Intervju za list „Blic“: Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Pominje se i meso životinja hranjenih sa GM sojinom sačmom. Napominjem da meso životinja koje su hranjene GM sojinom sačmom – nije GMO meso. U želucu tako hranjenih životinja dolazi do potpune razgradnje takvih hraniva na osnovne gradivne komponente, ne dolazi do prenošenja genetičke informacije i meso tako hranjenih životinja bezbedno je za ishranu ljudi – kaže u intervju za „Blic“ ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.
Ali zar i Vi niste nedavno rekli da mi jedemo hranu koja je GMO, a da to i ne znamo?
Dozvolite mi da pojasnim, postojeći Zakon o GMO nije bezbedan jer otvara za uvoz proizvoda do 0,9 odsto GMO sadržaja. Time se omogućava ulazak netestiranih i potencijalno štetnih GMO u Srbiju – i to je ono na šta sam ukazao. Dodatni nedostatak važećeg zakona je da ne postoji mogućnost za obeležavanje GMO proizvoda. Zato nam je potrebna hitna izmena postojećeg zakona.
Da li postoji saglasnost cele Vlade da se izmeni Zakon o GMO?
Postoji spremnost cele Vlade Srbije da se domaće zakonodavstvo usklađuje sa propisima EU. Više puta sam ponovio da Srbija neće dozvoliti gajenje GMO proizvoda na svojoj teritoriji, niti upotrebu GMO u hrani za ljude.
Zbog čega se onda menja Zakon i omogućava promet GMO ako neće biti dozvoljena upotreba?
Po pravilima STO i EU ne može postojati eksplicitna zabrana prometa nijedne vrste proizvoda uključujući i GMO. Promenom Zakona uredilo bi se tržište, deklarisali proizvodi i građani bi imali izbor pri kupovini proizvoda.
U Srbiju se uvozi meso kome se bliži istek roka trajanja. Ima li rešenja za taj problem?
Mi nemamo problem sa mesom u pogledu njegove bezbednosti, jer to što je meso duže zamrznuto ne znači da nije bezbedno, ali mu svakako opada kvalitet. Medjutim, to ne ugrožava zdravlje ljudi i sve što ne odgovara standardima, nadležne inspekcije vraćaju sa granice.
Kako će se naš agrar boriti sa slobodnim uvozom?
Srbija je u dobroj poziciji i nema nikakvih indicija da će naša poljoprivreda biti ugrožena. Sa jedne strane, imamo bescarinski pristup njihovom tržištu, a sa druge strane zadržavamo neke uvozne carine za najosetljivije proizvode. U prilog nam ide i to što SSP predviđa i zaštitnu klauzulu kojom možemo da se zaštitimo od prekomernog uvoza u slučaju da neki proizvod prouzrokuje ozbiljan poremećaj na našem tržištu.
Kakvu hranu ćemo jesti pošto je tržište otvoreno?
Ne treba smetnuti sa uma da imamo skuplju hranu u odnosu na građane nekih drugih država u EU. Razlog su monopoli, nedovoljna konkurencija, zbog čega određeni subjekti iz toga izvode znatno veću korist, a stanovništvo plaća.
Zakona o podsticajima se menja, da li i način dodele subvencija?
Agrarna politika se neće menjati, ali će podsticaji od 12.000 dinara po hektaru biti drugačije raspodeljeni. Naime, 6.000 dinara, koje su do sada bile namenjene za kupovinu goriva, u 2014. godini će svim registrovanim gazdinstvima biti na raspolaganju za kupovinu sertifikovanog semena i kvalitetnog đubriva kako bismo povećali prinose. Drugih 6.000 dinara koje su proizvođači dobijali preko računa, ispostavilo se da nisu dale efekta, pa smo odlučili da taj deo sredstava preusmerimo u investicije.
Možemo li u 2014.godini da očekujemo neke veće investicije u poljoprivredu s obzirom da je „Al Dahra“ odustala?
Jedan drugi fond iz Abu Dabija nastavlja pregovore o kupovini kombinata umesto „Al Dahre“.
Zbog čega se odustalo od inicijative za odlaganje prodaje zemlje strancima nakon 2017. godine koja je trebalo da bude već poslata Briselu?
Da bi se ušlo u tu proceduru potrebna je izmena SSP-a, a za to je veoma teško dobiti saglasnost svih članica EU. Imamo drugu mogućnost, a to je da putem izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu domaćim poljoprivrednicima damo privilegovan položaj pri kupovini zemlje u odnosu na strance.
Izvor: Blic