Reklama

U seriji specijalnih izdanja („Mršavimo zajedno“, „Naše lekovito bilje“, „Lepota sa biljem“, „Šumske gljive“, „Sto čajeva Jožeta Tomažinčiča“) u redakciji revije „Zdravlje“ ovog puta opredelili smo se za posebno izdanje o lečenju pčelinjim proizvodima.

U vreme kada potrošnja hemijskih lekova iz dana u dan raste i kada mnoge lekove sa apotekarskih polica uklanjaju sama njihova škodljiva svojstva, smatramo vrlo umesnim popularizovanje ne samo čistih pčelinjih proizvoda, već i njihovih mešavina, kao i preparata sačinjenih od pčelinjih proizvoda i ekstrakata lekovitog bilja.

Hiljadugodišnje istine da pčelinji proizvodi ne samo čuvaju čovekovo zdravlje, već mogu zdravlje i da povrate, sve češće potvrđuje i zvanična medicina. U svetu ima dosta literature koja govori o lekovitosti pčelinjih proizvoda, ali pri pripremanju ove knjižice, mi smo se, pre svega, oslonili na dvoje:

• na iskustva dr Antona Krispera, jednog od pionira apiterapije u našoj zemlji, a kome i posvećujemo ovu knjižicu
• na ispitivanja na našim klinikama, koja potvrđuju delovanje pojedinih pčelinjih proizvoda i njihovih mešavina sa dodacima blagotvornih supstanci lekovitog bilja.

Kako je osim za iskusne pčelare, izuzimajući med, nabavljanje ostalih pčelinjih proizvoda vezano sa nizom teškoća, a pogotovo, nije jednostavno pripremati njihove mešavine u pravilnoj razmeri, niti ih čuvati na takav način da ne izgube od svojih blagotvornih svojstava, u knjižici smo naveli odgovarajuće preparate. Odabrali smo one koje pripremaju u „Medexu“.

Zašto u „Medexu“? Iz jednostavnog i pouzdanog razloga što su „Medexovi“ preparati koje navodimo u knjižici testirani na jugoslovenskim klinikama i njihovo delovanje je potvrđeno.
U želji da vam ova knjižica, dragi čitaoci, bude što korisnija i da vas podstakne na što zdraviji način života, a što je osnovno polazište i naše revije „Zdravlje“, želimo da vas upozorimo: pre nego što počnete da upotrebljavate bilo koji od ovih preparata, morate biti sigurni da niste alergični na neki od pčelinjih proizvoda.

Redakcija

Sadržaj

Pčelinji proizvodi
Med
Cvetni prah ili pelud
Matični mleč
Propolis ili pčelinji lepak
Pčelinji vosak
Pčelinji otrov
Lečenje pčelinjim proizvodima
Alkoholizam
Angina
Apetit
Artritis
Crevna infekcija
Depresija
Dijareja (proliv)
Disajni organi
Gojaznost
Grip
Hemoroidi
Herpes simpleks
Jetra
Klimakterijum
Kosa i vlasište
Koža
Krvni sudovi
Malokrvnost
Menstruacija
Mokraćni organi
Nesanica
Neuroze
Odbrambena sposobnost organizma
Parodontopatija
Prostata
Psihička iscrpljenost
Seksualna moć
Srce
Starenje
Šećerna bolest
Usta: afte
Vid
Zatvor
Zračenje
Želudac: čir
Želudac: katar

Uvod

Poslednjih decenija medicina ponovo otkriva i potvrđuje uspeh lečenja i sprečavanja bolesti pomoću pčelinjih proizvoda. Formulisani su i novi pojmovi − apipreventiva (sprečavanje) i apiterapija (lečenje bolesti) pomoću pčelinjih proizvoda, dakle, pomoću meda, cvetnog praha (peluda) matičnog mleča, propolisa, voska i pčelinjeg otrova. Sve češće se pojedinim pčelinjim proizvodima i njihovim mešavinama dodaju i delotvorne supstance iz lekovitog bilja.

Taj način sprečavanja i lečenja bolesti poznat je još od davnina. Da se med već hiljadama godina koristi kao poslastica i kao lek, pokazuju i crteži u kamenu stari preko 16.000 godina. Med su koristili i Vavilonci, Skiti, Egipćani… Najstarije beleške o lekovitom delovanju meda sačuvane su na prastarom spomeniku egipatske medicine, Ebersovom papirusu. »Knjiga o pripremanju lekova za sve delove (čovekovog) tela« koji datira od pre više od 3.500 godina.

U staroindijskim Manu zakonima govori se o veštini produžavanja čovekovog života na 500 godina pomoću napitaka načinjenih od meda. I Hipokrat, Pitagora, Aristotel i Disokorid su u svojim delima spominjali med kao dobar lek za obolele organe za varenje, za čireve, zagnojene rane, trovanje…

Klinička apiterapija se prvi put pojavila pre sto godina, u vretne kada su ruski lekari koristili med u lečenju rana, a i kad je naš dr Terč godine 1888. objavio rezultate lečenja pomoću uboda pčela (kod 173 reumatična bolesnika), a zatim i 1912. godine podatke o daljih 660 reumatičara lečenih ubodima pčela).

Na prelomu stoleća počeli su da se pojavljuju podaci o lečenju medom i drugim pčelinjim proizvodima u nemačkoj, francuskoj, rumunskoj i ruskoj literaturi. To je dovelo do osnivanja svetskog udruženja pčelara − Apimondije. Na kongresima i simpozijumima tog udruženja, povremeno se podnose izveštaji o novostima u apiterapiji.

Lečenje medom i drugim pčelinjim proizvodima jasno je formulisano 1965. godine na 20. kongresu Apimondije u Bukureštu, dok su iskustva apiterapije potvrđena i proširena godine 1978. na simpozijumu Apimondije u Portorožu.

Apiterapija, koja se uglavnom oslanja na kliničko ispitivanje, a u manjoj meri na istraživanja molekularne biohemije, uspostavlja vezu između čoveka i prirodnih pčelinjih proizvoda, koji predstavljaju srednju kariku u lancu između čoveka i biljke. Čovekove ćelije ne poseduju sposobnost da stvaraju neke za život neophodne supstance. Zato čovek mora da ih prima iz spoljnog sveta − biljaka. Neophodne supstance su vitamini, neke aminokiseline, masti i veliki broj drugih materija. I čovek i životinje ih dobijaju isključivo iz BILJNOG SVETA. Biljke od vode, ugljendioksida i svetlosti stvaraju šećere iz kojih, zatim, proizvode oko šest hiljada raznih organskih jedinjenja, od kojih su najpoznatije belančevine, masti, smole, eterična ulja, hormoni, vitamini, razne materije jakog delovanja (alkaloidi, glukozidi), boje (bioflavonoidi) itd.

Pčelinji proizvodi

Med

Med je hrana, stimulativno sredstvo i lek istovremeno. Ima mnogo vrsta meda, verovatno preko dvadeset hiljada vrsta u čitavom svetu. U nas su poznati šumski, livadski, heljdin, kestenov, bagremov, žalfijin, lipov, suncokretov, vreskov i borov med.

Med četinara sadrži mnogo kalcijuma i drugih minerala i zato se te vrste preporučuju kod oboljenja disajnih organa, posebno pluća. Za lečenje poremećaja varenja i jetre uzima se med kestena ili vreska. Kod srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova dobar je livadski ili kestenov med. Međutim, med ne treba stavljati na sveže rane, na potkolenične ranice (ulcus cruris) i druge rane koje sporo zarastuju, osim u izuzetnim slučajevima i pod stručnim nadzorom. Antitoksične osobine meda treba koristiti i kad se radi sa otrovom prašinom, tečnostima ili isparenjima. Kod nazeba i infekcije treba uzimati mnogo meda, jer telu omogućava stvaranje odbrambenih materija. Za podsticanje lučenja mokraće uzimaju se one vrste meda koje sadrže srazmerno dosta flavonoida i antocijana (med od vreska).

Med je lako svarljiv, jer sadrži i encime koji podstiču varenje. Rado ga uzimaju starije osobe, odrasli i deca posle preležanih bolesti. Med izuzetno koristi i osobama izloženim velikim fizičkim i psihičkim naporima. Veće količine meda treba dodavati čaju, mleku, kafi, toploj vodi ili razređenom sirćetu od jabuka, a kao opšte pravilo važi da kao pomoć svom telu, treba svakog dana pojesti tri puta po jednu jelovnu kašiku meda.

Cvetni prah ili pelud

Cvetni prah koji nastaje u prašnicima cveća je muška polna ćelija, čiji je glavni zadatak oplođavanje biljaka. Za nastanak semena dovoljno je samo jedno zrnce cvetnog praha, veličine svega 4 do 25 mikrona. Za pčele je cvetni prah idealna hrana, jer svojim hemijskim sastavom zadovoljava sve njihove potrebe, a u prvom redu predstavlja bogat izvor belančevina. Porodići pčela je cvetni prah potreban u toku čitave godine, jer bez njega pčele ne mogu da odgajaju leglo, ni da luče vosak. To znači da u slučaju nedostatka cvetnog praha prestaje normalna životna aktivnost porodice pčela. Zato ga pčele u vreme vegetacije marljivo skupljaju. Zrnca cvetnog praha skupljaju u »korpice« na zadnjim nogama i donose u košnicu, gde ih ostavljaju u za to namenjene ćelije i dodavanjem fermenata i meda, ih konzervišu.

Značaj cvetnog praha za razvoj i život pčelinje porodice podstakao je istraživače da ga hemijski ispituju. Zbog svog bogatog sastava, postao je interesantan i u ishrani i dijetetici čoveka, jer od njega mogu da se prave visoko aktivni lekoviti i zaštitni preparati, vitaminski i dijetalni proizvodi.

Čoveku je potrebno pola do trideset grama cvetnog praha dnevno, da bi prehrambeno ili lekovito delovanje bilo postignuto.

Lekovite osobine cvetnog praha uslovljavaju neki sastojci, prvenstveno belančevinske kiseline zajedno sa nekim encimima. Te materije utiču na metabolizam. Boje cvetnog praha (flavonoidi) veoma su važne za čovekovo zdravlje, jer imaju izuzetan uticaj na metabolizam ćelija organa i žlezda i normalizuju njihove funkcije. Dokazano je da cvetni prah povoljno utiče na rad organa za varenje, pojačava apetit, povećava procenat hemoglobina u krvi i otpornost na infekcije, povoljno utiče na smirivanje nervnih oboljenja i održava psihičku ravnotežu.

Na klinikama je utvrđeno da cvetni prah zadržava ili u potpunosti sprečava štetan uticaj raznih zračenja na čovekovo telo. Regenerativni uticaj cvetnog praha dolazi do izražaja i kod nekih kožnih oboljenja, kao što je, na primer, vitiligo. Delovanje cvetnog praha je klinički dokazano i kod povećane prostate, hormonskih poremećaja mlađih i starijih žena, nepravilnog delovanja štitne žlezde, odnosno nastanka gušavosti… Povoljno utiče i na jetru (regeneracija), a flavonoidi koje sadrži, utiču na pravilno lučenje žuči.

Širom sveta, ljudi kojima su dosadili konzervisana hrana i sintetički vitaminski preparati, masovno se okreću ovom bogatom prirodnom proizvodu. Nepoznavaoce koji pod nazivom cvetni prah zamišljaju nešto slatko, slično medu, često iznenadi i razočara ukus cvetnog praha, jer je − gorak! Zato mešavine meda i cvetnog praha u raznim srazmerama imaju veoma mnogo uspeha.

U HP »Medex«, koji raspolaže širokom mrežom pčelara kooperanata širom Jugoslavije, pčelari su stimulisani da prikupljaju cvetni prah. Na taj način se prikupi dovoljno kvalitetnog cvetnog praha za izradu dijetalnih proizvoda. Pri tome ne treba zanemariti ni doslednu mikrobiološku kontrolu kvaliteta cvetnog praha i odabrane metode obrade, kao i pravilan način čuvanja, kako bi cvetni prah zadržao sve što priroda u njega ulaže.

Matični mleč

Matični mleč je prirodna kompleksna materija koja se stvara u specijalnim pčelinjim žlezdama. Ovom specijalnom hranom, koju u nekim zemljama nazivaju i »kraljevskim želeom« pčele radilice ishranjuju larvu buduće matice. Otuda i proizlazi činjenica da je matica gotovo dva puta duža i teža od pčela radilica.

Dosadašnja otkrića o ulozi matičnog mleča u razvoju pčele su pokazala da mleč ima izrazitu biološku ulogu u razvoju pčelinje porodice. Između ostalog produžava život, jer matica živi pedeset puta duže od pčele radilice.

Matični mleč je po svom hemijskom sastavu kompleksna materija koja sadrži belančevine, aminokiseline, ugljene hidrate, lipoide, vitamine, pantotensku kiselinu i encime. Kod mleča je dokazano antivirusno, baktericidno i antimikotično delovanje, što je od izuzetne koristi za čoveka i životinje. Antivirusno delovanje može da se pojača u pravilnoj kombinaciji sa dodatkom propolisa (protiv virusa influence). Usled navedenih osobina, mleč sprečava širenje virusnih bolesti, kao i oboljenja izazvanih bakterijama.

Nepravilna ishrana ima za posledicu slabljenje, ubrzano starenje i smrt zbog oslabljenih funkcija organa i njihovih sastavnih delova, to jest, ćelija i čitavog organizma. Kod ljudi, naročito starijih, utvrđeno je da osobe koje redovno uzimaju matični mleč, imaju manje izražene starosne tegobe i bolesti. I u lečenju distrofičnih i degenerativnih oboljenja pomaže pravina doza matičnog mleča, ii samog, ili u kombinaciji sa propolisom, cvetnim prahom i medom.

Naučna istraživanja u našoj zemlji i inostranstvu, pokazuju da matični mleč može sa uspehom da se primenjuje u humanoj medicini, naročito u gerijatriji i pedijatriji. Svojim uticajem na metabolizam, na rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, a naročito na nadbubrežnu žlezdu, mleč se pokazao izuzetno efikasnim u ublažavanju klimakteričnih tegoba i kod žena i kod muškaraca, depresije, zamora, slabe koncentracije i zaboravnosti, arterioskleroze i loše kondicije.

Zbog sve važnije uloge matičnog mleča u humanoj medicini, procvetala je i međunarodna trgovina tim artiklom. Da bi kupci dobili kvalitetnu sirovinu, trebalo je izraditi kontrolne parametre matičnog mleča i voditi nadzor nad pravilnim dobijanjem i postupanjem sa njim sve do upotrebe. Upravo je »Medex« u saradnji sa raznim institucijama uložio mnogo napora da za svoje proizvode obezbedi što kvalitetnije sirovine.

Matični mleč je, naime, izuzetno povoljna kultura za mikroorganizme koji mogu matični mleč, kao biološki visoko vrednu hranljivu materiju, da pretvore u štetnu. Matičnom mleču škode toplota, svetlost, vlaga i hemijska sredstva, pa je zato veoma važno kako se čuva. Jedan od dobrih načina je liofilizacija, kojom mu se sačuva potpuna delotvomost.

Stručna obrada i nadzor matičnog mleča, osnova su za dobijanje kvalitetnog proizvoda koji igra značajnu ulogu i u preventivi i u lečenju.

Propolis ili pčelinji lepak

To je krhka smola prijatnog mirisa i tamno smeđe boje. Pčela je sakuplja iz pupoljaka raznih biljaka, koristeći i smolu četinarskog drveća.

Upotreba propolisa potiče od davnina. Najmanje tri stotine godina pre naše ere korišćene su njegove, lepku slične osobine. Propolis se brzo probio do narodne medicine, gde je korišćen u lečenju gnojnih rana, opekotina, žuljeva itd. Istraživanja su pokazala da propolis deluje baktericidno, antigljivično i antivirusno. Utvrđeno je da propolis sprečava razmnožavanje gram pozitivnih bakterija, dok na gram negativne deluje samo u većim koncentracijama. S obzirom na to, upotreba alkoholnog ekstrakta propolisa pogodna je u terapiji infekcija izazvanih gram pozitivnim bakterijama, npr. infekcija kože, sluzokože, infekcije usne šupljine i grla i lakših oblika respiratomih infekcija.

Prilikom testiranja delovanja ekstrakta propolisa na gijivice, utvrđeno je da alkoholni ekstrakt propolisa uspešno koči razmnožavanje gljivice Candida Albicans, što se koristi u stomatologiji i dermatologiji.

Propolis daje dobre rezultate i u sprečavanju razmnožavanja virusa influence i herpes simpleksa. Još su bolji rezultati u sprečavanju razmnožavanja virusa influence pomoću kombinacije ekstrakta propolisa i matičnog mleča.

Kod ekstrakta propolisa može da se govori i o antiflamatornom delovanju, jer.je eksperimentima dokazano da propolis uspešno sprečava, odnosno leči opekotine od sunca i opekotine izazvane na druge načine, što znači da propolis, kao sastavni deo odgovarajuće masti, može da se koristi kao krem protiv opekotina.

Propolis s uspehom upotrebljavaju i stomatolozi.

S obzirom na njegove regenerativne osobine, u dermatologiji se koristi za zarastanje rana i regeneraciju tkiva. Obavljeni su eksperimentk na laboratorijskim životinjama, sa namerno izazvanim gastričkim oštećenjima. Rezultati su pokazali da ekstrakt propolisa doprinosi bržem zarastanju čira i oštećenja sluznice. Tako je počeo ekstrakt propolisa, nakapan u vodi, da se koristi i u lečenju ulkusnih oboljenja kod ljudi. Zbog slabe topivosti sastojaka i površinskog delovanja smola, efekat uzetog propolisa se proteže na čitav probavni trakt. Tako mogu sa propolisom da se leče usta, ždrelo, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, infekcije creva, zapaljenja i čirevi debelog creva.

S obzirom na to da je propolis postigao široku primenu u lečenju čitavog niza bolesti, treba svakako skrenuti pažnju na alergiju. Testovi su pokazali da propolis izaziva alergijske reakcije kod otprilike 5 odsto bolesnika. Kliničke slike alergije se u lokalnoj primeni propolisa veoma razlikuju, od lakog crvenila do izrazitih promena na koži. Razume se, sa prestankom upotrebe propolisa, alergijske reakcije slabe i proces se završava izlečenjem. Pri ponovnoj upotrebi propolisa, reakcija je po pravilu teža i dugotrajnija nego prvi put. Zato se osobama koje su primetile alergijsku reakciju na propolis, njegova daljna upotreba ne preporučuje.

Iako sastav propolisa još nije potpuno upoznat, kao ni njegovo delovanje, možemo da kažemo da propolis, odnosno njegovi ekstrakti igraju značajnu ulogu u svestranoj preventivi i lečenju, pri čemu je, naravno, neophodan kvalitet i kontrola propolisa.

Pčelinji vosak

Osim svestrane upotrebe pčelinjeg voska u raznim industrijskim granama, pčelinji vosak je veoma cenjen i u medicini. Neophodna je takođe sirovina u kozmetičkim preparatima, naročito kremovima i pomadama. Preporučuje se zbog dve svoje osobine:

  • kremu ili masti daje potrebnu viskoznost,
  • sadrži dosta vitamina A i F.

Poznato je da 100 g pčelinjeg voska sadrži 4096 internacionalnih jedinica vitamina A, dok u istoj količini goveđeg mesa ima samo 60 jedinica.

Već sam krem, izrađen od voska i masnog ulja, naročito bademovog, predstavlja kvalitetnu podlogu za mnogobrojne kozmetičke preparate. Koži daje mekoću, vlažnost i elastičnost, a i štiti je od oboljenja kože, jer je vitamin A koji vosak sadrži, tipičan vitamin kože.

Ako vam tehnološki postupak i standard krajnjeg proizvoda to dopuštaju, koristite nebeljeni, žuti vosak koji sadrži i smole i malo propolisa (otuda prijatan miris). Beljeni vosak privlačnije izgleda, ali pozitivne organoleptičke osobine su se izgubile.

Pčelinji otrov

Za to što su retki pčelari koji boluju od reumatizma i što je među njima dosta onih koji su se, boraveći u pčelinjaku, oslobodili reumatskog oboljenja, po svoj prilici treba zahvaliti − pčelinjem otrovu. Pčelinji otrov se odvajkada smatrao dobrim lekom protiv nekih oblika reumatskih bolesti, ali mu je, kao i mnoštvu Iekova koji potiču iz narodnog iskustva, trebalo izuzetno mnogo vremena da bi počeo da dobija i zvanična priznanja. I dok se nekada − kako je to uostalom još pre sto godina radio i mariborski lekar Filip Terč, jedan od pionira lečenja pčelinjim otrovom − pčelinjim otrovom lečilo tako što se na obolelo mesto stavljala pčela, da bi ubodom u kožu bolesnika ostavila svoj lekoviti otrov, danas, ne samo u svetu, već i u našoj zemlji, pčelinji otrov postaje sve više sastavni deo raznih lekovitih preparata.

Tako je poslednjih godina u Centru za biotiku ljubljanskog »Medexa«, načinjena mast »Apireumin« u čijem je sastavu i pčelinji otrov.

Prilikom utrljavanja apireuminske masti u kožu, ne nastaju upale kože, niti ima drugih neželjenih posledica. Naprotiv: mast i u kozmetičkom smislu povoljno deluje na kožu.

No, u svakom slučaju, pre početka upotrebe, svaka osoba treba »Apireuminom« prethodno da namaže mali delić kože, da bi se videlo da ne postoji eventualna preosetljivost (alergija) na pčelinji otrov.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">