Reklama

Razlozi zašto poljoprivredni proizvođači i lokalne samouprave u regionu nisu bolje iskoristili IPARD sredstva su raznoliki. Zajedničko im je da su, i jedni i drugi, imali problema sa obezbeđivanjem neophodnih sredstava za izvođenje investicije

Razlozi koji su uticali na nepostizanje boljeg iskorišćenja raspoloživih IPARD sredstava su raznoliki. Oni se protežu kako od institucionalnih poteškoća, različitih prepreka za same korisnike, manjka adekvatne stručne podrške do otežanog pristupa finansijskim sredstvima kako bi se pokrili troškovi IPARD investicija pre kompenzacije od IPARD fonda. Prema rečima Bojane Nešić, inženjera agroekonomije I zaposlene u PSSS, manjem povlačenju IPARD sredstava doprineli su i sami korisnici. U početku celi IPARD sistem se pokazao komplikovanim za IPARD korisnike, pogotovo za mala poljoprivredna gazdinstva, i većina, verovatno, ne bi bila ni odobrena da nije bilo podrške od strane konsultanata koji su se, u međuvremenu, specijalizovali za ovaj vid projekata. Značajan uticaj na manju zainteresovanost za IPARD od strane korisnika je bila i nedovoljno poznavanje svrhe i zahteva ovog programa među njima.

Nedovoljna promocija IPARD-a

Zbog manjka promocije IPARD-a, korisnici su, uglavnom, bili mišljenja da je povlačenje sredstava dosta komplikovano i nedostižno za njih. Najčešći razlog odbijanja aplikacija predatih od strane poljoprivrednih gazdinstava bila je nepotpuna dokumentacija, nepravilno navedeni prihvatljivi troškovi, nedovoljno kvalitetan ili izostavljanje poslovnog plana, nedostavljanje deklaracije o poreklu robe, sukob interesa između aplikanta i ponuđača, ili, pak, nerealno iskazani iznosi u ponudama. Čak i kada bi aplikacije bile odobrene, kasnije bi znalo doći do slučajeva da korisnici ne dostave dodatne dokumente shodno preporukama ili navodima u ugovorima za plaćanja”, kaže Nešić.

Za izradu samih aplikacija korisnici su se suočili sa mnogobrojnim problemima. Jedan od najznačajnih je nedostatak finansijskih sredstava da se investicija dovede do kraja, ili da se pribavi sva neophodna dokumentacija za kompletiranje aplikacija. Korisnici su u morali potrošiti značajne iznose za konsultante, potvrde, dozvole i slično, bez obzira na iznos njihove investicije. To je dovelo do toga da bilo koja investicija ispod 100.000 evra uopšte nije bila isplativa. Veliki problem za korisnike su bili i različiti pristupi ocenivanja finansijske podobnosti korisnika između banaka i IPARD agencije. To je dovelo do toga da je određen broj korisnika bio ocenjen kao podoban od strane Agencije, ali ne i od banke, koja bi u tom slučaju nije odobravala neophodne kredite korisnicima. Takođe, veliki broj aplikanata koji su bili zainteresovani za učešće, nisu imali legalno izgrađene objekte, a nije postajala adekvatna zakonska podloga koja bi omogućila legalizovanje istih, objašnjava Nešić.

I lokalne smouprave loše aplicirale za IPARD

I IPARD aplikanti u vidu lokalnih samouprava imali su propuste prilikom apliciranja za IPARD sredstva. Glavni problemi njihovih aplikacija bili su: nepoštivanje procedura javnih nabavka po EU regulativama (PRAG procedure), nedostavljanje dokumentacije na engleskom jeziku (što je bio uslov za lokalne samouprave), nepoštovanje propisanih formata u kojima je dokumentacija morala biti dostavljena, neprihvatljiva ulaganja, nepotpuna dokumentacija. Osim toga, dešavalo se da lokalne samouprave nisu dostavljale naknadno zatraženu dokumentaciju u propisanom roku što ih je diskvalifikovalo. Kao i drugi korisnici, i lokalne samouprave su imale problema sa obezbeđivanjem neophodnih sredstava za izvođenje investicije, naročito male opštine kojima je budžet bio dosta skroman. Zbog uočenih propusta prilikom apliciranja, izvodi se zaključak da veliki broj lokalnih samouprava nije raspolagao ni sa dovoljno kvalitetnim kadrom koji bi bio sposoban da pripremi IPARD aplikacije.

  • Autor
    Članci
  • Komentari (1)
    Član 30.924

    Bojana,

    Vi ste ovu temu savršeno obradili !

    U maju mesecu 2008. god,poslao sam upit Briselu „Koja bih sredsta ja mogao da koristim“,dajući svoje generalije.

    U septembru sam dobio obaveštenje „Da je moj predmet na komisiji“.

    Pred Svetog Nikolu iste godine stigla su mi dva maila iz Brisela,na 33 i 77 strana da mogu da koristim 2.000.000,00€ bespovratnih sredstava sa 10% učešća po osnovu „Konferencije gradova Evrope“.

    Odštampao sam mailove i počeo  da obijam pragove centralne beogradske opštine gde živim,gde mi je rečeno da „oni nemaju pojma šta ima ja govorim“.

    U susednoj beogradskoj opštini gde imam svoje registrovane objekte,jasno mi je rečeno da „cela optina nema 6 obrazovanih ljudi a kamo li još i sa znanjem engleskog jezika“.

    Dakle, problem je na lokalnoj samoupravi jer sredsta idu preko njih,gde su na mestima predviđena za visokoobrazovane stručnjake,raspoređene osobe bez ikakvog obrazovanja !

    Onda sam intenzivno krenuo da posećujem seminare za pisanje projekata i saznao da je za dobijanje ovih sredstava potrebno „sedam stepenica“,koje sam ja savladao u prvom svom obraćanju Briselu .

    Dakle,Vi ste apsolutno u pravu,da nepismena lokalna samuprava koči Srbiju na putu za EU.Šta više,Vlada Srbije plaća kotizaciju Briselu da bi dobila ova sredstva,a sa lokala ih vraćaju još uz penale ,bez bilo kakve odgovornosti za urušavanje nacionalnog standarda !

    S poštovanjem

    Zlatko Filipović dipl inž preh tehn 063337773

     

Odgovor na: Zašto region nije bolje iskoristio IPARD sredstva

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">