajanje stočne hrane, velike količine CO2 ostaju u atmosferi. Za uzgajanje kukuruza i soje za stočnu hranu, koristi se mnogo veštačkog đubriva koje zagađuje okolinu. Pored toga, životinje varenjem proizvode metan koji takođe zagađuje okolinu – što više životinja, tim veće zagađenje.
Nemačka umetnost proizvodnje kobasica
Zbog toga autori Atlasa mesa zahtevaju globalno podržavanje tradicionalnih mali farmera i nomada, jer oni doprinose „zaštiti životne sredine i očuvanju biodiverziteta“. EU je ekološki nastrojena, ali prespora u sprovođenju ideja u praksu. Poljoprivredna politika EU trebalo bi da obavezuje poljoprivrednike da sami proizvode najmanje polovinu stočne hrane i životinje drže po propisanim uslovima. Subvencije za masovno tovljenje treba ukinuti. Umesto toga, treba podsticati firme čije stoka pase veliki deo godine.
Autori nisu zaboravili da pomenu i lošu stranu ekološkog uzgajanja mesa – ono je naime skoro duplo skuplje od mesa do kojeg se došlo na konvencionalan način, dakle masovnim tovljenjem.
Autor: ARD
Izvor: DW