«Bogatstvo je zemlјe (Srbije) veliko i u vodama, i u zemlјištu i u lјudima, ali sosvem jošte neizkorišteno.

Na svemu se mora iz osnova raditi, e da bi taj rad tek za neko desetleće prve plodove davati počeo.

Velikog kneza Meterniha reči jednako mi u sećanje dolaze da se nikako u poslu na dizanju i bolјitku naroda ništa preskakati ne sme.»

Iz Dnevnika kneza Mihaila Obrenovića (7. mart 1859. godine)

Pridruživanje i pristupanje Evropskoj uniji (EU) je strateško opredelјenje Srbije, koje počiva na širokom političkom i socijalnom konsenzusu koji je potvrđen u Narodnoj skupštini Srbije donošenjem Rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji. Međutim, da bi Srbija ušla u nadnacionalnu zajednicu kakva je EU, mora da uskladi nacionalno zakonodavstvo i prilagodi državne i sve druge subjekte u društvu pravilima koja važe u EU (acquis communautaire − pravne tekovine EU).

Proces harmonizacije propisa zemalјa kandidata za prijem u EU podržala je Evropska unija 1995, objavlјivanjem Bele knjige (White Paper) za pripremu zemalјa ceniralne i istočne Evrope za integraciju u unutrašnje tržište EU. Prema ovoj knjizi, zemlјe kandidati moraju da usvoje svoj Nacionalni program harmonizacije sa EU, a Komisija EU svake godine razmatra izveštaje o napretku država kandidata u usvajanju pravnih tekovina EU. Dakle, harmonizacija sa zakonodavstvom Unije je dugotrajan i složen proces, koji svaka država realizuje uvažavajući svoje specifičnosti.

Polazeći od značaja hrane, odnosno bezbednosti hrane i uticaja na zdravlјe lјudi, Komisija EU je 12. 1. 2000. godine usvojila polazne osnove i akcioni plan KOJI je dat u dokumentu pod nazivom Bela knjiga za bezbednost hrane (White Paper for Food Safety). U 9 poglavlјa i 117 smernica, u tom dokumentu definisani su: principi za bezbednost hrane, osnovni elementi politike hrane i ishrane, osnivanje evropskog tela za hranu, aspekti regulative, konirola, informisanje potrošača i međunarodni aspekti.

Od 1. januara 2006. standardi bezbedne hrane, u prvom redu HACCP, postaju obavezujući na tržištu EU (čl. 18. Reg. ES br. 852/2004), a preduzeća koja nemaju certifikate o poslovanju u skladu sa ovim standardima od tog dana neće biti u mogućnosti da svoju robu plasiraju van granica Republike Srbije, odnosno na tržište EU.

Sadržaj

UMESTO PREDGOVORA − BEZBEDNOST HRANE I EVROPSKE INTEGRACIJE

1. Rezolucija Narodne skupštine o pridruživanju Evropskoj uniji
2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU
3. Akcioni plan za usklađivanje zakona Republike Srbije sa propisima EU
4. Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za uvođenje i certifikaciju sistema bezbednosti hrane u 2005. godini
5. Bezbednost hrane i Uredba o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

UVOD

1. Fiziološki značaj namirnica
1.1. Pravilna ishrana
1.2. Bolesti nepravilne ishrane
2. Higijensko-epidemiološki značaj namirnica
2.1. Biološka kontaminacija namirnica
2.2. Hemijska kontaminacija namirnica
2.3. Radioaktivna kontaminacija namirnica
2.4. Rezultat/ laboratorijshog .kg/tmvanja zdravstvene ispravnosti namirnica
3. Trovanje hranom (Alimentarno trovanje)
3.1. Epide-ije bolestm prenosivih hranom
3.2. Hidrične epidemije izazvane vodom za piće

Deo I: SISTEM HACCP

1.1. Istorijat HACCP
1.2. HACCP i Codex alimentarius
1.2.1. Definicije
1.2.2. Principi sistema HACCP
1.2.3. Smernice za primenu HACCP -a

1.3. HACCP i propisi EVROPSKE UNIJE
1.3.1. Direktiva Saveta 93/43/EES o higijeni prehrambenih proizvoda
1.3.2. Regulativa (ES) br. 178/2002 − Zakon o hrani
1.3.3. Regulativa (ES) br. 852/2004 o higijeni prehrambenih proizvoda
1.3.4. Regulativa (ES) broj 853/2004 kojom se definišu posebni propisi iz oblasti higijene hrane životinjskog porekla
1.3.5. Regulativa (ES) broj 854/2004 kojim se ustanovlјavaju posebni propisi iz oblasti organizacije zvanične kontrole proizvoda životinjskog porekla koji su namenjeni za lјudsku ishranu
1.3.6. Regulativa (ES) br. 882/2004 o zvaničnim konirolama koje se vrše radi utvrđivanja usaglašenosti sa zakonom o hrani i hrani za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlјa i dobrobiti životinja

1.4. HACCP i nacionalni propisi
1.4.1. Uredba o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti
1.4.2. Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za uvođenje i certifikaciju sistema bezbednosti hrane u 2005. godini
1.4.3. Zakon o veterinarstvu
1.5. Programi podrške za razvoj HACCP sistema
1.5.1. Dobra proizvođačka i dobra higijenska praksa
1.5.2. Standardne sanitarne operativne procedure (SSOP)
1.5.2.1. Primer SSOP u Industriji mesa «Čajetina»
1.5.2.2. Pet preporuka Svetske zdravstvene organizacije za bezbedniju hranu
1.6. Primena sistema HACCP
1.6.1. Smernice za primenu sistema HACCP
1.6.2. Dijagram za uspostavlјanje HACCP-a
1.6.3. Koristi od primene sistema HACCP
1.7. Princip 1 − Analiza opasnosti i identifikacija kontrolnih mera
1.7.1. Biološke opasnosti
1.7.1.1. Faktori koji utiču na biološke opasnosti
1.7.2. Hemijske opasnosti
1.7.3. Fizičke opasnosti
1.7.4. Utvrđivanje prisutnog nivoa opasnosti (vrednovanje opasnosti)
1.7.4.1. Proces analize opasnosti

1.8. Princip 2 − Određivanje kritičnih kontrolnih tačaka (KKT)
1.8.1. Stablo odlučivanja
1.8.2. Primer određivanja KKT u HACCP planu u IM «Čajetina»

1.9. Princip 3 − Određivanje kritičnih granica za KKT
1.9.1. Identifikacija kritičnih faktora
1.9.2. Definisanje kritičnih granica za kritične faktore
1.9.3. Operativne granica

1.10. Princip 4 − Uspostavlјanje monitoringa nad kritičnim konirolnim tačkama
1.10.1. Sakuplјanje i evidencija podataka
1.10.2. Etaloniranje merne opreme

1.11. Princip 5 − Uspostavlјanje korektivnih mera
1.11.1. Postupak sprovođenja korektivnih mera

1.12. Princip 6 − Uspostavlјanje i čuvanje zapisa
1.12.1. Pisani HACCP plan
1.12.2. Čuvanje zapisa
1.12.3. Primer zapisa koji se vode u tok. realizacije plana

1.13. Princip 7 − Verifikacija HACCP siste.ma
1.13.1. Validacija HACCP plana
1.13.2. Interna provera HACCP sistema

Deo II: CODEX ALIMENTARIUS

2.1. Komisija Kodeks Alimentarius (Codex Alimentarius Commission)
2.1.1. Rad Komisije Codex Alimentarius
2.1.2. Struktura Codex Alimentarius-a
2.1.3. Pomoćna tela Komisije
2.1.4. Prihvatanje standarda iz Kodeksa od strane zemalјa članica
2.1.5. Opšti principi, smernice i preporučeni postupci u praksi
2.2. Osnovni principi higijene hrane CAC/RCP 1-1969, Rev. 3 (1997), dopunjen 1999.
2.3. Principi za uspostavlјanje i primenu mikrobioloških kriterijuma za prehrambene namirnice CAC/GL 21-1997.
2.4. Principi i smernice za sprovođenje i smernice za sprovođenje ocene mikrobiološkog rizika CAC/GL-30 (1999.)

DEO III: EVROPSKA UNIJA I VAŽNIJI PROPISI O HRANI

3.1. Evropska unija
3.1.1. Kancelarija za pridruživanje Srbije i Crne gore EU
3.1.2. Pravni akti EU
3.1.2.1. Pravilnik (Regulation)
3.1.2.2. Uputstvo (Directive)
3.1.2.3. Preporuke (Recommendation)
3.2. Uputstvo 43/93 EES o higijeni životnih namirnica
3.3. Regulativa (ES) br. 178/2002
3.4. Regulative (ES) broj 852/2004 Evropskog pariamenta i saveta od 29. aprila 2004. o higijeni prehrambenih proizvoda

Deo IV: SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

4.1. Sporazum o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera (Agreement on the Application of Sanitary and Phitosanitary Measures)
4.2. Zakon o ratifikaciji Sporazuma o tehničkim preprekama trgovini

Deo V: JUS/ISO STANDARDI ZA BEZBEDNOST HRANE I UPRAVLjANјE KVALITETOM

5.1. Definicije iz Zakona o standardizaciji
5.2. Integrisani menadžment sistemi
5.3. ISO 9001 − Sistem upravlјanja kvalitetom
5.3.1. Postupak kreiranja sistema upravlјanja kvalitetom
5.3.2. Postupak dobijanja certifikata sistema upravlјanja kvalitetom
5.3.3. Razlike između certifikacije proizvoda i sistema upravlјanja kvalitetom
5.4. ISO 15161 − Uputstvo o primeni ISO 9001 u industriji hrane i pića
5.4.1. Struktura standarda JUS/ISO 15161:2004
5.5. ISO 22000 − Sistem menadžmenta bezbednošću hrane
5.6. ISO 14001 − Sistem upravlјanja zaštitom životne sredine
5.6.1. Definicije
5.6.2. Zahtevi standarda JUS/ISO 14001

Deo VI: NACIONALNI PROPISI

6.1. Uslovi za proizvodnju i promet namirnica
6.1.1. Sanitarno-higijenski i zdravstveni uslovi
6.1.1.1. Zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe
6.1.1.2. Pravilnik o sanitarno − higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlјa proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe
6.1.1.3. Pravilnik o bližim uslovima koji obezbeđuju higijensko postupanje sa životnim namirnicama i mogućnost zdravstvenog nadzora nad prometom van prostorija određenih za prodaju
6.1.2. Veterinarsko-sanitarni uslovi
6.1.2.1. Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za klanje životinja, obradu, preradu i uskladištenje proizvoda životinjskog porekla
6.1.2.2. Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti u kojima se vrši obrada mesa, mleka, jaja i drugih životinjskih proizvoda
6.1.2.3. Pravilnik o veterinarsko − sanitarnim uslovima u objektima za prodaju proizvoda životinjskog porekla van poslovnih prostorija
6.1.3. Uslovi za proizvodnju i promet namirnica bilјnog porekla
6.1.3.1. Pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda bilјnog porekla
6.1.3.2. Pravilnik o tehničkim normativima za pekare
6.1.3.3. Pravilnik o tehničkim normativima za mlin za preradu žita u mlinske proizvode
6.1.3.4. Zakon o vinu i rakiji
6.1.4. Tržišni minimalno-tehnički uslovi
6.1.4.1. Pravilnik o sanitarno − tehničkim uslovima za obavlјanje prometa robe i vođenja usluga u prometu robe
6.1.5. Sanitarno-higijenski uslovi za ugostitelјske objekte
6.1.5.1. Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostitelјskih objekata

6.2. Zdravstvena ispravnost namirnica
6.2.1. Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe

6.3. Higijenska ispravnost vode za piće
6.3.1. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće
6.3.2. Pravilnik o dezinfekciji vode za piće
6.3.2. Flaširana voda za piće

6.4. Zdravstvena ispravnost ambalaže, posuđa i pribora za jelo
6.4.1. Zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe
6.4.2. Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se stavlјaju u promet
6.4.2.1. Posuđe i pribor za jelo
6.4.2.2. Ambalaža za namirnice
6.4.3. Migracija štetnih materija iz predmeta opšte upotrebe u namirnice

6.5. Konirola zdravstvene ispravnosti namirnica i ambalaže
6.5.1. Interna konirola
6.5.2. Eksterna konirola

6.6. Standardizacija, akreditacija i certifikacija
6.6.1. Zakon o standardizaciji
6.6.2. Zakon o akreditaciji
6.6.3. Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda s propisanim zahtevima
6.6.4. Zakon o metrologiji
6.6.5. Uputstvo za akreditaciju JUS/ISO/IEC br. 17025: 2001

6.7. Kvalitet namirnica i harmonizacija sa propisima EU
6.7.1. Pravilnici harmonizovani sa propisima EU i Codex Alimentarius-om
6.7.2. Pravilnici koji su u postupku harmonizacije sa propisima EU

6.8. Zdravstveni nadzor nad licima koja rade u proizvodnji i prometu namirnica
6.8.1. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti
6.8.2. Odluka o načinu vršenja obaveznih zdravstvenih pregleda lica
6.8.3. Pravilnik o posebnoj radnoj odeći i obući

6.9. Edukacija lica koja rade u proizvodnji i prometu namirnica
6.9.1. Zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama
6.9.2. Pravilnik o načinu sticanja osnovnih znanja o higijeni namirnica

Deo VII: SRPSKI PROPISI O HRANI U XIX I POČETKOM XX VEKA

7.1. Zakon o nadzoru nad namirnicama za život
7.2. Uredba o javnom nadzoru nad predmetima za opštu upotrebu
7.3. Pravilnik o posebnoj spremi stručnjaka za životne namirnice
7.4. Zakon o kontroli polјoprivrednih proizvoda namenjenih izvozu
7.5. Pravilnik o trgovini sa suvim šlјivama i pekmezom

Literatura

Bezbednost hrane i evropske integracije

1. Rezolucija narodne skupštine o pridruživanјu EU

Narodna skupština Republike Srbije, na PrvoJ sednici Drugog redovnog zasedanja u 2004, održanoj 13. oktobra 2004. godine, donela je Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji.

«Narodna skupština Republike Srbije:

1. Potvrđuje da je ubrzani ulazak Republike Srbije, kao članice državne zajednice Srbija i Crna Gora, u punopravno članstvo u Evropskoj uniji i pristupanje Partnerstvu za mir, strateški i nacionalni cilј, kojem će u budućem radu Narodna skupština Republike Srbije davati punu i stalnu podršku.

4. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije dobiti prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, uklјučujući i uvođenje posebnih procedura za pobolјšanje efikasnosti tog procesa.

6. Traži od Vlade Republike Srbije da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i da sprovodi mere za ubrzano usklađivanje prava Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije». (Detalјnije na sajtu Ministarstva za ekonomske veze sa inobtranstvom, odnosno Kancelarije za pridruživanje EU: www.seio.sr.gov. yu/code/navigate.asp?Id=94)

2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanјe EU

Na sednici Vlade Republike Srbije 17. juna 2005. godine usvojena je Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.

Usvajanje Nacionalne strategije za pristupanje EU je od izuzetne važnosti, s obzirom na to da je pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji definisano kao prioritetan i dugoročan strateški cilј. Ostvarenje ovog cilјa će omogućiti Srbiji učešće u razvoju evropske i svetske ekonomije, politike i kulture.

Ova strategija će takođe poslužiti kao osnova za izradu «Nacionalnog plana za usvajanje acguis communautaire-a» koji će se moći izraditi tek po potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Iskustva zemalјa koje su prošle kroz faze pristupanja KOje nama tek predstoje pokazuje da se proces pristupanja odvija daleko efikasnije i brže ukoliko se zasniva na stručnoj podlozi kao što je Nacionalna strategija (detalјnije na sajtu Vlade Republike Srbije: www.srbija.sr.gov.rs).

3. Akcioni plan za usklađivanјe zakona Republike Srbije sa propisima EU

Akcioni plan za usklađivanje zakona za 2005. godinu sadržao je tabelarni prikaz 41. zakona koje treba doneti, obrazloženje o neophodnosti njihove izrade, određivanje ministarstava nadležnih za njihovo donošenje, okvirni rok za koji će Vlada utvrditi predloge zakona, kao i ime osobe koja će biti direktno odgovorna za izradu teksta konkretnog zakona.

Prema tački 6) Akcionog plana, za izradu Zakona o bezbednosti hrane zaduženi su Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zdravlјa i Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.

Osnovni razlozi za donošenje Zakona o bezbednosti hrane su postizanje zaštite života i zdravlјa lјudi, zaštita interesa potrošača i zaštita ukupnog interesa Republike Srbije u nastupu na međunarodnom tržištu.

Zakon takođe, ima za cilј da uspostavi integralni pristup uređenju lanca proizvodnje i prometa hrane (uklјučujući i stočnu hranu) i da stvori pravni okvir za buduće usklađivanje nacionalnih propisa iz ove oblasti sa propisima EU.

Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji (Uredba o obrazovanju kancelarije za pridruživanje EU, «Sl. gl. RS», br. 25/04 i 56/05}, kao stručna služba Vlade Republike Srbije za koordinaciju priprema za pristupanje Evropskoj uniji, učestvuje i u izradi Akcionog plana za 2006. godinu (detalјnije na sajtu Kancelarije: www.seio.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=54).

4. Uredba o korišćenјu podsticajnih sredstava za uvođenјe i certifikaciju sistema bezbednosti hrane u 2005. godini

Imajući u vidu značaj uspostavlјanja sistema bezbednosti hrane u Srbiji, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za uvođenje i certifikaciju sistema bezbednos~i hrane u 2005. godini («Sl. gl. RS», br. 44/2005).

Ovom uredbom utvrđuju se uslovi i način korišenja podsticajnih sredstava za uvođenje i certifikaciju, kao i za recertifika. stema bezbednosti hrane u 2005. godini.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju privredna društva i preduzetnici koji se bave proizvodnjom i prometom polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, hrane za životinje, kao i sakuplјanjem, preradom i uništavanjem otpadaka životinjskog porekla.

Podsticajna sredstva korisnici sredstava koriste za uvođenje i certifikaciju ili za recertifikaciju Programa analize opasnosti konirolom kritičnih tačaka u proizvodnji, a iznos podsticajnih sredstava utvrđuje se od procenjene vrednosti projekta i to za:

1. uvođenje i certifikaciju HACCP programa;
2. recertifikaciju HACCP programa;
3. uvođenje i certifikaciju HACCP programa integrisanog sa sistemom upravlјanja kvalitetom JUS ISO 9001/ISO 9001;
4. uvođenje i certifikaciju HACCP programa integrisanog sa sistemom upravlјanja kvalitetom JUS ISO 9001/ISO 9001 i sistemom upravlјanja zaštitom životne sredine JUS ISO 14001/ISO 14001.

Iznos podsticajnih sredstava ne može biti veći od 800.000 dinara.

Certifikat za HACCP program, odnosno HACCP program integrisan sa sistemom upravlјanja kvalitetom JUS ISO 9001/ISO 9001 i HACCP program integrisan sa sistemom upravlјanja kvalitetom JUS ISO 9001/ISO 9001 i sistemom upravlјanja zaštitom životne sredine JUS ISO 14001/ISO 14001 izdaju pravna lica koja su, u skladu sa zakonom kojim se uređuju pitanja standardizacije, akreditovana za izdavanje ovih certifikata i koja su upisana u Registar privrednih subjekata za obavlјanje odgovarajuće delatnosti.

Certifikate mogu da izdaju i strana pravna lica koja su akreditovana za izdavanje ovih certifikata od nadležnog organa zemlјe u kojoj imaju sedište i koja su upisana u Registar predstavništava stranih lica u Republici Srbiji (detalјnije na sajtu Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije: www.minpolj.sr.gov.yu/HACCP )

5. Bezbednost hrane i uredba o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

Uredba o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti («Sl.gl. RS», br. 29/02) sa Programom zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti od 2002. do 2010. godine, utvrđuje i definiše prioritetne i specifične cilјeve i mere, organizaciju i učesnike u sprovođenju programa, kao i praćenje i konirolu sprovođenja programa. Uvažavajući globalnu politiku Svetske zdravstvene organizacije Zdravlјe za sve i 21 cilј za 21 vek, kao prioritetne definiše i sledeće cilјeve i mere:

1. Obezbeđenje zdravstvene ispravnosti namirnica u toku proizvodnje, prerade, skladištenja i prometa:
   • uvođenje efektivnih zakonskih propisa i efikasna zdravstvena kontrola proizvodnje, prometa i skladištenja namirnica;
   • formiranje kartoteke objekata za proizvodnju i promet namirnica;
   • kontinuirani sanitarno-higijenski nadzor objekata za proizvodnju i promet namirnica;
   • konirola lične higijene zaposlenih u proizvodnji i prometu namirnica;
   • analiza opasnosti/rizika na kritičnim konirolnim tačkama (HACCP sistem);
   • kontinuirana laboratorijska konirola zdravstvene ispravnosti namirnica;
   • kontinuirano praćenje zdravstvene ispravnosti namirnica;
   • analiza zdravstvene ispravnosti namirnica sa procenom rizika po zdravlјe stanovništva.
2. Unapređenje kolektivne ishrane i sanitarno-higijenskih uslova u objektima za kolektivni boravak dece i omladine, zdravstvenim ustanovama i radničkim restoranima.
3. Snabdevanje stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće.
4. Higijenska dispozicija čvrstih i tečnih otpadnih materija.
5. Podizanje nivoa znanja, formiranje stavova i promovisanje pozitivnih oblika ponašanja i životnog stila značajnih za prevenciju i konirolu zaraznih bolesti.

Najčešće korišćene skraćenice u knjizi:

HACCP Analiza opasnosti i kritične konirolne tačke
(engl. Hazard Analysis and Critical Conirol Point)
CAC Komisija za Codex Alimentarius (engl. − Codex Alimentarius Commission); Codex alimentarius je zbirka međunarodnih standarda o hrani koje je usvojila Komisija − SAS, formirana kao zajedničko telo WHO i FAO
FAO Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i polјoprivredu (engl. Food and Agriculture Organization of United Nations)
FDA Uprava za hranu i lekove SAD (engl. Food and Drug Administration)
WTO (engl. Worid Trade Organization) / CTO (Svetska trgovinska organizacija)
SZO Svetska zdravstvena organizacija (engl. WHO − Worid Health Organization)
KKT Kritična konirolna tačka (SSR − Critical Conirol Point)
EES Evropska ekonomska zajednica

Uvod

«Bezbedna i kvalitetna hrana, racionalan i efikasan nadzor, usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima, povećanje izvoza i ekonomična proizvodnja predstavlјaju prioritete Vlade Republike Srbije.

Republika Srbija ima dugu i pozitivnu tradiciju u proizvodnji hrane i stalnom jačanju institucija odgovornih za bezbednost hrane. U nastojanjima da unapredi postojeći sistem bezbednosti hrane, Republika Srbija će donošenjem novog pravnog okvira, integralno regulisati sve aspekte proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane. Usvajanje odgovarajućeg seta propisa i njegovo efektivno sprovođenje imaće za cilј da smanji rizik od bolesti prouzrokovanih ili prenosivih hranom i zaštiti interese potrošača.

Novi pristup nacionalnom sistemu bezbednosti hrane treba da osigura ne samo zdravstveno ispravnu, već i hranu odgovarajuće hranlјive vrednosti i kvaliteta.

Strategija bezbednosti hrane se zasniva na međunarodno priznatim načelim? koja obezbeđuju aktivnu, dinamičnu, sveobuhvatnu i usklađenu reorganizaciju pojedinih delova sistema bezbednosti lanca hrane u jedinstven sistem koji treba da osigura visok nivo zaštite zdravlјa lјudi i drugih prava potrošača.

Orijentacija Republike Srbije u oblasti bezbednosti hrane mora biti kontinuiranom praćenju i unapređenju rada preko dugoročnog, srednjoročnog kratkoročnog strateškog planiranja, sa jasno postavlјenim cilјevima.

Opšti cilјevi Strategije bezbednosti hrane su:

1. zaštita zdravlјa lјudi, a u vezi s tim, zaštita zdravlјa životinja i bilјaka i smanjenje rizika za nastanak bolesti prenosivih hranom;
2. zaštita prava potrošača;
3. doprinos ekonomskom razvoju zemlјe;
4. doprinos unapređenju odnosa i poverenja svih učesnika u lancu proizvodnje i prometa hrane.

Da bi se postigli opšti cilјevi Strategije o bezbednosti hrane Republike Srbije za period 2006-2010. godine, novi pravni okvir u ovoj oblasti mora da se zasniva na načelima koja će, uz njihovu postepenu i usklađenu primenu, reorganizovat: pojedine delove sistema bezbednosti hrane u jedinstven i dobro koordinisan sistem: koji treba da pruži visok nivo zaštite zdravlјa i drugih prava potrošača i obezbedi uslove za nesmetan promet hrane i hrane za životinje.

Novi reorganizovani sistem i politika u oblasti bezbednosti hrane biće zasnovani na:

1. integrisanom pristupu lancu hrane «od njive do trpeze» («od fart do trpeze»), što znači da sve aktivnosti vezane za politiku donošena odluka u oblasti bezbednosti hrane, od primarne proizvodnje, prerade, primesa, prikuplјanja i analize podataka, izrade i sprovođenja zakonskih i podzakonskih propisa, davanja saveta i preporuka, do informisanja javnosti, moraju da budu zasnovane na naučnoj osnovi;
2. jasno utvrđenoj odgovornosti svih učesnika u lancu hrane: proizvođača (primarni proizvođači i prerađivači) i drugih subjekata u poslovanju sa hranom i hranom za životinje, nadležnih organa, laboratorija i potrošača u osiguranju bezbednosti hrane i hrane za životinje;
3. sledlјivosti informacija i podataka bitnih za osiguranje bezbednosti hrane i hrane za životinje, što se postiže izradom, usvajanjem i primenom odgovarajućih sistema i procedura u procesu proizvodnje, distribucije i službene kontrole, uz obavezu čuvanja dokumentacije radi utvrđivanja porekla, odnosno povlačenja iz prometa hrane i hrane za životinje, koja može predstavlјati rizik po zdravlјe životinja i lјudi, kao i obezbeđenje prava potrošača;
4. usklađenom, efektivnom i transparentnom donošenju odluka svih učesnika u lancu hrane, preispitivanju i menjanju donetih odluka u skladu sa razvojnim potrebama i potrebama pravilnog i pravovremenog postupka u kriznim situacijama;
5. sistemu analize rizika, koji uklјučuje procenu rizika, upravlјanje rizikom i razmenu informacija o riziku;
6. korišćenju ostalih relevantnih i legitimnih činilaca u cilјu zaštite zdravlјa potrošača i unapređenja uslova za nesmetanu trgovinu hranom i hranom za životinje, kao što su međunarodne konvencije i međunarodni standardi u oblasti zaštite životne sredine, dobrobiti životinja, održivog razvoja polјoprivrede, zaštite prava potrošača u vezi sa hranom i sl.

Poštujući navedene principe biće dostignuti i posebni cilјevi Strategije:

1. usklađivanje zakonskih i podzakonskih propisa iz oblasti bezbednosti hrane sa relevantnim propisima EU, uz uvažavanje drugih legitimnih međunarodnih i državnih sporazuma i konvencija u oblasti bezbednosti hrane, prava potrošača, dobrobiti i zdravlјa životinja, očuvanja životne sredine i sl.;
2. uspostavlјanje integrisanog, sveobuhvatanog i usaglašenog sistema bezbednosti lanca hrane «od njive do trpeze» u okvirima održivog razvoja, sa jasno definisanim obavezama svih učesnika odgovornih za bezbednosti hrane;
3. formiranje Tela za bezbednost hrane, koje će biti odgovorno za analizu rizika;
4. formiranje Tela nadležnog za laboratorije, radi usaglašavanja rada svih laboratorija koje se bave ispitivanjem hrane i hrane za životinje, prema međunarodno priznatim standardima;
5. unapređenje sistema kontrole u lancu hrane u skladu sa zakonski prihvaćenim procedurama i uputstvima;
6. uspostavlјanje jedinstvenog sistema monitoringa lanca hrane i informacionih sistema svih institucija koje učestvuju u sprovođenju monitoringa, preko posebnih programskih zadataka;
7. sprovođenje aktivnosti i programa vezanih za uvođenje HACCP sistema i drugih relevantnih sistema upravlјanja koji su u vezi sa sistemom bezbednosti hrane, kontinuirana edukacija i evaluacija rezultata ovih aktivnosti i programa, u skladu sa preporukama VVHO/FAO Codex Alimentarius Komisije i drugih međunarodno priznatih organizacija i tela;
8. unapređenje uloge potrošača u jačanju bezbednosti lanca hrane;
9. unapređenje međunarodne saradnje i učešća u relevantnim međunarodnim organizacijama iz oblasti bezbednosti hrane, posebno sa Komisijom Codex Alimentarius, OIE (Međunarodna organizacija za zarazne bolesti životinja) i IPPC (Međunarodna konvencija za zaštitu bilјa);
10. uspostavlјanje sistema stalne edukacije i obuke, čime će se unaprediti kadrovske osposoblјenosti inspekcijskih službi i svih učesnika u lancu hrane».

Izvod iz Nacrta Strategije o bezbednosti hrane – (www.zdravlje.sr.gov.rs/downloads/pdf s/strategija bezbednost hrane.pdf)