Izvor: http://www.economy.rs

Ratna razaranja u Bosni i Hercegovini (BiH) nanela su ogromne štete koje se procenjuju na 6,5 milijardi dolara, ne računajući troškove za uklanjanje mina, a mnogi tvrde da zbog nebrige političara poljoprivreda u BiH polako izumire, prenela je nemačka medijska kuća „Dojče vele“ (DW). Ove godine u BiH je pšenicom zasejano oko 15.000 hektara (ha), tri puta manje nego u Sloveniji. BiH uvozi oko 360.000 tona pšenice i oko 30.000 brašna, a ništa bolja situacija nije ni sa drugim poljoprivrednim kulturama.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Semberije Ljubo Maletić zaustavio je proizvodnju na svojoj farmi svinja, jer je kukuruz skup, a kako tvrdi, bez odgovarajućih i primerenih podsticaja, poljoprivreda ne može opstati. „Ne možemo se uklopiti mi u cenu u okruženju. Tehnologija je njihova jeftinija, repromaterijal jeftiniji i imaju dobre subvencije“, istakao je Maletić za DW.
Maletić, koji je i član Komisije za zaštitu domaćih proizvođača u BiH, tvrdi da treba ograničiti uvoz kako bi se sprečila samovolja uvoznika i trgovaca.

Ministar poljoprivrede u Vladi Republike Srpske Miroslav Milovanović tvrdi da se nerealne kalkulacije poljoprivrednika ne podudaraju s informacijama njegovog ministarstva, ali smatra da je prvi korak podsticanje proizvodnje pšenice. „Poljoprivredni institut Republike Srpske je napravio nacrt Programa razvoja i semenske i u ovom slučaju merkantilne pšenice i mi moramo povećati našu proizvodnju, da imamo dovoljne količine pšenice za prehranu našeg stanovništva“, naglasio je Milovanović.

Ministar poljoprivrede u muslimansko-hrvatskoj Federaciji BiH Jerko Ivanković Lijanović već je zatražio od Veća ministara BiH povećanje poreza na luksuz kako bi se osigurala dodatna sredstva za podsticaje poljoprivredi. „Bez toga, ona će biti u potpunosti uništena od razvijenih i bolje podsticanih proizvođača iz Evropske unije i susednih zemalja“, kazao je ministar Ivanković. Ivanković je izjavio da EU za poljoprivredu izdvaja 43 odsto novca iz budžeta te da „susedne zemlje, Republika Hrvatska i Republika Srbija, izdvajaju 20 puta više sredstava za podsticaje nego BiH, a s njima smo u Sporazumu CEFTA (Zona slobodne trgovine u Centralnoj Evropi).“

Poljoprivredne površine čine polovinu teritorije BiH, ali samo 14 odsto je poljoprivredno zemljište prve tri klase. I danas, kao i pre rata, preovlađuje usitnjeni posed i slaba tehnološka razvijenost proizvođača.
Obećana pomoć međunarodne zajednice od oko pet milijardi dolara uglavnom je izostala zbog ekonomske krize.Mnoštvo povratnika u BiH nema drugog izbora osim da pokuša da zaradi za život baveći se poljoprivredom.

Uništavanjem poljoprivrede direktno se guši i proces povratka, a mnoga sela širom BiH i danas su pusta. Stevan Mesarović, regionalni menadžer norveške kompanije „Yara“ tvrdi da je proizvodnja organske hrane velika šansa za BiH, budući da na teritoriji cele države postoje izuzetni tereni na kojima se može razvijati organska proizvodnja na pašnjacima. Tamo nikad nije primjenjivano ništa što je sintetičko-hemijskog karaktera. Za te pašnjake i livade, moguće je vrlo brzo izdati sertifikate i da oni budu priznati za organsku poljoprivredu. Imati odmah mleko, sir i kajmak i sve što proizlazi iz toga“, naveo je Mesarović.

Mesarović podseća da je izdvajanje iz budžeta za poljoprivredu u BiH sa četiri odsto sada smanjeno na tri odsto, a trebalo bi biti barem 10 procenata. „Mi nemamo usluga, mi nemamo fabrike automobila, nemamo fabrike računara. Mi možemo nešto napraviti od sunca, vode, zemljišta i vrednih ljudi“, naglasio je Mesarović. Mesarović je objasnio da to znači pravilnu evidenciju i subvencionisanje svakog ha sa 140 evra do 280 evra, u zavisnosti o kojoj je proizvodnji reč. „Suština današnje poljoprivrede je – nema rentabilne poljoprivrede i to je veoma bitno da se zna“, zaključio je Mesarović. (Economy.rs, Tanjug 31. jul 2011.)