Izvor: Tanjug
Godišnje se u Srbiji proizvede više od 6.000 tona suvih šljiva, od čega se najmanje jedna trećina izveze.
Među najznačajnijim kupcima su firme iz Nemačke, Turske, Rusije, Češke, Hrvatske, a od nedavno i Mađarske.
Ove godine je, prema preliminarnim podacima, na inostrana tržišta već je isporučeno 1.142 tone, po prosečnoj ceni od oko 2,1 evro po kilogramu.
U čačanskom kraju sušenjem šljive u većem obimu bave se dva privatna preduzeća iz Bresnice i Mrčajevaca, koja godišnje osuše više 1.200 tona sirovih plodova, od čega se dobije preko 400 tona suve šljive.
Državne stimulacije prepolovljene
Jedan od vlasnika bresničkog „Poljootkupa“ Đuro Avramović, kaže da se skoro sve pripremljene količine još od 2005. godine izvoze.
Na inostranom tržištu i dalje se traži naša osušena šljiva, dobijena uglavnom od sorte stenlej. Ova firma, inače, ima sve potrebne sertifikate da ispunjava propisane standarde kvaliteta.
Ono što trenutno zabrinjava proizvođače je sve niža otkupna cena.
„Pre šest godina dobijali smo za osušenu šljivu sa košticom 2,5 evra po kilogramu, dok nam se sada nudi samo oko dva evra za plodove bez koštice. Za to vreme porasli su svi troškovi, pa je sve teže raditi bez gubitaka“, kaže Avramović
Drugi suvlasnik „Poljootkupa“ Miloljub Đokić podseća da je sve do aprila ove godine država stimulisala izvoz suve šljive sa deset odsto od postignute cene. Sada je, međutim, taj iznos prepolovljen.
Đokić posebno ističe višestruko povećanje cene energenata,u ovom slučaju butan-gasa i električne energije, što proizvodnju čini sve manje konkurentnom na inostranim tržištima.
Argentina i Čile neuporedivo konkurentniji
On navodi primer da su na svetskom tržištu već postali neupedivo konkurentniji veliki izvoznici poput Argentine i Čilea.
„Ne znam kako se proizvođači u te dve zemlje uklapaju u cenu od samo 1,2 dolara po kilogramu, ali pretpostavljamo da u tome imaju priličnu podršku svojih država. Dok se to događa stimulacija našeg ministarstva je poslednjih godina, prepolovljena, a još nam i duguje oko 35.000 evra od ranije, koje potražujemo na osnovu dostavljenih faktura od kupaca iz inostranstva, ističe Đokić.
Ovo preduzećeiz Bresnice, koje radi od 2005. godine, zapošljava 38 radnika, kao energent koristi gas i dnevno u svojim tunelima može da osuši 20 tona sirovih šljiva, otkupljenih iz raznih krajeva Srbije.
Što se tiče troškova proizvodnje nije u mnogo boljem položaju ni firma „Promopen“iz Mrčajevaca, koja uglavnom koristi drva, a kako tvrde čačanski privrednici slična je situacija i u okolini Šapca,Valjeva i Blaca, gde se, takođe, suše velike količine šljiva.