Od davnina je čovek koristio biljke za ishranu saznajući o njima istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam.

Uočavao je da li su dobre za ishranu, nekada možda i kao lek. Najzad mnoge od njih pokazale su svoje negativno dejstvo, pa su tako bile svrstane u štetne, odnosno otrovne biljke. Međutim, njihova upotreba time nije bila isključena. Naprotiv. Većina tih otrovnjača dragocena su sirovina za spravljanje važnih lekova.

Dakle, bilje koje nas na svakom koraku okružuje uslovljava u velikoj meri naš život i zdravlje svojim mnogostrukim dejstvom. Naravno, bili su potrebni vekovi da bi se sa sigurnošću izdvojile i klasificirale različite biljke. Jedan mali doprnos upoznavanju sa lekovitiošću i upotrebom onih biljki koje najčešće srećemo biće i ovaj ATLAS LEKOVITOG BILJA.

Namera naša bila je da saznate o svakoj biljci ono najvažnije: njen izgled, gde se može naći, čemu služi.

I dok je ova knjiga nastajala u svetu je svakako već veliki broj biljki svrstan u spisak onih koje će biti od velike koristi za medicinu, odnosno za čovekovo zdravlje.

Priroda nudi neiscrpno bogatstvo i neprestano će biti novih saznanja i doprinosa nauci koja brine o očuvanju i produženju života. Za sada, zna se da se u farmaceutskoj industriji za oko 409/o lekova koriste sirovine biljnog porekla.

Naša zemlja poznata je u svetu po raznovrsnosti lekovitog bilja. Naši travari cenjeni su i danas kad(t je medicina prihvatila mnoge biljke za koje se dugo smatraju da nisu od izuzetne koristi, jer nisu bile dovoljno ispitane.

Zelja nam je da upoznate bar jedan skroman deo blaga koji se nalazi u biljkama i koji nam često bude spasilac života ili povratnik zdravlja, a da ga mi prethodno nismo ni upoznali.

Možda ćemo biti bogatiji za jedno saznanje, a to je već dovoljno da se knjiga nađe i u vašem domu.

Prijatna mi je dužnost da se na ovom mestu toplo zahvalim Mr. ph. Dragoljubu J. Granžanu koji mi je rukopis pregledao i čije su primedbe doprinele da II izdanje atlas lekovitog bilja lakše prilagodi potrebama onih kojima je namenjeno.

Autor

Sadržaj

UVOD
LEKOVITO BILJE U PRIRODI
PRAVILNA ISHRANA I VITAMINI U LEKOVITOM BILJU KOZMETIKA
LEKOVITO BILJE U KOZMETICI
BILJARSKI KALENDAR
ATLAS LEKOVITOG BILJA
ILUSTROVANI DEO — LITERATURA
SMREKA (Picea ezcelsa link.)
HRAST (Quercus robur)
ČESTOSLAVICA (Veronica officinalis)
KUKUTA (Conium maculatum)
DOBRlClCA (Glechoma hederaceum)
BREZA (Betula alba)
KRUSKA (Pirus communis)
NAN (Mentha piperita)
PAVIT (Clematis vitalba)
KRASTAVAC (Cucumis sativus)
ARIS (Larix europaea d. c.)
SASA (Anemone pulsatilla)
KLEKA (Juniperus communis)
SLATKA PAPRAT (Polypodium vulgare)
BOR (Pinus silvestris)
DESPIK (Lavandula vera)
ROSOPAS OBICNI — RUSA (Chelidonium majus)
IZOP (Hyssopus officinalis)
CRNA GORUSlCA (Brassica nigra l. koch)
MILOGLED (Sanicula europaea)
MATIČNJAK (Melissa officinalis)
ČIČAK (Arctium cappa)
ČUVARKUĆA (Sempervivum tectorum)
TRNJINA (Prunus spinosa)
BULKA (Papaver rhoeas)
ŽUTI BAGREM (Colutea arborescens)
MASLINA (Olea europaea)
JOVA CRNA (Alnus glutinosa)
PAPRENA METVICA (Mentha piperita)
BORAC (Borago officinalis)
BUNIKA (Hyoscyamus niger)
LAVANDA (Lavandula officinalis)
PETROVAC (Agrimonia eupatoria)
ZLATICA (Ranunculus ficaria)
HAJDUCKA TRAVA (AchiUea millefolium)
VINOVA LOZA Vitis vinifera)
OBICNA PAPRAT (Aspidium filix maris)
GLADIS — ZECJI TRN (Ononis spinosa)
PELIN (Artemisia absinthium)
TRAVA OD SRDOBOLJE (Potentilla tormentilla)
PODUBICA (Teucrium chamaedrys)
PISKAVAC (Succisa pratensis)
RIBIZ CRNI (Ribes nigrum)
ŽABLJAK (Ranunculus sceleratus)
TURICA (Agrimonia eupatoria)
MlSlNAC (Cinoglossum officinale)
BOROVNICA (Vaccinium murtillus)
KUPINA (Rubus fruticosus)
TARATINCICA — KRASULJAK (Bellis perennis)
VODOPIJA (Cichorium intybus)
POLJSKA PRESLICA (Equisetum arvense)
AMERlCKI KLEK (Thuja occidentalis)
KADULJA — ŽALFIJA (Salvia
officinalis)
BRŠLJAN (Hedera helix)
TUŠT (Portulaca oleracea)
KORIJANDAR (Coriandrum sativum)
LIKOVAC (Daphne mezereum)
KONOPLJA (Cannabis sativa)
LAN (Linum usitatissimum)
ULJANA REPICA (Brasica napus-oleifera)
PLAVI PATLIDŽAN (Solanum melongena)
ROTKVICA (Raphanus sativus)
PREClCA — CRVOTOClNA (Lycopadium clavatum)
MEDVEĐE GROŽĐE (Arctostaphylos uva ursi)
RESNIK (Eupatorium connabinum)
POKOSNICA (Polygonatum officinale)
TREŠNJA (Prunus avium)
PŠENICA (Triticum vulgare)
VIDAC (Euphrasia officinalis)
JAVOR (Acer pseudoplatanus)
SRČANIK (Gentiana lutea)
SRČENJAK (Polygonum bistorta)
URMA (Phoenix dactilifera)
VIDOVCICA (Anagallis arvensis)
MRKVA (Daucus carota)
LADOLEŽ (Convolvulus sepium)
LIPA (Tilia europaea)
VANILA (Vanilla planifolia)
DRAGUŠAC (Nasturtium officinale)
TROSKOT SA KORENOM (Polygonum aviculare)
BRĐANKA — VEPRINA (Arnica montana)
DINJA (Cucumis melo)
CRNI BOR (Punus nigra)
KELJ (Brasica oleracea var. Sabauda)
RANILIST (Betonica officinalis)
KARFIOL (Brasica oleracea var. botritis)
LUBENICA (Citrulus vulgaris)
PISKAVICA (Trigonella foenum graecum)
ŽILOVLAK — BOKVICA (Plantago major)
MASLACAK (Taraxacum officinale)
APTA (Sambucus ebulus)
VODENA TRBULJA (Oenanthe aguatica)
ŠAFRAN (Crocus sativus)
JEŽEVICA (Dactilis glomerata)
LUCERKA (Medicago sativa)
KOPAR—MIROĐIJA (Anethum graveolens)
JARlČ (Sedum arce)
OMAN (Inula helenium)
MOMČlĆ (Polygala vulgaris)
ZECJA STOPA (Geum urbanum)
ZVEZDAN (Lotus corniculatus)
TATULA (Datura stramonium)
ODOLJEN (Valeriana officinalis)
LJOSKAVAC (Physalis alkekengi)
JASEN (Fraxinus excelsior)
OGROZD (Ribes grossularia)
KESTEN (Castanea sativa)
CRNI DUD (Morus nigra)
POVRATIĆ (Tanacetum vulgare)
BELA CEMERIKA (Veratrum album)
BOŽUR (Paeonia officinalis)
CEMPRES (Cupresus sempervirens)
BELI JASEN (Fraxinus excelsior)
VUCJA STOPA (Aristoloćhia clematitis)
CRNA SLAČICA (Brassica nigra)
GOROVEZ (Usnea barbata)
HRASTOVA MAHOVINA (Evernia prunastri)
DIVLJA VRBENA (Verbena officinalis)
RAZLIČAK (Centaurea cyanus)
DUVAN (Nicotiana tabacum)
PAMUK (Gossypium herbaceum)
KIJA (Polygala amara)
KOMONIKA (Artemisia vulgaris)
PIRINAC (Oryza sativa)
POLJSKA GRAHORICA (Lathyrs sativuss)
IRVASOV LlSAJ (Carragen)
MEDUNIKA (Filipendula ulmaria)
NAR (Punica granatum)
KISELJAK (Rumex acetosa)
IMELA Viscum album)
LOVOR—LORBER (Laurus nobilis)
SAPUNJACA (Saponaria officinalis)
MAJKINA DUŠICA (Thymus serpyllum)
SIMSIRIKA (Berberis vulgaris)
IĐIROT (Acorus calamus)
LANILIST (Linaria vulgaris mill)
SUNCOKRET (Helianthus annuus)
VLASACA (Bromus inermis)
PACJE GNEZDO (Anchusa officitKilifS)
KLEKA SA PLODOM (Juniperi communis)
MUSMULA (Mespilus germanica)
MAŽURANA (Majorana hortensis moenćh)
TRUBELJIKA OTROVNA (Cicuta virosa)
JAGORCINKA (Primula officinalis hill)
PLOD MALINE (Rubi idaei)
MRTVA KOPRIVA (Lamium album)
KUKOLJ (Agrostemna githago)
ZEČIJI TRN SA KORENOM (Ononis spinosa)
BREST (Ulmus campestris)
KAFA (Coffea arabica)
ANIS (Pimpinella anisum)
DIVLJA TIKVA (Brgonia alba)
ANANAS (Ananas sativa)
REN (Cochlearia) aromatica)
POTPLOTUSA (Nepeta cataria)
KANTARION (Hypericum perforatum)
PATLIDŽAN (Solanum lycopersicum)
BUKVA (Fagus silvatica)
BOSILJAK (Ocimum basillicum)
PERSUN (Petroselinum sativum)
LOKVANJ (Nymphaea alba)
KUPUS (Brassica oleracea)
KRUSINA SA PLODOM (Rhamnus frangula)
BANANA (Musa sapientium)
KAJSIJA (Prunus armeniaca)
BELI LUK (Allium sativum)
BELA DETELINA (Trifolium repens)
STRIŽUSA (Chamaeplium officinale)
SALEP (Orchis mascula)
TRAVA OD USLJAME (Veronica officinalis)
ŽABLJA TRAVA (Senetio vulgaris)
BESNIK (Digitalis ferruginea)
SECERNA REPA (Beta vulgaris)
LIVADSKA VLASULJA (Festuca pratensis)
ORAH (Juglans regia)
POMOCNICA (Solanum nigrum)
STAVELJ (Rumex obtusifolius)
GRČICA (Manyanth.es trifoliata)
DIVLJA SALATA (Lastuca virosa)
ZOVA (Sambucus nigra)
GRASAK (Pisum sativum)
PASULJ (Phaseolus vulgaris)
ŠAFRAN (Crocus sativus)
VELEBILJE (Atropa Belladonna)
PERUNIKA-BOGISA (Iris Germanica)
IVANJSKO CVECE (Galium verum)
SLJIVA (Prunus domestica)
MACUHICA —DAN I NOC (Viola tricolor)
BUKVICA (Betonica officinalis)
LJULJ (Lolium temulentum)
KOZLAC (Arum maculatum)
PRAZILUK (Allium porrum)
RUZMARIN (Rosmarinus officinalis)
PANČICEVA OMORIKA (Picea omorika)
PALAMIDA (Cirsium arvense)
SRCOPUC (Antennaria dioica)
STIR (Amaranthus retroflexus)
MECJA SAPA (Neraćleum sphondulium)
OCAJNICA (Marrubium vulgare)
ZEČIJA SOCA (Oxalis acetosella)
DIMNJAČA (Fumaria officinalis)

BOROVICA OBIČNA (Juniperus communis)
BADEM (Prunus amygddlus)
OPUTINA—TROSKOT (Polygonum aviculare)
MANDARINA (Citrus aurantium)
LINCURA (Gentiana lutea)
PEPELJUGA (Chenopodium album)
SOJA (Glycine hispida)
MLAĐA (Corydalis cava)
PODBIJEL (Tussilago farfara)
SOČIVO (Lens esculenta)
TIKVICA (Cucurbita moschata)
RAZVODNIK (Solanum dulcamara)
TRBULJA (Oenanthe fistulosa)
POTOČNJAK (Lythrum salicaria)
ZOB (Avena sativa)
JEČAM (Hordeum vulgare)
CRNI SLEZ (Mdlva silvestris)
PITOMI LAN (Linum usitatissimum)
ROTKVA (Raphanus sativus)
RAZ (Secale cereale)
PROLJEVAK — MILICA (Gratiola officinalis)
ĐURĐICA (Convallaria majalis)
SOMINA (Juniperus sabina) LISIČJI REP (Echium vulgare) SlPAK (Rosa canina)
BIBER (Piper nigrum)
DIVLJI PERŠUN (Aethusa Synapium)
BELI SLEZ (Althaea officinalis)
JETRENJACA (Marchanita polumorpha)
MRAZOVAC (Colchicum autumnale)
MACJI REPAK (Phleum pratense)
VRTNI MAK (Papaver somniferum)
KOPRIVA (Urtica dioica)
DUNJA (Cydonia oblonga)
KAMILICA (Matricaria chamomilla)
LJUBICICA (Viola odorata)
DOBRICICA SA KORENOM (Glechoma hederaceum)
BELA RADA — KRUPNA (Anthemis nobilis)
PIREVINA (Triticum repens)
PROSO (Panicum miliaceum)
BELONOGA (Saponaria officinalis)
OSAT (Cnicus benedictus)
BLAGOVANJ (Hyssopus officinalis)
ZECJA LOBODA (Nieracium pilosella)
BOŽJE DRVCE (Artemisia abrotanum)
ŽUTA OVSENICA (Avena flavenscens)
CRNI LUK (Allium cepa)
VRAB SEME (Lithospermum officinale)
KROMPIR (Solanum tuberosum)
CELEBI GRANA (Solidago virga aurea)
LAZARKINJA MIRISNA (Asperula odorata)
ZTVA TRAVA (Erodium cicutarium
MAK (Papaver somniferum)
PASTRNAK (Pastinacia sativa)
ISLANDSKI LIŠAJ (Cetraria islandica)
VILINA KOSA (Cuscuta europaea)
NAPRSTAK (Digitalis purpurea)
BELI BOR (Pinus silvestris) PRIMORSKI BOR (Pinus maritima)
BELA RADA — SITNA (Matricaria chamomilla)
KELERABA (Brasica oleracea)
KIM (Carum carvi)
KALINA (Ligustrum vulgare)
CVEKLA (Beta vulgaris var. cruenta)
SMRDLJIVA KOPRIVA (Galeopsi dubia)
SALATA (Latica sativa)
CRVENA DETELINA (Trifolium pratense)
ŽAVORNJAK (Delphinium consolida)

Lekovito bilje u prirodi

Kada se nađemo na livadi već prvih prolećnih dana bićemo kao opijeni mirisom poljskog cveća…

Krenemo li u šetnju šumskom stazom, putem pored reke ili kraj zidina starog manastira srešćemo mnogo novih biljki. Na svakom koraku priroda nesebično nudi lepotu, ali i veliku korist od bilja kome se takoreći ne može broj znati jer je priroda neiscrpni rudnik tog zelenog blaga.

Ono što nas posebno interesuje jeste da saznamo što više o lekovitosti pojedinih biljaka i tome kako ih treba najkorisnije upotrebiti.

Najčešće ćemo se sresti sa onim rastinjem koje nam je na dohvat ruke, raste kraj kuća, u blizini naselja. To su kamilica, nana, bokvica, hajdučka trava, krasuljak, jagorčevina, mrazovac, srčenjak, podbel, steža, kokotac, maslačak, zečji trn…

Na livadama i pašnjacima raste još i tatula, čičak, crni slez, kopriva, pelen, detelina…

Na suvim, sunčanim kamenitim mestima uspeva očajnica, divizma, jaglac, gorocvet. ..

Na ruševinama i kraj starih zidina srećemo rusomaču, hajdučicu, tatulu, podubicu, vranilovku, troskok, vođopiju, oman, vratić, repušina, žalfija… Po barama, ritovima, kraj reka i na podvodnim mestima nalazimo vrbu, maslačak, gavez, detelinu, beli slez, odoljen, krušinu…

U šumi je đurđevak, matičnjak, kupina, kičica, kantarion, jagorčevina, Ijubičica, borovnica, šumske jagode…

Na visokim planinama uspeva čemerika, maslinica, mrazovac, šipak…

Gde ćemo koju biljku naći — zavisi od podneblja, klime, zemljišta na kome uspeva. Uz to, mnoge biljke uspevaju samo u pojedinim krajevima sveta, dok druge nalazimo svuda. Najviše lekovitog bilja nalazimo u prirodi, ali s obzirom na lekovitost pojedine se sve više gaje i na velikim plantažama.

Berba, sušenje i čuvanje bilja

Da bi se sačuvala lekovita svojstva biljke treba strogo voditi računa o njihovom branju, sušenju i čuvanju.

Osim toga potrebno je znati koji se deo biljke koristi pa ga tako i sakupljati. Najbolji primerci ostavljaju se za seme.

Posebnu pažnju svakako treba obratiti pri grupisanju neotrovnog i otrovnog bilja.

Branje se obavlja po lepom, suvom vremenu. U kišne ili kada je bilje pod rosom ne bere se. Pegavo, sparušeno i ozleđeno bilje nikako ne uzimati. Takve biljke se brzo ukvare i nisu za upotrebu.

Bilje se uvek suši rastrešeno u tankom sloju, u hladovini, na tamnom mestu. Treba ga češće prevrtati i izdvajati na vreme one primerke koji se uplesnivi ili ne suše kako treba.

Najbolje se sušenje obavlja na promaji da bi se brzo obavilo. U selu su za to pogodni tavani, čardaci ili specijalne sušare. Osušeno bilje čuvati na suvom mestu, nikada duže nego do sledeće berbe. Ako toliko preostane, baciti ga i pripremati novo bilje za sušenje.

Oprezno sa otrovnim biljkama!

Sakupljanje otrovnog bilja mora se vršiti oprezno i stručno. Ne dozvoIjava se da to rade trudnice, deca, starije osobe, dojilje. Dok se branje ne završi nikako ne treba jesti ni pušiti, niti rukama dodirivati lice. Za pojedine biljke neophodno je staviti zaštite naočari, pa čak i masku.

Po završenom poslu dobro oprati ruke, lice i sve otkrivene delove tela, zatim naočari ili masku, možda maramicu koju ste takođe koristili.

Otrovno lekovito bilje obavezno se suši odvojeno od ostalog bilja, sa upadljivom opomenom da se zabranjuje ulaz u tu prostoriju.

Čuvanje i pakovanje bilja

Osušeno bilje treba odmah skloniti na tamno, suvo mesto. Prilikom pakovanja paziti da se ne lomi. Spakovati u kartonske kutije, staklene posude ili dobro zatvoriti u limene kutije.

Veoma je važno voditi računa o temperaturi, vlažnosti i čistoći prostorije u kojoj će bilje biti čuvano.

Pravilna ishrana i vitamini u lekovitom bilju

Jedan od najvažnijih uslova za fizički i psihički zdravu ličnost jeste pravilna ishrana. Ovo podrazumeva hranu koja sadrži neophodne količine najvažnijih hranljivih sastojaka (belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i mineralnih materija).

Samo takva ishrana obezbeđuje zdrav organizam čoveku, pa je u savremenom svetu pitanje pravilne ishrane utoliko aktuelnije jer ne postoji uvek potrebna proporcija između čovekove fizičke aktivnosti i ishrane. Stoga je gojavnost ne samo estetski već i zdravstveni problem velikog broja Ijudi, naročito žena.

Druga krajnost, pothranjenost, takođe je odraz nepravilne ishrane, koja narušava zdravlje mladih osoba, naročito onih u razvoju. Ono što treba uvek da imamo na umu, jeste to da i gojavnost i pothranjenost najčešće nastaju usled nepravilne ishrane.

Kao što je već rečeno, pravilna ishrana znači optimalnu količinu i optimalni sastav hrane, a pre svega raznovrsnost hrane.

U savremenom svetu sve materijalno što služi čoveku ulepšano je zahvaljujući, pre svega, kreativnoj ulozi čoveka. Ako je čovek tvorac tolikih lepih predmeta i ambijenata koji ga okružuju, ne sme da zaboravi ni na sebe, na jedan deo svoje lepote, a to je spoljašni izgled. U tome mu, svakako, pomaže i higijenski način ishrane. Da bismo izgledali sveži, lepi, zdravi i oni za rad, moramo se pravilno hraniti. Naš izgled je umnogome ogledalo naše ishrane, odnosno ogledalo zdravlja.

Pored ugljenih hidrata, belančevina i masti, neophodnih za normalno funkcionisanje organa i organizma u celini, potrebni su i drugi sastojci, među kojima prvo mesto zauzimaju vitamini i izvesne mineralne materije. Što se tiče belančevina, čovekovom organizmu su svakodnevno potrebne belančevine biljnog i životinjskog pbrekla. To znači da treba svakodnevno uzimati meso, jaja, sir, mleko, ali pri tom ne treba zaboraviti ni na krompir, pasulj, grašak i druge izvore belančevina. Samo ovakvi izvori belančevina mogu nam obezbediti hranljive aminokiseline neophodne za održavanje zdravog organizma. Naime, poznato je da se u organizmu svakog časa zbivaju dve vrste procesa-procesi razgradnje žive materije, ćelija i procesi obnove ćelija, odnosno tkiva. Nemoguća je sinteza, to jest obnavljanje živog tkiva bez belančevina životinjskog i biljnog porekla. Pošto je koža, kao zaštitni spoljni omotač tela, svakodnevno izložena raznim spoljnim štetnim činiocima, potrebno je da se njena neprovredivost stalno čuva, a za to je neophodno stalno obnavljanje ćelija pokožice, što je nije moguće bez normalne ishrane, posebno bez belančevina. Pored belančevina, za održavanje kože, hrana treba da sadrži i odgovarajuće količine ugljenih hidrata i masti, potrebnih za obnavljanje ćelija. Dalje, prisustvo masti u hrani je neophodno i zbog nekih vitamina rastvorljivih u mastima, da bi na taj način prodrli u organizam.

Upoznavanje uloge vitamina u biljnim proizvodima počelo je pre 80 godina kada se tražilo razjašnjenje, dakle uzrok, pojavi bolesti beri beri, skorbuta i rahitisa. Istina je da u to vreme nije se znalo o vitaminima kao danas, ali se znalo da potiče od nedostatka unošenja u dovoljnijn količinama biljnih proizvoda. To je dalo povoda sumnju u postojanost kasnije otkrivenih vitamina u biljnim proizvodima. Dakle, pitanje je podstaklo i naučnika Kazimira Funka, koji je 1912. godine izneo teoriju o tome da postoje 4 vitamina i to: antiberi-vitamin, antiskorbutični vitamin, antipelagra vitamin i verovatno i antirahitični vitamin. Funk je tada pokušao da izdvoji vitamin B. Misleći da je u tome uspeo a pošto je smatrao da supstancija koju je on izolovao pripada grupi amina, on je nazvao antiberi-beri vitamin (»vit« znači vitalan, živahan). Ovo ime ostalo je kao zajedničko cele grupe vitamina. Napomenuli smo da se skoro svi vitamini nalaze u biljnim proizvodima i mi smo pokušali da ovde prikažemo u kojim se biljkama nalazi vitamini i u kojoj količini izraženo u internacionalnim jedinicama.

Izvori vitamina Cu životne namirnice, biljnog i životinjskog porekla. Voće i povrće posebno su bogati vitaminima. Sveža hrana je uglavnom bogatija nego konzervisana ili kuvana, jer pri konzervisanju, odnosno kuvanju hrane, jedan deo vitamina, osetljivih na temperaturu, biva uništen. Najzad, sveže voće sadrži više vitamina nego suvo.

Pored vitamina iz životnih namirnica, danas postoje i vitamini koji se proizvode sintetski, te se po upustvu lekara nabavljaju u apoteci. Mada se tehnološki dobija vitamin istog hemijskog sastava kao i onaj koji se nalazi slobodan u prirodi, ipak uvek dajemo prvenstveno vitaminima iz životnih namirnica.

Danas je poznato oko 30 vitamina, ali treba očekivati da će se taj broj i dalje povećavati.

Vitamin »A«

Sadržina vitamina A odnosno provitamina A ili karotina u pojedinim biljnim proizvodima. Broj intemacionalnih jedinica u 100. grama proizvoda:

• Kajsija 3000. i. j.
• Kupus 900. i. j.
• Paprika zelena do 1000. i. j.
• Paprika crvena 3500—35.000 i. j.
• Paradajz pulpa 14.000—35.000 i. j.
• Paradajz sok 300— 600 i. j.
• Repa bela lišće kuvano 6.000 i. j.
• Salata ločika 1.500— 3.000 i. j.
• Spanać 2.500— 6.500 i. j.
• Šargarepa (mrkva) 2.000—10.000 i. j.

Od biljnih proizvoda naročito bogat izvor karotina predstavljaju ulja dobijena od raznih vrsta palmi od kojih pojedina mogu da sadrže i do 300.000 intemacionalnih jedinica u 100 grama

Vitamin »B«

Sadržine vitamina B u pojedinim biiljnim proizvodima, broj mikrograma u 100 grama proizvoda.

CEREALIJE: i proizvodi od cerealija: Ječam 500. Kukuruz 135—18Q, Klice kukuruza 1380, Pirinač 60—270, Polirani pirinač 30, Pšenica 540—1022, Belo brašno 60 —90, Mekinje 1080, Raž 300—500, Heljda 450, Hleb kukuruzni 240, Hleb ražani 240—500, Hleb pšenični beli 45-—90, Hleb polubeli 150, cmi 225450.

POVRĆE: Grašak 450—800, Karfiol 150—190, Krompir 90—180, Kupus-kuvan 180, Paradajz 240, Pasulj 150—400, Paškanat kuvan 150, Pečurke 110, Soja 520—1200, Sočivo 120—630, Spanać 50—100, Špargla 180.

VOĆE: Badem 240, Banana 50—160, Jabuke 30—120, Kesten 270, Kikiriki 300—960, Lešnik 400—600, Orah 450, Suve šljive 125.

Vitamin »B2«

Sadržina vitamina B2 u pojedinim biljnim proizvodima, broj mikrograma u 100 grama proizvoda.

Cerealije i proizvodi od cerealija: Ječam 120—250, Ovas 100, Pšenica 180—250, Pšenica klice 480—1500, Mekinje 600, Belo brašno 85, Beli hleb 50.

Povrće: Grašak 150—200, Karfiol 150—130, Kelj 400, Pasulj. 110—175, Pečurke 330, Repa-lišće 350, Salata 100—200, Soja 280—750 Sočivo osušeno 315.

VOĆE: Badem 300, Kikiriki 500.

Vitamin »B6«

Sadržina vitamina B6 u pojedinim biljnim proizvodima, broj mikrograma na 100 grama proizvoda: Grašak svež 80—190, Grašak osušen 300, Krompir 220—320, Kupus 120, Pasulj 550, Pšenica belo brašno 180, Pšenica crno brašno 310, Pšenične klice 600—1750, Repa 110, Šargarepa 120.

Nikotinska kiselina. Sadržina nikotinske kiseline, odnosno amida nikotinske kiseline u pojedinim biljnm proizvodima, broj miligrama na 100 grama proizvoda.

Cerealija: Pirinač 4,4—6,6, Pšenica 2,8—8. Belo brašno 06—09, Pšenične klice 3,4—7 Pšenične mekinje 30—35, Beli hleb 066—1, Grašak 07—1,80, Krompir 1,18.

VOĆE: Jabuka 0,09—05, Banana 03—061, Urma 008—2,18, Smokve 063, Grožđe 084.

BIOTIN: Sadržina biotina u biljnim proizvodima, broj mikrograma na 100 grama proizvoda: Grašak-osušen 18, Karfiol 17, Kikiriki-pečeni 34, Kukuruz 5,8, Pasulj 9,8, Pečurke 16, Pšenica 5,2—7, Belo pšenično brašno 7.

PANTOTENSKA KISELINA: Sadržina pantotenske kiseline u pojedinim biljnim proizvodima, broj miligrama na 100 grama proizvoda: Grašak svež 0,38, Grašak osušen 2,1, Ječam 1, Karfiol 0,92, Kikiriki-pečeni 2,5, Krompir 0,32—0,62, Ovas 1,1, Pasulj 0,83, Pečurke 1,7, Pšenica 0,51, Pšenične klice 0,85, Soja 1,8.

Vitamin »C«

Sadržina vitaĆmina »C« u pojedinim biljnim proizvodima, broj miligrama na 100 grama proizvoda.

VOĆE: Ananas 25—60, Jagode 46—234, Liimun-kora 100—205, Limun-pulpa 16—47, Limun-sok 30—78, Orah-nazreo 400—3000, Pomarandža-kora 75,8—210, Pomorandža-pulpa 16—47, Pomorandža sok 22—89, Ribizle crne 108—419, Šipak 67—4800.

POVRĆE: Karfiol 87—170, Keleraba 60—117, Kelj 126, Krompir svež 11—36, Krompir stari 5—10, Krompir pečen 7,01, oljušten pa kuvan 5,3, Krompir oljušten-isečen-kuvan 4, Krompir kuvan-neoljušten 7,3. Pire krompir 4,6, Kupus 62—105, Luk cmi 119, Paprika zelena 125—180, Paprika crvena 150, Peršun lišće 154—209, Repa liišće 50, Rotkvice 105—136, Soja osušena 17—75, Spanać 50—80, Špargla 12—71,5.

Vitamin »D«

Sadržinia vitamina D u pojedinim biljnim proizvodima, broj internacionalnih jedinica vtamina D, verovatno D3, na 100 grama proizvoda: kakao-buter 30.000 — u obliku vitamina D2, Pečurke 83—125 u obliku vitamina D2.

Vitamin »E«

Sadržina vitamina E u pojedinim biljnim proizvodima, broj miligrama na 100 grama proiizvoda: Kukuruz 10, Pšenica celo zrno 1,2—3,4, Pšenica klice 27, Pšenica brašno 1,7—2,7.

ULJA U MASTI: Ulje od kakao 12,5. Ulje od kikirikija 26—36, Ulje od kukuruza 250, Ulje od palme 110, Ulje od pšeničniih klica 150—420, Ulje od Soje 92—120.

POVRE: Kelj 8, Grašak 5,4—8, Peršun 5,5, Beli pasulj 4.

Vitamin »F«

Sadržina vitamina F u procentima u pojedinim uljima, odnosno mastima biljnog porekla.

BILJNE MASTI: Ulje od kikirikija 13—27, Ulje od klica ječma 63, Ulje od kukuruznih klica 42, Ulje od klica ovsa 31, Ulje od pšeničnih klica 44—52, Ulje od klice raži 48, Ulje od lanenog semena 72—83, Ulje od semenke suncokreta 52—64, Ulje od soje 56—63.

Vitamin »K«

Sadržina vitamina K u pojedinim biljnim proizvodima, broj Dam-ovih jedinica na 100. grama proizvoda: Alge 13.000—17.000, Grašak 3.500, Jagode 2.250, Karfiol 40.000. Kesten divlji-lišće 80.000. Kopriva lišće 40.000, Krompir 1000, Kupus lišće 40.000, Paradajz zelen 10.000, Paradajz zreo 5000, Spanać lišće 55.000, Sargarepa 1000, Sipurak 2800.

Vitamin »P«

Sadržina vitamina P u pojedinim biljnim proizvodima, broj proizvodnih jedinica na 100 grama proizvoda: Kupus 60—100, Limun kora 500, Limun-sok 450, Orah 100, Oskoruša 300, Peršun-lišće 130, Pomorandža 490, Ribizle crne 500, Salata zelena 80—100, Spanać 130, Šipak 240—680.

Voćni sokovi

Voćni sokovi sadrže određene kiseline kao: jabučnu, limunsku, vinsku, i dr. Ove kiseline su vrlo prijatnog ukusa, pa se zato sokovi rado upotrebIjavaju kao napici.

Biljni sokovi sadrže između ostalog i vitamin »C«, a koji se u kiseloj sredini brže i duže čuva. Ovo je neophodno potrebno znati zbog pripreme zimnice, konzerviranja hrane i dr. Da ne bi došlo do previranja soka doda se obično 1 gram na 1000 grama soka konzervans (Natrium-benzoat).

Sastav važnijih vrsta voćnih sokova u procentima:

• Vrsta voća
• Ugljeni hidrati
  Šljive 17,0
  Grožđe 18,0
  Trešnje 16,0
  Kruške 14,0
  Jabuke 12,0
  Kajsije 12,0
  Jagode 9,0
  Maline 8,0
  Dinje 6,5
• Vrsta voća
• Belančevine
  Šljive 08
  Grožđe 07
  Trešnje 08
  Kruške 04
  Jabuke 04
  Kajsije 04
  Jagode 01
  Maline 1,0
  Dinje 08
• Vrsta voća
• Masti
  Šljive 05
  Grožđe 05
  Trešnje 05
  Kruške 04
  Jabuke 04
  Kajsije 07
  Jagode 07
  Maline 06
  Dinje 05
• Vrsta voća
• Voda
  Šljive 81
  Grožđe 79
  Trešnje 82
  Kruške 83
  Jabuke 84
  Kajsije 85
  Jagode 85
  Maline 84
  Dinje 92
• Vrsta voća
• Kalorija
  Šljive 73
  Grožđe 76
  Trešnje 69
  Kruške 58
  Jabuke 59
  Kajsije 53
  Jagode 48
  Maline 38
  Dinje 35

Kozmetika

Kupanje

Kleka, ruzmarin, kamiliica, nana, limun, lipov cvet, sasa, pelen, trešnja, kesten, hrastova mahovina, sapunjača, kantarion, orah, bosiljak, mandarina, đurđevak, pšenične mekinje.

Čajevi 1. Kamilica 25.00, lipov cvet 25.00, kantarion 25.00, pelen 25.00. Skuvati čaj i dodati pri kupanju u kadi. Obično jedno kupanje u kadi treba da ima oko 20 litara vode. 2. list od kestena 25.00, nana 25.00, sapunjača 25.00, sok od jednog limuna.

Ova kupanja osvežavaju telo, postajete živahan, čio i svež. Običavajte jednom nedeljno takvo kupanje. Pšenične mekinje su izvanredna za nečistu kožu i upale. Posle kupanje u njima, ne smemo se tuširati. Samo ne zaboravite da mekinje prokuvate pre kupanja u vodi. Limun takođe služi lepoti tela. Isecite ga na komade, podržite malo u vodi, a onda tu vodu saspite u kadu za kupanje. Iznenadićete se za efekat ovog načina kupanja, bela putena koža tela.

Saune

Sauna je finsko toplo kupatilo u kome se kupa svako ko želi da dugo ostane zdrav i otporan prema bolestima. Zdravstvena vrednost saune sastoji se pre svgea u pomoći kod reume, cirkulacije krvotoka, nečiste kože tela, a takođe potpomaže u očvršćavanju organizma kod prehlade. Razume se da nije preporučljivo srčanim bolesnicima, kao i onim sa drugim tegobama. Zbog toga je potrebno uvek da se obratite lekaru za savet. Ovde se preporučuju etarska ulja kao što je eukaliptisovo, od limuna, narandže, lavandule i druga poznata.

Nega lica

Parenje lica

Ako ste jednom parili liice u životu, nepotrebno je da vas ubeđujemo šta ovaj jednostavan način znači za kožu lica. Parenje lica se obično vrši čajem od kamilice, nane, lavande, žalfije, majčine dušice i dr.

Bubuljice

Poremećen rad lojnih žlezda doprinosi njihovoj nepopularnoj pojavi. Smatra se da bubuljice nije moguće izlečiti, već jeđino da ih uklonimo. Napravite sami ovu tinkturu. Uzmite 10 grama kamilice i potopite u razblažen alkohol i tako držite 8 dana u tamnom prostoru. Posle toga odvojite kamilicu i bacite, a losionom nekoliko puta dnevno mažite lice. Dobre su maske od kvasca, banane, meda, krompira, pasulja.

Miteseri

I miteseri su pojava masne kože. Pojavljuju se najčešće na čelu, nosu, bradi, vratu, leđima. Uzmite losion od peršuna, tako što ćete potopiti 10 grama suvog lista od peršuna u 150 grama 60% alkohola i ovaj rastvor držite 6 dana na tamnom mestu, zatim procedite i dobićete zelenu tečnost. Sa dobijenim losionom, losinirajte lice češće u toku dana. Preporučuje se parenje lica, mekinje od badema, pravilna ishrana, šetnje, uredna probava i sportske vežbe.

Pege i fleke

Sitne pegice pojavljuju se kod male devojčice u pubertetu kao pegice. U nekih istočnih naroda modema je šminka u vidu pega, dakle i vi sa pegama možete da budete lepi i privlačni. Ali evo i nekoliko saveta: vazna je ishrana bogata u vitaminu B, C, D. Kao dopunu upotrebite maske od šargarepe, tako što ćete istrugati šargarepu i držite je na lice 10 minuta, zatim skinite losionom od peršuna. Tu je i maska od peršuna koja se pravi tako što sitno iseckani peršun pomešate sa jednom kafenom kašikom kiselog mleka, pomešate i držite na licu 20 minuta. Skinite losionom od kamilice ili toplim nekuvanim mlekom.

Bradavice i mladeži

Mladeži su mali bezopasni otoci koji nastaju nagomilavanjem pigmenata. Njihova veličina i oblici su različiti. Nekad su obrasle maljama, a to deluje neprivlačno. Lako bezopasni mladeži mogu da se pretvore u opake čireve koji krvare, golicaju i svrbe. Ne treba ih dirati prstima. Najbolje je da se javite lekaru za savet.

Crvenilo nosa

U prohladne dane ova pojava mnoge osobe baca u očajanje. Rumen nos je posledica slabe cirkulacije krvi prilikom promene temperature. Savet je da uzmete naizmenične kupke-obloge čaja od kamilice. Uzmite dva tanjira u jedan da vam je hladna kamilica i drugi sud topla kamilica. I sada naizmenično topla pa hladna kupka po 5 minuta. Tako radite 20—35 minuta, nekoliko puta dnevno.

Bore na licu

To je pojava koja se mora očekivati kad-tad, ali što kasnije to bolje. Njihovu preranu pojavu uslovljava neuredan život, alkohol, kure mršavljenja, nenegovana koža lica. Žene najviše interesuje dali mogu bore ukloniti sa lica, vrata, čela a naš je odgovor-samo delimično. Zato upotrebite jedno i to čim su se bore pojavile na vratu, da spavate na okruglim jastucima, zatim masaža uljem od ricinusa ili kikirikija. Svakodnevna masaža da bude samo kružnim pokretima. Od kremova uzimajte antirida na bazi lekovitih bilja kao što su: hipericin, ricinusovo ulje i dr

Tetoviranje kože

Tetoviranje je naročiti način stvaranja ožiljaka na koži, mnogobrojnim sitnim ubodima i utrljavanje boja u njih. Tetovirani crteži su u obliku slova, slike, šare, znakova i doživotnog su trajanja. Teško se brišu, ali nekad mogu da pomognu razne baze i kiseline kao što je limunska kiselina. Ali, kao jedina mogućnost potpunog uklanjanja tetoviranih znakova jeste — plastična operacija.

Negovanje grudi

Grci su o ženskoj lepoti često razmišljali, ženska bedra, noge i grudi nisu imali ništa manju cenu od lepe kose, očiju i tena. Zato su brodovi iz Egipta uvozili raznovrsna kozmetička sredstva od kojih su razna etarska ulja, mirisne vodice, bila namenjena nezi grudi. Grčke tunike sa puno slobodnih nabora, zahtevale su čvrste, visoke i oble grudi. Zato su im Grkinje posvetile toliko pažnje.

Napravite alkoholni rastvor od bršljena: Uzmite 10 grama bršljena i potopite u alkoholni rastvor, ostavite da stoji 10 dana, zatim procedite i odvojite bršljen od rastvora. Takvim rastvorom masirajte svakog dana grudi, kako bi mogle da dobiju svoju čvrstinu. Pored toga dobro će vam doći i svakodnevna masaža sa hladnom vodom. Masirajte samo od srca ka vratu ili prskajte grudi vodom, tako podstičete na bolju cirkulaciju krvnih sudova i na osveženje tela.

K o s a

Na čovekovom telu su sledeće zone obrasle dlakom: kosa na glavi, dlake na bradi, brkovi, pod pazuhom, i u predelu polnih organa. Kratka dlaka izrasta u vidu obrva, trepavica, u nosnim šupljinama, ušnoj školjci a kod žena na nausnicama, bradi i dojci. Celo telo osim tabana, dlanova, pokrivaju takozvane laguno dlačice.

Opadanje kose

Uzrok opadanja kose i obolenja kose često je u vezi sa oboljenjima nervnog sistema. Dermatolozi smatraju da česta uzbuđenja, sekiracije, osećanje nesigurnosti i neurastenične smetnje prouzrokuju opadanje kose. Posle pretrpljenog straha nervnog šoka, mogući su slučajevi pojačane seboreje.

Lekovito bilje: list i koren od koprive, kamilica, beli luk, breze, divlji kesten, limun, lavandula, ulje od maslinki, ulje od ricinusa. Ako je suva kosa uvek dodajte pri kupanje ulje od ricinusa ili namažite glavu sa ovim uljem. Izbegavajte sušenje pored nekog jakog toplotnog izvora kao što su razne peći, grejalice već upotrebite suv peškir i dobro osušite kosu na glavi.

Lekovito bilje u kozmetici

Za upotrebu bilja u kozmetici znalo se još u drevnim vremenima. Poznato je da se žena cara Kaligule kupala u vodi u kojoj je bilo raznih trava, jer je verovala da će uticajem ovih trava njena koža biti lepa i nežna. Lice je umivala vodom u koju je prethodno potopljeno velebilje. — Jedan podatak iz 1504. godine govori, da su se lepe žene iz okoline Venecije služile kozmetičkim sredstvom pripravljenim od bobica velebilja. Otuda se velebilje zove i »Bella donna«, što znači »lepa gospa«. Sve ovo nam govori da se bilje i ranije upotrebljavalo kao kozmetičko sredstvo za održavanje lepote ženskog tela. Naša narodna medicina obiluje podacima i primerima koji pokazuju da su biljke sredstva koja mnogo znače za održavanje lepote. Kupanja u vodi sa biljem bilo da je u pitanju koren, list ili plod, dovoljno deluju na kožu ženskog tela i kosu.

Ekstrakcijom lekovitih biljaka danas su dobijene materije bez kojih se savremena kozmetika ne može ni zamisliti. Mnoge biljke su danas priznate u kozmetici kao sredstvo za održavanje lepote, osveženje, za kupanje tela, sredstvo protiv znojenja, zadaha iz usta, raznih kožnih oboljenja nogu i raznih zapaljivih procesa na koži. Navešćemo neke od biljki koje rastu kod nas, ili se mogu nabaviti u našim apotekama:

Pomenućemo najpre kamilicu, čije je delovanje danas poznato širom sveta. Nalazimo je na livadi, gde se kao ogroman tepih prostire u nedogled. Lliris etarskog ulja se odmah oseti; zbog azulena, etarsko ulje je zatvorenoplave boje. Danas se obično upotrebljava kao dezinficijens i vrlo je prijatnog mirisa. Mnogim pastama za zube dodaje se ekstrakt kamilice. Kamilicom možemo prati kosu, umivati lice, a i pijemo je rado. Kao čaj pre jela povoljno utiče na varenje hrane a time i na ten lica. Koža vremenom dobija lep sjaj, postaje belja i svežija. Naše bake su rado pile kamilicu i zato su imale lepu i zdravu kožu na licu. Ako kamilicu potopimo u vodi pa njome peremo glavu, kosa će nam biti svetlije boje — crna kosa dobija kestenjastu boju, a smeđa svetliju nijansu. Uz to, kamilica jača koren kose, sprečava opadanje vlasi, perutanje i svrab na glavi, to jest, sprečava ćelavost kod žena.

Kamilica služi i za ispiranje usta, jer vrši dezinfekciju desni, za obloge kao i dodatak mnogih kremova i losiona. Dakle, ona se može smatrati za univerzalno sredstvo u kozmetici, stoga smo prvenstveno govorili o njoj.

Druga biljka od značaja u kozmetici jeste kantarion. Poznaje se po lepom žutom cvetu. Ekstrakcijom cveta kantariona dobija se hipericin, danas poznat kao nezamenljiva supstancija mnogih sredstava u kozmetici. Ako na 90 grama ulja od ricinusa dodamo 10 grama suve droge i ostavimo da postoji osam dana, dobićemo vrelo dobro ulje za jačanje korena kose. Kantarion se ne upotrebljava samo za jačanje kose već i za negovanje lica, a u narodnoj medicini i za vidanje rana.

Pomenućemo i biljke iz porodice Euforbiacaeje koje se danas upotrebIjavaju za skidanje bradavica u manjem stepenu, na primer, mlečika. Mlečni sok biljke rusa-trava koristi se za skidanje pega na licu. Naravno, to treba činiti samo po savetu stručnjaka. U toku zimske sezone ne mogu se stavljati maske od voća, pa ih moramo zameniti drugim maskama. Dobru zamenu za voćne maske dobićemo od peršuna. — Protiv otvorenih pora na licu stavlja se maska od peršuna sa kiselim mlekom. Ukoliko pore nisu raširene peršun ćemo umesto s kiselim mlekom pomešati s medom, mlekom, voćnim sokom ili žumancetom, a začas lice će biti sveže, lepo i nežno.

Mnoge biljke su danas priznate u kozmetici kao sredstvo za održavanje lepote.

Islanska mahovina stavlja se u vodu za kupanje.

Protiv znojenja nogu upotrebljava se cerova kora, tj. od nje se spravlja čaj kojim se operu noge.

Čaj od orahovog lista je sredstvo za jačanje korena kose. Kosa koja se pere ovim čajem dobija sjaj i lepu boju mahagonija.

Ulje od ruzmarina je sredstvo za pranje kose vrlo omiljeno na Istoku.

Laneno seme sprečava crvenilo na nogama.

Majčina dušica se daje za čišćenje kože. U lečenju nekih oboljenja koje majčinom dušicom postignuti su dobri rezultati.

Način upotrebe voća i povrća

Voće i povrće treba koristiti uglavnom sirovo. U takvom obliku ono sadrži najviše vitamina i drugih potrebnih sirovina u aktivnom stanju, neophodnih za ten kože. Ukoliko je potrebno pri spravljanju nekog jela da voće i povrće budu kuvani, onda treba nastojati da se minimalno kuva, da bi se sačuvali vitamini koji se kuvanjem gube. Treba obratiti pažnju da voće i povrće budu sveži i ne ostavljati ih za sutra ili neki drugi dan. Preduslov da jedna maska za lice uspe i da pruži onaj efekat koji se od nje traži jeste da voće, odnosno povrće, bude sveže.

U kom obliku i kako se upotrebljava sirovo voće ili povrće kao izvor vitamina za negu kože lica? Voće i povrće, kao što je poznato, može da se upotrebi u najrazličitijem obliku, ali je uvek potrebno, zavisno od namene i efekta koji se želi postići, izabrati najprikladniji oblik. Obično su to razne vrste maski, voćne, zatim kombinovane, sa medom, kvascem, kiselim mlekom, mlađim mesom, raznim hormonima (placentil), žumancetom i dr. Sve su to elementi neophodni za takozvane kombinovane maske za lice. Pored ovih primenjuju se maske od sitno seckanog voća, tankih režnjeva, gnječenog, pasiranog, pulpe i dr. Zajednički cilj svih njih je da se na najbolji mogući način očuvaju hranljivi sastojci voća i povrća da bi se postigao željeni cilj.

— Šargarepa se upotrebljava u kozmetici za osetljivu kožu, jer ublažava crvenilo kože, osim toga, bogata je provitaminom A. Upotrebljava se kao maska, sečena u tanke režnjeve ili sitno iseckana. Drži se na licu do 15 min. Koža postaje baršunasta i nežna.
— Kisele jabuke jako osvežavaju masnu kožu lica. Upotrebljavaju se za masku sirove, pečene ili kuvane. Kada se upotrebljavaju pečene, potrebno je dodati bademovo ulje za suvu kožu, a za masnu kožu jedno ulupano belance. Maska od sirove jabuke upotrebljava se za normalnu kožu, koja nije masna ni suva.
— Slatka trešnja je veoma dobra za jačanje suve normalne kože. Ona daje koži mekoču i baršunasti izgled. Od nje se može koristiti sok i pulpa. Može se kombinovati sa parafinskim uljem, ali koristi se i kao maska za lice.
— Kisela trešnja daje koži elastičnost, jača tkivo i steže pore na licu. Posebno se preporučuje za uvelu kožu. Osobama sa otvorenim porama na koži maska od kiselih trešnja sa kiselim mlekom.
— Kisele višnje upotrebljavaju se za mlitavu izboranu kožu lica, čije su pore proširene. Sok od višanja je odličan losion, dakle, sredstvo protiv mlitave, uvele izborane kože lica.
— Kajsija sadrži provitamin A, uz to i dosta glikoze, šećera, što je važno za ishranu kože, kao i druge mineralne soli koje joj daju vlažnost. Sok od kajsija ublažava iritaciju kože izazvanu suncem. Kajsija je pogodna i za normalnu i za masnu kožu. Najbolje je stavljati sveže komade kajsija na površinu kože.
— Breskva je bogata ugljenim hidratima, i to je jedno od najblagotvornijih voća, jer daje koži baršunast sjaj i čini je mekom. Pored toga, breskva sadrži kiseline koje stežu otvorene pore na površini lica. Najbolje odgovara normalnoj koži kojoj nedostaje vlažnost. Sok od breskve upotrebIjava se kao losion sa jednim delom konzervansa (natrium-benzoicum) koji sprečava hemijsku promenu soka Pulupa ili sveža breskva koristi se za »pakovanje lica.« Breskve se mogu samleti na vodenici za meso i koristiti kao maska za lice.
— Dunja se upotrebljava kao sredstvo za skupljanje pora na koži lica, i to samo u sirovom stanju. Prethodno se istruže i takva drži na licu do 10 min. Njena uloga u nezi kože lica sa otvorenim porama nepobitno je dokazana; pored toga, sprečava i mlitavost kože.
— Limun je voće sa univerzalnom primenom, a ima ga i kod nas tokom cele godine, pa je potrebno da se i češće koristi za negovanje tena. UpotrebIjava se kao losion, krem, pasta, a služi i za uklanjanje crvenila, beljenje kože, protiv gnojnica, bubuljica i mitesera. Stručnjaci prvenstveno preporučuju sok od limuna za masnu kožu i otvorene pore. Kao sredstvo za skidanje dnevne šminke upotrebljava se sok od limuna sa slatkim mlekom, a sa dodatkom pavlake, kiselog mleka i drugih sredstava koristi se za negovanje lica i kose. Limunov sok daje kosi čvrstinu i jača koren kose.
— Maline i jagode najčešće se koriste u vidu sokova. Sokovi se mešaju sa raznim sredstvima, a upotrebljavaju se za normalnu i masnu kožu. Losioni ovih sokova osvežavaju kožu i čine je mekom i nežnom. Kozmetičari ih preporučuju za jutarnje časove, jer osvežavaju kožu.
— Banana je veoma bogata vitaminima (B, H, C) i zbog sastava predstavlja veoma dobru komponentu za podmlađivanje kože lica. Najefikasniji je krem napravljen od pulpe banane, koji je pripremljen na bazi amonijum-stearata. Naravno, potrebno je dodati konzervans da bi se pulpa banane zaštitila od raznih bakterija.
— Tikvica se upotrebljava u kozmetici u vidu soka za suvu kožu lica. Ona se sitno iseče i tako drži na licu najmanje 20 min. Potom se skida toplim nekuvanim mlekom, kamilicom ili toplom vodom.
— Crveni paradajz skuplja pore na licu i maska od njega upotrebljava se u vidu tankih režnjeva stavljenih na lice. Ova maska odlično čisti kožu. Sok od paradajza, kad se upotrebljava kao losion, uvek mešati sa istom količinom vode.

Treba znati -da sve neutrošene kremove, losione ili maske od voća i povrća, treba čuvati na hladnom mestu, kao što je frižider, eventualno bunar ili podrum. To je najbolji način da se pripremljena maska očuva od kvarenja. Potrebno je još naglasiti da sve vrste maski od voća ili povrća treba skidati s lica toplim nekuvanim mlekom ili čajem od kamilice. Poznavanje mesta i uloga voća i povrća u kulturi svake žene predstavlja jedan od bitnih preduslova za održavanje i negu lepote lica.

Biljarski kalendar

Lekovito bilje treba brati kada mu je vreme, jer svaka biljka ima svoje vreme branja, kada je najlekovitija. U svakom slučaju to treba da znaju biljari, Ijudi koji beru bilje.

Ima biljaka koje različito cvetaju u raznim krajevima zemlje, a to zavisi od raznih klimatskih uslova. Nije svejedno da li je branje jedne određene biljke u Vojvodini i iste biljke u Makedoniji ili Bosni i Hercegovini. Imao sam prilike da vidim voće i povrće koje je zrelo u Dalmaciji a to isto voće i povrće nije ni počelo u Šumadiji da zri. U ovom slučaju se radi o tome da razvoj biljaka može negde početi pre a negde kasnije, za mesec dana. Mi ćemo pokušati da navedemo kada je početak berbe, trajanje berbe i deo biljke koji se bere tj. koji je lekovit, po Francuskim stručnjacima Roleu i Bureu.

Početak berbe-trajanje berbe, naziv biljke i deo koji se bere:

Januar do aprila: Kukurek (Hellebokus niger) — cvet, a koren preko cele godine — otrov,
Februar — april: Brest (Uimus campestris) — cvet,
Do kraja marta-mart i Bor (Pinus silvestris) — pupoljci,
april: Sasa (Anemona pulsatilla) — biljka u cvetu,
Do maja: Imela (Viscum album) — cvet, lišće
Do kraja aprila: Breskva (Runus persica) — cvet, Topola (Populus nigra)
Do kraja aprila: — pupoljci pre nego što se razviju,
Aprila: Kostrika (Ruscus aculeatus) — list
Do juna: Zimzelen (Vinca minor) — list. Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) — list, cvetni vrhovi
U aprilu: Bljušt (Tamus communis) — list, a koren preko cele godine. Podbel (Tussilago farfara) — cvet, a list u maju-junu,
U aprilu do kraja maja: Ljubičica (Viola odorata) — cvet, Gorocvet (Adonis vernalis) — cela biljka, sitna bela rada (Matricaria chamomilla) — cvet,

April do kraja septembra: Rusa (Chelidonium majus) — cela biljka.
Do kraja maja: Žuti bagren (Cytisus laburnum) — cvet.
Do kraja juna: Jagoda (Fragaria vesca) — list, rod i koren.
Do kraja juna: Leptirica(Globularia vulgaris) — cela biljka.
April do kraja juna: Tisa (Taxus baccata) — plod, Borovnica (Vaccinium murtollus) cvet i plod,
Do kraja jula: Mrtva kopriva (Lamium album) — cvet, biljka u cvetu.
Do kraja jula: Božur(Paonia) — listići cvetova.
Do kraja maja: Trn (Prunus spinosa) — cvet.
Do kraja jula: Plućnjak (Pulmonaria officinalis; — list.
Do kraja maja: Crvena ruža (Rosa serbica) — cvet.
Do kraja juna: Pokosnica (Polygonatum officinale) — koren.
Maj do kraja maja: Bela vrba (Salix alba) — cvet.

Do oktobra:
Maj: Ljoskovac (Physalis alkekengi) — rod, plod.
Glog (Crataegus oxyacantha) — cveće nerascvetano u grozdovima, rod u septembru-oktobru.
Do avgusta:
Do juna:
Do kraja juna: Srčenjak (Polygonum bistorta) — koren.
Mečje grožđe (Arctostaphylos uva ursi) — list.
Kesten (Castanea sativa) cvet, list. Mrazovac, krtola zrna, rod. Ottov! Divlja tikvica (Ecballium elaterium) — seme. Gavez (Symphytum officinale) — cvet.

Do septembra:
Maj do kraja juna: Ugas (Nasturtium officinale) — cela biljka.
Mišinac (Cynoglossum officinale) cvet. Simširika (Berberis vulgaris) — kora.
Do kraja jula:
Do Septembra: Do kraja juna: Vidac (Euphrasia officinalis) — cela biljka.
Dimnjača (Fumaria officinalis) — biljka u cvetu, cvet. Žuti zečiji trn (Sarothamnus scoparius) — cvet. Zelenika (Ilex aquifolium) — cvet.
Do kraja jula: Bunika (Hyoscyamus niger) — lišće ubrano u momentu ovetanja, najbolje u drugoj godini biljke. Otrov!

Do kraja juna:
Celo leto: Dobričica (Glechome hederaceum) — cela biljka.
Grčica (Menyanthes trifoliata ) lišće brano za vreme cvetanja.
Do u oktobru: Do u avgustu: Do kraja juna: Prosinac (Mercurialis annua) — biljka u cvetu.
Kantarion (Hypericum perforatum) — cela biljka u cvetu. Đurđevak (Convallaria majalis) — cela biljka, brana u početku cvetanja. Otrov!
Do u oktobru: Kopriva (Urtica) — cela biljka. Daninoć (Viola tricolor) — cela biljka u cvetu.

Do u julu:
Do u oktobru: Srcopuc (Antennaria dioica) — cvet.
Maslačak (Taraxacum officinale) — cela biljka računajući
Do u novembru:

Celo leto:
Do u septembru:
Maj do u oktobru:

Do jeseni:
Do kraja juna: tu i koren, pre cvetanja. Cvet se bere posebno. Želovlak (Plantago major) — list cela biljka.
Momčić (Polygala vulgaris) — koren.
Slatka paprat (Polypodium vulgare) — koren žile.
Rastavića Quisetum arvense) — cela biljka.
Ren (Cochleria armoracia) — list, koren.
Somina, gluva smreka (Juniperus sabina) — mlade grane Otrov!
Celo leto:

Do u zimu:
Do u junu:
Do kraja juna: Jelenak (Scolopendrium vulgare) — list.
Žablja trava (Senecio vulgaris) — cela biljka.
Smrdljikovina (Sorbus aucuparia) — cvet.
Podbel (Tussilago farfara) — list. Odoljen (Valeriana officinalis) — list.
Jun do kraja avgusta: Jedić (Acontium napellus) — list bran pre cvetanja Otrov! Oman ( Inula helenium) — koren.

Do kraja jula: Vučja jabuka (Aristolochia clematitis) — delovi nad zemIjom. Opasno!
Do kraja juna:
Do kraja avgusta: Komonika (Artemisia vulgaris) — cela biljka i list.
Cičak (Arctium lappa) — list, grane cvet. Pačje gnezdo (Anchusa officinalis) — cela rascvetana biljka.
Do kraja jula: Zečiji trn (Ononis spinosa) — koren. Ivanjsko cveće (Galium verum) — cela biljka u doba cvetanja.
Do kraja avgusta: Bela Rada (Anthemis nobilis) — samo cvet. Crna ribizla (Ribes nigrum) — list. Potplotuša (Nepeta cataria) — cvetne grane.

Do kraja jula:
Do kraja septembra:
Do kraja avgusta:
Jun do kraja ula: Ocat (Cnicus benedictus) list i cvetne grane.
Vodopija (Cichorium intybus) — list, koren.
Kukuta (Conium maculatum) — list i plod. Otrov!
Bulka (Papaver rhoeas) — listići cveta.

Do kraja avgusta:
Do septembra: Vilina kosa (Custa epithymum) — rascvetana biljka, na detelini, na konoplji.
Naprstak (Digitalis purpurea) — brati list sa divlje biljke koja ima već dve godine. Otrov! Divlja paprika (Vincetoxicum officinale) — cela biljka, korenje.
Do septembra:
Do kraja jula: Razvodnik (Solanum dulcamara) — grane očišćene od lišća.
Vučje mleko, mlečac (Euphorbia helioscopia) — cela biljka. Ivanjsko cveće (Galium verum) — cela biljka.
Do u avgustu: Kanadski čaj, labradorski čaj, »zimzeleno lišće« (Gaultheria procumbens) — cela biljka, gajena.

Do u julu:
Do u avgustu: Trava od žutice (Genista tinctoria) — cvet.
Gavranov kuk (Teucrium scordium) — biljka u cvetu. Proljevak (Gratiola officinalis) cela biljka.
Do u julu: Beli slez (Althaea officinalis) — list pre cvetanja. Cemerika (Veratrum album) — podzemni delovi-koren i žile.

Do u julu:
Do u avgustu:
Do u oktobru:
Do u septembru:
Do u avgustu: Otrov!
Apta (Sambucus ebulus) — cvet.
Jakobljeva trava (Senecio jacobaea slična žabljoj travi) — cela biljka u cvetu.
Ladolež (Convolvulus sepium) — cvet.
Sitna bela rada (Matricaria chamomilla) — cvet.
Crne slez (Malva silvestris) — list, cvet. Matičnjak (Melissa officinalis) list pre cvetanja. Hajdučka trava (Achillea millefolium) — biljka u cvetu.
Do u septembru: Pomoćnica (Solanum nigrum) — cela biljka u početku cvetanja. Otrov!

Do u julu:
Do u avgustu: Slačica bela (Sinapis alba) — zrna.
Slačica crna (Sinapis nigra) — seme. Mak (Papaver somniferum) list. Caure brane nešto pre nego što sasvim uzru. Otrov!
Do u oktobru:
Do u septembru: Vijošnica (Parietaria officinalis) — cela biljka.
Peršun (Petroselinum sativum) — seme, koren još prve godine u jesen.
Do septembra:
Do u julu: Dubčac (Teucrium chamaedrys) — cela biljka.
Zimsko zelje (Pirola umbellata, umiflora, secunda i media) — cela biljka, list. Slatko drvce (Glycyrrhiza glabra) — cvet.

Do u oktobru:
Do kraja jula:
Do u avgustu:
Do kraja jula: Kupina (Rubus frutisosus) — list.
Sedef (Ruta graveolens) — stabljika i list pre razvića Milogled (Sanicula europaea) — list, cela biljka.
Žalfija (Salvia officinalis) — list. Trava od šapa (Scrophularia aquatica) — cela biljka. Trava od šapa (Scrophularia nodosa) — list, koren.

Do kraja juna:
Do kraja jula:
Do u septembru:
Jun do kraja jula: Zova (Sambucus nigra) — cvet.
Majkina dušica (Thymus serpyllum) — biljka u cvetu.
Trava od srdobolje (Potentilla tormentilla) — koren.
Medunika (Filipendula ulmaria) — cvet, grane rascvetane.
Do u septembru: Strižuša (Chamaeplium officinale) — list, biljka u cvetanju.

Do u avgustu:
Do kraja jula:
Do u oktobru: Celebi — grana (Solidago virga aurea) — biljka u cvetu. Trava od ušljame (Veronica officinalis) cela biljka, list. Divlja vrbena (Verbena officinalis) — list.
Jul do kraja avgusta: Petrovac (Agrimonia eupatoria) — u buketima, u kitama (cvet, list i koren). Veprina (Arnica montana) — cvet, list.
Do u septembru: Steža (Potentilla anserina) — cela biljka.
Do kraja avgusta: Pelen (Artemisia absinthium) — list, cvetni vrhovi grana.
Steža (Potentilla anserina) — biljka u cvetu, rod. Despik (Lavandula vera) — cvet, cvetni vrhovi.
Do septembra: Bosiljak (Ocimum basilicum) — list.
Do u avgustu: Safranjika (Carthamus tinctorius) — cvet.
Kičica (Erythaea centaurium) — biljka u cvetu.
Okoločep (Centaurea calcitrapa).
Kotrljan (Eryngium campestre) — koren.
Mrazovac (Colchicum autumnale) — glavica ispod zemIje, pre cvetanja. Otrov!
Kukuta (Conium maculatum) — list. Otrov!
Do kraja septembra: Tikva, bundeva (Cocurbita pepo) — seme.
Do kraja avgusta: Rosulja (Drosera rotundifolia) — cela biljka. Mirođija (Anethum graveolens) — plod.
Jul do u oktobru: Cmi jasen (Fraxinus ornus) — list.
Do kraja avgusta: 2dravljevina (Galega officinalis) — biljka u cvetu.
Do kraja avgusta: Lincura (Gentiana lutae) — cvet.
Beli slez (Althaea officinalis) — cvet.
Blagovanj (Hyssopus officinalis) — cvet, cvetni vrhovi. Cuvarkuća (Sempervivum tectorum) — list, cela biljka. Zeleniče (Prunus laurocerasus) — list.
Selen (Levisticum officinale) — rod.
Celog leta: Prečica (Lycopodium clavatum) — organi plođenja, čaure sa praškom.
Do u oktobru: Kukuruz (Zea mays) — svila.
Do u septembru: Očajnica (Marrubium vulgare) — bilja u cvetu.
Do u avgustu: Vranilova trava (Origanum vulgare) — vrhovi. cvetnih grana, rascvetana biljka.
Do septembra: Kokotac (Melilotus officinalis) — biljka u cvetu. Nana (Mentha piperita) — biljka u cvetu.
Do u avgustu: Divizma (Verbascum thapsiforme) — cvet, list. Cmi dud (Morus nigra) — dudinje rod.
Karanfil (Carcophylus aromaticus) — cvet
Do u septembru: Engleski spanać (Rumex patientia) — list. Lisac (Polygonum persicaria) — list.
Do u oktobru: Vodena paprika (Polygonum hydropiper) — biljka u cvetu.
Do septembra: Potočnjak (Lythrum salicaria) — grana u doba cvetanja biljke.
Jul Do u avgustu: Belonoga (Saponaria officinalis) — list, koren sve do jeseni.
Do septembra: Majkina dušica (Thymus serpulium) — rascvetalo granje.
Do kraja avgusta: Povratič (Tanacetum vulgare).
Lipa (Tilia) — cvet sa priperkom.
Odoljen (Valeriana officinalis) — seme.
Avgust do septembra: Borovnica (Vaccinium myrtillus) — rod, bobice. Steža (Potentilla anserina) — cela biljka.
Do u oktobru: Velebilje (Atropa belladonna) — bobice. Otrov!
Do septembra: Krušina (Rhamnus frangula) — kora.
Hrast (Quearcus) — kora, rod, žir
Mrazovac (Colchicum autumnale) — cvet. Otrov!
Do novembra: Imela (Viscum album) — rod.
Do septembra: Hmelj (Humulus lupulus) — šišarke.
Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) — rod.
Nana (Mentha), druge vrste nane, ako nema »Ijute« nane — list, biljka u cvetu, u početku cvetanja.
Prava nana, Ijuta nana (Mentha piperita) — list, cela biljka. Gaji se.
Beli lokvanj (Nymphaea alba) — koren.
Zuti lokvanj (Nymphaea lutea) — koren.
Domaći rabarb (Rheum rhaponticum) — koren, žile ispođ zemlje.
Do u oktobru: Piskavac (Succisa pratensis) — cela biljka, koren.
Avgust do u Oktobru: Primorski luk (Scilla maritima) — delovi koji se nalaze pod zemljom, glavica. Otrov!
Do u septembru: Neven (Calendula officinalis) — cvet.
Tatula (Datura stramonium) — list. Otrov!
Septembar do kraja Uopšte uzev — upravo od septembra počinje berba onog
septembra: korenja koje se upotrebljava za lečenje, i za mnoge od njih ta berba traje u toku cele jeseni pa čak i zimi.
Jesen: Velebilje (Atropa belladonna) — koren. Otrov!
Idirot (Acorus calamus) — koren.
Gavez (Symphytum officinale) — koren.
Do u oktobru: Divlja ruža (Rosa canina) — rođ, šipak.
U jesen i zimi: Navala, paprat (Aspidium filix mas) — delovi pod zemIjom.
Do novembra: Kleka (Juniperus communis) — rođ.
Zimi: Kozlac (Arum maculatum) — koren.
Beli slez (Althaea officinalis) — korren.
Do u oktobru: Bršljan (Hedera helix) — cvet.
Felandrijum (Phellandrium aquaticum) — plod.
Božur (Paenia officinalis) — koren.
J e s e n: Jedić (Aconitum napellus) — koren. Otrov!
Otrovnica (Actaea spicata) — koren, delovi ispod zemlje.
Oktobra: Primorski pelen (Artemisia maritima) — cela biljka.
J e s e n: Cičak (Arctium lappa) — koren.
Oktobar: Dunja (Cydonia oblonga) — rod.
Jesen: Mišinac (Cynoglossum officinale) — koren.
Oktobar jesen i zima: Morač (Foeniculum vulgare) — koren.
Do u decembru: Truđ (Polyporus fomentarius).
Beli agarik, beli trud (Polyporus officinalis) — gliva sa drveta (Agaricus albus) — ariševina.
Jesen: Odoljen (Valeriana officinalis) — koren.
Do u decembru: Celer (Apium graveolens) — koren.
Angelika (Angelica archangelica) — koren.
Vučja jabuka (Aristolochia clematitis) — koren. Otrov!
Jagoda (Fragaria vesca) — koren.
Ren (Cochlearia armoracia) — koren.