Godine 1977. upoznao sam dvoje izvanrednih dijetetičara, Brajana i Siliju Rajt. Uz ogromnu zdelu salate i tanjir „kobasica od soje”, praćene šakom vitaminskih pilula, objasnili su mi kako je zapravo većina bolesti rezultat suboptimalne ishrane. Nije mi bilo baš lako da sve to progutam, ali pošto sam po prirodi avanturista, zamolio sam ih da mi osmisle način ishrane. I evo mene, studenta psihologije, kako jedem vegetarijansku hranu u kojoj nema ni traga pšenici i koja se praktično sastoji od gomile voća povrća upotpunjene šakom dodataka uvezenih iz Amerike, pošto u Britaniji u to vreme nisu mogli da se nabave. Bilo je to tako daleko od uobičajene ribe s krompirićima i pinte gorkog piva! Moje kolege, porodica i prijatelji verovali su da sam poludeo. Ja sam, međutim, bio uporan.

U roku od dva meseca izgubio sam 6,5 kilograma koje nikada više nisam vratio; očistila se i moja koža, koja je do tada podsećala na Mesečeve predele; moje redovne migrene su praktično sasvim nestale; međutim, najočiglednija od svega bila je dodatna energija. Više mi nije bilo potrebno toliko sna, um mi je bio mnogo oštriji, a organizam mnogo vitalniji. Počeo sam da istražujem tu „optimalnu ishranu”. Pošto sam studirao psihologiju, pratio sam istraživanja o najvećem problemu mentalnog zdravlja danas, šizofreniji. Članci u naučnim časopisima navodili su jasne dokaze da „optimalna ishrana” daje bolje rezultate od kombinacije lekova i psihoterapije. Pionir na ovom polju, američki lekar i psihijatar dr Karl Fajfer, tvrdio je da je u 80% slučajeva došlo do remisije bolesti. Bio sam fasciniran i, nije prošlo dugo, otišao sam u Ameriku da se na licu mesta u to uverim.

Fajfer, jedan izvanredan čovek koji je najveći deo svog života proveo proučavajući hemiju mozga, doživeo je u pedesetoj snažan infarkt. Šanse za preživljavanje nisu mu bile bogzna kakve – najviše desetak godina, a i to samo uz pomoć pejsmejkera. On je, međutim, rešio da ne dozvoli da mu ugrade tu napravu i narednih trideset godina proveo je u sprovođenju i istraživanju optimalne ishrane. „Čvrsto sam ubeđen”,’ rekao mi je, ,,da većina hroničnih oboljenja ne bi postojala uz adekvatno unošenje mikrohranljivih materija – suštinski važnih supstanci za naš opstanak. Dobra dijetetska terapija je medicina budućnosti. Već smo i suviše dugo čekali na nju.”

Optimalna ishrana ne predstavlja nikakav novi pristup: mnogi veliki vizionari su je prihvatili. Godine 390. Hipokrat je rekao: „Neka hrana bude vaš lek, a lek vaša hrana.” Početkom dvadesetog veka javio se i Edison, rekavši: „Lekar budućnosti neće prepisivati lekove, već će zainteresovati svoje pacijente za brigu o Ijudskom telu, ishrani i uzrocima i prevenciji bolesti.” Godine 1960, jedan od najvećih umova našeg vremena, dvostruki nobelovac dr Lajnus Poling izbacio je kovanicu „ortomolekulama ishrana”. Unošenjem u organizam pravih (orto) molekula, tvrdio je on, većina oboljenja bila bi iskorenjena. „Optimalna ishrana”, rekao je, „jeste medicina budućnosti.”

Godine 1984. osnovao sam u Londonu Institut za optimalnu ishranu, kako bih promovisao i istraživao ovu ideju. Veličali smo vrline zdrave hrane i vitaminskih dodataka; upozoravali smo na opasnost koja preti od olova u benzinu, aditiva u namimicama, zagađivača u vodi, pržene hrane i slobodnih radikala; objašnjavali smo, takođe, vrednost antioksidantnih vitamina A, C i E, i minerala kao što su selen i cink, kao i vezu koja postoji između ishrane, mentalnog zdravlja i ponašanja. Vrlo je zadovoljavajuće to što su od tada mnogi od ovih koncepata uzeti u obzir. Olovo iz goriva i aditivi iz namimica na putu su da budu proterani, a uvodi se i jača kontrola zagađivača vode. Vlade danas finansiraju istraživanja optimalnih doza vitamina A, C i E, u svrhu prevencije kancera i srčanih oboljenja. Ishrana se prikrada i u plan za borbu s mentalnim zdravstvenim problemima, u koje spada i kriminalno ponašanje. Optimalna ishrana je, kako se čini, ideja čije je vreme upravo došlo.

Svrha ove knjige jeste da vam pokaže kako da dosegnete potpuno zdravlje i otpomost na bolesti putem optimalne ishrane. Deo 1. objašnjava principe optimalne ishrane, koja stvara potrebu za jednom sasvim novom definicijom zdravlja, zdravstva i medicine. Deo 2. definiše savršenu ishranu – koju nije lako postići preko noći, ali je svakako dobro težiti ka njoj. Delovi 3, 4 i 5 pružaju dokaze o koristima optimalne ishrane, zasnovane na najnovijim otkrićima nutricionističke muke. Deo 6. pokazuje kako da optimalnu ishranu i ostvarite, uz vodič koji vas korak po korak usmerava u pravcu poboljšanja vašeg načina ishrane i osmišljavanja sopstvenog programa dodataka. Deo 7. jeste abecedni popis određenih zdravstvenih problema i načina njihovog rešavanja uz pomoć optimalne ishrane. Deo 8. je vodič kroz hranljive sastojke; kako oni deluju, koji su znaci i uzroci pomanjkanja, šta bi trebalo da jedete i koje dodatke da uzimate. Deo 9. pruža vam činjenice o namirnicama, kao i tabele pomoću kojih možete optimalnu ishranu da pretočite u praksu.

Dvadeset godina je prošlo otkako sam otkrio optimalnu ishranu. Za to vreme objavljeno je na hiljade naučnih dokumenata koji potvrđuju njenu moć, i ni jedan jedini koji bi je negirao. Sad sam potpuno ubeđen da je koncept optimalne ishrane najveći pomak napred u medicini postignut u ovom veku i da ona, ako se primenjuje od najranijeg detinjstva, predstavlja garanciju dugog i zdravog života.

Sadržaj

Reči zahvalnosti
Vodič kroz skraćenice, mere i izvore podataka

1. deo ŠTA JE OPTIMALNO?

1. Zdravlje — nećete valjda da vam bude prosečno?
2. Definisanje optimalne ishrane
3. Od majmuna do čoveka – ishrana i evolucija
4. Vi ste jedinstveni
5. Singerizam – celina znači više
6. Antihranljive materije — izbegavanje kradljivaca vitamina

2. deo DEFINISANJE SAVRŠENE ISHRANE

7. Mit o dobro uravnoteženoj ishrani
8. Proteinske protivrečnosti
9. Masnoće koje život znače
10. Šećer – slatka istina
11. Vitaminski skandal
12. Elementarno zdravlje od kalcijuma do cinka
13. Antioksidansi – moć preventive
14. Žive namirnice – fitohemijska revolucija
15. Istine i zablude o kombinovanju namirnica

3.deo TAJ DIVNI UNUTRAŠNJI SVET

16. Čovek je ono što jede
17. Poboljšajte svoje varenje
18. Male tajne zdravogsrca
19. Jačanje vašeg imunološkog sistema
20. Prirodno uravnoteživanje hormona
21. Zdravlje kostiju – oku daleko, ali srcu drago
22. Zdravlje kože – jedite da biste bili iepi

4. deo KORISTI OPTIMALNE ISHRANE

23. Poboljšanje inteligencije i memorije
24. Povećanje vaše energije i otpornosti na stres
25. Postizanje vrhunskog fizičkog učinka
26. Vraćanje časovnika unazad
27. Pobeđivanje kancera
28. Borba protiv infekcija prirodnim sredstvima
29. Razaranje masne barijere
30. Rešavanje zagonetke poremećaja u jelu
31. Mentalno zdravlje – dijetetska veza

5. deo ISHRANA ZA SVA STAROSNA DOBA

32. Šta sve stičemo rođenjem
33. Superklinci – podizanje nove generacije
34. Pubertet, PMS i menopauza
35. Prevencija problema trećeg doba

6. deo PROGRAM VAŠE LIČNE ISHRANE

36. Pronalaženje vaše optimalne ishrane
37. Vaša optimalna ishrana
38. Vaš optimalni program dodataka
39. Sve što bi trebalo da znate o dodacima
40. Građenje vašeg sopstvenog programa dodataka
41. Odabiranje najboljih dodataka
42. Vitamini i minerali – koliko su bezbedni?

7. deo ABECEDA LEČENJA ISHRANOM

Akne
Alergije
Alkoholizam
Angina i ateroskleroza
Artritis
Astma
Bolovi i grčevi u mišićima
Bronhitis
Cistitis
Deprimiranost
Dermatitis
Dijabetes
Divertikulitis
Ekcem
Giht
Glavobolje i migrene
Gojaznost
Hronični zamor
Infekcije
Kamenac u žuči
Kancer
Kancer dojke
Kandidijaza
Kolitis
Loše varenje
Mamurluk
Menopauzalni simptomi
Nazeb i grip
Neplodnost
Opekotine, posekotine i modrice
Osteoporoza
PMS
Polenska groznica
Poremećaj sna
Proširene vene
Problemi s kosom
Problemi s prostatom
Problemi s tiroidom
Psorijaza
Senilnost
Sindrom razdražljivih creva
Sinusitis
Ušne infekcije
Visok krvni pritisak
Zapaljenje
Zatvor (opstipacija)
Šizofrenija
Čirevi

8. deo ČINJENICE O HRANLJIVIM SASTOJCIMA

Vitamini- Minerali – Poluesencijalni hranljivi sastojci

9.deo ČINJENICE O NAMIRNICAMA

Koje proteinske namirnice
Koje masti i ulja
Koji ugljeni hidrati
Koliko vlakana
Kiselinsko/bazna ravnoteža
Preporučena literatura
Bibliografija

1. deo ŠTA JE OPTIMALNO?

1. Zdravlje − nećete valjda da vam bude prosečno?

Ova knjiga predstavlja sredstvo za postizanje cilja − zdravlja. A to ne znači samo odsustvo bolesti, već i obilje vitalnosti. Pozitivno zdravlje, koje se ponekad naziva i funkcionalnim zdravljem, može da se meri na osnovu tri kriterijuma:

• učinak − kako funkcionišete fizički i mentalno
• odsustvo lošeg zdravlja − znaci i simptomi bolesti
• dugovečnost − zdrav životni vek.

Smatram da svako može da doživi duboko osećanje dobrostanja. Ono je karakteristično po konzistentnom, jasnom i visokom nivou energije, emocionalnoj ravnoteži, oštrini uma, želji za održavanjem fizičke kondicije i direktnoj svesti o tome šta odgovara našem organizmu, šta jača naše zdravlje i koje su naše potrebe u svakom trenutku. Takvo zdravstveno stanje podrazumeva i iako podnošenje infektivnih oboljenja i zaštitu od najčešćih smrtonosnih bolesti, kao što su srčane bolesti i kancer. Rezultat toga je da se proces starenja usporava i možemo da proživimo dug i zdrav život. Po svojoj najdubljoj defmiciji, zdravlje nije puko odsustvo bolova ili napetosti, već životna radost, stvarno poštovanje značaja zdravog tela koje je sposobno za mnoga ovozemaljska zadovoljstva.

Ovo za mene nije samo ubeđenje, već i iskustvo koje sam doživeo lično i kojem sam prisustvovao kod mnogih drugih ljudi s kojima sam radio svih ovih godina otkako sam počeo da primenjujem optimalnu ishranu. Zdravlje nije statično stanje; ono je za mene beskrajan put spoznavanja sebe kroz bolesti i neravnoteže koje sam prepatio, kao i neprestano otkrivanje sve viših i jasnijih nivoa energije. Na osnovu tih iskustava, kao i onih koja sam stekao radeći s hiljadama ljudi koji su patili od najrazličitijih bolesti, potpuno sam uveren da, uz pomoć optimalne ishrane, vežbanja, života u odgovarajućem okruženju i spremnosti na promenu zastarelih ubeđenja i obrazaca ponašanja koji stvaraju napetost i stres, praktično sve bolesti mogu da se eliminišu bez primene medikamenata ili operativnih zahvata.

Zdravstvo − propali biznis koji se najbrže razvija

U kulturi Zapada nema ničega što bi nas zaista učilo da budemo zdravi. Sem ono malo mudrosti koju su nam preneli roditelji, od kojih većina provodi svoje pozne godine u sve većim bolovima, ni škola, ni fakultet, ni mediji, nisu nas učili kako da budemo zdravi. Kampanje koje sprovode vlade možda daju savete protiv konzumiranja alkohola i duvana, ali je malo pravih smernica i rezultati su jedva pomena vredni. U Ujedinjenom Kraljevstvu, svake godine ispijemo 200 miliona alkoholnih pića (čaša ili čašica) i popušimo 83 milijarde cigareta.

Ono što nazivamo zdravstvenom zaštitom zapravo je staranje o obolelima. Penzionisani profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Alabami, dr Emanuel Čeraskin, opisao je to kao „propali biznis koji se najbrže razvija”, zato što modema medicina ne uspeva da obezbedi istinsku zdravstvenu zaštitu, a na tome zarađuje mnogo novca. To je, kako kaže Čeraskin, „primamo prevencija propadanja zdravlja”.

Uzmimo, na primer, srčana oboljenja. Kako sada stoje stvari, imate 50 odsto šansi da tokom života obolite od srca. Bolesti srca odgovorne su za oko četvrtinu smrtnih slučajeva do kojih dolazi pre šezdeset pete godine života, a jedan od četiri muškarca doživi srčani napad još pre odlaska u penziju. Opšte je prihvaćeno da je visok krvni pritisak glavno upozorenje o postojanju ozbiljnih kardiovaskulamih problema. Konvencionalna medicina za snižavanje krvnog pritiska preporučuje smanjivanje telesne težine i uzimanje lekova, ali se malo pažnje pridaje dijetetskim faktorima za koje se takođe zna da omogućavaju postizanje ovog cilja. Svakodnevno uzimanje 1000 mg vitamina C može u znatnoj meri da snizi krvni pritisak, ali to je mera koja se vrlo retko preporučuje pacijentima. Svega 500 mg vitamina E smanjuje rizik od srčanog napada kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima za 75 procenata, kažu rezultati obimne placebo-kontrolisane studije rađene na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kembridžu.

Nasuprot populamom uverenju, rizik od smrti usled nekog od mnogobrojnih i čestih vrsta kancera je u porastu, a ne u opadanju. Uzmimo, na primer, kancer dojke, na koji otpada trećina od ukupnog broja kancera dijagnostikovanih kod žena. Da je lečenje delotvorno, žene obolele od kancera dojke živele bi duže i bile bi izložene manjem riziku od smrtonosnog ishoda bolesti. Statistički podaci govore da je za poslednjih trideset godina stopa preživljavanja porasla sa 60 na 75 procenata. Međutim, stopa smrti od kancera se u istom tom periodu nalazi u neprekidnom stabilnom porastu. Sve što se zapravo desilo jeste da kancer danas uglavnom biva ranije dijagnostikovan, tako da se čini kao da oboleli duže preživljavaju. Mi gubimo rat protiv kancera, ne dobijamo ga.

Prema podacima medicinskog eksperta dr Džona Lija, kancer dojke se danas u životu žene javlja češće i ranije nego osamdesetih godina. Mamogrami pokazuju mikrokalcifikacije u dojkama kakve se ranije nisu mogle videti. Uobičajeni način lečenja sastoji se od himrškog zahvata praćenog lekom Tamoksifenom, ali nema neke razlike u toku bolesti kod pacijenata koji uzimaju i koji ne uzimaju ovaj lek. Dr Li smatra da je glavni uzrok kancera dojke „nesuprotstavljeni estrogen” (koji se inače u organizmu nalazi u ravnoteži s progesteronom), što je situacija do koje mogu da dovedu mnogi faktori. Stres, na primer, podiže nivo hormona kortizola koji se takmiči s progesteronom. Ksenoestrogeni iz okmženja kojih, osim u ostalim uobičajenim izvorima, ima u pesticidima i plastici, mogu da oštete tkivo i dovedu do povećanog rizika od kancera kasnije u životu. Očigledno je da tu ima i dijetetskih elemenata koje bi valjalo razmotriti, ali lekari ipak nastavljaju da prepisuju nesuprotstavljeni estrogen ženama koje se nalaze na hormonskoj terapiji. Studija dr Bergkvista iz Skandinavije pokazuje da se kod žene koja se duže od pet godina nalazi na hormonskoj terapiji rizik od pojave kancera dojke udvostručava.2 U studiji rađenoj na Fakultetu za zdravstvenu zaštitu Univerziteta „Emeri” praćeno je 240.000 žena tokom osam godina; otkriveno je da je rizik od pojave kancera jajnika sa fatalnim ishodom za 72 odsto veći kod žena koje uzimaju estrogen.3

Pogledajmo i dmgi primer: od desetoro šezdesetogodišnjaka, devetoro boluje od artritisa. Kad dođe dotle da bol postane nepodnošljiv, ovim pacijentima se preporučuju steroidni ili nesteroidni antiinflamatomi lekovi. Mada obe ove kategorije lekova ublažavaju bol i oticanje, oni istovremeno i ubrzavaju napredovanje bolesti. Nesteroidni antiinflamatomi lekovi su u SAD biznis vredan 9,5 milijardi dolara − od toga se 5 milijardi dolara godišnje zarađuje na samim lekovima, a 4,5 milijardi na lečenju sporednih efekata koje izazivaju. Na hiljade ljudi umim samo od sporednih efekata ovih lekova. A ipak, postoje dokazane i bezbedne dijetetske altemative koje imaju isto tako jako antiinflamatomo delovanje, ali bez škodljivih sporednih efekata.

Umetnite sve ove i ostale rizike po zdravlje u zdravstvenu jednačinu, i lako ćete razumeti zbog čega je prosečna osoba danas predodređena da živi bednih sedamdeset pet godina, od kojih poslednjih dvadeset provodi u vrlo lošem zdravlju, kada je dokazana medicinska činjenica da bi životni vek zdravog ljudskog bića trebalo da iznosi najmanje sto godina. Žalosna je istina da statistički podaci ne ukazuju ni na kakvo poboljšanje. Jer, i pored svega napredovanja lekova, hirurških postupaka i medicinske tehnologije, današnji četrdesetdvogodišnjak može da očekuje da će živeti svega dve godine duže od svog vršnjaka iz 1920 − sedamdeset četiri umesto ondašnje sedamdeset dve godine. Konvencionalni pristupi zdravstvenoj zaštiti očigledno su na krivom tragu. Možda bi bilo potrebno da konačno krenu novim tragom.

Nova zamisao zdravlja

Umesto da o organizmu razmišljaju kao o mašini, a o bolesti kao o nečemu što koči njen mehanizam i mora da bude uklonjeno ili uništeno lekovima ili operativnim zahvatom, medicinski naučnici počinju sada da gledaju na ljudska bića kao na „složeni prilagodljivi sistem”, dakle, više kao na samoorganizujuću džunglu nego kao na komplikovani kompjuter. Umesto pokušaja da se zdravlje osobe kontroliše izigravanjem Boga uz pomoć visoke medicinske tehnologije, izrastao je novi pogled na zdravlje koji na ljudsko biće gleda kao na celinu čiji su um i telo u međusobnoj vezi, osmišljenu da se prilagodi na zdravlje ukoliko su okolnosti u redu.

Razume se da nemaju svi jednaku sposobnost prilagođavanja. Svi se mi rađamo s različitim snagama i slabostima, kao i s različitim stepenom mogućnosti oporavka od stresa − neki od nas imaju ono što se popularno naziva „dobrim genima” ili potičemo od „dobre sorte”, a neki, pak, ne. Tako je, prema ovom novom konceptu, naše zdravlje rezultat interakcije između naše nasleđene sposobnosti prilagođavanja i okolnosti u kojima se nalazimo. Na fizičko/hemijskom nivou, recimo, ta bi interakcija bila ona koja se odvija između naših gena i životne okoline. Ukoliko je naša životna okolina dovoljno neprijateljska (loša ishrana, zagađenje, izloženost virusima, alergenima i sl.), to prevazilazi našu sposobnost prilagođavanja i dolazi do pojave bolesti.

• prilagođavaju se zdravlju
• vaši geni u interakciji sa vašim okruženjem dobrim i lošim
• ne uspevaju da se prilagode bolesti
• put od zdravlja do bolesti

Da se vratimo na kancer; dobro znamo da se rizik povećava ukoliko pušimo, redovno konzumiramo alkohol, jedemo meso, uzimamo određene lekove ili hormone i izloženi smo izduvnim gasovima i ostalim zagađivačima − a to su tek neki od faktora rizika. S druge strane, taj se rizik smanjuje ukoliko unosimo veće količine određenih vrsta povrća, vlakana i antioksidantnih vitamina, kao što su beta-karotin, C i E, i živimo u nezagađenom okruženju. Postoje dokazi da zdravlje može da se povrati onda kada plusevi nadjačaju minuse.

Geni i životna okolina su kao kokoška i jaje. Nauka dokazuje da okolina u kojoj se razvijamo ima uticaja na naše gene. Slično tome, način na koji stupamo u interakciju s okruženjem − na primer, naša sposobnost da varimo određene hranljive sastojke − zavisi od naše genetike. Uveren sam da će se budućnost medicine usredsrediti prvenstveno na genetiku i medicinu životne okoline, u kojima ishrana igra glavnu ulogu, kao na sredstva kojima može da se utiče na zdravlje. Međutim, budući da je mnogo lakše promeniti način ishrane nego gene, verovatno će ishrana činiti osnovni deo novog pristupa zdravstvenoj zaštiti, zajedno sa strategijama za smanjivanje količina „antihranljivih sastojaka” − supstanci kao što su zagađivači životne okoline, pesticidi i hemijski prehrambeni aditivi, koji svi ometaju delovanje hranljivih materija.

Imajte na umu da smo uvek izloženi riziku − bez obzira na to da li je reč o komšijinom nazebu ili neizbežnim izduvnim gasovima. Ono što unosimo u svoj organizam − bila to zdrava hrana, piće, lekovi ili ma kakvo đubre − može da ima dramatičan uticaj na našu sposobnost da ostanemo zdravi.