Izvor: Dnevnik
– Optimalni rok za jesenju setvu pšenica je prošao, a do sada je u Srbiji žito posejano na oko 300.000 hektara, što je polovina planiranih površina – izjavio je saradnik Privredne komore Srbije Vojislav Stanković agenciji Beta.
– Osnovni razlog slabe setve je pre svega nedostatak kiše u prethodnom periodu, zbog čega zemljište nije moglo da se pripremi blagovremeno, ali ne treba paničiti jer se na njivama radi svakodnevno i očekujem da će setva biti završena do 20. novembra”.
Stanković je naveo da je ove godine planirano da se poseje oko 600.000 hektara, odnosno oko 100.000 hektara više nego prošle godine. Po njegovim rečima, planirana setva pšenice za ovu jesen trebalo bi da omogući veći rod od prethodna 2,1 miliona tona, što bi obezbedilo dovoljno žita za domaće potrebe, ali i za izvoz.
– Trenutna manja setvena površina već je uticala na rast cene pšenice na novosadskoj Produktnoj berzi na 17,8 dinara kilogram – kazao je Stanković, ali je dodao da ne očekuje „da će cena rasti preko te vrednosti, odnosno da će to uticati na povećanje cene hleba i peciva”.
Rokovi pomereni, troškovi veći
Setva pšenice na području Srednjobanatskog okruga obavljena je na polovini od planiranih 50.000 hektara, procenjuju agronomi Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu.
Posle dužeg sušnog perioda, koji je otežavo setvu, povećao troškove obrade zemljišta i pomerio rokove, početkom prošle sedmice na srednjobanatskim poljima palo je između 20 i 25 litara vodenog taloga po kvadratnom metru, što je stvorilo povoljnije uslove za nastavak najvažnijeg jesenjeg posla, iako je optimalni agrotehnički rok prošao 25. oktobra. Setva ozimog ječma obavljena je na više od 2.500 hektara, od planiranih 3.000, što znači da će uskoro biti okončana, kao i berba kukuruza, na površini od oko 90.000 hektara.
Po podacima iz opštine Sečanj, od 8.270 hektara kukuruza, do sada je obrano oko 7.000, uz prosečan rod od 7,3 tona. Kao i ranijih godina, bolji rod je na zadružnim njivama, gde je prosek 8,7 tona, dok su ratari na privatnim imanjima u toj pograničnoj opštini ove godine dobili prinos od 6,7 tona po hektaru.