Izvor: RTS
Proizvodnja voća u svetu postaje siguran posao. Na tržištu uspevaju samo najveći i najbolji. U Južnom Tirolu zadruge garantuju da će jabuke iz tog dela Italije, zbog kvaliteta, svim zadrugarima doneti dobru zaradu. U svetu je voćarstvo unosan posao, a u tržišnoj trci uspevaju samo najbolji. Dobro organizovani zadrugari u Južnom Tirolu garantuju da će jabuke iz tog dela Italije, zbog kvaliteta i rekordne proizvodnje, svim učesnicima u lancu donositi dobru zaradu.
Izjave Kalmera Kalijarija Senje, Branka Marovića, Luke Granate i Janoša Sarvaša
Tokom nedavne posete Tirolu u to su se uverili predstavnici naših voćarskih zadruga. Njihovo putovanje organizovala je Organizacija za međunarodni razvoj u okviru USAID agrobiznis projekta, koji finansira američka vlada. Pre tridesetak godina zemljoradnici u ovom delu Tirola počeli su u dolinama reka da podižu voćnjake na većim površinama. Najpre ih je pomagala italijanska vlada a kasnije su to činili uz podršku fondova EU.
Zadružne organizacije okupljaju proizvođače, pomažu im u svakodnevnom poslu, a imaju i stručnjake zadužene za primenu najnovijih naučnih saznanja na njihovim posedima. Pre dvadeset godina voćarima je bilo potrebno 700 časova rada po hektaru da bi proizveli 40 tona jabuke. Pre godinu dana, prepolovljeno je vreme rada u voćnjaku, dok je rod po hektaru povećan sa 40 na 60 tona.
„Svi mi smo plaćeni onoliko koliko zadruga zarađuje. Ako predajemo lepe, čiste i kvalitetne jabuke zarađujemo više“, kaže Kalmero Kalijari Senjo iz Južnog Tirola. Voćare iz Srbije je, u vreme obilaska zadruga, najviše interesovala organizacija posla u čemu su, kako kažu, u velikom zaostatku.
„Kod nas je još uvek sistem po kome svaki zadrugar može posebno da proda robu i više je prodaje privatno nego preko zadruge. Zadruga nema profit, nema dobit, roba se prodaje na crno“, kaže Branko Marović iz zadruge „Slankamenka“ iz Novog Slankamena.
Jasna pravila poslovanja
U Južnom Tirolu, u najvećem lancu zadruga sa zaštitnim imenom „Melinda“ radi šest centara za čuvanje, sortiranje i pakovanje jabuka, kapacitet im je milion tona. Kada plati troškove navodnjavanja, zaštite voća, berbe farmeru ostane oko 18.000 evra po hektaru. U njihovoj asocijaciji važe stroga pravila ponašanja. Svaki proizvođač zna šta može a šta ne sme. „Proizvođač mora da preda sve proizvedene jabuke našem konzorcijumu ukoliko nezavisno od nas proda svoje proizvode drugom, automatski biva izbačen iz asocijacije“, kaže Luka Granata iz konzorcijuma „Melinda Kles“.
Tako nešto se retko dešava, kažu u „Melindi“. Proizvođači su svesni da sami ne mogu da opstanu jer je prosečna površina voćnjaka dva do tri hektara. Janoš Sarvaš iz zadruge „Golden frukt“ kaže da naši proizvođači moraju da brinu o svemu a njihovi samo o proizvodnji, jer im je sve organizovano. Prema rečima stručnjaka najsavremenija proizvodnja jabuke u svetu odvija se u Južnom Tirolu. Tamo odavno nema slobodnih parcela, pa je svaka njiva zlata vredna. Pre deset godina hektar zemlje u Južnom Tirolu vredeo je 200.000 evra a sada košta izmešu 600 i 700 hiljada evra. Cena hektara oranice u Srbiji kreće se od 1.000 do 5.000 evra.