Šta su otpadne vode

Ne postoji opšteprihvaćena defmicija otpadnih voda. Jedna od mogućih defmicija je sledeća: Voda koja je na bilo koji način zagađena tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu. Otpadne vode mogu biti otpadne vode domaćinstava, produkt ljudskog ili životinjskog zagađenja, zagađenja industrije ili atmosferskih prilika. Uobičajeno se otpadnim vodama smatraju otpadne voda iz naselja. Prema definiciji Federacije za kontrolu otpadnih voda (Water Pollution Control Federation, 1980), otpadne vode iz naselja sadrže 99,94 % težinskih vode. Ostalih 0,06 % predstavlja materijal koji je rastvoren ili suspendovan u vodi.

Karakteristike otpadnih voda

Da bi se izabrao adekvatan načina sakupljanja, obrade i dispozicije otpadnih voda potrebno je poznavati njihove fizičke, hemijske i biološke karakteristike. Ove karakteristike zavise od načina na koji se voda koristi u naselju. Na njih takođe utiče industrija, saobraćaj, vremenske prilike i podzemne infiltracije.

Fizičke karakteristike otpadnih voda

Kada je sveža, otpadna voda ima obično sivu boju i ustajali, ali ne i vrlo neprijatan miris. Boja se postepeno menja, od sive do crne, a istovremeno se razvija i neprijatan miris usled mikrobiološkog zagađenja. Najvažnije fizičke karakteristike otpadne vode su temperatura i sadržaj suve supstance.

Temperatura i sadržaj suve supstance su značajne za izbor adekvatnog tretmana voda. Temperatura utiče na mnoge hemijske reakcije koje se odvijaju u vodi i na biološku aktivnost mikroorganizama prisutnih u vodi. Od vrste i količine supstanci prisutnih u otpadnoj vodi zavisi koji će se način obrade otpadnih voda primeniti i koje operacije obrade će se uključiti u postupak obrade. U tom smislu, značajne su: količina ukupnih suspendovanih supstanci (TSS – total suspended solids), volatilnih suspendovanih supstanci (VSS – volatile suspended solids), i taloživih supstanci u otpadnoj vodi.

Suva supstanca predstavlja suspendovane ili rastvorene supstance u vodi ili otpadnoj vodi. Ona se može razdvojiti u nekoliko različitih frakcija. Da bi se razvrstale otpadne vode i uspešno kontrolisao proces njihove obrade neophodno je definisati koncentracije ovih frakcija.

Ukupna suva supstanca (TS – total solids) je zbir ukupne suspendovane supstance i ukupne rastvorene supstance (TDS – total dissolved solids). Svaka od navedenih grupa se dalje može razdvojiti na volatilnu i fiksnu ili neorgansku frakciju. Ukupna suva supstanca predstavlja materijal koji zaostaje nakon uparavanja otpadne vode u posudi koja se osuši do konstantne mase u susnici na 103 -105 °C.

Sadržaj

1. KARAKTERIZACIJA OTPADNIH VODA

1.1. Šta su otpadne vode
1.2. Karakteristike otpadnih voda
1.3. Fizičke karakteristike otpadnih voda
1.4. Hemijski sastojci otpadnih voda
1.5. Biološke karakteristike otpadnih voda
Primer 1.1.
Primer 1.2.
Primer 1.3.
Primer 1.4.

2. PROCES AKTIVNOG MULJA

2.1. Opterećenje aktivnog mulja
Primer 2.1.1.
Primer 2.1.2.
Primer 2.1.3.
2.2. Starost mulja i hidrauličko vreme zadržavanja
Primer 2.2.1.
Primer 2.2.2.
Primer 2.2.3.
Primer 2.2.4.
2.3. Srednje vreme zadržavanja ćelija
Primer 2.3.1.
Primer 2.3.2.
Primer 2.3.3.
Primer 2.3.4.
2.4. Izračunavanje viška mulja koji se izbacuje iz sistema
Primer 2.4.1.
Primer 2.4.2.
Primer 2.4.3.
2.5. Izračunavanje protoka otpadnog i recirkulisanog mulja
Primer 2.5.1.
Primer 2.5.2.
2.6. Protok recirkulisanog aktivnog mulja
Primer 2.6.1.
Primer 2.6.2.
Primer 2.6.3.
2.7. Matematičko modelovanje procesa aktivnog mulja
Primer 2.7.1.
Primer 2.7.2a.
Primer 2.7.2b.
2.8. Uklanjanje azota u procesu aktivnog mulja
Primer 2.8.1.

3. BIOLOŠKA FILTRACIJA

3.1. Kapacitet biološkog filtra Primer 3.1.1.
3.2. Recirkulacioni odnos kod biološke filtracije
Primer 3.2.1.
Primer 3.2.2.
3.3. Hidrauličko opterećenje biofiitra
Primer 3.3.1.
Primer 3.3.2.
Primer 3.3.3.
Primer 3.3.4.
3.4. Organsko opterećenje biofiltra
Primer 3.4.1.
Primer 3.4.2.
Primer 3.4.3.
3.5. Uklanjanje BPKS opterećenja i suspendovane supstanee
Primer 3.5.1.
Primer 3.5.2.
Primer 3.5.3.
3.6. Projektovanje i matematičko modelovanje biološke filtracije
Primer 3.6.1.

4. DEZINFEKCIJA EFLUENTA

4.1. Doziranje hlora

5. ANAEROBNA OBRADA

5.1. Transport mulja
Primer 5.1.1.
Primer 5.1.2.
Primer 5.1.3.
5.2. Zgušnjavanje inulja
Primer 5.2.1.
Primer 5.2.2.
Primer 5.2.3.
5.3. Zasejavanje digestora
Primer 5.3.1.
Primer 5.3.2.
Primer 5.3.3.
5.4. Zapreminsko opterećenje digestora
Primer 5.4.1.
Primer 5.4.2.
Primer 5.4.3.
5.5. Odnos volatilnih kiselina i alkaliteta
Primer 5.5.1.
Primer 5.5.2.
5.6. Vreme zadržavanja u digestoru
Primer 5.6.1.
Primer 5.6.2.
5.7. Redukcija volatilne supstance
Primer 5.7.1.
Primer 5.7.2.
5.8. Proizvodnja gasa u digestoru
Primer 5.8.1.

ENGLESKO-SRPSKl REČNIK POJMOVA