Bezbednost proizvoda je samo jedan od brojnih zahteva koji danas otvara ili zatvara vrata proizvođačima iz celog sveta na tržištima ne samo Evropske unije. Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti u pogledu bezbednosti proizvoda, zavisno od vrste proizvoda, namene, ciljne grupe kojoj su namenjeni, sredine u kojoj će se proizvod koristiti i države u kojoj će se proizvod ponuditi na tržištu.

Treba podsetiti da je još u starom rimskom pravu postojala regula: „CAVEAT EMPTOR“, što u prevodu znači „Neka kupac bude oprezan“.

Ovim započinjemo, jer Republika Srbija trenutno osim nedavno usvojenih Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakona o bezbednosti hrane, još nema odgovarajuću i uhodanu praksu i procedure kojima bi se domaćim potrošačima garantovala opšta bezbednost svih proizvoda, a podzakonski propisi tek treba da bliže urede obaveze proizvođača i distributera da se na domaće tržište plasiraju isključivo bezbedni proizvodi. Očekuje se da u narednim godinama navedeni zakoni, sa odgovarajućim podzakonskim propisima, obezbede da se i na srpskom tržištu nađu samo kvalitetni i bezbedni proizvodi, čime će biti zaštićeno zdravlje i bezbednost njenih građana, odnosno potrošača i otklone pravne praznine u pravnom sistemu Republike Srbije u pogledu bezbednosti proizvoda, a naročito iz razloga što će se Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda primenjivati na sve proizvode čija bezbednost nije uređena posebnim propisima.

Zakon se odnosi na sve finalne proizvode koji su na raspolaganju potrošačima, bilo da ih potrošač kupuje ili da se njima koristi u obavljanju uslužnih i drugih delatnosti, kao što su privredni subjekti koji koriste proizvode u obavljanju svojih delatnosti sa stanovišta visokog nivoa zaštite i bezbednosti potrošača i drugih korisnika.

Ovim zakonom je regulisano i uspostavljanje celovitog sistema informisanja potrošača, kao sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja nadležnih organa i aktivnosti koje se preduzimaju u vezi sa rizicima koje opasan proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača.

Kompletna zakonska regulativa koja se odnosi na kontrolu kvaliteta proizvoda trebalo bi da bude usaglašena sa zahtevima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije (WTO), pri čemu će znatno veću odgovornost od države imati proizvođač koji će i snositi najveću odgovornost za svoje proizvode. Srbija iz više razloga mora primenjivati savremene međunarodne standarde i u oblasti kvaliteta proizvoda, jer proverena svetska rešenja uklanjaju barijere u trgovini, ali i obezbeđuju visok nivo bezbednosti proizvoda i zaštitu potrošača. Standardi kvaliteta treba da budu garanti da na tržište, odnosno do potrošača ne dođe opasan proizvod, a svi podaci o bezbednosti proizvoda moraju biti javni i dostupni građanima.

Svaka država, pa i Srbija kada uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju mora, pored ostalog, garantovati kodeks dobrih običaja i u standardizaciji, što suštinski znači da se država obavezuje da neće pripremati nacionalne standarde u oblasti u kojoj već postoje međunarodni i da će domaći propisi biti funkcionalni jer za sve proizvode koji nisu pokriveni specijalnim propisima mora biti pokrivena njihova bezbednost.

Od Srbije će se tražiti primena međunarodnih pravila i država će biti dužna u delu tehničkih propisa da garantuje nediskriminaciju, da ne dozvoljava neosnovane prepreke trgovini, da promeni zastarele i donese nove propise, da priznaje ekvivalentnost stranih propisa, notifikuje propise koji bi u većoj meri mogli da utiču na odvijanje međunarodne trgovine, slobodu kretanja i bezbednost, odnosno harmonizaciju, međusobno priznavanje i dr. Po „novom pristupu“ u EU proizvodi se moraju obeležavati znakom „CE“, a osnovni cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača i pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Proizvođači će biti u obavezi da na tržište plasiraju isključivo bezbedne proizvode i dostavljaju potrošačima potrebne informacije i upozorenja koji će im omogućiti da procene rizik njihove upotrebe i dr.

Iz ovih razloga smatramo za potrebno da osim davanja određenih obaveštenja o novinama koje donosi Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda treba omogućiti čitaocima ove knjige da se ukratko upoznaju i sa osnovnim informacijama o EU kojoj težimo sa ravnopravnim članstvom, njenim najvažnijim tekovinama, organima, radnim telima i organizacijama, razvijenim sistemima nadzora i zaštite potrošača, brojnim vrednostima i pogodnostima, kako su to radile i rade druge države, jer je i sam za sebe autor uočio očigledan nedostatak ovih osnovnih informacija u svim medijima za potrebe naših građana, bilo da su u svojstvu potrošača, uvoznika, proizvođača i distributera ili državnih službenika koji će primenjivati ili na koje će se odnositi ovaj zakon i drugi propisi.

Primera radi, podatak da je za dva meseca, od novembra 2007. do januara 2008. godine, iz prodaje povučeno preko 510.000 komada igračaka vrednih oko 23,5 miliona dinara dovoljno govori o srpskom tržištu i robi koju kupujemo svojoj deci. Ove su igračke sa rafova sklonjene zbog tzv. nepropisnog deklarisanja, ali to nije bio jedini propust trgovaca, odnosno uvoznika i distributera, jer većina od njih nije imala odgovarajuće rešenje granične sanitarne inspekcije o njihovoj higijensko-zdravstvenoj ispravnosti ili uverenje o kvalitetu i dr.

Kada je o tehničkim uređajima reč i da je stanje veoma zabrinjavajuće, dovoljno govori podatak da je samo Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije proteklih par godina stiglo preko 1.800 žalbi na ispravnost novih tehničkih uređaja i automobila, a odeljenjima republičke tržišne inspekcije na stotine sličnih prijava. O potrebi za uvozom, sumnjivom kvalitetu uvezenih polovnih i repariranih tehničkih uređaja i njihovoj bezbednosti i da ne govorimo.

Što se tiče prehrambenih proizvoda situacija je znatno povoljnija nego ranije, ali da ni dalje ne možemo biti bezbedni i spokojni ukazuju najnoviji brojni slučajevi zaplenjivanja neispravnog tzv. „brazilskog“ pilećeg, ćurećeg, goveđeg i mesa za roštilj prošvercovanog sa Kosova i Metohije, odakle nam, inače, sivim kanalima nedeljno stižu tone razne neproverene robe i vrši prodaja mesnih, konditorskih i drugih prehrambenih proizvoda na pijačnim tezgama, ulicama i sl. Zbog prevaziđenih propisa i procedura, nedovoljno jasnih nadležnosti raznih državnih organa, sporih sudskih postupaka i blage kaznene politike, a najviše nedostatka odgovarajuće i zaokružene pravne regulative, odvijaju se, skoro nesmetano i dnevno, raznovrsne kriminalne mahinacije švercera i nesavesnih trgovaca i uvoznika na štetu potrošača.

Pomenimo i paradoks da se u Srbiji još uvek prodaju magnetne i druge igračke zabranjene u EU, jer njihovi delovi lako ispadaju ili sadrže štetne materije, a posledice gutanja tih delova mogu dovesti i fatalnog ishoda kod naše dece. Ali i to da je samo jedan američki distributer – „Mattel“ povukao sa svetskog tržišta milione komada tih igračaka zbog sadržavanja nedozvoljenog nivoa olova, a o njima, i drugim proizvodima, se moglo blagovremeno informisati i na portalu evropskog sistema za brzo obaveštavanje RAPEX, koji je ustanovljen pri Evropskoj komisiji, polazeći od principa da ono što nije dobro za potrošače u EU, nije dobro ni za potrošače u Srbiji.

U Beogradu, juna 2009. Autor

Ranko Dragnić, dipl.pravnik
P.S.:

Posebnu zahvalnost za korisne predloge i sugestije date prilikom pisanja ove knjige izražavam gospodinu magistru Stefanu Cetkoviću.

Sadržaj

Uvodne napomene

I. SRBIJA I EVROPSKA UNIJA

1. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
2. Kandidatura za članstvo u EU

II. EVROPSKA UNIJA

1. Osnivanje i razvoj
2. Najvažnije institucije EU

III. BEZBEDNOST PROIZVODA U EVROPSKOJ UNIJI

1. Nadzor nad tržištem i zaštita potrošača
2. Zdrava hrana i sigurni proizvodi
3. Tehnički propisi
4. RAPEX – The Rapid Alert System for Non-Food Products
5. PROSAFE – the Product Safety Enforcement Forum of Europe
6. HACCP – Hazard Analysis and Critical Control Point
7. EHLASS – European Home and Leisure Accident Surveillance System
8. EAN BAR KOD – European Article Numbering
9. TRAPEX – Transitional Rapid Information Exchange System on Dangerous Products

IV. Novine koje donosi Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda

PriIozi:

I. Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda

II. Podzakonski propisi o bezbednosti proizvoda Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije

Literatura