Reklama

Kod volumetriskih analiza reagens treba da reaguje čim je dodat iz birete brzo i potpuno sa ispitivanom supstancom. Zatim, pri reakciji nastali produkti treba da budu poznati i stehiometriski tačno definisani bemijskom jednačinom dotične reakcije. Samo pod ovim uslovima možemo na osnovu zapremina reagujućih supstanci izračunati iz poznate koncentracije reagensa koncentraciju rastvora probe.

Pri upotrebi raznih metoda kvantitativne analize postoji uvek težnja da se izabere ona metoda kojom se dobijaju tačni rezultati u što kraćem vremenu. Prednost volumetriske metode nad gravimetriskom je u tome što titracijom brže i jednostavnije možemo odrediti koncentraciju ispitivane supstance. Iako su gravimetriska određivanja preciznija, postupak titracije takođe daje ispravne rezultate ako se izvodi pravilno. Naročito treba paziti na tačno zapažanje krajnje tačke titracije (napr. promene boje indikatora) i na precizno određivanje zapremina reagujućih supstanci. Zatim, važno je da se tačno odredi koncentracija reagensa jer, upotrebljavajući ga kao standardni rastvor, on služi kao osnova za izračunavanje rezultata.

Sadržaj

VOLUMETRIJA

UVOD

NEUTRALIZACIJA

Uvod
Primarne standardne supstance
Pripremanje i standardizacija 0,1 N HCl
Pripremanje i standardizacija 0,1 N NaOH
Određivanje natrijumkarbonata u natrijumbidroksidu
Određivanje količine sirćetne kiseline u rastvoru
Određivanje koiičine fosforne kiseline u rastvoru
Određivanje količine primarnog natrijumfosfata u rastvoru

PERMANGANOMETRIJA

Uvod
Pripremanje i standardizacija rastvora KMnO4
Određivanje gvožđa u rastvoru feri soli
Određivanje kalcijuma u rastvorima njegovih soli
Određivanje sadržaja rastvora H2O2

JODOMETRIJA

Uvod
Pripremanje i standardizacija rastvora Na2S2O3
Pripremanje i standardizacija rastvora joda
Određivanje sadržaja rastvora As2O3
Određivanje bakra u rastvoru kupri soli

PRECIPITACIJA

Uvod
Pripremanje i standardizacija rastvora AgNO3 po Mohr-u
Određivanje sadržaja rastvora alkalnih hlorida po Mohr-u
Određivanje sadržaja rastvora alkalnih hlorida po Volhardu

KOKPLEKSOUETRIJSKA TITRACIJA

Uvod
Kompleksometrijsko određivanje bizmuta

KVALITATIVNA ANALIZA

UVOD

REAKCIJE ANJONA

I grupa.
Hlorovodonična kiselina
Bromovodonična kiselina
Jodovodonična kiselina
Cijanovodonična kiselina
II grupa.
Azotasta kiselina
Sumporvodonična kiselina
Sirćetna kiselina
III grupa
Sumporasta kiselina
Jodna kiselina
Borna kiselina
Ugljena kiselina
Oksalna kiselina
Vinska kiselina
IV grupa
Fosforna kiselina
Tiosumporna kiselina
V grupa
Azotna kiselina
Hlorna kiselina
IV grupa
Sumporna kiselina

REAKCIJE KATJONA I NJIHOVO ODVAJANJE U OKVIRU GRUPA

V grupa
Kalijum
Natrijum
Amonijum jon
Magnezijum
Tok analize katjona V analitičke grupe
IV grupa
Kalcijum
Stroncijum
Barijum
Analiza smeše katjona IV grupe
Odvajanje katjona IV analitičke grupe
Tok analize katjona IV analitičke grupe
III grupa
Aluminijum
Cink
Hrom
Reakcije hromi jona
Reakcije jona hromata i bihromata
Mangan
Reakcije mangano jona
Reakcije permanganat jona
Gvožđe
Reakcije fero jona
Reakcije feri jona
Kobalt
Nikl
Uran
Analiza smeše katjona III grupe
Odvajanje katjona III analitičke grupe
Tok analize katjona III analitičke grupe
II grupa
Sulfobaze
Živa
Reakcije merkuri jona
Olovo
Bizmut
Bakar
Reakcije kupro jona
Reakcije kupri jona
Kadmijum
Sulfokiseline
Arsen
Reakcije trovalentnog arsena
Reakcije petovalentnog arsena
Antimon
Reakcije trovalentnog antimona
Reakcije petovalentnog antimona
Kalaj
Reakcije dvovalentnog kalaja
Reakcije četvorovalentnog kalaja
Analiza smeše katjona II grupe
Odvajanje katjona II analitičke grupe
Tok analize katjona II analitičke grupe
I grupa
Merkuro jon
Srebro
Analiza smeše katjona I grupe

REAKCIJE OBOJENIM MRLJAMA

KVALITATIVNA ANALIZA NEPOZNATE SUPSTANCE

Prethodna ispitivanja
Dokazne reakcije za anjone
Sistematski tok analize katjona

ATOMSKE TEŽINE NEKIH ELEMENATA

LITERATURA

Volumetrija

Uvod

Volumetriska metoda kvantitativne analize se sastoji u određivanju zapremine reagensa poznate koncentracije koja je potrebna da kvantitativno reaguje sa poznatom zapreminom rastvora ispitivane supstance. Zapremina reagensa, tj. standardnog rastvora se određuje pomoću titracije (vidi I deo, str. 95 i 995.)

Kod volumetriskih analiza reagens treba da reaguje čim je dodat iz birete brzo i potpuno sa ispitivanom supstancom. Zatim, pri reakciji nastali produkti treba da budu poznati i stehiometriski tačno definisani bemijskom jednačinom dotične reakcije. Samo pod ovim uslovima možemo na osnovu zapremina reagujućih supstanci izračunati iz poznate koncentracije reagensa koncentraciju rastvora probe.

Pri upotrebi raznih metoda kvantitativne analize postoji uvek težnja da se izabere ona metoda kojom se dobijaju tačni rezultati u što kraćem vremenu. Prednost volumetriske metode nad gravimetriskom je u tome što titracijom brže i jednostavnije možemo odrediti koncentraciju ispitivane supstance. Iako su gravimetriska određivanja preciznija, postupak titracije takođe daje ispravne rezultate ako se izvodi pravilno. Naročito treba paziti na tačno zapažanje krajnje tačke titracije (napr. promene boje indikatora) i na precizno određivanje zapremina reagujućih supstanci. Zatim, važno je da se tačno odredi koncentracija reagensa jer, upotrebljavajući ga kao standardni rastvor, on služi kao osnova za izračunavanje rezultata.

Klasifikacija volumstriskik mstoda po reakcijaka

Veliki broj volumetriskih analiza je zasnovan na reakcijama između jona, kao napr. reakcije neutralizacije, zatim reakcije pri kojima nastaje talog ili se stvaraju kompleksni joni. Jonske reakcije se brzo odigravaju u vodenom rastvoru, praktično su konačne ili postanu takve pod određenim uslovima. Iz istih razloga i redoksreakcije se često upotrebljsvaju u volumetriskiai analizama.

Prema tome razlikujemo sledeće volumetrijske metode:

  1. Metode neutralizaci.ie. − Ovde spada acidimetri.la, tj. određivanje kiseline standardnim raetvorom baze i alkalimetri.la. tj. određivanje baze standardnim rastvorom kiseline. Pri titraciji kiseline bazom, odnosno baze kiselinom vodonikovi joni kiseline i bidroksilni joni baze reaguju uz stvaranje molekula vode. Metodom neutralizacije mogu da budu određene i koli koje u vodenom rastvoru hidrolizuju pri čemu nastaju vodonikovi, odnosno hidroksilni joni (napr. natrijumkarbonat).
  2. Metode precipitaci.ie. − Određivanja su zasnovana na jonskim reakcijama pri kojima se Izdvaja talog. Naprimer, reakcija između rastvora srebronitrata i rastvora halogenida služi za titrimetrisko određivanje srebra, odnosno balogenida uz stvaranje malo rastvornog srebrohalogenida.
  3. Metode kompleksometrije. − Kompleksirajući agens koji reaguje aa metalnim katjonom uz stvaranje stabilnog kompleksa može da služi za titrimetrisko određivanje dotičnog metala. (Kompleksometriska titracija napr. pomoću EDTA).
  4. Metode redokareakci.ie. − Ove titracije obuhvataju reakcije koje se odigravaju primanjem, odnosno gubljenjem elektrona uz promene valence oksidacionog i redukcionog sredstva. Redokstitracijom mogu se ođređivati i neki metali.
Gramekvivalenat normalitet

U hemijskim jednačinama nije dat samo odnos molekula u kome supstance međusobno reaguju. Molekularne formule supstanci označavaju i njihove težinske količine, tj. hemijska jednačina je stehiometriska i njom je dat odnos grammolekula reagujučih supstanci.

Kod raznih reakcija taj odnos može da bude različit. Jedan grammolekul jedne supstance može da reaguje sa jednim, odnosno dva, odnosno tri itd. grammolekula druge supstance u zavisnosti od ekvivalentnih težina supstanci.

Ekvivalentna težina se izražava kao gramekvivalenat. Gramekvivalenat supstance je ona težinska količina supstance u gramovima koja sadrži 1.008 grama vodonika (= jedan gramatom) ili reaguje sa 1.008 grama vodonika ili sa onom težinskom količinom ma koje supstance koja je hemijski ekvivalentna 1.008 gramu vodonika.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">