Zaštita bilja, kao deo poljoprivredne proizvodnje, čini značajan segmet u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda. U okviru nje ističe se značaj zdravstenog stanja biljaka. Posebano su važni seme i sadni materijal jer on služi za dalju reprodukciju te je i mogućnost prenošenja štetnih organizama veća. Od zdravstvenog stanja početnog reprodukcionog materijala zavisi dalja proizvodnja, te je neophodno poznavati njegov kvalitet, sa tog aspekta. Fitosanitarna kontrola u ovom pogledu ima presudnu ulogu.

Jedna od važnih mera koja se preduzima u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin. On deluje kako u zemlji, tako i van nje. Postoji opravdanost postojanja unutrašnjeg i spoljnjeg karantina. Sigurno da je celishodnost spoljnog karantina veća, jer se ne poznaje kvalitet pošiljke koja se uvozi u zemlju. Iz tog razloga se ovoj vrsti karantina poklanja posebna pažnja. Većina karantinski štetnih orgnizama dolazi u Jugoslaviju iz drugih zemalja. Da nije u pitanju samo naša zemlja govori i činjenica da biljni karantin postoji u svim zemljama sveta. Razlog tome je odbrana zemlje, jer samo unošenje jednog karantinski štetnog orgnizma može da prouzrokuje dalekosežne negativne posledice po poljoprivrednu proizvodnju. Kao primer se može navesti kukuruzna zlatica, koja je pre desetak godina uneta semenom kukuruza u Jugoslaviju iz SAD-a i prvi put se pojavila u okolini aerodroma Surčin, a danas je već rasprostranjena ne samo u našoj zemlji nego i u nekoliko susednih zemalja. Ovaj štetni insekt čini velike štete usevima kukuruza.

Poznavanje regulative koja je vezana za biljni karantin je od značaja, jer ona propisuje pravila ponašanja pri uvozu pošiljaka iz drugih zemlja, u slučaju eventualne pojave karantinki štetnog organizma u zemlji, mere za zaustavljanje širenja i iskorenjavanja istog.

U našoj zemlji problematika vezana za biljni karantin do sada nije sveobuhvatno obrađena, a relativno je mali broj publikacija vezanih za njega. Iz tog razloga sam smatrala da je potrebno našoj javnosti približiti suštinu postojanja i rada biljnog karantina, mere koje se preduzimaju u okviru istog, način organizovanja i sprovođenja, institucije koje se bave ovim pitanjima.

Bilo je od značaja upoznti naše uvoznike sa suštinom delovanja biljnog karantina, naznačiti im koji su to granični prelazi u našoj zemlji na kojima postoji organizovana karantinska služba, upoznati sve one koji rade uvozno-izvozne poslove sa važećim karantinskim listama.

Ova knjiga je tako koncipirana da mogu da je koriste nastavni i načni radnici, privrednici koji rade poslove vezane za izvoz i uvoz biljaka i njihovih proizvoda, studenti i svi oni koji su na posredan ili neposredan način vezani za poslove zaštite bilja i biljnog karantina.

Autor

Sadržaj

PREDGOVOR

UVOD

NAČIN FUNKCIONISANJA BILJNOG KARANTINA

Vodič za određivanje statusa štetnog organizma
Rečnik pojmova i definicije skraćenica
Opšti zahtevi za određivanje statusa štetnog organizma
1. Svrha određivanja statusa štetnog organizma
2. Zapisi o štetnim organizmima
2.1. Zapis o štetnim organizmima
2.2. Pouzdanost
3. Status štetnih organizama na nekoj površini
3.1 Opisivanje statusa štetnih organizama na nekoj površini
3.1.1. Prisustvo
3.1.2. Odsustvo
3.1.3. Prolaznost
3.2. Određivanje statusa štetnog organizma na nekoj površini
Preporučena praksa izveštavanja
Podnošenje zahteva

POSTUPCI KOJI SE PRIMENJUJU U BILJNOM KARANTINU

Značaj biljnog karantina
Principi za postavljanje regulative u karantinskoj službi
Principi primene karantinskih metoda ispitivanja
Kontrola bilja pre ulaska u zemlju uvoznicu
Poljska kontrola u zemlji izvoznici
Laboratorijski testovi u zemljama uvoznicama i izvoznicama
Tretiranje semena
Zatvoreni karantin
Laboratorijsko ispitivanje pošiljaka bilja
Post-karantinski nadzor u polju
Međunarodna regulativa u oblasti biljnog karantina

Nivoi dokumentacija potrebni za međunarodni promet bilja

Sekcija i
Životinje i njihovi proizvodi
Sekcija ii
Proizvodi od povrća
Sekcija iii
Životinjske ili povrtarske masnoće i ulja i proizvodi njihove prerade; pripremljene jestive masnoće; životinski ili povrtarski voskovi
Sekcija iv
Pripremljena hrana, bezalkoholna pića, alkohol i sirće;
duvan i duvanski substituenti
Sekcija v
Mineralni proizvodi
Sekcija vi
Proizvodi hemijskih ili srodnih industrija
Sekcija vii
Proizvodi od plastike i gume
Sekcija viii
Sirova koža, krzno i proizvodi od njega; sedlarski proizvodi i oprema za konje; sredstva za putovanje, ručne torbe i slični kontejneri [artikli od životinjskih creva (osim svilene bube)]
Sekcija ix
Drvo i artikli od drveta, drveni ugalj; kora i artikli od kore, manufakturisana slama; korpe i proizvodi od pruća
Sekcija x
Drvena pulpa ili drugi vlaknasti celulozni materijal,
otpaci papira; papir ili arikli načinjeni od njih
Sekcija xi
Tekstil i tekstilni artikli
Sekcija xii
Obuća, kape, kišobrani, suncobrani, štapovi za hodanje, štapovi za sedenje, bičevi, jahaća oprema; perje i artikli od njega, veštačko cveće; artikli od ljudske kose
Sekcija xiii
Artikli od kamena, flastera, cementa, azbesta, liskuna
ili sličnog materijala, keramički proizvodi, staklo
Sekcija xiv
Prirodni i uzgajani biseri, drago i poludrago kamenje, skupoceni metali, metalni oklop sa plemenitim metalom i artikli od njih, bižuterija; novac
Sekcija xv
Metal i artikli od njega
Sekcija xvi
Mašine i mehanička oprema, električna oprema, njihovi
delovi, zvučni rekorderi i reproduceri, televizijski ekran i
delovi i pomoćni delovi takvih artikala
Sekcija xvii
Vozila, avioni, brodovi i slična prevozna sredstva
Sekcija xviii
Optički, fotografski, kinematografski, merni, precizni,
medicinski i hirurški instrumenti i aparati; satovi,
muzički instrumenti, delovi i pomoćni delovi
Sekcija xix
Oružje i municija, delovi pomoćni delovi
Sekcija xx
Mešani manufakturni proizvodi

Sertifikati o zdravstvenom stanju

MEĐUNARODNA PRAVILA VEZANA ZA KARANTINSKU SLUŽBU

Saglasnost o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera
Opšte odredbe
Osnovna prava i dužnosti
Elarmonizacija (usaglašavanje)
Ravnopravnost
Procena rizika i određivanje odgovarajućeg
nivoa sanitarne i fitosanitarne zaštite
Adaptacija na regionalne uslove, uključujući površine slobodne od štetočin; ili oboljenja i površine sa niskom pojavom štetočina ili oboljenja
T ransparentnost
Postupak kontrole, pregleda i odobravanja
Tehnička pomoć
Specijalni i diferencijalni tretmani
Konsultacije i rešavanje razmirica
Administracija
Sprovođenje
Završne odredbe

DODATAKA

DEFINICIJE

DODATAK B

PUBLIKOVANJE SANITARNIH I FITOSANITARNIH REGULATIVA
Publikovanje regulativa
Stavke koje se odnose na ispitivanje
Postupci obaveštavanja

DODATAK C

POSTUPCI KONTROLE, INSPEKCIJE I PRIZNAVANJA
Međunarodna konvencija za zaštitu bilja
Međunarodne i regionalne organizacije za zaštitu bilja
Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO)

DIREKTIVA SAVETA EVROPSKE UNIJE
O zaštitnim merama za unošenje (u Zajednicu) organizama štetnih
za biljke ili biljne proizvode i za njihovo širenje unutar Zajednice
SADRŽAJ DODATAKA
ŠTETNI ORGANIZMI ČIJE JE UNOŠENJE I ŠIRENJE

UNUTAR SVIH DRŽAVA ČLANICA ZABRANJENO
Sekcija 1
Štetni organizmi nepoznati u bilo kom delu Zajednice i koji su važeći za celu Zajednicu
a) Insekti, grinje i nematode u svim stadijumima razvoja
b) Bakterije
c) Gljive
d) Virusi i organizmi slični virusima
e) Parazitne biljke
Dodatak I

Deo A

Sekcija 2
Štetni organizmi koji se javljaju u Zajednici i prisutni su u celoj Zajednici
a) Insketi, grinje i nematode u svim stadijumima razvoja
b) Bakterije
c) Gljive
d) Virusi i organizmi slični virusima
Dodatak I

Deo B

ŠTETNI ORGANIZMI ČIJE JE UNOŠENJE I ŠIRENJE
UNUTAR ODREĐENIH ZAŠTIĆENIH ZONA ZABRANJENO

DODATAK B

PUBLIKOVANJE SANITARNIH I FITOSANITARNIH REGULATIVA-
Publikovanje regulativa
Stavke koje se odnose na ispitivanje
Postupci obaveštavanja

DODATAK C

POSTUPCI KONTROLE, INSPEKCIJE I PRIZNAVANJA
Međunarodna konvencija za zaštitu bilja
Međunarodne i regionalne organizacije za zaštitu bilja
Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO)

DIREKTIVA SAVETA EVROPSKE UNIJE
O zaštitnim merama za unošenje (u Zajednicu) organizama štetnih
za biljke ili biljne proizvode i za njihovo širenje unutar Zajednice

SADRŽAJ DODATAKA
ŠTETNI ORGANIZMI ČIJE JE UNOŠENJE I ŠIRENJE
UNUTAR SVIH DRŽAVA ČLANICA ZABRANJENO

Sekcija 1

Štetni organizmi nepoznati u bilo kom delu Zajednice i koji su važeći za celu Zajednicu
a) Insekti, grinje i nematode u svim stadijumima razvoja
b) Bakterije
c) Gljive
d) Virusi i organizmi slični virusima
e) Parazitne biljke

Dodatak I

Deo A

Sekcija 2

Štetni organizmi koji se javljaju u Zajednici i prisutni su u celoj Zajednici
a) Insketi, grinje i nematode u svim stadijumima razvoja
b) Bakterije
c) Gljive
d) Virusi i organizmi slični virusima
Dodatakl

Deo B

ŠTETNI ORGANIZMI ČIJE JE UNOŠENJE I ŠIRENJE

UNUTAR ODREĐENIH ZAŠTIĆENIH ZONA ZABRANJENO

a) Insekti, grinje, nematode u svim stadijumima razvoja
b) Virusi i organizmi slični virusima
Uputstvo za efikasnu procenu proizvoda za zaštitu bilja
Vršenje i objavljivanje efikasnosti ogleda za procenjivanje

1. Izvođenje ogleda
1.1. Pojedinačni ogledi
1.2. Ogledi u serijama
1.3. Dodatne preporuke o vršenju ogleda
1.4. Posebni ogledi
1.5. Eksperimentalni protokol

2. Dobra eksperimentalna praksa (GEP)
2.1. Kriterijum za organizacije odgovorne za oglede
2.2. Oblici operacija
2.3. Verifikacija korišćenja GEP

3. Informacije koje treba sakupiti tokom ogleda:
beleženje podataka o ogledu

4. Izveštaj o ogledu i izveštaj o seriji ogleda

4.1. Izveštaj o ogledu
4.2. Izveštaj o seriji ogleda

Dodatak I
Informacije o pojedinačnim ogledima, predstavljene u sekvenci EPPO uputstava

1. Eksperimentalni uslovi
1.1. Ciljevi ogleda i osnovne informacije o ogledu
1.2. Uslovi ogleda
1.3. Plan i postavka ogleda

2. Primena tretmana
2.1/2.2. Test i referentni proizvodi
2.3. Način primene

3. Oblik procene, obeležavanje i merenja
3.1. Meteorološki i edafski podaci
3.1.1. Meteorološki podaci
3.1.2. Edafski podaci
3.2. Tip, vreme i ffekvencija procene
3.3. Direktni uticaj na usev
3.4. Efekti drugih štetnih organizama
3.5. Prinos
4. Rezultati

UPUTSTVO ZA PROCENU EFIKASNOSTI PROIZVODA ZA ZAŠTITU BILJA

Mamci za suzbijanje glodara
1. Eksperimentalni uslovi
1.1. Tretman semena, test životinje
1.2. Tipovi testa
2. Eksperimentalna postavka i osobine testova
2.1. Laboratorijski ogledi
2.1.1 Izborni testovi
2.1.2. Neizborni testovi
2.1.3. Testovi u ograđenom prostoru
2.1.4. Poljski testovi
3. Statistička obrada podataka i procena efikasnosti
4. Fitotoksični efekti tretmana semena

UPUTSTVO ZA EFIKASNU PROCENU

PROIZVODA ZA ZAŠTITU BILJA

Repelenti za glodare koji skidaju koru sa drveta
1. Uvod
2. Eksperimentalni uslovi
2.1. Izbor useva i sorte, test životinje
2.2. Tip testa
3. Postavljanje eksperimenta i osobine testa
3.1. Eksperimenti u ograđenom prostoru
3.2. Poljski ogledi
4. Statistička obrada podataka i procena efikasnosti
5. Indeksi fitotoksičnosti

UPUTSTVO ZA PRAKSU DOBRE ZAŠTITE BILJA; HMELJ

Pseudoperonospora humuli (plamenjača hmelja)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Sphaerotheca humuli (pepelnica hmelja)
Mere borbe
Efikasni fungicidi
Botrytis cinerea (siva plesan)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Verticillium albo-atrum i V. dahliae (Verticiliozno uvenuće)
Mere suzbijanja
Fusarium sambucinum (fuzariozno uvenuće hmelja)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Arabis mosaic nepovirus i njegov vektor
nematoda Xiphinema diversicaudatum
Mere suzbijanja
Efikasni nematocidi
Virus nekrotične prstenaste prugavosti koštičavih voćaka
Mere suzbijanja
Phorodon humuli (lisna vaš hmelja)
Mere suzbijanja
Problemi sa otpornošću
Efikasni insekticidi
Otiorrhynchus ligustici (lucerkina pipa)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Tetranychus urticae (običan paučinar)
Mere suzbijanja
Problemi sa otpornosti
Efikasni akaricidi
Korovi
Mere suzbijanja
Efikasni herbicidi
Tretmani za suzbijanje neželjenih izdanaka hmelja i listova
Mere suzbijanja
Efikasni herbicidi
Regulatori rasta biljke
Mere suzbijanja
Efikasni regulatori rasta biljke

UPUTSTVO ZA DOBRU PRAKSU ZAŠTITE BILJA POVRĆE − kupusnjače

Leptosphaeria maculans (rak, crna lisna pegavost i suva trulež)-
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Mycosphaerella brassicicola (prstenasta pegavost)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Peronosporaparasitica (plamenjača kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Albugo candida (bela rđa)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Ervsiphe cruciferarum (pepelnica kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Alternaria brassicae i A. brassicicola (crna pegavost kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Pvrenopeziza brassicae (svetla lisna pegavost)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Botrvtis cinerea (siva plesan)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Rhizoctonia solani (trulež biljaka)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Pvthium spp. (poleganje ponika)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Plasmodiophora brassicae (kila kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Phvtophtora spp. (plamenjača, trulež korena, trulež u skladištima)
Osnovna stratgeija
Efikasni fungicidi
Verticillium dahliae (verticiliozno uvenuće)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Xanthomonas campestris pv. campestris (cmatrulež)
Osnovna strategija
Mere suzbijanja
Erwinia spp. i Pseudomonas spp. (meka trulež i kopljasta trulež)
Mere suzbijanja
Efikasni baktericidi
Pseudomonas syringae pv. maculicola (bakterijska pegavost ili trulež)–
Mere suzbijanja
Cauliflower mosaic caulimovirus (virus mozaika karfiola)
Mere suzbijanja
Turnip mosaic potyvirus (virus mozaika ogrštice)
Mere suzbijanja
Brevicoryne brassicae i Myzus persicae (afide)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Phytomyza rufipes i Scaptomyza apicalis (lisni mineri kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Delia radicum (muva korena kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Delia jloralis (korenova muva ogrštice)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Psylliodes chrysocephala (muva stabla kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Ceutorhvnchus pallidactvlus (rilaš stabla kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Ceutorhynchuspleurostigma (kupusni korenov rilaš)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Predstavnici reda Lepidopterae
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Sovice
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Phyllotreta spp. (buvač)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Heterodera cruciferae (nematoda)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Puževi
Mere suzbijanja
Efikasni moluscidi
Korovi
Predsetvena primena herbicida
Mere suzbijanja
Rezidualni herbicidi
Mere suzbijanja
Herbicidi sa reziduainim dejstvom
Folijarni herbicidi
Mere suzbijanja
Efikasni folijarni herbicidi

UPUTSTVO ZA DOBRU PRAKSU ZAŠTITE BILJA; REPICA

Sclerotinia sclerotiorum (bela trulež)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Botrytris cinerea (siva plesan)
Mere suzbijanja
Eflkasni fungicidi
Alternaria brassicae (cma pegavost)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Leptosphaeria maculans (foma, lisna pegavost, crna noga, rak)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Peronospora parasitica (plamenjača)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Erysiphe cruciferarum (pepelnica kupusnjača)
Mere suzbijanja
Pyrenopeziza brassicae (lisna pegavost)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Pseudocercosporella capsellae (bela lisna pegavost)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Poleganje useva
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Plasmodiophora brassicae (kila kupusa)
Mere suzbijanja
Virusna oboljenja
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Psvlliodes chrysocephala (rnuva stabla kupusa)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Phvllotreta spp. (lisna buva)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Ceuthorhynchus pleurostigma (kupusni korenov rilaš)
Mere suzbijanja
Ceutorhvnchus napi (veliki kupusni ili repičin rilaš)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Meligethes aeneus (repičin sjajnik)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Ceutorhynchus assimilis (rilaš kupusne mahune)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Dasineura brassicae (mušica kupusne mahune)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Brevicoryne brassicae (kupusna lisna vaš)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Athalia rosae (japanska lisna osa)
Opšti deo
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Puževi
Mere suzbijanja
Efikasni moluscidi
Nematode
Mere suzbijanja
Korovi
Mere suzbijanja
Efikasni herbicidi
Desikacija
Mere suzbijanja
Efikasni desikanti

UPUTSTVO ZA DOBRU PRAKSU ZAŠTITE BILJA (GPP); PŠENICA

Puccinia striiformis (žuta rđa)
P. recondita (mrka rđa)
P. graminis (crna rđa)
Mere borbe
Efikasni fungicidi
Erysiphe graminis (pepelnica žita)
Mere suzbijanja
Problemi sa otpornošću
Efikasni fungicidi
Leptosphaeria nodorum (siva pegavost lista i klasova pšenice,
septorioza)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Mycosphaerella graminicola (siva pegavost lista pšenice)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Tilletia tritici, Ustilago tritici (glavnica i gar)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Tilletia contraversa (patuljasta glavnica pšenice)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Pseudocercosporella herpotrichoides (sočivasta pegavost)
Mere suzbijanja
Problemi sa otpornošću
Efikasni fungicidi
Gaeumannomyces graminis (trulež korena, prizemnog dela stabla i
belilo klasova pšenice)
Mere suzbijanja
Fusarium culmorum (trulež korena i prizemnog dela stabla,
šturost klasova žita)
Monographella nivalis (snežna plesan)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Gibberella zeae (trulež stabla i šturost klasova pšenice)
Fusarium culmorum (trulež korena i prizemnog
stabla, šturost klasova pšenice)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Pyrenophora tritici-repentis (prugasta pegavost)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Afide (vaši)
Opšti deo
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Trips
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Skočibube i gundelji
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Delia coarctata (ozima muva)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Agromyza spp. (lisni mineri)
Opšti deo
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Oscinella frit (švedska mušica)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Zabrns tenebrioides (žitni bauljar)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Eurygaster spp. i Aelia spp. (žitne stenice)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Cnephasiapumicana (pšenični moljac)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Psammotettix striatus (skakavac)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Contarinia tritici (ražena mušica)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Mavetiola destructor (Hesenska mušica)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Haplodiplosis marginata (sedlasta mušica)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Oulema melanopus, O. gallaciana (žitna pijavica)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Nematode
Mere suzbijanja
Puževi
Mere suzbijanja
Efikasni moluscidi
Korovi
Mere suzbijanja
Efikasni herbicidi za:
– jednogodišnje trave
– trave i dikotiledone korove
– dikotiledone biljke
Poleganje
Mere suzbijanja
Eflkasni regulatori rasta biljaka

UPUTUSTVO ZA DOBRU LABORATORiJSKU PRAKSU; JEČAM

Puccinia hordei (mrka rđa)
P. striiformis (žuta rđa)
P. graminis (cma rđa)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Erysiphe graminis (pepelnica)
Mere suzbijanja
Problemi sa otpornošću
Efikasni fungicidi
Ustilago hordei, U. nuda (gar)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Pseudocercosporella herpotrichoides (sočivasta pegavost)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Gaeumannomyces graminis (trulež korena, prizemnog stabla i belila klasova pšenice)
Mere suzbijanja
Fusarium culmorum (trulež korena i prizemnog dela stabla, šturost klasa)
Monographella nivalis (snežna plesan)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Typhula incarnata (snežna plesan)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Pvrenophora teres (mrežasta pegavost ječma)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Pvrenophora graminea (prugavost ječma)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Rhvnchosporium secalis (pegavost listaječma)
Mere suzbijanja
Efikasni fungicidi
Afide (vaši)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Trips
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Tipula spp.
Opšti deo
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Žičnjaci i gundelji
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Delia coarctata (ozima muva)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Agromyza spp. (lisni miner)
Opšti deo
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Oscinella frit (švedska muva)
Mere suzbijanja
Efikasni insekticidi
Zebrus tenebrioides (žitni bauljar)
Opšti deo
Mere suzbijanja

UPUTSTVO ZA BIOLOŠKU PROCENU HERBICIDA

Korovi u kukuruzu
1. Eksperimentalni uslovi
1.1. Izbor useva i sorte
1.2. Situacija sa korovom
1.2.1. Efikasnost ispitivanja
1.2.2. Ispitivanje selektivnosti
1.3. Uslovi gajenja
1.4. Plan i postavljanje ogleda
2. Primena tretmana
2.1. Test proizvod(i)
2.2. Referentni proizvod(i)
2.3. Oblik primene
2.3.1. Tip primene
2.3.2. Tip opreme
2.3.3. Vreme učestalosti aplikacije
2.3.4. Koncentracija korišćenog proizvoda i
zapremina proizvoda i vode

Uvod

Teško da postoji efikasniji način za širenje biljnih bolesti na velike razdaljine od transporta semena. Praktično nema ograničenja u udaljenosti na koju serne ne može da se pošalje. Svaki inokulum sa semena, koji održi vitalnost od žetve do setve, može da se prenese iz bilo kog dela sveta u drugi, bez obzira na geografske prepreke kao što su okeani i planine. Ovo važi za svaki deo biljke koji se prenosi na velike udaljenosti, kao što je vegetativni materijal za umnožavanje. Ali sa nekoliko tački gledišta postoji naročiti rizik kada je u pitanju seme.

Seme je sitno i lako je njime rukovati. Mala količina istog može da se pošalje u pismu u sve krajeve sveta. Ono može da bude stanište za patogene značajne dugovečnosti. Iako izgleda zdravo, postoji mogućnost da je zaraženo nekim od karantinski štetnih organizama. Inokulum na semenu može da bude prisutan u tako maloj količini da se ne može otkriti u uzorku koji se inače smatra reprezentativnim za pošiljku. Laboratorijsko ispitivanje je uz primenu novih tehnika veoma pouzdano i garantuje otkrivanje infekcije, ali je poželjno primeniti i druge mere predostrožnosti kao što je poljski ogled i test porasta ponika, posle ulaska pošiljke u zemlju (Neergard, 1983.).

Ubrzani svetski promet germplazme i drugog genetskog materijala namenjenog procesu oplemenjivanja i za druge naučne svrhe, stvorio je značajnu međunarodnu pretnju od povećanog širenja opasnih insekata, grinja, patogena i korova. Prednost brzog vazdušnog putovanja, kojim se jedna osoba sa lakoćom seli u udaljene delove sveta za samo nekoliko sati, dodalo je novu dimenziju ovoj pretnji. Mere predostrožnosti su otuda nezamenljive u sprečavanju unošenja ili širenja štetnih organizama, koji predstavljaju glavnu opasnost za svetsku poljoprivredu.

Najbolja i najefikasnija mera predostrožnosti je biljni karantin. On ograničava unošenje biljaka, biljnih proizvoda, zemljišta, kultura ili živih organizama, materijala za pakovanje, kontejnera i dr. putem kojih štetni organizmi mogu dospeti u oblasti u kojima nisu postojali. Zaštita kao što je ta, može da se obezbedi usvajanjem zakonske regulative od jedne ili više država.

Cilj biljnog karantina je da se poljoprivreda zaštiti od gubitaka prouzrokovanih novim štetnim organizmima. Uvođenje tih štetnih organizama u oblasti, u kojima se do tada nisu javljali, može da bude pogubno. Nedostatak prirodnih neprijatelja u novom i pogodnom okruženju može da pretvori beznačajni kosmopilitski štetni organizam u veoma opasan karantinski, odnosno ekonomski štetan. Aspergillus niger je saprofit koji se ubraja u skladišne gljive na evropskom kontinetu, dok u Izraelu on predstavlja ekonomski štetnog parazita, na nekim biljnim vrstama, pogotovu kikirikiju. Istovremeno, uvođenje karantinski značajnih štetnih organizama u isto okruženje može da bude dvostruko destruktivno. Biljke kao da čekaju da budu unesene u novo okruženje gde mogu da postanu domaćini prethodno nepoznatim štetnim organizmima (Karpati, 1983.)

Značaj biljnog karantina ne može eksperimentalno da se demonstrira, ali postoje brojni primeri delovanja destruktivnih organizama koji su se raširili i prouzrokovali gubitke na zaraženim površinama zbog toga što nisu preduzete nikakve mere predostrožnosti. Na karti sveta prikazan je put pošiljaka i prenošenje određenih organizama (sl. 1.).

Sl. 1. Put pošiljaka i prenošenje određenih štetnih organizama (1. Tilletia carries 2.Uncinula necator 3. Phytophthora infestans 4. Phyllocnistis citrella J. Clavibacter michiganense ssp. michiganense 6. Urocvstis agropiry 7. Gleocercospora sorghi 8. Pseudomonas glycinea 9. Peronospora tabacina 10. Septoria linicola 11. Xanthomonas campestris 12. Xanthomonas phaseoli 13. Usillago tritici 14. Diabrotica virgifera 15. Parachanta semipunctata 16. Cacyreus marshalli)

Izostavljeno iz prikaza

1. Glavnica pšenice Tilletia carries unesena je u Kaliforniju iz Australije sredinom prošlog stoleća. Bidwell je 1854. godine uočio njenu pojavu na parceli zasejanoj semenom iz Australije.
2. Vinova loza uvezena iz SAD (1845.) u Evropu, bila je zaražena patogenom Uncinula necator i Plasmopara viticola. Tri naredne godine bile su katastrofalne za vinarsku industriju.
3. U irskoj se 1845. godine pojavila plamenjača krompira, Phvtophtora infestans, koja je unesena semenskim krompirom iz Perua. iz irske se proširila u Belgiju i Francusku.
4. Phvllocnistis citrellaje prvi put opisana ujugoistočnoj Aziji 1856. godine i od tada se proširila u Japan (1927.), Koreju, Filipine (1915), Australiju (1918.), istočnu Afriku (1967.), zapadnu Afriku (1970.). Od 1993. godine naglo se širi u razne delove sveta (Karibe, centralnu Ameriku, Meksiko, Sredozemlje, Bliski Istok, SAD i Južnu Afriku).
5. Bakterijski rak paradajza, čiji je prouzrokovač Clavibacter michiganense ssp. michiganense, unesen je u Englesku iz SAD. Oboljenje se zatim javilo na usevima u staklari na dva lokaliteta u Saseksu, a sleđeće godine na još deset lokaliteta (Moore, 1946). U Irskoj je zapaženo po prvi put 1947. godine na biljkama uzgojenim iz uvezenog semena (McKay, 1948.).
6. Oboljenje lista zastavičara kod pšenice čiji je prouzrokovač Urocystis agropiry, uneseno je iz Australije u Meksiko merkantilnom pšenicom. Zbog nedostatka semenske pšenice ona je korišćena za setvu. Sledila je intrevencija države i preduzete su karantinske mere da bi se sprečilo dalje širenje patogena (Borlaug et al., 1946.).
7. Zonalna pegavost lista sirka, koju prouzrokuje Gloeocercospora sorghi, dospela je u Venecuelu 1949. godine semenom iz SAD. Ovo je bio prvi izveštaj o ovom patogenu u Južnoj Americi.
8. Bakteriozna plamenjača soje (Pseudomonas glycinea) je kasnih četrdesetih uvezena semenom u Skotsku iz Svedske, gde se pojavila 1940. godine, posle uvoza novih sorti soje iz SAD-a.
9. Peronospora tabacina je bila prisutna u SAD i Austaliji. U Engleskoj je konstatovana 1958. godine i kao požar se proširila u sve zemlje Evrope. Štete od ovog parazita su iznosile 2,5 miliona dolara.
10. Jedno od važnih oboljenja lana, koga prouzrokuje Septoria linicola, ustanovljeno je prvi put u Australiji na biljkama iz semena uvezenog iz Kanade.
11. Xanthomonas campesrtis, koji dovodi do pojave crne truleži biljaka iz porodice Brassicaceae, prouzrokovao je značajne štete na kelju i karfiolu u Portugaliji 1961. godine. Kasnijeje ustanovljeno daje zaraženo seme uvezeno iz Francuske.
12. Bakteriozna trulež pasulja, koju prouzrokuje Xanthomonas phaseoli, ustanovljena je prvi put na Novom Zelandu 1970. godine. Dokazano je da je prenesena zaraženim semenom iz Holandije.
13. Ustillago tritici je prvi put konstatovan u Laosu na pšenici poreklom iz Izraela (Reddy, 1979.).
14. U Jugoslaviju je 1992. godine uvezena karantinska štetočina Diabrotica virgifera virgifera, na nepoznat način iz SAD-a, koja je pričinila značajne štete usevima kukuruza, kao i bakteriozno oboljenje kruške, jabuke i dunje koje prouzokuje Envinia amvlovora, koja je uništila brojne zasade pomenutog voća širom zemlje.
15. Štetočina koja se nalazi na EPPO A1 karantinskoj listi Poracantha semipunctata, pronađena je na eukaliptusu u jednoj privatnoj bašti u Holandiji. Drvo je brodom uvezeno iz Australije. Uništeno je kako bi se sprečilo dalje širenje štetočine, jer je eukaliptus zastupljen u velikom broju u Holandiji.
16. Cacyreus marshall, štetočina koja se javlja na muškatli, prvi put je konstatovana u Francuskoj 1997. godine. U Evropuje uvezena 1989. godine iz južnih delova Afrike. Jaka pojava je uočena u Španiji ranih devedesetih. U Italiji je nađena 1996. godine blizu Rima. Sada je rasprostranjena širom Pirinejskog poluostrva. Napadnuto je 99% biljaka muškatli (EPPO R.s., 97/139,1997).

Način funkcionisanja biljnog karantina

Način funkcionisanja biljnog karantina striktno je određen preciznim uputstvima koja je dala međunarodna organizacija za zaštitu bilja EPPO (European Plant Protection Organization). Kao početna tačka celokupnog postupka, vrši se određivanje statusa štetnog organizma na nekoj površini. U okviru toga postupka definišu se opšti zahtevi za određivanje statusa štetnog organizma, zapisi o štetnom organizmu. Na osnovu toga se odlučuje o postupku koji će se preduzeti ukoliko se štetni organizam konstatuje (uništenje ili iskorenjivanje).

Vodič za određivanje statusa štetnog organizma

Propisani standard daje zapis o štetočini i korišćenjem istog i drugih informacija određuje se status štetočine na nekoj površini. U njemu su dati opisi kategorija i statusa štetočina kao i preporuke za dobru praksu izveštavanja.

Rečnik pojmova i definicije skraćenica

• Pojam, skraćenica i definicija
  Površina − Službeno određena zemlja, deo zemlje, cela zemlja ili delovi nekoliko zemalja.
  Ograničavajući ogled − Ogled izvršen da bi se postavile granice na nekoj površini za koju se smatra da je zaražena ili je bez štetnih organizama.
  Ogled za utvrđivanje štetnog organizma − Ogled izvršen na nekoj površini da bi se utvrdilo da li su štetni organizmi prisutni.
  Prognoza (štetnog organizma) − Predviđanje pojave štetnog organizma unutar neke površine nakon njenog ulaska.
  Zabrana (štetnog organizama) − Otkrivanje štetnog organizma za vreme pregleda uvezene pošiljke.
  IPPC − Međunarodna konvencija o zaštiti bilja, Multilateralni ugovor o saradnji pri zaštiti biljaka, odobren i deponovan 1991., od FAO u Rimu, stupio na snagu 1952., poboljšan 1979. (revidirani tekst) i 1997. (novi revidirani tekst).
  Posmatrački ogled − Ogled koji se postavlja radi određivanja karakteristika populacije štetnih organizama.
  Nacionalna org. za zaštitu bilja (NPPO) − Organizacija koju je osnovala vlada za obavljanje funkcija koje je odredila IPPC
  Pojava − Prisustvo štetnog organizma na nekoj površini, koji je službeno proglašen autohtonim ili unesenim i/ili koji nije službeno proglašena iskorenjenim.
  Služben − Uspostavljen, ovlašćen ili vršen od strane Nacionalne organizacije za zaštitu bilja.
  Napad − Izolovana populacija štetnih organizama, nedavno otkrivena, od koje se očekuje da preživi neposrednu budućnost.
  Štetni organizam − Svaka vrsta, rod ili biotip biljke, životinje ili patogenog agensa, štetnog za biljke ili biljne proizvode.
  Površina bez štetnih organizama (PFA) − Površina na kojoj se specifični štetni organizam ne javlja, što je naučno dokazano i na kojoj je, gde je pogodno, ovaj uslov službeno potvrđen.
  Zapis o štetnom organizmu − Dokument koji obezbeđuje informaciju koja se odnosi na prisustvo ili odsustvo specifičnog štetnog organizma na određenoj lokaciji u određeno vreme, unutar neke površine (obično zemlje) u opisanim okolnostima.
  Status štetnog org. (na nekoj površini) − Prisustvo ili odsustvo, u dato vreme, štetnog organizma na nekoj površini uključujući, gde je to moguće, njegovo rasprostranjenje, korišćenjem stručne ocene na osnovu tekućih i istorijskih zapisa o štetnom organizmu i drugih informacija.
  Fitosanitarne mere − Zakonski akt, regulativa ili službeni postupak koji ima za cilj da spreči unošenje i/ili širenje štetnog organizma.
  Fitosanitarna regulativa − Službeno pravilo za sprečavanje unošenja i/ili širenja karantinski štetnih organizama, regulisanjem proizvodnje, kretanje ili postojanja roba, drugih artikala, obične aktivnosti i postavljanjem šema za fitosanitamu sertifikaciju.
  Karantinski štetni organizmi − Štetni organizmi od potencijalnog ekonomskog značaja za površinu, na taj način ugroženu koji još nisu na njoj prisutni ili su prisutni, ali ne i široko rasprostranjeni i službeno su kontrolisani.
  Regionalna organ. za zaštitu bilja (RPPO) − Međuvladina organizacija sa funkcijama postavljenim članom IX IPPC.
  Regulisani štetni organizam − Karantinski štetni organizam ili regulisani nekarantinski štetni organizam.
  Ogled − Službeni postupak vršen tokom oderđenog vremenskog perioda radi utvrđivanja karakteristika populacije štetnog organizma ili radi određivanja same vrste na nekoj površini.

Opšti zahtevi za određivanje statusa štetnog organizma

1. Svrha određivanja statusa štetnog organizma

Zapis o štetnom organizmu je dokumentovani dokaz o prisustvu ili odsustvu specifičnog štetnog organizma na određenom lokalitetu i u određeno vreme, unutar neke površine, obično zemlje, u datim okolnostima. Zapisi o štetnom organizmu se koriste zajedno sa drugim informacijama za određivanje statusa datog štetnog organizma na nekoj površini.

Odredbe pouzdanih zapisa o štetnom organizmu i određivanje statusa štetnog organizma su vitalne komponente brojnih aktivnosti pokrivenih IPPC-om. Principi biljnog karantina koji se odnose na međunarodnu trgovinu, i međunarodne standarde za fitosanitarne mere, su proizašli iz njih.

Zemljama uvoznicama je informacija o statusu štetnog organizma potrebna radi:

• vršenja analize rizika od štetočine (PRA − pest risk analysis) u drugoj zemlji,
• uspostavljanja fitosanitarnih regulativa radi sprečavanja ulaska, ustanovljavanja ili širenja štetnog organizma,
• vršenja PRA na nekarantinskom štetnom organizmu na njihovim teritorijama sa ciljem njenog regulisanja.

Zemljama izvoznicama je inofrmacija o statusu štetnog organizma potrebna radi:

• odvajanja podataka o zaraženim isporukama sa uvoznim regulativama od onih koje nisu namenjene izvozu
• davanja informacija drugim zemljama u svrhu PRA o štetnim organizmima na njihovoj teritoriji

Sve zemlje mogu da koriste informaciju o statusu štetnih organizama radi:

• primene u PRA svrhu
• planiranja nacionalnih, regionalnih ili međunarodnih programa upravljanja štetnim organizmima
• pravljenja nacionalne liste štetnih organizama
• uspostavljanja i održavanja površina bez štetnih organizama

Informacije o statusu štetnog organizma na nekoj površini, zemlji i području mogu da se koriste za ustanovljavanje globalne distribucije štetnih organizama.

2. Zapisi o štetnim organizmima

2.1. Zapis o štetnim organizmima

ISPM: Vodič za nadzor opisuje elementarne informacije iz opšteg nadzora i specifičnih ogleda koji mogu biti uključeni u zapis o štetnom organizmu. Osnovna informacija potrebna u zapisu o štetočini uključuje sledeće:

• sadašnji latinski naziv štetnog organizma, uključujući gde je moguće, termine koji ga bliže određuju (rod, biotip itd.)
  životni stadijum ili stanje
• taksonomsku grupu
• način ustanovljavanja
• zabeležnu godinu i mesec, ako su poznati. Dan se obično zahteva samo za posebne okolnosti (npr. pri određivanju nekog štetnog organizma, posmatranje štetnog organizma)
• lokalitete (npr. lokacioni kodovi, adrese, geografske koordinate). Treba da se navedu posebni uslovi u kojima se biljka ili pošiljka nalaze, kao što je zaštićeni prostor (npr. staklara)
• latinski naziv biljke (objekta) domaćina
• oštećenje domaćina i mesto na kome je štetni organizam pronađen (npr. trap ili uzorak zemljišta)
• preovlađivanje, indikacije nivoa prisustva štetnog organizma ili broja štetnih organizama
• bibliografski podaci (ako ih ima)

2.2. Pouzdanost

Informacija zapisa o štetnom organizmu se može nabaviti iz mnogih izvora i ima različit nivo pouzdanosti. U navedenoj tabeli određene su neke ključne komponente zapisa. Rangirane kategorije su navedene u opadajućem nizu relativne pouzdanosti. U praksi to ne mora da bude tako, a ovde su tako poređane samo da bi obezbedile vodič za procenu zapisa. Naročito treba imati na umu da se štetni organizmi razlikuju po nivou ekspertize potrebne za njihovu identifikaciju.

NPPO (National Plant Protection Organization) je dužna, da na zahtev, obezbedi tačne informacije zapisa o štetnim organizmima.

Tabela 1. Vodič za procenu pouzdanosti zapisa o štetnom organizmu (EPPO, 1997.)

Izostavljeno iz prikaza

1. Sakupljači/identifikatori

1. Specijalista taksonom
2. profesionalni specijalista, dijagnostičar
3. naučni radnik
4. tehničar
5. amater ekspert
6. nespecijalista
7. nepoznati kolekcionar/ identifikator

2. Tehnička identifikacija

1. određuje se biohemijskom ili molekulamom metodom (ako je moguće)
2. vrsta ili kultura; održavani u službenoj kolekciji, taksonomski opis specijaliste
3. vrsta ili opšta kolekcija
4. opis i fotografija
5. samo vizuelni opis
6. metod identifikacije nepoznat

3. Lokacija i datum

1. ograničavajući ili ogled za utvrđivanje štetnog organizma
2. drugi poljski ili proizvodni ogledi
3. uzročna ili slučajna poljska posmatranja, moguće bez definisane lokacije/datuma
4. opažanje sa/u proizvodima ili nusproduktima; zabrana
5. precizna lokacija i datum nisu poznati

4. beleženje/publikovanje

1. NPPO zapis/RPPO publikacija (na koji se poziva)
2. naučni ili tehnički časopis na koji se poziva
3. službeni istorijski zapis
4. naučni ili tehnički časopis na koji se poziva
5. publikacija specijaliste amatera
6. neobjavljeni naučni ili tehnički dokument
7. netehnička publikacija; novine
8. lična komunikacija; neobjavljeno

3. Status štetnih organizama na nekoj površini

3.1 Opisivanje statusa štetnih organizama na nekoj površini

Određivanje statusa štetnog organizma zahteva procenu eksperta, koji određuje rasprostranjenost štetnog organizama na nekoj površini i njegov fitosanitarni značaj. Ova procena se zasniva na sintezi zapisa o štetnom organizmu i informacijama iz drugih izvora. Obe vrste zapisa, tekući i postojeći se koriste u procenjivanju sadašnje situacije u vezi sa štetnim organizmom.

3.1.1. Prisustvo

Štetni organizam je prisutan ako zapisi ukazuju na to da je konstatovan ili unesen u zemlju. Kada je štetni organizam prisutan, a kada ima dovoljno pouzdanih zapisa, onda je moguće okarakterisati njegovo rasprostranjenje korišćenjem izraza ili kombinacije izraza kao što su:

Prisutan:

• na svim delovima površine
• samo na određenim delovima površine
• osim na određenim površinama bez štetočina
• na svim delovima površine gde se gaji biljka domaćin
• samo na određenim površinama gde se gaji biljka domaćin
• samo na zaštićenim površinama
• sezonski
• u iskorenjavanju
• u niskom intenzitetu

Drugi slični opisni izrazi mogu da se koriste tamo gde je to pogodno.

Kada je pogodno, korisno je okarakterisati preovlađivanje štetnog organizma (npr. česta, povremena, retka) i nivo oštećenja i/ili gubitke izazvane štetnim organizmima na određenim domaćinima.

3.1.2. Odsustvo

Kada ne postoje zapisi o prisustvu štetnih organizama u opštim podacima o nadzoru neke površine, može se zaključiti da je štetni organizam odsutan ili da nikada nije ni bio prisutan. To može biti potkrepljeno specifičnim zapisima o odsutnosti,

Moguće je takođe zaključiti da je štetni organizam odsutan, čak i kada postoje zapisi koji ukazuju suprotno. Ove situacije su navedene i opisane dalje u tekstu. Odsustvo može takođe da bude potvrđeno specifičnim ogledima.

a. Odsutan: nema zapisa o štetnim organizmima

Nadzor ukazuje na to da je štetni organizam odsutan sada i da nikada nije bio zabeležen.

b. Odsutan: štetan organizam iskorenjen

Zapisi o štetnom organizmu ukazuju na to da je on bio prisutan u prošlosti. Postojao je dokumentovani program za iskorenjavanje štetnog organizma. Nadzor potvrđuje njegovo kontinuirano odsustvo.

c. Odsutan: štetan organizam nije više prisutan

Zapis ukazuje na to da je štetan organizam bio u prolazu ili je ustanovljen u prošlosti, ali nadzor potvrđuje da on nije više prisutan. Razlozi mogu da budu sledeći:

• klimatska ili druga prirodna ograničenja za opstanak štetnog organizma .promene u sastavu gajenih biljaka koji su domaćini promene u sortama
• promene u načinu obrade zemljišta i ostalim činiocima tokom proizvodnje Odsutan: zapisi o štetnom organizmu nepouzdani

Zapisi o štetnom organizmu ukazuju na prisustvo štetnog organizma, ali determinacija dovodi do zaključka da su zapisi nepouzdani, kao u sledećim službeno predviđenim slučajevima:

• nedovoljno određena nomenklatura
• neprecizan dijagnostički metodi
• zapisi ne mogu da se smatraju pouzdanim (vidi tabelu).

Odsutan: samo zabranjeni

Štetni organizam je zabeležen samo na mestu isporuke, pri ulasku u zemlju, početnom odredištu, ili dok je bio u zastoju pre puštanja u zemlju, pre tretmana ili uništenja. Nadzor potvrđuje da štetni organizam nije ustanovljen.

3.1.1. Prolaznost

Status štetnog organizma se smatra prolaznim ako je on prisutan, ali se ne očekuje da dođe do njegovog održavanja. Postoji tri tipa prolaznosti:

prolaznost: neprilagođen napad

Štetočina je samo otkrivena kao pojedinačna pojava ili izolovana populacija, bez očekivanja da će preživeti i bez primenjivanja fitosanitarnilr mera.

proluznost: akutni napad

Štetočina je određena kao izolovana populacija koja može da preživi kratko vreme, ali se ne očekuje njeno duže zadržavanje, vrši se odgovarajući nadzor.

prolaznost: epidemija u toku iskorenjavanja

Štetočina je otkrivena kao izolovana populacija koja može da preživi neposrednu budućnost. Primenjuju su odgovarajuće fitosanitarne mere za njeno iskorenjavanje.

3.2. Određivanje statusa štetnog organizma na nekoj površini

Određivanje statusa štetnog organizma se obično vrši od strane NPPO. Rezultira donošenjem odluke o najpogodnijem opisu statusa štetočine na nekoj površini (vidi sek. 3.2.1.) na osnovu potkrepljujućih informacija. To može da uključi:

• pojedinačne zapise o štetnim organizmima
• zapise o štetnim organizmima iz ogleda
• zapise ili druge indikacije o odsustvu štetnog organizma
• rezultate generalnog nadzora
• informacije iz naučnih publikacija i baze podataka
• fitosanitarne mere korišćene za sprečavanje unošenja ili širenja
• ostale informacije od značaja za procenu odsustva ili prisustva štetnog organizma

Pouzdanost i nivo tačnosti informacija treba da se uzme u razmatranje. Naročito je potrebno pažljivo prosuditi kada postoje protivurečne informacije.

Preporučena praksa izveštavanja

Ugovorne strane imaju obavezu vezanu za IPPC, da obaveštavaju o »pojavi, epidemiji ili širenju štetnog organizma« čiji je deo, u smislu ovog standarda, informacija koja se odnosi na »status štetočine«: Ovaj standard se ne odnosi na obavezu objavljivanja, već na kvalitet objavljene informacije. Precizni izveštaji su bitni deo međunarodne saradnje koja pornaže trgovini. Neuspeh da se otkriju i objavi prisustvo štetočine, ili netačni, nepotpuni, neblagovremeni ili pogrešno tumačeni izveštaji mogu da dovedu do uspostavljanja nepravedne trgovinske barijere ili do unošenja i/ili širenja štetnih organizama.

Osobe ili organizacije uključene u sakupljanje zapisa o štetnim organizmima treba da prate preporuke u ovom standardu i da obezbede NPPO preciznim i potpunim detaljima pre objavljivanja informacija.

Za dobru praksu objavljavanja NPPO-ovi treba da:

• zasnivaju određivanje statusa o štetnim organizmima na nekoj površini na najpouzdanijim i blagovremenim informacijama,
• uzmu u obzir kategorije i određeni status štetnog organizma opisanog u ovom standardu kada razmenjuju informacije o statusu štetnog organizma između zemalja,
• informišu NPPO o trgovinskim partnerima, što je pre moguće, i njihove Regionalne organizacije za zaštitu bilja (Regional Plant Protection Organization − RPPO), gde je to moguće, ili relevantne izmene u statusu štetnog organizma i posebno izveštaje o novim štetnim organizmima,
• objave zabranu o ustanovljenom štetnom organizmu što ukazuje na promenu u statusu štetnog organizma u zemlji iz koje se pošiljka izvozi drugim zemljama, samo nakon konsultacije sa zemljom izvoznicom,
• kada izveštaji o štetnom organizmu nisu objavljeni u drugoj zemlji, NPPO može to da objavi drugim zemljama ili RPPO-ovima tek nakon informisanja, i gde je moguće, konsultovanje sa zainteresovanim NPPO-om.
• razmena informacija o statusu štetnog organizma u saglasnosti sa članom VII (2j) i VII (la i lc) IPPC-a može da se sprovede do praktičnog stepena, na jezicima prihvatljivim za obe strane.

Podnošenje zahteva

Program za uništavanje štetnog organizma može da razvije Nacionalna organizacija za zaštitu bilja (National Plant Protection Organization − NPPO) kao:

• hitnu meru za sprečavanje uspostavljanja i/ili širenja štetnog organizma neposredno posle njegovog ulaska (ponovnog uspostavljanja na površini slobodnoj od štetočina), ili
• meru za uklanjanje ustanovljenog štetnog organizma (ustanovljavanje površine slobodne od štetnog organizma)

Posle preliminarnog istraživanja koje uključuje razmatranje podataka sakupljenih na mestu(ima) otkrivanja ili pojave, kao što su stepen zaraze, informacija o biologiji i potencijalnom ekonomskom uticaju štetočine, postojeća tehnologija i raspoloživi izvori za iskorenjavanje, treba da se pristupi analizi troškova programa za iskorenjavanje štetočine. Kada je to moguće, korisno je sakupiti i informacije koje se odnose na geografsko poreklo štetnog organizma i puteve njenog ponovnog unošenja. Analiza rizika od štetnog organizma (PRA) obezbeđuje naučnu osnovu za pouzdano donošenje odluka. Jedna ili više mogućnosti treba da stoje na raspolaganju onima koji donose odluke o postupcima proisteklim iz ovih istraživanja.

Proces iskorenjavanja uključuje tri glavne aktivnosti: nadzor, sadržaj, tretman i/ili mere suzbijanja.

Kada je program iskorenjavanja završen, odsustvo štetnog organizma mora da se potvrdi. Proces verifikacije koristi kriterijume postavljene na početku programa i treba da bude potkrepljen adekvatnom dokumentacijom programskih aktivnosti i rezultatima. Stepen verifikacije je integralan za program i treba da uključi nezavisnu analizu, ako poslovni partner to zahteva. Uspešni programi rezultiraju u deklaraciji o iskorenjavanju od strane NPPO. Ukoliko program nije uspešan, sve njegove aspekte je potrebno ponovo pregledati, uključujući biologiju štetnog organizma, da bi se odredilo da li postoji neka nova informacija i novi troškovi vezani za njega.

Postupci koji se primenjuju u biljnom karantinu

Skoro sve zemlje regulišu uvoz biljaka i biljnih proizvoda zbog rizika od unošenja štetnih organizama. Kada se biljni materijal kontroliše prilikom prelaska granice, koriste se dva načina kontrole:

• isključivanje
• iskorenjavanje

Isključivanje je postupak pri kome je ulazak štetnog organizma sprečila inspekcija, odnosno karantinska služba, i u tom slučaju je potrebno preduzeti određeni postupak.

Pod pomenutim postupkom se podrazumeva vraćanje, spaljivanje ili neki sličan rigorozan tretman pošiljke. Kao primer se može navesti vraćanje pošiljke tvrde pšenice (T. durum) poreklom iz Italije, koja je 1998. god. dospela na granični prelaz Batrovci, a bila je zaražena glavnicom (Tilletia indica). Ista je bila namenjena industriji testenina. Brzom intervencijom službe Savezne granične inspekcije i ovlašćene institucije u Novom Sadu, Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, pošiljka je vraćena u Italiju. Brojne pošiljke merkantilne pšenice vraćene su u Mađarsku zbog prisustva Tilletia tritici, tokom 1997. i 1998. godine (Milošević, neobjavljeni podaci).

Iskorenjavanje, s druge strane znači zahtev da se uklone, odnosno unište zaražene biljke, delovi biljaka ili biljni proizvodi na mestima ulaska u zemlju, ili da se biljni materijal podvrgne tretmanu ili terapiji.

Služba za zaštitu bilja Belgije dala je sledeće preporuke za iskorenjavanje Envinia amylovora, obzirom na to da ima dugotrajno iskustvo sa suzbijanjem ovog patogena. E. amylovora se u Belgiji pojavila 1972. godine. Preporuke su sledeće:

1. uklanjanje svake pojave parazita odnosno sečenje obolelili grančica ili uklanjanje čitavih biljaka,
2. primena hemijskih preparata na bazi bakra, fluntekvina i antibiotika (streptomicina) kao preventivnih mera,
3. poštovanje zakonske regulative donete na državnom nivou za suzbijanje E. amvlovora (Arijs, 1996).

E. amylovora ima brojne domaćine iz porodice liosaceae u Belgiji, a u najosetlivije spada sledećih jedanaest, što još više komplikuje situaciju kontrole patogena:

1. Cotoneaster (posebno C. salicifolius i C. vvatereri)
2. Crataegus sp. (posebno C. monogvne)
3. Pvrus sp (P. communis sorte. Durondeau i Conference)
4. Sorbus sp. (S. aria, ne napada S. intermedia)
5. Pvrocanlha sp.
6. Malus sp. (M. svlvestris sorte Goldstar i James Grieve)
7. Chaenomeles sp.
8. Stranvesia sp.
9. Cvdonia sp.
10. Mespilus sp.
11. Eribotria sp.

U Engleskoj je konstatovan štetni organizam Stephanitis takevai, u oblasti Surrey, u parku. lnsekt je prouzrokovač štete na Pieris japonica i Rhododemon. Služba za zaštitu bilja je preduzela akciju za njegovo suzbijanje i pronalaženje izvora zaraze. Izvršeno je iskorenjivanje i štetni organizant je suzbijen. Podaci koje su imali na raspolaganju su bili sledeći:

Stephanitis takevai (Hemiptera: Tingidae) je štetni organizam ukrasnog bilja iz porodice Ericaceae, potiče iz Japana. Stete čine larve i odrasli insekti sišući sokove iz donjeg lišća, prouzrokujući pegavost, a ponekad i uginuće biljke. Tokont ovog veka insekt je uvezen u zapadnu Ameriku, a Neal i Oliver (1991) su je konstatovali. Stetni organizam može da parazitira azaleju i rododendron. U Japanu, druga važna biljka domaćin je Lvonia elliptvca. Biološka istraživanja u SAD-u su pokazala da faza jajeta traje 9-14 dana, a pet stadijuma larve se razvije za 12-15 dana na temperaturi od 25°C. Ukupan razvoj od jajeta do inače traje 23 dana. Prezimljava u stadijumu jajeta na zaraženim biljkama. U toku eksperimenta zapaženo je da se razvijaju četiri generacije parazita.

U Izraelu je konstatovano prisustvo Puccinia horianta (EPPO A2 karantinska lista) na hrizantemama u jednom stakleniku. Parazit je prenesen sadnim materijalom iz evropskih zemalja. Služba za zaštitu bilja i inspekcijska služba

Izraela preduzele su mere iskorenjavanja. Sve zaražene biljke su uništene, a zemljište na kome su rasle sterilisano.

Kada se jednom karantinski organizam registruje u nekoj zemlji preduzimaju se mere za njegovo uništenje, kako je to napred naznačeno, a zatim se daju obaveštenja poput onih o Trogoderma granarium u Engleskoj. Služba za zaštitu bilja je obavestila EPPO sekretarijat da registrovan štetni organizam T. granarium (EPPO A2 karantinska lista) nije duže vremena konstatovan u Engleskoj. Nije pronađen u uskladištenom semenu u zemlji, niti u bilo kojoj pošiljci namenjenoj izvozu, što je od presudnog značaja sa stanovišta trgovine, u poslednjih 10 godina.

Služba za zaštitu bilja Kanade obavestila je sekretarijat EPPO da u provinciji Alberta više nije prisutna Tilletia contraversa (EPPO A2 karantinska lista). Od 1975. do 1992. godine gljiva je bila prisutna u ovom regionu. Iskorenjena je u pomenutoj provinciji i sada je prisutna samo u Britanskoj Kolumbiji i Ontariju.

Prisustvo vaši Crypturaphis grassii je nedavno objavljeno po prvi put u južnoj Engleskoj. Vaš je otkrivena na drvetu italijanske jove (Alnus cordata) na pojedinačnim lokalitetima u okruzima Avon, Eseks i London. Jova je neuobičajena za ovo područje i raste samo u parkovima, baštama i pored glavnih puteva.

Crvpturaphis grassii je mediteranska vrsta (oko Tirenskog mora) i može da se pronađe tamo gde se javlja Alnus cordata. U Italiji je njeno prisustvo primećeno u Kampanji, Bazilikati,Kalabriji i Siciliji. Takođe je pronađena na Korzici (FR). Ova vrsta očigledno nije dobro poznata. A. cordata je jedini domaćin C. grassii ne izaziva deformacije lista i drveće ispoljava samo simptom uvenuća u slučajevima veoma visoke infekcije (EPPO R.s., 98/166, 1998).

Simptomi lisne uvijenosti, žutila i kržljavosti primećeni su na paradajzu (.Licopesicum esculentum) i zelenoj paprici (Capsicum annum) u staklenicima Alžira. Pored toga, ustanovljena je i velika populacija bele mušice (Trialeurodes vaporariorum). Eksperimenti prenošenja, serološki testovi i elektronska mikroskopija, potvrdili su prisustvo Bigemini virusa žute lisne uvijenosti paradajza (EPPO A2 karantinska lista). Prema EPPO sekretarijatu ovo je prvi izveštaj o tom virusnom oboljenju paradajza u Alžiru.

Phvtopthora fragariae var.fragariae (EPPO A2 karantinska lista) je pronađena u Sašenu, Nemačka, na sadnicama jagode (sorte Polka i Elsanta). Servis za zaštitu bilja Sachsena je preduzeo sledeće mere: upotreba biljaka sa inficiranih polja i dalja proizvodnja sadnica su zabranjeni do daljeg (EPPO R.s., 98/167, 1998).

Značaj biljnog karantina

Štetni organizmi sa niskom reproduktivnom sposobnošću ne mogu da se šire na veće udaljenosti, osim ako čovek svojom aktivnošću tome ne doprinosi. Teško je prihvatiti činjenicu da bi mediteranska voćna muva Ceratitis capitata, koja je veoma destruktivna za citruse i oko 200 vrsta drugog voća i povrća, mogla da pređe u SAD bez pomoći čoveka. Oboljenje kafe koje prouzrokuje Hemileia vestatrix takođe je stiglo u SAD iz Šri Lanke, malo je verovatno bez posrednika (Karpati, 1983).

Lista destruktivnih štetnih organizanta, koji predstavljaju stalan izazov za biljni karantin u svetu je brojna. Veliki broj njih se još nalazi u izolovanim oblastima, ali predstavljaju konstantnu opasnost, jer postoji mogućnost njihovog prenošenja, a samim tim i nanošenja velikih i trajnih šteta u dužem vremenskom periodu.

Sažet pregled nekih klasičnih primera destruktivnih štetnih organizama koji su uneseni i koji su se nastanili u zemljama u kojima ih ranije nije bilo, može da posluži za naglašavanje potrebe za uvođenjem efikasnog biljnog karantina. Pojava štetnih organizanta koji su niže navedeni, mogla je biti sprečena ili sankcionisana u određenom periodu vremena.

1. Spektakularna pojava rđe na kukuruzu (Pucciniapolvspora), u jugoistočnoj Aziji i Africi pokazala je šta nepoznato i nevažno oboljenje može da uradi u novom okruženju. Pomenuti patogen nikada nije izazvao značajnije ekonomske gubitke u svom prirodnom tropskom ambijentu Amerike, ali kada je otkriven 1949. godine u Sijera Leone, gubici koje je izazvao bili su takvi da je morao da se preduzme veoma skup istraživački i selekcioni program za iznalaženje tolerantih i otpornih genotipova kukuruza. Odatle se oboljenje brzo proširilo preko centralne Afrike, Kenije, Zimbabvea do jugoistočne Azije.
2. Američki kesten, drvo koje je sačinjavalo četvrtinu ukupnih šuma istočne Amerike do početka ovog veka, napadnuto je parazitom Endothia parasitica. Drvo kestena se koristilo za pravljenje nameštaja, telefonskih stubova, pruga i dr. Procenjeno je da su gubici iznosili 100.000 miliona dolara. Parazit je otkriven u Americi 1904. godine i u roku od 25 godina kesten je nestao kao vrsta. Veruje se da je patogen unesen u Anteriku sa orijenta, verovatno sadnicama kestena.
3. Plantenjača duvana koju prouzrokuje Peronospora tahacina je dobar primer brzog širenja novog oboljenja. Do 1958. godine bila je dobro izolovana u Australiji i Americi, ali te godine otkrivena u Engleskoj. Za samo nekoliko godina proširila se u sve oblasti u kojima se uzgajao duvan u Evropi, severnoj Africi i Bliskom Istoku. Kanada i neke karipske zemlje takođe su pretrpele teške gubitke u poslednjih nekoliko godina zbog naglog širenja oboljenja.
4. U izraelu su fltosanitarnim pregledom ustanovljeni mnogi karantinski patogeni. Drechslera victoriaekonstatovana na semenu ovsa 1950. godine, 1961. godine ustanovljena je partija semena kukuruza zaraženog sa Diplodia mavdis. Obe zaražene pošiljke su poticale iz SAD.
5. Pasulj zaražen patogenom Colletotrichum lindemuthianum poreklom iz Francuske dospeo je u Izrael 1968. i 1969. Godine; 1968., 1969. I 1970. godine stavljena je zabrana na uvoz semena raži poreklom iz Holandije i Novog Zelanda, a 1969. i 1970. godine na seme pamuka, poreklom iz SAD, zaraženim Colletotrichum gossypii i Xanihomonas ma’lvacearum.
6. Dva važna patogena su primećena u Indiji na soji, u Laboratoriji za ispitivanje zdravstvenog stanja uvoznog semena, indijskog poljoprivrednog istraživačkog instituta u Nju Delhiju: Coiletotrichum dematium, prouzrokovač antraknoze soje poreklom sa Tajvana i Myrothecium roridum uvezen iz SAD (Lambat et al., 1969).
7. U Portugaliji su testovima na poniku, u postupku post-karantinske kontrole, ustanovljeni Peronospora tabacina na duvanu, Clavibacter michiganense subsp. insidiosum bakterija koja prouzrokuje uvelost lucerke i Envinia stevvartii, prouzrokovač bakteriozne uvelosti kukuruza.
8. Nova rasa Ascochytapisi, prouzrokovača pegavosti graška, pojavila se u SAD na semenu uvezenom iz Etiopije.
9. Ceratitis capitata jedna od veoma opasnih štetočina agruma i drugih voćaka i povrtarskih vrsta, činila je brojne štete u mnogim zemljama sveta. Jedna od retkilr zemalja koja je uspela da je suzbije je SAD u godinama 1929., 1956., 1962., 1966., 1975., 1979. godine. U ovu svrhu su utrošeni milioni dolara i toliko je još izgubljeno zbog pada proizvodnje.
10. Istraživanja su vršena u SAD na uzorcima obolele vinove loze sakupljene na Kosovu. Korišćenjem elektronske mikroskopije, ELISA, PCR (korišćenjem specifrčnih prajmera) otkriveno je prisustvo Xyleilafastidiosa koja je na EPPO A1 listi karantinskih štetnih organizama, koja prouzrokuje Pirsovo oboljenje vinove loze. Ovaj izolat sa Kosova je bio inokuliran na mladu, zdravu vinovu lozu i dobijeni su tipični simptomi. Ista bakterija je zatim ponovo izolovana sa ovih biljaka i bila je u stanju da proizvede iste simptome na inokulisanim biljakama (tako ispunjavajući Koch-ove postulate). Izolat sa Kosova je bio upoređen sa SAD izolatima X. fastidiosa i otkriveno je da su veoma slični.

EPPO primedba: ako bi ovo bilo potvrđeno, to bi bio prvi izveštaj o pojavi Pirsove bolesti u Evropi, što bi predstavljalo veoma ozbiljnu pretnju za evropsku vinarsku industriju. Mora se naglasiti da su u ovom radu mnoga pitanja ostala bez odgovora, i da autori nisu bili u stanju da daju detalje EPPO sekretarijatu.

Ovaj sumnjivi materijal vinove loze (grančica sa listovima, čuvana na 4°C) sakupljen je blizu Đakovice. Iz njega su napravljene dve izolacije, ali nije jasno gde i kada i koliki je broj ispitanih uzoraka. Naučni radnik koji je sakupio materijal napustio je Kosovo pre više godina.

Nisu dati podaci o mogućem stepenu oboljenja u ovom delu Kosova. Samo je objavljeno da su od sredine 80-tih primećeni simptomi koji nisu ličili na one koje je izazvala gljiva Phomopsis vUicola, koja se javlja u tom regionu. Simtomi su bili sledeći: »hlorotične pege i nekroza na lišću tokom suvog letnjeg perioda. Oštećenja su se javila kasnije i naglo proširila na unutrašnje delove. Kada je posle visokih temperatura došlo do kiše, listovi su se smežurali i uginjavali«. Autori nisu imali ideju o mogućem značenju unošenja i širenja (potencijalni vcktori) novog patogcna.

EPPO i daje sumnja u ovaj izveštaj zbog nejasnoća gde je materijal sakupljen, i kada i gde su napravljeni izolati posebno što istraživanje objavljeno u zemlji treba da odgovori visokim standardima »dobre laboratorijske prakse«, naročito ako je izveštaj fitosanitarno značajan. Dalja istraživanja u Jugoslaviji su očigledno potrebna.

1. Plamenjača suncokreta Plasmopara halsiedii, evidentno nova patogena rasa, pojavila se prvo u lstočnoj Evropi, a posle kratkog vrentena i na biljkama u Turskoj i Pakistanu (Leppik, 1962). Na simpozijumu u Kembridžu 1996. godine Plasmopara halstedii se pominje kao novi patogen suncokrcta, jer je stvorena nova patogena rasa.
2. Žitni žižak, Trogoderma granaria, jedan je od najozbiljnijih štetočina uskladištenog zrna i drugih proizvoda. Pojavio se u Zimbabveu, Italiji, SAD četrdesetih i pedesetih godina ovog veka. Njegovo suzbijanje uspešno je sprovedeno, uz utrošak značajnih materijalnih sredstava, ali se ipak još uvek pojavljuje s vremena na vrente.
3. Patogen Ralstonia solanacearum, baktei iozno oboljenje krompira, pojavio se 1995. godine u Holandiji. Obolele krtole su uvezene iz Afrike, gde se vršilo umnožavanje semenskog krompira za potrebe Holandije. Kada je primcćeno, već se proširilo na 94 farnte. Preduzete su značajne mere za uništavanjc zaraženog krompira. Ispitano je 50.000 uzoraka krompira godišnjc, što reprezentuje 1.150.000 t ove biljne vrste. Zaraza je konstatovana na 3.800 od ukupno 37.500 ha na kojima se krompirgaji u Holandiji. U pomenutoj godini EU je donela uredbu o zabrani uvoza krompira iz I lolandije.
4. U SAD, u Arizoni (EPPO R.s. 96/062, 1996) je 1996. godine ustanovljeno prisustvo Tilletia indica na semenu pšenicc. Preduzete su odmah karantinske rnere, uništavanje useva inficiranog semena, zabrana gajenja pšenice na inficiranim poljima i zabrana prometa semena iz zaraženih oblasti.
5. Tokont 1997. godine u Italiji su ustanovljeni nekrotični prstenovi na krtolama krontpira. Izvršena je analiza zaraženih krtola, metodom ELISA testa i ustanovljeno je da se radi o nekrotičnom soju Y virusa krompira (PVY). Detaljnim istraživanjem printenom R’f-PCR metode utvrdeno je da se radi o soju PVYNIN prstenastoj nekrozi krtola krompira (potato tuber necrosis ringspot disease), koja je prisutna u nekini evropskim zemljama (EPPO R.s. 97/169, 1997)
6. U julu 1997. godine identifikovan je prvi put na paradajzu u Floridi − SAD yellow leaf eurl geminivirus (TYLCV) (EPPO A2 karantinska lista). Prvi izveštaji o pomenutoj infekciji su pristigli iz Virdžinije. Uzgajivači paradajza su primenili tretman sa imidaklopridom da bi uništili vektor Bemisia tabaci (EPPO A2 karantinska lista) i eliminisaii simptome oboljenja. Kao rezultat pomenutih mera, na kraju vegetacione sezone, konstatovano je samo nekoliko zaraženih biljaka u Floridi (Polston, 1998). Isti virus konstatovan je u Španiji, još 1992. godine. Do sada se proširio u severoistočni deo zemlje. Ispitivanjem je ustanovljeno da se virusom može zaraziti Solanum nigrum, a sa njega ponovo preneti na paradajz. To ukazuje na značaj uništavanja korova u zaraženim područjima (Bedford et. al., 1998).
7. Geminivirus prenesen sa Bemisia tabaci (EPPO A2 karantinska lista) je najveća prepreka uspešnom gajenju paradajza. U državi Lukanta, gde su ustanovljene velike štete na kasnim usevima, proučavan je uticaj geminivirusa na usev. Biljke su ispoljavale tipične simptome (zaostalost u porastu, uvijenost i đeformacije lista). Sakupljene su i analizirane 1996. godine. Pojava mottle gentinivirusa (EPPO A1 karantinska lista) je dokazana metodama na molekularnom nivou. U jednom uzorku je konstatovana zaraza geminivirusom, dok se u drugom slučaju radilo o ntešanoj infekciji. To je piva inforntacija o pojavi tomato mottle geminivirus u Meksiku, u 1998. godini (EPPO 98/152, 1998).
8. Ralstoniasolanacearum se pojavila 1997. god. u Nemačkoj na usevu krompira uvezenont iz Holandije. Uzorci kormpira su testirani po protokolu koji predviđa EU (IF sa poliklonalnint antitelima i/ili PCR, poluselektivnim podlogama i biološkim testovima na paradajzu i plavont patlidžanu). Veličina uzorka je bila 200 krtola po hektaru za sentenski krompir, a za merkantilni 200 krtola na 25t. Analizirano je 13.029 uzoraka na ukupnu proizvodnju krompira u Nemačkoj. Nije ustanovljena pozitivna reakcija kod semenskog krompira. Dva uzorka su bila zaražena kod merkantilnog krompira i to kod sorte Agria. Vizuelnim pregledom 2991 krtole nije ustanovljeno prisustvo R. solanacearum. Obzirom na to da je krompir uvezen 1998. godine iz Holandije, obraćena je posebna pažnja na prisustvo pomenutog parazita i ustanovljen je jedan zaražen uzorak sentenskog krontpira (EPPO R.s., 98/142, 1998).
9. Prenošenje virusa šarke [virus šarke šljive (PPV − EPPO A2 karantinske štetočine)] semenom je ponovo ispitivano (Myrta i sar., 1998), korišćenjent semena kajsije i šljive inficiranih PPV izolatima. Postavlja se pitanje prenošenja semenom PPV jer su dobijeni oprečni rezultati. Autori su ustanovili prenošenje virusa semenom na kajsiji u Mađarskoj (Szirmai 1961), u Rumuniji na breskvi i šljivi (Savulescu i Macovei, 1965) i u Mađarskoj (Nemeth i Kolber, 1982). Međutim, ova otkrića nisu bila potvrđena kod drugih istraživača. Jordović (1969) u Jugoslaviji nije mogao otkriti PPV na poniku gajenom iz inficiranog semena šljive i kajsije. U Italiji Eyard et.al (1991) i Triolo i sar. (1993) nisu otkrili PPV prenošenje preko semena četiri sorte kajsije, a Dulić-Marković i Ranković (1997) su dobili slične rezultate u Jugoslaviji sa kajsijom i breskvom.

U sadašnjem istraživanju, PPV su inficirane kajsije (sorte Tirynthos iz jugoistočne Italije i Grčke; Bebeco iz Grčke, Cafona iz centralne Italije) i šljive (sorta Pistilka iz Albanije). Seme je sakupljeno sa zrelih plodova obolelih voćaka, a PPV izolati, koji inficiraju majčinske biljke, su bili identifikovani DASI-ELISA-om. Serološki testovi su urađeni odmah nakon sakupljanja semena (na oko polovini svake partije semena, na semenoj opni, kotiledonima i embrionima), tokom klijanja i na jednogodišnjim ponicima. Karakterizacija izolata je pokazala da su i PPV-M i PPV-D bili prisutni u ispitanim voćkama (PPV-M na Cafona, Bebeco i Tirynthos; PPV-D na sortama Tirynthos; mešavina na šljivi sorte Pistilka). ELISA test je otkrio da je zrelo seme svih sorti imalo višu stopu infekcije (npr. 70% za šljivu sorte Pistilka, 89% za kajsiju sorte Tirynthos, 94% Bebeco, 95% Tirynthos i 97% Cafona). PPV je skoro uvek bio pronađen u semenoj opni, samo u dve od 936 u kotiledonima. Nikad nije pronađen u embrionima. Tokom klijanja, broj zaraženih semenih opni je bio jako smanjen i nijedna od plumula (stabaoce) i radikula (korenčić) semena sa inficiranim kotiledonima nije bila pozitivna. Nije bilo PPV simptoma u listovima ponika i svi ELISA testovi su bili negativni kod jednogodišnjih klijanaca. Jošjednom su istraživanja pokazala da PPV teško može da se prenosi semenom. Ustanovljeno je da se na ispitivanju virusa radi veoma ne mnogo i da se izolati virusa šarke šljive (EPPO A2 karantinski štetni organizam) mogu podeliti u četiri grupe, razdvojene serološkim, molekualrnim i epidemiološkim svojstvima. Korišćenjem poliklonalnih antitela, prvo su identifikovana dva glavna serotipa: PPV-D (Dideron) i PPV-M (Marcus). Primećene su jasne epidemiološke razlike u polju između njih: PPV-M izoalti napadaju breskvu, lakše i brže se šire od PPV-D. Monoklonalna antitela i PCR su bila kasnije razvijena radi diferenciranja ova dva tipa izolata. Dve druge manje značajne grupe izolata su identifikovane: PPV-El Amar koji pokazuje različita serološka svojstva i PPV-SoC (višnja) koji se javlja na trešnji i višnji. Izvršena su obimna istraživanja u poređenju dve metode monoklonalnih antitela i PCR za identifikovanje izolata koji pripadaju u ove 4 grupe. Proučavana su 84 izolata, na velikom broju domaćina PPV različite geografske rasprostranjenosti. Postignita je veoma dobra korelacija između rezultata dobijenih pomoću ELISA-DASI (sa PPV-D i PPV-M specifičnih monoklonalnih antitela i dobijenih pomoću PCR. Primećeno je samo nekoliko izuzetaka i oni su odgovarali nespecifičnim izolatima. Međutim. izolati koji pripadaju PPV-El Amar i PPV-SoC dali su raziičite rezultate ukazujući na to da sadašnji metodi nisu pogodni za njih (EPPO R.s. 98/105, 1998).

Navedeni primeri ilustruju značaj efikasne organizacije karantina. Najveći materijalni gubici su ipak onda kada neki od štetnih organizama uđe u zemlju i svojim destruktivnim delovanjem dovede do uništenja useva, zasada, prehrambenih proizvoda.

Principi za postavljanje regulative u karantinskoj službi

Prema Neergardu (1983) postoje tri jasno razgraničene kategorije patogena.

• Opasni štetni organizmi koji mogu da se prošire veoma brzo kada se unesu u zemlju uvoznicu (kategorija A). Mnogi parazitni organizmi mogu biti, i obično jesu, prisutni samo u tragovima. iz tog razloga uzorkovanje biljaka i kasnije laboratorijsko ispitivanje nisu efikasni za otkrivanje skrivenih zaraza. Za takve patogene od zemlje uvoznika ili izvoznika se mora zahtevati da potvrdi da se patogen o kome je reč ne javlja u toj zemlji, ili, gde je to dostupno, u regionu u kome su biljke proizvedene (fitosanitarni sertifikat). Kada se radi o malim količinama semena, namenjenog uvođenju nove sorte ili oplemenjivanju, karantinska služba treba da vrši post-karantinski nadzor u staklarama, tako opremljenim da se spreči eventualno zaražavanje polja.
• Štetni organizmi koji se ne javljaju ili imaju ograničeno rasprostranjenje i umereni intenzitet širenja u zemlji uvoznici predstavljaju drugu kategoriju parazita. Njihovo unošenje u nezaraženu oblast ili polje je od posebnog značaja za uzgajivače (kategorija B). Patogeni ove kategorije mogu da se ispituju putem reprezentativnog uzorka u skladu sa metodama laboratorijskog ispitivanja. Oni obično uključuju inkubaciju na semenu. Ista metoda se koristi i za patogene treće kategorije.
• Štetni organizmi koji se javljaju u zemlji uvoznici i koji mogu da smanje vrednost materijala za reprodukciju čine kategoriju C. Patogeni značajni samo za kvalitet reprodukcionog materijala nisu pravi karantinski objekti. Za ovu kategoriju obično se primenjuje uzorkovanje i ispitivanje u laboratorijama u skladu sa standardnim postupcima, a dobijeni rezultati formiraju paralelu sa uvoznom regulativom, važećom u određenim zemljama, koja zahteva minimalne standarde za seme npr. klijavost i čistoću, odnosno za izdavanje međunarodnog oranž sertifikata.

Samo prve dve kategorije se smatraju odgovarajućim predmetima za regulativu koju pokriva karantin, a treća kao takva samo u posebnim okolnostima. Ako se uzme za primer seme, kao reprodukcioni materijal, ova kategorija se odnosi na kvalitet semena, kriterijum procene koja može da se poredi sa onom koja se odnosi na osobine kvaliteta semena kao što je klijavost ili čistoća.