Proizvodnja živinskog mesa nam opada, uvoz raste, pa često u zemlju stiže i meso sumnjivog kvaliteta. Proizvodjači traže da se u Skupštini Srbije uvaže teškoće ove grane koja se može brzo obnoviti
Proizvodnja u živinarstvu Srbije nalazi se u izuzetno teškoj situaciji. Naime, dok potrošnja ovog mesa i jaja u vreme krize raste, njegova potrošnja u Srbiji opada. Proizvodnja je stigla na nivo govedarske proizvodnje, a to je oko 100.000 tona mesa godišnje. Živinarska proizvodnja u okolnim zemljama ima znatnu podršku države, što nije slučaj u Srbiji, pa naši proizvodjači u tovu imaju gubitke i smanjuje se broj proizvedene i tržištu isporučene živine. Istovremeno kako bi tržište bilo dovoljno snabdeveno živinskim mesom, ono se uvozi! Pošto se ova proizvodnja nije našla ni u budućem zakonu o podsticajima u poljoprivredi, članovi Grupacije proizvodjača živinskog mesa i jaja u Privrednoj komori Srbije (PKS), odlučili su da Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije, preko nadležnih institucija, upute amandmane na budući zakon.
Zemlje u okruženju svojim proizvodjačima živinskog mesa i jaja daju znatne podsticaje, mi smo sve ukinuli, pa naši proizvodjači umesto živine tove gubitke. Oni nisu konkurentni. Zbog toga se smanjuje i proizvodnja živinskog mesa u zemlji. Istovremeno nemožemo ni da izvozimo u zemlje u okruženju, a ima problema i za drugi izvoz, jer on nije moguć preko teritorije zemalja članica EU, rekao je predsednik Grupacije proizvodjača živinskog mesa i jaja PKS Miroslav Blagojević. Da bi ovu proizvodnju otpremili u svet, možemo jedino, brodom i avionom. Ako se jaja i živinsko mesu šalju avionom, cena transporta je identična vrednosti robe. U tom slučaju mi nismo konkurentni!
Nedovoljna briga o proizvodnji jaja i živinskog mesa u Srbiji dovela je do toga da mi to sad, dakle, jaja, meso i preradjevine, moramo da uvozimo iz Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po rečima Blagojevića, primera radi, preradjevine kupujemo od Makedonije koja ih iz domaće proizvodnje nema dovoljno ni za sebe. To je meso lošeg kvaliteta, jer se u njega ugradjuje uvozno meso iz Brazila. A, živina je tamo hranjena sa sojom koja je genetski modifikovani organizam. Zbog toga je to meso i znatno jeftinije, kada stigne ovde, od našeg domaćeg. Dakle, uvozimo, kupujemo i trošimo meso sumnjivog kvaliteta. Jer, pilići u Brazilu čije meso stiže ovde su hranjeni sa GM sojom!
Na skupu u PKS je izneto da je u Srbiju u toku prošle godine uvezeno više od 1,1 miliona komada jednodnevnih pilića i značajne količine mesa. Dakle, umesto izvoznika ovih artikala Srbija je zbog zapostavljene grane, došla u situaciju da bude uvoznik. Iako se ova grana može veoma brzo obnoviti, nama i dalje sledi uvoz ovog mesa, preradjevina i jaja.
Na skupu je razmatrana i primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, pa je rečeno da svi naši propisi još uvek nisu uskladjeni sa propisima EU. Kako bi bili konkuretni sa proizvodjačima iz zemalja iz kojih se uvozi ovo meso i preradjevine, potrebno je da se zadrže carine. Nenad Terzić iz Ministarstva za poljoprivedu Vlade Srbije je ukazao na dvosturko veći agrarni budžet u ovoj u odnosu na prehodnu godinu, ali i na nedostatak novca za sve ugrožene delatnosti. On je istakao da shvata probleme ove grane.
Savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Nenad Budimović je istakao da je ova grupacija uputila niz predloga za budući zakon o podsticajima, ali da ništa nije našlo svoje mesto u predlogu koji je stigao u Skupštinu Srbije.
Izvor: PKS