Reklama

Genetski modifikovanu hranu građani Srbije najčešće unose u organizam kroz meso koje je proizvedeno u Srbiji, tvrde sagovornici „Blica“.

– Poslednjih desetak godina u Srbiji se proizvodi genetski modifikovana soja kojom se hrani stoka. Ovakvu soju seljaci seju na svojim njivama isključivo zbog nižih troškova proizvodnje. Taj problem traje već nekoliko godina i neodlučnost države da uništi te useve doprinela je tome da se broj hektara pod GMO sojom sve više širi – tvrdi za „Blic“ Đorđe Bugarin, sekretar za agrar u Privrednoj komori Vojvodine.

Do sada se verovalo da sa GMO sojom građani Srbije dolaze u dodir samo preko uvoznog mesa i mesnih prerađevina, ali nedavna inspekcija Ministarstva poljoprivrede pokazala je da ovu kulturu gaje mnogi ratari širom Srbije.

Kontrolom Ministarstva poljoprivrede utvrđeno je da je genetski modifikovana soja posejana na 23 hektara. Pregledano je, međutim, svega 1.300 parcela, a prisustvo je potvrđeno u 42 od 45 uzetih uzoraka. I pored čestog upozorenja javnosti da se soja u Srbiji gaji na hiljadama hektara, ministarstvo je inspekciju sprovelo na ovako izuzetno malom uzorku.

Jedini način da se spreči da genetski modifikovana hrana dospe do rafova u prodavnicama jeste intervencija nadležnih na njivi koja je do sada bila zanemarljiva.

– Država jedino može u toku vegetacije da kontoliše ono što je zasejano na njivama. To je najefikasniji i jedini pouzdan način utvrđivanja prisustva GMO, a posle toga sledi uništavanje i podnošenje krivičnih prijava. Do sada nismo imali zabeleženih slučajeva da je neko snosio odgovornost zbog širenja GMO – tvrdi sagovornik „Blica“.

Živojin Jovanović, vlasnik Industrije mesa „Trlić“, kaže za „Blic“ da pri otkupu svinja i junadi od domaćih proizvođača ne može da bude sto odsto uveren da one nisu hranjene genetski modifikovanom sojom.

– To nikada ne možemo da saznamo iako radimo sve propisane kontrole. Nemamo prava saznanja ni o tome gde se gaji ta soja, u kom delu Srbije – tvrdi ovaj sagovornik.

Pored mesa, upućeni tvrde da građani Srbije jedu i drugu hranu koja nije prirodna jer se veliki deo prehrambenih proizvoda prodaje u sivoj zoni.

Prema proceni Miladina Ševarlića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, oko 30 odsto prometa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda se odvija u sivoj zoni.

– Građanima niko ne može da garantuje da je sva hrana koju jedu prirodna jer nije uspostavljen sistem kontrole. Genetski modifikovana hrana dolazi najviše uvozom, a niko ne kontroliše koje količine uvozimo. A da ne govorimo o hiljadama hektara pod kojima se u Srbiji proizvodi GMO soja – tvrdi Ševarlić.

Autor: Katarina Marković
Izvor: Blic

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">