Praktikum Ambalaža i pakovanje hrane namenjen je prevashodno studentima Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, Odseka za prehrambenu tehnologiju. Praktikum takođe može biti od koristi i studentima drugih srodnih fakulteta kao i naučno-istraživačkim ustanovama i stručnjacima u industriji koja proizvodi ili koristi ambalažne materijale i ambalažu.

Vežbe su sastavni deo predmeta Ambalaža i pakovanje hrane koji se izvodi sa fondom od tri časa teorijske nastave i dva časa praktične nastave, sedmično, tokom jednog semestra. Većina metoda i analiza, koje su opisane, su dosta jednostavne, mogu da se sprovedu bez posebne aparature, što omogućava njihovo lako izvođenje i u skromno opremljenim laboratorijama. Složenije analize se vrše u akreditovanim laboratorijama za kontrolu kvaliteta ambalažnih materijala i ambalaže.

Praktikum se sastoji iz deset poglavlja koja sadrže sve neophodne podatke za izvođenje datih analiza. U svakom poglavlju dati su: teorijski osvrt, ključne reči, cilj vežbe, metod ispitivanja, popis hemikalija i reagenasa, potreban pribor i postupak ispitivanja kao i prikaz dobijenih rezultata. Pored toga, na kraju svakog poglavlja postavljena su pitanja, čiji odgovori treba da predstavljaju suštinu koja je razmatrana i da pokažu koliko su studenti razumeli i savladali problematiku u datom poglavlju. Na kraju Praktikuma navedena je odgovarajuća literatura.

Zahvaljujemo se recenzentima prof. dr Veri Lazić i prof. dr Martinu Verešu koji su stručnim komentarima i sugestijama doprineli poboljšanju kvaliteta i preciznosti rukopisa Praktikuma. S obzirom na to da je ova publikacija naše prvo izdanje, svesni smo da ono uvek može biti bolje, pa smo otvoreni za sve dobronamerne sugestije i primedbe koje bi doprinele da se unapredi kvalitet budućeg izdanja.

Autori

Sadržaj

I UVOD

1.1. AMBALAŽA ZA PREHRAMBENE PROIZVODE
1.2 .FUNKCIJE AMBALAŽE
1.3. USLOVI PAKOVANJA
1.4. BARIJERNA SVOJSTVA AMBALAŽNIH MATERIJALA
1.5. KONTROLA KVALITETA AMBALAŽNIH MATERIJALA

II DIMENZIONA ANALIZA AMBALAŽNIH MATERIJALA

2.1. ODREĐIVANJE DEBUINE
2.1.1. Merenje debljine pomoću pomičnog merila (nonijusa) i mikrometra
2.1.2. Merenje debljine gravimetrijskom metodom
2.2. ODREĐIVANJE GRAMATURE (MASE PO JEDINICI POVRŠINE)

III AMBALAŽNI MATERIJALII AMBALAŽA OD METALA

3.1. BELI LIM
3.2. ALUMINIJUMSKI LIM
3.2.1 Aluminijumska folija
3.3. PRIMENA MATALNE AMBALAŽE
3.4. ODREĐIVANJE KOLIČINE KALAJA NA UZORCIMA BELOG LIMA
3.4.1. Određivanje količine kalaja gravimetrijski
3.5. ODREĐIVANJE POROZNOSTI KALAJNE PREVLAKE

IV KONTROLA KVALITETA LAKA

4.1. ODREĐIVANJE KOLIČINE LAKA NA BELOM LIMU
4.2. ODRĐIVANJE ADHEZIVNOSTI LAKA NA BELOM LIMU
4.3. ODREĐIVANJE POROZNOSTI LAKA NA BELOM LIMU
4.4. ODREĐIVANJE POROZNOSTI LAKA NA ALUMINIJUMSKOM LIMU
4.5. PROVERA OTPORNOSTI LAKA PREMA TEST RASTVORIMA

V KONTROLA KVALITETA STAKLENE AMBALAŽE

5.1. DOKAZIVANJE RASTVORNOG ARSENA I OLOVA
5.1.1. Priprema filtrata stakla za određivanje rastvornog arsena
5.1.2. Dokazivanje rastvornog olova
5.2. ODREĐIVANJE HIDROLITIČKE GRUPE STAKLA
5.3. VIZUELNI PREGLED STAKLENKI I BOCA
5.4. ODREĐIVANJE ZAPREMINE I MASE STAKLENKI I BOCA

VI ZATVARANJE STAKLENE AMBALAŽE

6.1. UPOZNAVANJE SA OSNOVNIM TIPOVIMA POKLOPACA I ZATVARAČA ZA STAKLENU AMBALAŽU
6.1.1. Provera pravilnosti zatvaranja staklenki sa T.O. poklopcima
6.1.2. Provera hermetičnosti staklene ambalaže
6.2. UPOZNAVANJE SA OSNOVNIM TIPOVIMA ZATVARAČA I ZAPUŠAČA ZA BOCE

VII PAPIR I KARTON

7.1. ODREĐIVANJE SENZORNIH SVOJSTAVA PAPIRA
7.2. ODREĐIVANJE SADRŽAJA VLAGE METODOM SUŠENJA
7.3. ODREĐIVANJE PEPELA (SADRŽAJ PUNILA) U PAPIRU
7.4. ODREĐIVANJE pH VREDNOSTI VODENOG EKSTRAKTA PAPIRA …
7.5. ODREĐIVANJE KAPILARNOG UPIJANJA VODE NA PAPIRNOJ AMBALAŽI
7.6. OTPORNOST PAPIRA NA DELOVANJE UUA I MASTI

VIII POLIMERNI AMBALAŽNI MATERIJALII AMBALAŽA

8.1. NAJVAŽNIJE KARAKTERISTIKE NEKIH POLIMERA
8.1.1. Polietilen
8.1.2. Polipropilen (PP)
8.1.3. Celulozne plastične mase
8.1.4. Polivinilhlorid (PVC)
8.1.5. Polivinilidenhlorid (PVDC)
8.1.6. Polistiren (PS)
8.1.7. Poliestri
8.1. 8. Poliamid (PA)
8.2. ORJENTACIONA IDENTIFIKACIJA MONOMATERIJALA
8.3. ODREĐIVANJE SENZORNIH SVOJSTAVA POLIMERNIH MATERIJALA

IX VIŠESLOJNI POLIMERNII KOMBINOVANI AMBALAŽNI MATERIJALI

9.1. RASTVARANJE SLOJEVA KOD KOMBINOVANIH MATERIJALA
9.2. ODREĐIVANJE HERMETIČNOSTI VARA
9.3. OBLICI AMBALAŽE OD VIŠESLOJNIH POLIMERNIH I KOMBINOVANIH MATERIJALA
9.3.1. Načini zatvaranja i otvaranja

X DEKLARISANJE GOTOVIH PROIZVODA I AMBALAŽNIH MATERIJALA

10.1. DEKLARACIJA PROIZVODA
10.2. EAN KODOVI
10.3. KJU-AR (QR) KOD
10.4. OZNAČAVANJE AMBALAŽNIH MATERIJALA I AMBALAŽE
10.4.1. Ekološke oznake
10.5. SIMBOLI I OZNAKE NA AMBALAŽI RAZLIČITIH PREHRAMBENIH PROIZVODA

DODATAK

LITERATURA

I Uvod

Ambalaža ima aktivnu ulogu u zaštiti i održavanju kvaliteta prehrambenih proizvoda i to od momenta pakovanja pa sve do upotrebe. Izazovi današnje prehrambene industrije su da odgovori na zahteve savremnih potrošača za svežim namirnicama ili namirnicama koje su prerađene i konzervisane sa očuvanim nutritivnim svojstvima i produženim rokom trajanja. U cilju ostvarivanja ovih zahteva sve značajniju ulogu imaju ambalaža i savremene tehnike pakovanja.

1.1. Ambalaža za prehrambene proizvode

Zbog svog složenog hemijskog sastava, namirnice su posebno podložne delovanju spoljašnjih i unutrašnjih uticaja. Sastoje se uglavnom od vode, proteina, ugljenih hidrata, lipida, mineralnih materija, vitamina, aromatičnih i bojenih materija. Ambalaža treba sve te komponente da zaštititi do momenta upotrebe. Za formiranje ambalaže za prehrambene proizvode koriste se različiti ambalažni materijali, koji se razlikuju po svojoj prirodi, osobinama, tehnologijama proizvodnje, mogućnošču kombinovanja, ekonomskom i ekološkom statusu. Po prirodi sirovina od kojih se proizvode, ambalažni materijali mogu biti: metali (beli i aluminijumski lim), staklo, papir, karton, polimerni materijali (plastične mase), laminati i kompoziti, drvo i tekstil.

Od ovih materijala se formira različita ambalaža koja se prema prirodi materijala od kojih je proizvedena deli na metalnu, staklenu, papirnu i kartonsku, plastičnu, višeslojnu, kombinovanu, drvenu i tesktilnu. Metali su u izradi ambalaže zastupljeni sa 17%, staklo, 10%, papir i karton, 36%, plastika, 34% i ostali materijali sa 3%. Prilikom izbora ambalažnog materijala mora se obratiti pažnja na osobine proizvoda koji se pakuje kao i na primenu specifičnih uslova pakovanja.

Važan uslov primene ambalaže za pakovanje prehrambenih proizvoda je njena zdravstvena ispravnost, koja podrazumeva poznavanje karakteristika i sastava ambalažnih materijala, kako ne bi došlo do migracije komponenata iz ambalažnog materijala u proizvod. Pored toga za primenu ambalaže u pakovanju prehrambenih proizvoda važne su i dimenzione, fizičko-mehaničke, strukturne, hemijske, barijerne i ekološke karakteristike.

1.2. Funkcije ambalaže

Već je istaknuto da ambalaža ima zaštitnu ulogu prema upakovanoj namirnici. Od ambalaže se očekuje da zaštiti namirnicu od mehaničkih naprezanja, mikroorganizmama kao i od dejstva klime i njenog uticaja. Takođe, ambalaža poseduje i skladišno-transportnu funkciju. Transportna ambalaža treba da zaštiti sadržaj tokom transporta, skladištenja i manipulacije. To se pre svega odnosi na zaštitu od mehaničkih naprezanja, opterećenja i atmosferskih uticaja.

Svojim izgledom ambalaža privlači potrošače, pri čemu je od presudnog značaja dizajn ambalaže koji treba da privuče kupca, koji upakovanu namirnicu treba da zapazi u mnoštvu drugih, istih ili sličnih proizvoda. Prodajna funkcija ambalaže omogućava povećanje opsega prodaje, racionalizaciju prodaje kao i pakovanje količine robe koja odgovara potrebama kupca.

Svojom upotrebnom funkcijom ambalaža treba da omogući potrošaču lagodniju upotrebu namirnice, kao i mogućnost ponovne upotrebe ispražnjene ambalaže. Danas se od ambalaže očekuje da ima i ekološku funkciju. Ova funkcija podrazumeva pakovanje u ambalažu proizvedenu od recikliranih materijala, primenu povratne ambalaže, smanjivanje broja omota oko prodajne jedinice proizvoda, prodaju većeg broja prodajnih jedinica u zbirnoj ambalaži kao i upotrebu biorazgradivih materijala i jestive ambalaže.

Kod kvalitetne ambalaže sve navedene funkcije treba da budu dobro istaknute i međusobno usklađene (sl.l-1).

• zaštita
• ekološka
• funkcije ambalaže
• upotrebna

Sl. 1-1. Osnovne funkcije ambalaže

Izostavljeno iz prikaza

1.3. Uslovi pakovanja

Pakovanje je postupak postavljanja proizvoda u ambalažu. Razvojem novih materijala poboljšanih svojstava, kao i razvojem nauke o pakovanju u cilju postizanja boljih zaštitnih efekata ambalaže, danas se primenjuju različiti uslovi pakovanja, i to:

• Pakovanje pod atmosferskim, normalnim uslovima;
• Pakovanje pod vakuumom;
• Pakovanje u tačno definisanoj atmosferi gasa ili smeše gasova, odnosno pakovanje u modikovanoj (MAP) i kontrolisanoj atmosferi (CAP);
• Aseptičko pakovanje;
• Aktivno pakovanje;
• Inteligentno pakovanje.

Većina prehrambenih proizvoda ne zahteva posebne uslove pakovanja, tako da se oni pakuju pod normalnim atmosferskim uslovima. To znači da iznad upakovanog proizvoda zaostaje određena količina vazduha. U najvećem broju slučajeva je zastupljeno pakovanje pri normalnim, atmosferskim uslovima.

Ako je potrebno upakovati proizvode koji su osetljivi na dejstvo kiseonika iz vazduha, tada se prilikom pakovanja uklanja vazduh vakuumiranjem. Pakovanje proizvoda pod vakuumom može se primeniti kod metalne i staklene ambalaže kao i kod plastične i višeslojne ambalaže, ako takva ambalaža poseduje dobra barijerna svojstva.

U praksi se primenjuju različiti načini kojima se snižava atmosferski pritisak:

• Zatvaranje se odvija u posebnoj komori iz koje se vakuumskom pumpom evakuiše vazduh i stvori potreban podpritisak;
• Vakuum se može ostvariti korišćenjem sistema injektora, kada se neposredno iznad ambalažne jedinice pod određenim pritiskom ubrizgava zasićena vodena para koja za sobom povlači vazduh. Posle zatvaranja i hlađenja para se kondenzuje, usled čega dolazi do pada pritiska u zatvorenoj ambalaži;
• Količina vazduha (kiseonika) u prostoru između poklopca i proizvoda može se smanjiti i ako se primenjuje punjenje i zatvaranje proizvoda u toplom stanju. Ovim postupkom se usled širenja proizvoda, zbog povećane temperature, prividno popunjava veći deo zapremine ambalaže (istiskuje vazduh) što rezultira nastajanjem određenog podpritiska nakon hlađenja proizvoda na sobnoj temperaturi.

Pakovanje u modifikovanoj atmosferi (engl. Modified Atmosphere Packaging − MAP) je tehnika koja se koristi za produžavanje roka trajanja svežih, minimalno prerađenih i gotovih namirnica (sl.l-2). Zaštitna atmosfera podrazumeva da je pri pakovanju proizvoda u ambalaži, okolini vazduh (78% azota, 21%, kiseonika i 0,03% ugljen-dioksida), zamenjen zaštitnim gasom ili smešom gasova, takvog sastava, koji omogućava da upakovan prehrambeni proizvod, za duži period, održi svoje senzorne i nutritivne karakteristike. Gasovi koji se u ovome slučaju primenjuju (azot-E 941 ugljen-dioksid-E 290 i kiseonik-E 948) kombinuju se u određenim odnosima u zavisnosti od potrebe proizvoda.

Sl.I-2. Namirnice upakovane u uslovima zaštićene atmosfere (MAP)

Izostavljeno iz prikaza

Pakovanje u kontrolisanoj atmosfer (CAP) je definisano kao pakovanje proizvoda u atmosferu koja je modifikovana, a u kojoj imamo konstantno održavanje željenog sastava gasova. Za pakovanje primenom vakuuma, kontrolisane i modifikovane atmosfere važno je primeniti ambalažne materijale dobrih barijernih svojstava.

Aseptično pakovanje predstavlja pakovanje komercijalno sterilnog sadržaja (sterilizovan proizvod) u sterilnu ambalažu koja se hermetički zatvara pod sterilnim uslovima. Pojam „aseptičan“ označava odsustvo neželjenih mikroorganizama iz proizvoda, ambalaže i okolnog ambijenta u kome se namirnica pakuje. Pojam „komercijalno sterilan“ definiše odustvo patogenih mikroorganizama. Sterilizacija ambalaže može da se vrši zračenjem (UV, IR, jonizujuće), zasićenom vodenom parom, suvim vrućim vazduhom, a najčešće primenom vodonik peroksida (30 % vodonik peroksid na T − 80°C, u trajanju od nekoliko sekundi) (sl.l-3).

• Formiranje ambalažnog oblika proizvoda u formiranu ambalažu
• Steriiizacija ambalažnog materijala
• Punjenje proizvoda u formiranu ambalažu
• Zatvaranje i odvajanje ambalažne jedinice
• Rolna ambalažnog materijala

Sterilizacija ambalaže:

a) prolaskom kroz UV tunel;
b) primenom vodonik peroksida

U današnje vreme globalizacije i velikih trgovinskih lanaca sve je veći izazov održati proizvod što duže u stanju u kojem je bio neposredno posle pakovanja. Ambalaža, način pakovanja i uslovi skladištenja u najvećoj meri mogu da odgovore tom zadatku. Standardna ambalaža predstavlja pasivnu barijeru u zaštiti upakovanog prehrambenog proizvoda od spoljašnjih uslova sredine. Moderni trendovi pakovanja uključuju razvoj ambalažnih materijala i ambalaže koji komuniciraju sa namirnicom igrajući aktivnu ulogu u očuvanju njenog kvaliteta.

Aktivno pakovanje menja sastav izvan namirnice u ambalažnoj jedinici u cilju povećanja roka trajanja, a kvalitet upakovanog proizvoda ostaje praktično nepromenjen. Tehnike aktivnog pakovanja uključuju fizičke, hemijske ili biološke reakcije aktivne komponente ambalažnog materijala sa atmosferom iznad upakovanog proizvoda kako bi se postigli željeni efekti. Tehnike aktivnog pakovanja podrazumevaju primenu aktivnih apsorpcionih sistema, aktivnih otpuštajući sistema kao i kontrolisanih otpuštajućih sistema.

Na primer, akceptori kiseonika uklanjaju kiseonik iz ambalaže, sprečavajući rast aerobnih mikroorganizama kao i nepoželjne oksidacione procese, čuvajući ukus i miris namirnice. Emiteri ugljen-dioksida suzbijaju rast aerobnih mikroorganizama u proizvodima. Apsorberi vlage uklanjanju vlagu iz proizvoda, sprečavajući na primer kod svežih proizvoda pojavu kondenzacije, nastalu usled disanja. Sa druge strane, održavanje vlažnosti određenih upakovanih proizvoda se postiže primenom kontrolora vlažnosti i apsorbera na bazi celuloze koji se inkorporijaju u ambalažu (sl. 1-4). Takođe, aktivne komponente pakovanja uključuju primenu antimikrobnih sredstava, apsorbere etilena (hormon zrenja), emitere konzervanasa, apsorbere svetlosti, (apsorbuju svetlost onih talasnih dužina koje negativno utiču na upakovani proizvod), emitere/apsoprbere aroma i sl.

Navedene funkcije aktivne ambalaže ostvaruju se tako što se aktivne supstance integrišu u ambalažni polimerni materijal ili se aktivne supstance, koje su posebno upakovane, direktno unose u ambalažu, u vidu kesica ili celuloznih apsorbera, sa upakovanim proizvodom, pre zatvaranja ambalaže (sl.l-4).

Sl. 1-4. Kesice sa apsorberima kiseonika i celulozni apsorberi

Izostavljeno iz prikaza

Kvalitet i sigurnost su dva ključna zahteva u lancu proizvodnje i snabdevanja hrane − od pakovanja, distribucije i maloprodaje pa do potrošača.

Inteligentno pakovanje je dizajnirano tako da „nadgleda“ kvalitet upakovanih namirnica, kako bi dalo informaciju o njihovom kvalitetu tokom transporta i skladištenja. Sistemi inteligentnog pakovanja podrazumevaju primenu indikatora, senzora i identifikaciju pomoću radiofrekvenci RFID (engl. Radio Frequency Identification Device − RFID).

SI.I-5. Indikator „RipeSense®“ koji ukazuje na zrelost svežeg voća

Izostavljeno iz prikaza

Od indikatora su u primeni tzv. vremensko temperaturni indikatori (eng. Time Temperature Indicators − TTI’s) koji beleže promenu temperature sa vremenom, dajući signal da je hlađeni proizvod neko vreme bio skladišten na višoj temperature od zadate. Takođe, u primeni su i indikatori svežine proizvoda koji, promenom boje, ukazuju da li je došlo do mikrobiološkog kvara upakovanog proizvoda. Senzori zrelosti ukazuju na stepen zrelosti voća, menjajući boju u interakciji sa aromatičnim komponentama, koje nastaju zrenjem plodova (sl. 1-5).

Sl. 1-6. Izgled RFID mikročipa

Izostavljeno iz prikaza

• Etiketa
• Integrisana antena
• Mikročip

RFID tehnologija obezbeđuje bežično praćenje stanja upakovanog proizvoda primenom mikročipova, čitača i računarskih sistema (sl. 1-6). Očitavanje mikročipa se može vršiti pomoću specijalnih čitača ili primenom pametnih telefona, preko radiotalasa.

Primena RFID u prehrambenoj industriji može da omogući lakše praćenja sledljivosti proizvoda čime se unapređuje efikasnost lanca snabdevanja hrane. Pri pakovanju prehrambenog proizvoda, u ambalažu se ugrađuje RFID mikročip, u koji se unesu vreme pakovanja i odgovarajući programi. Pomoću senzora u mikročipu, odgovarajuće informacije o kvalitetu proizvoda, kao što su temperatura, vlažnost, sastav gasne faze itd. se neprekidno prikupljaju. Ako određene vrednosti, iz bilo kojih razloga, prekorače dozvoljeni nivo kvaliteta, aktivira se alarm. Podaci prikupljeni u čipu se mogu preko integrisane antene (sl. 1-6) upotrebom odgovarajućih čitača preneti na računar i „životni put proizvoda“ od dana proizvodnje do potrošnje može biti reprodukovan.

Tanak, fleksibilan i jeftin elektronski čip može se lako integrisati u ambalažu, posebno od polimernih materijala. Očekuje da će u budućnosti ova tehnologija zameniti upotrebu bar kodova.

1.4. Barijerna svojstva ambalažnih materijala

Barijerna svojstva su posebno važna svojstva kod pakovanja prehrambenih proizvoda koji su osetljivi na nepovoljne faktore spoljašnje sredine. Ambalaža štiti upakovani proizvod od spoljašnjih uticaja: svetlosti, kiseonika, vodene pare i mikroorganizama.

U pogledu propustljivosti ambalažnih materijala prema nepoželjnom dejstvu svetlost oni se dele na propustljive i nepropustljive. U propustljive materijale spadaju staklo i neki polimerni materijali, dok su nepropustljivi, metal, papir, drvo i neki kompleksni materijali. Postoje određene tehnike kojima je moguće ambalažne materijale učiniti manje propustljivim ili nepropustljivim prema svetlosti. Tehnike koje to omogućavaju su:

• bojenje (štampanje) površine ambalažnog materijala;
• uvođenje UV absorbera u strukturu ambalažnog materijala;
• bojenje ambalažnog materijala u masi;
• prevlačenje ambalažnog materijala nepropusnim slojevima;
• izrada kombinovanih ambalažnih materijala.

Što se tiče propustljivosti za gasove ambalaža mora biti izrađena od ambalažnih materijala odgovarajućih svojstava i hermetički zatvorena. Kiseonik bitno utiče na promene hranljivih i biološki vrednih komponenti u hrani. U nepropusne ambalažne materijale prema kiseoniku ubrajaju se staklena, metalna i neke vrste kombinovane ambalaže, dok je papirna ambalaža porozna prema delovanju kiseonika a većina polimera selektivno propustljiva.

Vlaga se u obliku vode, različitim silama vezane za komponente suve materije, nalazi u namirnici, a u obliku vodene pare u parovazdušnom prostoru iznad upakovanog sadržaja. Isto tako vlaga se u tečnom ili gasovitom stanju nalazi u spoljašnjem okruženju upakovanog proizvoda. Od ambalaže se zahteva da pruži zaštitu proizvodu od razmene vlage sa okolinom. Ambalažni materijali propustljivi za vodenu paru su na primer, papir i karton dok su staklo, metali i neki kombinovani materijali nepropustljivi a većina polimernih materijala selektivno propustljiva prema dejstvu vodene pare.

Metali kao ambalažni materijali predstavljaju dobru barijeru prema vodenoj pari, međutim loša osobina im je što su u njenom prisustvu podložni koroziji. Kod gvožđa dolazi do pojave rđe, oksida gvožđa, karakteristične crvenkaste boje, dok se aluminijum presvlači slojem oksida Al203 koji ga štiti od dalje korozije. Mada se, zbog dobre otpornosti, aluminijum može primeniti bez zaštitnog premaza, postoji opasnost od kontaktne korozije (u kontaktu sa namirnicom), pa se radi toga ambalaža od aluminijuma dodatno zaštićuje lakovima.

1.5. Kontrola kvaliteta ambalažnih materijala

Kvalitet prehrambenih proizvoda zavisi od velikog broja činilaca među kojima značajno mesto zauzima primenjena ambalaža i postupci pakovanja. Pored savremeno opremljenih tehnoloških proizvodnih linija, moderne tehnologije, automatizacije, obučenog i iskusnog kadra, za unapređenje kvaliteta bitan značaj ima i organizacija službe kontrole.

Kontrola kvaliteta ambalažnih materijala i ambalaže vrši se:

• U toku njihove proizvodnje u fabrikama proizvođača ambalažnih materijala i ambalaže;
• U toku prijema i njihove pripreme u fabrikama prehrambene industrije;
• U specijalizovanim laboratorijama za kontrolu kvaliteta ambalažnih materijala i ambalaže.

Ključne reči: Funkcije ambalaže, uslovi pakovanja, barijerna svojstva, kontrola kvaliteta.