Nemamo dovoljno hladnjača, pa smo iz Slovenije naručili srpski ajdared. I dalje nam iz inostranstva stižu tone jabuka, koje koštaju od 40 do čak 400 dinara.
IMAMO veoma dobre uslove da proizvodimo jabuke, ali i dalje jedemo uvozne. To je i razlog što za kilogram u Srbiji valja odvojiti od 40 do čak 400 dinara. Među inostranim jabukama, koje nam stižu, ponekad su i nađu i domaće, ali skuplje.
Srbija je u voćarstvu, naročito jabukama, poslednjih godina napravila tehnološki zaokret, pa je od 2006. godine, kada je izvezeno 35.000 tona jabuka, nekoliko godina kasnije izvoz četiri puta veći! Uprkos tome, uvozimo jabuke iz Austrije, Italije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Nemačke, Holandije, Grčke, Poljske, Francuske, Španije, Brazila, Makedonija, Novog Zelanda i Argentine.
Domaći izvoznici voća i povrća u prva četiri meseca zaradili su 295 miliona dolara, dok je za uvoz utrošeno – 34 miliona dolara.
– Poljopririvreda i voćarstvo su prilično zapušteni, prepušteni samo sebi – kaže ekonomista Vladana Hamović. – Srbija uvozi jabuke, jer još nema dovoljno prerađivačkih pogona. U Grockoj su godinama imali „tepihe“ jabuka jer nije imao ko da ih bere zbog male otkupne cene, a nije bilo dovoljno pogona da se iskoriste i prerade u džem, kompot ili sok.
To je objašnjenje prošlogodišnje afere kada su se u srpskim radnjama pojavile srpske jabuke uvezene iz Slovenije! Naime, Slovenci su ih uvezli po niskoj ceni i stavili u hladnjače, a zatim nama preprodali kada je cena – skočila.
– Da nam ne bi drugi „hladili“ jabuke, Srbija mora da ima dovoljno svojih hladnjača – objašnjava Hamovićeva. – Stare hladnjače su uništene, a privatnici i prodajni lanci polako nabavljaju nove. Najbolje rešenje je da se poljoprivrednici udruže i zajedno kupe pogon, jer će tako moći da skladište i plasiraju jabuke kada, gde i po ceni koja njima odgovara.
Nažalost, sa odumiranjem zadruga udruživanje je među srpskim poljoprivrednicima sve teže, pa umesto da ulete u ortakluke, svi se snalaze pojedinačno. Na taj način voćari zavise od otkupljivača i tokom jeseni propadaju jabuke, a kupci u Srbiji jedu srpske jabuke iz Slovenije.
Ljudi koji se bave proizvodnjom voća i povrća u staklenicima i plastenicima, kažu da je taj posao još uvek nedovoljno stimulisan od strane države i da su, uglavnom, prinuđeni da ceo rizik preuzmu sami.
Iz Srbije se godišnje izvoze jabuke najviše u Rusiju i zemlje Evropske unije, a to radi više od 150 kompanija, kojima je najveća mana to što nemaju zajedničku nacionalnu laboratoriju koja bi garantovala i kvalitet, pa se tako dešava da se jabuke sa ovih prostora vraćaju zbog, recimo, viška pesticida.
Sadnice spremne za rod
RASADNIK „Delta agrara“ na imanju „Jedinstvo“ u Apatinu, na 35 hektara, jedino je mesto na kome se u našoj zemlji proizvode dvogodišnje sadnice jabuka po italijanskoj tehnologiji, sorti jabuka „gala“, „brebur“, „crveni delišes“, „zlatni delišest“ i „gremismit“. Tržištu je ponuđeno 250.000 dvogodišnjih sadnica ovih sorti a ukupni kapacitet rasadnika je 750.000 komada sadnog materijala. Plan „Delta agrara“ da poveća proizvodnju sadnica na 500.000 komada godišnje, što bi svrstalo ovu kompaniju u red deset najvećih proizvođača sadnica jabuka u Evropi.
– Do sada smo investirali oko 1,5 miliona evra u ovaj rasadnik u kome svakodnevno radi između 35 i 50 ljudi – kaže Gojko Zagorac, menadžer razvoja novih projekata u „Delta agraru“. – Cena koju nudimo tržištu trenutno, a već imamo oko stotinak zainteresovanih kupaca, jeste između 3,5 i 4,5 evra po komadu, što je znatno niže nego u Italiji. Takva vrsta sadnje omogućuje veoma dobar rod pa smo mi u Čelarevu ubrali ove godine 2.000 tona jabuka. Ove sorte u drugoj godini donose između 25 i 30 tona po hektaru, a pun rod dostižu već u petoj godini (65 do 70 tona).
Autori: P. Ž. A. Krsmanović
Izvor: Novosti