Nije sporno da je vinova loza na prostorima naše današnje domovine, kao sastavni deo biocenose, bitisala milionima godina (fosili loze otkriveni u blizini Smedereva procenjeni su na starost od oko 7 miliona godina). I kao pripitomljena – biljka privedena kulturi, njena prisutnost je drevna i seže u antička vremena. Prema tome, ne može se postavljati pitanje da li postoje povoljni ekološki uslovi za uspevanje vinove loze na našim prostorima. Razume se, mezoklimatski i orografski uslovi neposredno određuju lokacije njenog uspevanja. Dug period gajenja doprineo je stvaranju tradicije – i više od toga – posebnog verskog i nacionalnog kulta prema vinovoj lozi, što je takođe značajan činilac uspešnog vinogradarenja. Treći globalni činilac uspešnog gajenja vinove loze su ekonomski uslovi, a oni su se, istorijski gledano, značajno menjali: bilo je „zlatnih“ perioda (srednjovekovna Srbija, sredina 19. veka), ali i zamračenja“ (viševekovni period turskog porobljavanja, i periodi ratovanja kojih je, na žalost, bilo mnogo).

Tradicija je u mnogim oblastima, posebno duhovnim, lepa i poštovanja dostojna, ali u proizvodnim ljudskim delatnostima može biti smetnja progresu. U vinogradarstvu je i jedno i drugo. Doprinosi da se vinova loza održi i pri najtežim materijalno-ekonomskim uslovima, a javlja se kao zapreka bržem prodiranju novih saznanja, novog sortimenta i novih tehnologija. U ovoj monografiji o biologiji i tehnologiji gajenja vinove loze, nastojao sam da ne povredim tradiciju, a da ukažem na mnoge tehnološke domete do kojih se došio na osnovu naučnih istraživanja.

Oslonjena pretežno na francusko-nemačku vinogradarsku literaturu s kraja 19. Veka i novije izvore iz istočno-evropskih vinogradarskih zemalja, naša vinogradarska literatura ima pretežno deskriptivna obeležja. Polazeći od uverenja da su inventarisanja deskripcija iskustava i postupaka, koja su u prošlosti odigrala veliku ulogu, značajno iscrpljena, opredelio sam se prevashodno za fiziologiju loze kao novonaraslu a nedovoljno iskorišćenu mogućnost za osavremenjavanje vinogradarske proizvodnje. Predstavljena fiziologija plemenite loze i loznih podloga, neznatno je opterećena fundamentalnim fiziološko-biohemijskim procesima i prikazom ćelijskih organela u kojima se procesi odigravaju, a više je oslonjena na biotske i abiotske činioce koji fiziološke procese omogućuju i usmeravaju. Zbog toga se u fiziologiji javljaju elementi ekologije, a u ekologiji naznake o fiziološkim procesima.

Poglavlje o loznom sortimentu ne pretenduje da zameni Ampelografiju, već daje kratak prikaz nastanka i podele sortimenta, svojstava ekonomski najznačajnijih sorti i loznih podloga i kriterijume za njihovo izabiranje.

Ostala poglavlja monografije se odnose na stvaranje i usaglašavanje spoljnih uslova pri zasnivanju vinogradarskih zasada, na razmnožavanje i proizvodnju sadnica i tehnologiju proizvodnje grožđa. S obzirom na veliku raznolikost ekoloških uslova u našim vinogradarskim rejonima, dat je kritički prikaz mogućih sistema gajenja loze i 73 održavanja zemljišta. Učinjen je odgovarajući osvrt na preodolevanje plemenite loze prema ekološkim stresovima (visokim temperaturama, mrazevima, suši i dr.) i biljnim štetočinama i bolestima, a na bazi uvođenja u proizvodnu praksu novih genetičkih kapaciteta, i usmeravanja fizioloških procesa posredstvom ampelotehničkih postupaka.

Sačinjavanje ove monografije o vinovoj lozi i vinogradarstvu predstavlja sintezu rezultata i iskustava mog višedecenijskog naučnog, stručnog i pedagoškog rada, Naučna saznanja sam sticao ličnim radom u domovini i inostranim naučnim centrima – na specijalizacijama i za vreme studijskih boravaka, i iz literature. Uvid u pravce razvoja vinogradarstva i uspešnost usaglašavanja prirodnih zahteva vinove loze i ekološko-ekonomskih uslova, sticao sam na naučnim skupovima i posetama brojnim svetskim vinogradarskim rejonima. Pratio sam uspešnost ostvarivanja inovacija koje su moji savremenici i ja – naučno-stručni poslenici u vinogradarstvu – unosili u projekte podizanja vinogradarskih plantaža. Rezultate svih izvora saznavanja, godinama sam prenosio mladim generacijama – studentima i kolegama u neposrednoj proizvodnji, i nastojao da saznam u kolikom su stepenu poruke prihvatane.
Sve napred navedeno je uticalo na izvesnu heterogenost monografije. Ona ima opštu informativnu, visoku naučnu i prizemljeno tehnološku dimenziju, i sve je to manje-više međusobno prožmano. Kao takva, monografija može biti korisna literatura redovnim i poslediplomskim studentima, ali i svim odgajivačima vinove loze.

Monografiju o vinovoj lozi i savremenom vinogradarstvu pripremao sam veoma dugo i temeljno. Ali, ona još ne bi ugledala svetlo dana, niti bi bila ovako uobličena i ilustrovana, da mi u svemu tome nisu pomogli mnogi moji poštovani kolege i prijatelji, i članovi moje porodice. Pomogli su mi na razne načine, ali uvek sa puno razumevanja i dobre volje. Zadovoljstvo mi je da se nekima od njih na ovom mestu topio zahvalim: dr Stojanu JEVTIĆU, izdavaču inicijatoru, izdavaču Miodragu DRAGANIĆU, recenzentima, prof. Predragu VUKSANOVIĆU i prof. Đordu PAPRIĆU za uloženi trudi i laskave ocene mog rukopisa, uvaženim konsultantima, akademiku Vladimiru PANTIĆU i prof. Nemanji OSTOJIĆU za savete pri sačinjavanju onih delova monografije koji su njihova posebna specijalnost, sinu dipl. inž. Milanu MILOSAVLJEVIĆU za kompjutersku obradu teksta i slog, supruzi dipl inž. Ivani MILOSAVLJEVIĆ za višekratnu stručnu korekturu teksta, dugogodišnjoj saradnici dipl. inž. Snežani ĆOLAK-TRMČIĆ i Mariji BANOVAČKI za izradu brojnih grafičkih priloga, dipl. inž. Žarku SEKULIĆU, dipl. inž. Aleksandru-Saši RATAJCU, dipl. inž. Cvetku NIKOLIĆU, prof. Videnu RANĐELOVIĆU, prof. Georgiju TRBOJEVIĆU, prof. Jovanu BABOVIĆU, Josipu BAĆINSKOM, dipl. inž. Milovanu MILANOVIĆU, dipl. inž. Božidaru MIHAJLOVIĆU, dipl. inž. Draganu MALIKOVIĆU.

Beograd, februara 1998.
Prof. dr Miroslav Milosavljević

Sadržaj

I VINOGRADARSTVO – OD PREISTORIJE DO SADAŠNJOSTI

VINOVA LOZA I VINOGRADARSTVO
SADRŽAJ I OBELEŽJA VINOGRADARSTA
OBELEŽJA VINOGRADARSKIH PROIZVODA
AREALI RASPROSTRANJENJA VINOVE LOZE
LOKACIJE I OBELEŽJA VINOGRADARSKIH REGIONA

Vinogradarski regioni u svetu
Španija
Italija
Francuska
Turska
PortugaIija
Sjedinjene Američke Države
Rumunija
Iran
Argentina
MoIdavija
Ukrajina
Kina
Grčka
Mađarska
Uzbekistan
Azerbejdžan
Čile
Bugarska
Nemačka
Južna Afrika
Rusija
Ostale vinogradarske zemlje
Vinogradarski regioni u Jugoslaviji
Timočki vinogradarski rejon
Nišavsko-južnomoravski rejon
Zapadnomoravski rejon
Šumadijsko-velikomoravski rejon
Pocerski rejon
Sremski rejon
Južnobanatski rejon
Severnobanatski rejon
Rejon Subotičko-horgoške peščare
Kosovsko-metohijski rejon
Rejon Crne Gore

II BIOLOGIJA VINOVE LOZE

SISTEMATIKA KULTURNE LOZE
Familija Vitaceae i njeni rodovi
Podela i vrste roda Vitis
Obeležja i podela Vitis vinifere

MORFOLOGIJA I ANATOMIJA VINOVE LOZE
Ćelija – oblici i struktura
Metamorfoza ćelija
Ćelije u biotehničkim postupcima
Tkiva i njihova obeležja
Meristemsko tkivo
Parenhimsko tkivo
Mehaničko tkivo
Zaštitno tkivo
Sprovodno tkivo
Organi vinove loze i njihova obeležja
Koren
Stablo
List
PupoIjci
Cvast i rašljika
Cvet
Grozd i bobica
Semenka

FIZIOLOGIJA VINOVE LOZE
Rastenje i razviće organa
Fiziologija rastenja i razvića korena
Rastenje i funkcije stabla
Rastenje i funkcije lista
Obrazovanje i diferenciranje cvasti
Cvet i obrazovanje ploda
Semenka – stanje i fiziološke promene
Bioregulatori rastenja i razvića
Fiziološki procesi u vinove loze
Usvajanje, prenos i korišćenje vode
Procesi mineralne ishrane
Fiziologija otpornosti na mraz
Fotosinteza i disanje vinove loze
Procesi rastenja i sazrevanja ploda
Godišnji ciklus rastenja i razvića
Fenologija i trajanje perioda vegetacije
Međuzavisnost procesa u godišnjem ciklusu

EKOLOGIJA VINOVE LOZE
Ekološki principi i činioci
Ekologija i gajenje vinove loze
Svojstva i rasprostranjenja vinogradarskih klimata
Sunčevo zračenje – primarni ekološki činilac
Voda kao ekološki činilac
Klimatski pokazatelji vinogradarskih rejona
Zemljište kao ekološki činilac

III SAVREMENI LOZNI SORTIMENT

EVOLUCIJA NASTANKA LOZNOG SORTIMENTA
AMPELOGRAFIJA – NAUKA O VRSTAMA I SORTAMA
OSNOVE KLASIFIKACIJE SORTIMENTA
Sorte plemenite loze
1.Sorte za vrhunska crna vina
Vranac
BIatina
Kaberne sovinjon
Kaberne fran
MerIo
Burgundac crni
Game crni
PIavac maIi
2. Sorte za kvalitetna crna vina
Fran kovka
Game bojadiser
Prokupac
Kadarka
Teran
Portugizac
Začinak
AIikant buše
Stanušina
3. Sorte za vrhunska bela vina
Rizling rajnski
Sovinjon
Šardone
Traminac
Rizling italijanski
Semijon
Burgundac beli
Žilavka
Muskat otoneI
Muskat žuti
Silvanac zeleni
Burgundac sivi
Maraština
Bagrina
4. Sorte za kvalitetna bela vina
Rizvanac
MosIavac
Buvijeova ranka
RkaciteIi
Malvazija bela
NeopIanta
ŽupIjanka
Smederevka
Kujundžuša
5. Sorte za stona bela vina
Kreaca
RebuIa
Ružica crvena
Plovdina
6. Manje značajne vinske sorte
a) crne sorte
Kratošija
Probus
Saperavi
Jagodinka
Karinjan
Župski bojadiser
Kavčina
Kadarum
b) bele sorte
Ezerjo
Sirmijum
Vugava
Pošip
Kladovka bela
Sila
Bogdanuša
Slankamenka bela
7. Najranije stone sorte
Čabski biser
Beogradska rana
Demir kapija
Rani vranac
KardinaI
Kraljica vinograda
8. Rane stone sorte
ŠasIa beIa
Šasla crvena
9. Srednje pozne stone sorte
Muskat hamburg
Afuz-ali
AIfons IavaIe
10. Pozne stone sorte
Italija
Crveni drenak
Zimsko beIo
11. Besemene stone sorte
Sultanina
Beogradska besemena
Korint crni
PerIeta
Međuvrsni rodni hibridi
1. Najstariji međuvrsni rodni hibridi
Crno oteIo
Herbemon
IzabeIa
BeIo oteIo
2. Stari međuvrsni rodni hibridi
Kuderk 4401
Seibel 7053
Seibel 5409
Bako
3. Novi međuvrsni rodni hibridi
Sejv vilar 12-375
Sejv viIar 20-473
MoIdova
VieruI 59
Kumbarat
KunIeanj
Lasta
Značajnije lozne podloge
1. Lozne podloge – selekcije američkih vrsta
Riparia portalis
Rupestris du Lot
2. Lozne podloge – hibridi američkih vrsta
Teleki 8B
Kober 5BB
SO 4
Teleki 5C
101-14 M.G
Pausen 1447
Paulsen 1103
Richter 99
Richter 110
Ruđeri 140
3. Lozne podloge – hibridi evropsko-američkih vrsta
41B M.G
FerkaI
4. Manje značajne lozne podloge
Izbor i merila vrednovanja sortimenta
Činioci u izboru sorti plemenite loze
Činioci u izboru loznih podloga

IV RAZMNOŽAVANJE I SAĐENJE VINOVE LOZE

NAČINI RAZMNOŽAVANJA LOZE
Generativno razmnožavanje vinove loze
Vegetativno razmnožavanje vinove loze
Razmnožavanje vinove loze reznicama
Razmnožavanje vinove loze položnicama
Razmnožavanje vinove loze potapanjem
Razmnožavanje vinove loze kalemljenjem
Razmnožavanje loze kulturom tkiva

ZASNIVANJE VINOGRADARSKIH ZASADA
Osnove projektovanja zasada
Vrste i obeležja vinogradarskih zasada
Vinograd za proizvodnju grožđa
Matični vinograd
Matičnjak loznih podloga
Izbor položaja za vinogradarske zasade
Osnovni elementi izbora lokacije
Priprema zemljišta za podizanje zasada
Privođenje zemljišta kulturi
Specifičnost peskovitih terena
Popravka zemljišnih osobina
Rigolovanje zemljišta
Organizacija teritorije vinogradarskog zasada
Neposredne pripreme za sađenje loze
Vreme i načini sađenja loze
Vreme sađenja loze
Tehnika sađenja loze
Nasloni (držači) za lozu
Struktura naslona za lozu
Oblici naslona u matičnjacima
Oblici naslona u vinogradima
Vreme i načini postavljanja naslona
Agrotehnika u periodu zasnivanja zasada
Tehnička sredstva u zasnivanju zasada
Tehnička sredstva za privođenje zemljišta kulturi
Tehnička sredstva za pripremu zemljišta
Tehnička sredstva za sađenje loze
Tehnička sredstva u održavanju mladih zasada

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE LOZNIH SADNICA
Biološko-tehnološke osnove kalemljenja
Struktura loznog rasadnika
Lozno korenište
Građevinski objekti i oprema
Tehnologija proizvodnje reznica
Proizvodnja reznica loznih podloga
Proizvodnja reznica plemenite loze
Tehnologija proizvodnje korenjaka
Klasična tehnologija proizvodnje loznih kalemova
Englesko spajanje na jezičak
Postavljanje kalemova u strugotinu ili pesak
Postupak s kalemovima u stratifikali
Sađenje loznih kalemova u koreništu
Nega loznih kalemova u koreništu
Vađenje i klasiranje loznih kalemova
Trapljenje loznih kalemova
Priprema za transport i transport loznih kalemova
Noviji postupci u proizvodnji loznih kalemova
Postupci poboljšanja klasične tehnologije
Obeležja novih tehnologija

V SISTEMI GAJENJA VINOVE LOZE

Osnovi i kriterijumi sistema gajenja loze
Biološki kriterijumi za izbor sistema
Klimatski kriterijumi za izbor sistema
Ekonomičnost kao kriterijum za izbor sistema
Oblik čokota i mikroklima
Elementi savremenih sistema gajenja loze
Visina i oblik stabla
Oblik naslona za lozu
Rastojanja između čokota
Načini rezidbe loze
Stepen korišćenja mehanizacije
Obeležja najznačajnijih sistema gajenja
Sistem gajenja loze uz kolac
Sistem vertikalnih špalira
Sistem horizontalnih špalira – pergole
Tehnološko-produktivna svojstva sistema

VI REZIDBA I VEZIVANJE VINOVE LOZE

PRINCIPI REZIDBE VINOVE LOZE
Fiziologija i tehnika rezidbe
Rezidba i produktivnost čokota
Opterećenje čokota okcima
Utvrđivanje rodnosti okaca
Projektovanje prinosa grožđa
Struktura stabla i tehnika rezidbe
Obrazovanje i održavanje oblika stabla
Rodni elementi – dužina i položaj
Činioci aktiviranja okaca
Tehnika izvođenja rezidbe
Vreme izvođenja rezidbe
Rezidba u periodu mirovanja
Rezidba tokom perioda vegetacije

REZIDBA VINOVE LOZE NA ZRELO
Načini rezidbe na čokotu niskog i povišenog stabla
Župska rezidba
Lepezasta rezidba
Krajinska rezidba
Gijova jednokraka rezidba
Gijova dvokraka rezidba
Načini rezidbe na vertikalnim špalirima
Rezidba roajatske kordunice
Rezidba Kazenavljeve kordunice
Rezidba Mozerove kordunice
Rezidba Silvo kordunice
Rezidba Skljarove kordunice
Rezidba vsrtikalne tomrijske kordunice
Načini rezidbe na modifikovanim vertikalnim špalirima
Rezidba kordunice tipa kazarse
Rezidba kordunice tipa lire
Rezidbakordunice tipa amrele
Rezidba Nifinove kordunice
Rezidba kordunice riblja kost
Ženevska dvojna zavesa (G.D.C.)
Načini rezidbe horizontalnih špalira
Svojstva i rezidba kose pergole
Svojstva i rezidba pergole tendone
Svojstva i rezidba pergole arađo-Beluci
Kombinovani i dekorativni oblici
Kombinovani oblici u proizvodnji grožđa
Dekorativni oblici na okućnici

REZIDBA VINOVE LOZE NA ZELENO
Uklanjanje aktiviranih okaca
Uklanjanje suvišnih lastara (lačenje)
Prekraćivanje osnovnih lastara
Prekraćivanje zaperaka vinove loze
Uklanjanje suvišnih cvasti i grozdova
Proređivanje cvasti i grozdova
Prstenovanje lastara vinove loze
Delimično uklanjanje lišća (defolijacija)

VEZIVANJE ZRELIH I ZELENIH LASTARA
Privezivanje stabla i zrelih lastara
Privezivanje zelenih lastara

VII ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VINOGRADU

Kritički osvrt na načine održavanja zemljišta
Sistem stalne obrade zemljišta
Sistem zatravljivanja zemljišta
Sistem zastiranja zemljišta
Odsustvo obrade i korišćenje herbicida
Sredstva i načini obrade zemljišta
Podrivanje zemljišta u vinogradu
Duboka obrada zemljišta bez zagrtanja
Zagrtanje plemenite loze
Odgrtanje plemenite loze
Prolećna duboka obrada zemljišta
Plitka obrada zemljišta
Herbicidi u vinogradarstvu
Održavanje zemljišta u posebnim uslovima
Obrada zemljišta u uslovima gajenja međukultura
Obrada zemljišta u uslovima primene zelenišnog đubrenja
Obrada zemljišta u uslovima navodnjavanja

VIII ĐUBRENJE I NAVODNJAVANJE VINOGRADA

Potrebe vinove loze za hranljivim elementima
Izvori i ponašanje hranljivih elemenata
Utvrđivanje potreba za hranljivim elementima
Vrste i svojstva đubriva
Vrste organskih đubriva
Vrste mineralnih đubriva
Vreme i tehnika đubrenja
Preporuke za projektovanje intenziteta đubrenja

OSNOVNA OBELEŽJA NAVODNJAVANJA VINOGRADA
Uticaj navodnjavanja na vinovu lozu
Vreme i načini navodnjavanja vinograda
Navodnjavanje vinograda iz brazde
Navodnjavanje vinograda natapanjem
Navodnjavanje vinograda orošavanjem
Navodnjavanje sistemom kap-po-kap
Podzemno navodnjavanje vinograda

IX TEHNOLOGIJA BERBE GROŽĐA

Metode utvrđivanja zrelosti grožđa
Organoleptička metoda utvrđivanja zrelosti grožđa
Fizičke metode utvrđivanja zrelosti grožđa
Hemijska metoda utvrđivanja zrelosti grožđa
Pokazatelj (index) zrelosti grožđa
Organizacija i izvođenje berbe grožđa
Berba grožđa namenjenog preradi
Berba stonog grožđa
Transport stonog grožđa

X OSNOVI OTPORNOSTI I ZAŠTITE VINOVE LOZE OD BOLESTI I ŠTETOČINA

Genetičke osnove otpornosti
Otpornost na gljivične bolesti
Otpornost na filokseru i nematode
Agroekološki i agrotehnički činioci otpornosti
Svojstva i podela hemijskih sredstava zaštite
Svojstva i podela vinogradarskih pesticida
Ekonomski najznačajnije bolesti vinove loze
Plamenjača vinove loze – Plasmopara viticola
Pepelnica vinove loze – Uncinula necator
Siva trulež grožđa – Botrytis cinerea
Crna pegavost vinove loze – Phomopsis viticola
Crveni palež vinove loze – Pseudopeziza tracheiphila
Bakterioze vinove loze
Bakterijski rak vinove loze – Agrobacterium tumefaciens
Viroze vinove loze
Infektivna degeneracija vinove loze
Uvijanje lišća vinove loze
Jamičavost stabla vinove loze
Zlatasta žutica vinove loze
Ekonomski najznačajnije štetočine vinove loze
Filoksera – Phylloxera vastatrix; Viteus vitifolii
Pepeljasti i žuti grožđani moljac – Polychrosis botrana i Clysia ambiguella
Grinje šiškarice na vinovoj lozi
Crveni pauk – Panonychus ulmi
Cigaraš – Byctiscus butelae

LITERATURA
INDEKS POJMOVA
BELEŠKA O AUTORU

I Vinogradarstvo od preistorije do sadašnjosti

Vinova loza i vinogradarstvo

Istorija vinogradarstva je samo jedan mali vremenski isečak istorije vinove loze. Evolucija vinove loze se meri trajanjima geoloških perioda seže u period krede i tercijara starim 50 70 miliona godina, dok su najstariji pouzdani podaci o gajenju vinove loze o vinogradarstvu, stari oko 9 hiljada godina. Dokazi o starosti praroditelja plemenite loze roda Vitis i vrste Vitis praevinifera, zasnivaju se na brojnim fosilima (prvenstveno listova i semenki) otkrivenim na širokom geografskom području u Americi, Francuskoj, Italiji, ali i u našoj zemlji. Otkriveni fosili vinove loze na području Vinče i Smedereva, procenjeni su na starost od 7 miliona godina.

Čovekova evolucija do stvaranja vrste razumnog čoveka Homo sapiensa trajala je stotinama hiljada godina, i nema sumnje da je za sve to vreme primitivni čovek za svoju ishranu koristio sočne i slatke plodove divlje vinove loze. Ali, do vinogradarenja nije došlo sve dok male plemenske Ijudske zajednice nisu napustile skitnički način života. S formiranjem prvih stacioniranih Ijudskih naseobina, javlja se gajenje vinove loze vinogradarstvo. To se događalo u geografsko-klimatskim uslovima koji su bili povoljni za uspevanje vinove loze, i gde su se, kao po pravilu, razvile prve civilizacije. Između pripitomljavanja vinove loze i razvoja starih civilizacija postojala je uzajamna povezanost.

O tome gde se začelo prvo vinogradarstvo postoje mnoge teorije. Većina od njih ukazuje da se plemenita loza najpre pojavila na Srednjem Istoku. To se temelji na činjenici da se u oblasti Zakavkazja i u Severnom Iranu i danas mogu sresti divlje forme plemenite loze (Vitis caucasica Vaviiov, odnosno, Vitis vinifera sub. sp. spontanea Popov). Dokazi o postojanju kulturne loze sreću se kod najstarijih civilizacija. Pouzdano se zna da su narodi u području oko Sredozemnog, Crnog i Kaspijskog mora u Egiptu, Maloj Aziji, Mesopotamiji, Zakavkazju i Severnom Iranu, gajili vinovu lozu još pre 9 hiljada godina. S ovih ishodišta, sa pokretanjima i seobama naroda, kultura gajenja vinove loze se širila na jug i jugoistok u Indiju i Etiopiju, i na zapad preko Male Azije na Balkan i u Srednju i Zapadnu Evropu.

Područje Balkana ]e odvajkada bilo zaposednuto vinovom lozom. Podaci o najstarijem gajenju vinove loze u Grčkoj potiču iz 1900. godine pre n.e. Još pre starih Grka vinovu lozu su iz Mate Azije preneli, i u dolini reke Marice gajili Tračani. Feničani i Grci, kao dobri moreplovci, preneli su vinovu lozu na Zapad. Oko 385. godine pre n.e., Grci sa Sicilije osnivaju svoja naselja na Hvaru, Korčuli, Visu i oko Trogira, i tu gaje vinovu lozu. Prema rimskom istoričaru Justinu, Grci su oko 600. godine pre n.e. osnovali naselja na mestu sadašnjeg grada Marselja i proširili gajenje vinove loze u Galiji.

U vreme Rimijana vinogradarstvo je bilo razvijeno u svim provincijama u kojima je bilo povoljnih uslova za uspevanje vinove loze. Ako su grčki antički pisci (Homer, Ksenofon 445-354 i Teofrast 375-297. pre n.e.) u svojim spisima ostavili samo sporadične zapise o vinovoj lozi i o nekim agrotehničkim radnjama u vinogradarstvu tog vremena, rimski pisci, kao što su Katon (234-194), Varon (118-29), Virgilije (70-19), Koiumeia (I vek n.e.), Piinije Stariji(I vek n.e.) i Kasijas Bas (IV vek n.e.), detaljno opisuju sorte i načine gajenja vinove loze, što ukazuje na visok stepen razvijenosti vinogradarstva. Kada je Julije Cezar 52. godine pre n.e. zauzeo Gaiiju, u njoj je već bilo razvijeno vinogradarstvo. Još tada su burgundska vina bila na glasu i izvožena za Rim. Iz Galije se vinova loza proširila na sever u današnju Šampanju, Aizas, i u doline Mozeia i Rajne. Intenzivan razvoj vinogradarstva u provincijama Rimske imperije u Gaiiji na zapadu, i u provincijama na istoku (današnji Balkan), ugrozio je plasman vina iz današnja Italije centra Rimske imperije, pa je car Domicijan (51-96) za vreme svoje vladavine (81-96), zabranio gajenje vinove loze u provincijama. Ova zabrana je ostala na snazi više od 2 veka, a ukinuta je od strane cara Probusa (232-282) za vreme njegove vladavine (276282). Car Probus je posebno značajan za ponovni razvoj vinogradarstva na Balkanu, jer ima podataka da je vinova loza za vreme trajanja zabrane bila sasvim iščezla kao kulturna biljka, i bilo je potrebno da se loza donese iz Male Azije i zasadi na Mons Aureusu brdu iznad Orašca, nedaleko od današnjeg Smedereva, a isto tako i na Fruškoj Gori.

Na drugoj strani u Srednjoj Aziji i na Dalekom Istoku, vinogradarstvo je takođe imalo značajne centre svog razvoja. Na teritoriji današnje Indije i Kine još 3 hiljade godina pre n.e. bilo je razvijeno vinogradarstvo. Na Dalekom Istoku gajenje vinove loze se prostiralo sve do Japana. Docnije je iz ovih oblasti vinova loza znatno potisnuta, i to iz dva osnovna razloga: što je zbog sve brojnijeg stanovništva trebalo osloboditi zemljišne površine u korist gajenja pirinča, i zbog prekomerne upotrebe vina, što je izazvalo zabranu njegove upotrebe od strane vladajuće religije.

U drugim oblastima sveta gajenje vinove loze je novijeg datuma. Ono je vezano za otkriće pojedinih regiona od strane Evropljana i za kolonijalna osvajanja. Tako se plemenita vinova loza na Kanarskim ostrvima i u Južnoj Africi počinje gajiti tek u XV veku; u istočnim delovima Severne Amerike početkom, a u Kaliforniji krajem XVII veka. Ponovno gajenje vinove loze se javlja u Kini tokom XVII veka, a u Japanu krajem XIX veka. Vinogradarstvo Austraiije je sasvim novo, i vezano je za početak doseljavanja Evropijana polovinom XIX veka.

U svom istorijskom hodu, vinova loza je pratila tok Ijudskih civilizacija i širila se u svim pravcima gde su za njeno uspevanje postojali povoljni prirodni uslovi; od svog ishodišta više prema zapadu, a manje prema istoku, manje na sever. a više na jug, da bi u poslednjih pet vekova zaposela i južnu hemisferu dakle sve kontinente.

U retrospektivi posmatrano, stroge pravilnosti u rasprostranjivanju vinove loze nije bilo; ona je delila sudbinu uspona, sukoba i padova raznih civilizacija. Uz to, stvoren je poseban kult vinove loze njeni oblici su veoma čest predmet ili ornament u zidnom slikarstvu starih Egipćana, Feničana, Grka i Rimijana, a njen najznačajniji proizvod vino, hrišćanstvo]e proglasilo svetom tečnošću. Istovremeno, njeno širenje i gajenje su zabranjivali brojni moćnici svog vremena, među kojima rimski imperator Domicijan, bugarski car Krum, jedan japanski mikado, i brojne religije bogumiiska, budistička, islamska. Danas je vinova loza u celom svetu veoma cenjena kulturna biljka; za njeno gajenje ne postoje nikakva verska niti administrativna ograničenja vinogradarstvo se razvija saglasno ljudskim potrebama i proizvodno-ekonomskim zakonitostima.

Vinova loza se danas gaji na svim kontinentima i zahvata više od 8 miliona hektara. Blizu 70% svih površina pod vinovom lozom se nalazi u Evropi. To ukazuje da su na ovom kontinentu veoma povoljni uslovi za uspevanje vinove loze. Ali, to takođe ukazuje da je velika zastupljenost gajenja vinove loze u određenoj zavisnosti sa materijalnim blagostanjem življenja. Jer, poznato je da je Evropa u poslednjih nekoliko vekova bila najrazvijeniji kontinent. Brz ekonomski razvoj pojedinih svetskih regiona uvek doprinosi brzom razvoju vinogradarstva u oblastima u kojima za uspevanje vinove loze postoje povoljni prirodni uslovi. Tako je bilo u prošlosti poznato je vinogradarstvo starih civilizacija (Persije, Mesopotamije, Egipta, Grčke) zatim onom iz srednjeg veka (na Balkanu, u Italiji, Francuskoj, Španiji), a tako je i danas najrazvijenije zemlje Evrope imaju veoma razvijeno vinogradarstvo, a njima se priključuju i drugi regioni koji iskazuju brz ekonomski razvoj Kalifornija, Kina, Južna Afrika, Australija, Izrael.

Posmatrano u svetskim razmerama, uočava se tendencija opadanja površina pod vinovom lozom, ali, zahvaljujući unapređenju tehnologije gajenja koja dovodi do povećanja prinosa po jedinici površine, proizvodnja grožđa značajno raste.

Sadržaj i obeležja vinogradarsta

Vinogradarstvo kao pojam vezuje za sebe jednu prirodnu nauku čiji je zadatak da proučava biologiju, sortiment i tehnologiju gajenja vinove loze. Vinogradarstvo istovremeno podrazumeva i proizvodnu oblast u kojoj se, na osnovu gajenja vinove loze, proizvodi grožđe i lozno-sadni materijal koji služi za razmnožavanje i dalje oplemenjivanje ove kulturne biljke.

Postoje mnogobrojni oblici loze rodovi i vrste familije Vitaceae, ali se savremeno vinogradarstvo pretežno bavi vrstama iz roda Vitis, u prvom redu plemenitom lozom vrstom Vitis vinifera, i nekim vrstama američkog porekla. Te malobrojne vrste i njihovi hibridi predstavljaju kulturnu lozu.

Kulturna toza koja se danas gaji u cilju proizvodnje grožđa mnogo se razlikuje od svojih divljih predaka. Te razlike nisu samo botaničkog, već, pre svega, agrobiološkog karaktera. One se ispoljavaju u habitusu, u krupnoći i kvalitetu ploda i osetljivosti prema spoljnim uslovima, štetočinama i gljivičnim bolestima. Divlja loza raste kao Hjana i živi u zajednici s drugim drvenastim biljkama, dok kulturna loza, posebno vinova toza, za svoje uspevanje i plodonošenje zahteva da bude odgajana u vidu posebnog stabla, s određenim brojem izdanaka – lastara. Gajenje vinove loze je uslovljeno primenom različitih agrotehničkih mera, od kojih rezidba ima najveći značaj i u najvećem stepenu karakteriše tehnološki proces proizvodnje grožđa.

Do polovine XIX veka svuda u svetu gde se vinova loza gajila, tehnološki proces proizvodnje grožđa je bio relativno jednostavan. Vinova loza je razmnožavana najjednostavnijim vegetativnim postupkom reznicama, i nije bilo potrebno da se preduzimaju mere zaštite od biljnih bolesti. Kada je iz Amerike u Evropu bila prenešena filoksera (Phyitooxera vastatrix), plamenjača (Piasmopara vittooia) i pepelnica (Uncinuia necator), tehnika gajenja vinove loze se jako izmenila. Sada se pored proizvodnje grožđa javlja i proizvodnja lozno-sadnog materijala (lozno rasadničarstvo), zasnovano na kalemljenju plemenite loze na lozne podloge. Lozne podloge se stvaraju, selekcionišu i gaje, i tako se javlja nov oblik kulturne loze. Zaštita vinove loze od bolesti i štetočina postaje obavezna agrotehnička radnja u vinogradarstvu. Intenzivno se radi na pronalaženju novih i boljih zaštitnih i agrotehničkih sredstava. Prelaskom na razmnožavanje postupkom kalemljenja i uvođenjem zaštite kao obavezne agrotehničke mere, proizvodnja grožđa postaje skuplja. Javlja se potreba da se prinosi grožđa po jedinici površine povećaju, a s povećanjem prinosa povećala se osetljivost vinove loze i prema bolestima i prema spoljnim uslovima. To zahteva nova proučavanja nauka postaje sastavni deo proizvodnje. Pred nauku se postavlja zadatak da otkrije i stvori nove sorte i lozne podloge, da detaljnije prouči biološka svojstva vinove loze kako bi ih usaglasila sa spoljnim uslovima i uslovima koji se stvaraju agrotehničkim zahvatima, da kreira novu agrotehniku, da snizi troškove proizvodnje, da neposredni ljudski rad u što većem stepenu zameni mehaničkim, da proizvodnju grožđa učini rentabilnom i primamljivom za savremenog odgajivača.

Sve ove zadatke savremena vinogradarska nauka i praksa uspešno rešava. Ali ona to ne može postići bez tesne saradnje s drugim poljoprivrednim naukama

• Naukom o zemijištu, Ekotogijom, Fiziotogijom, Entomotogijom, Fitopatotogijom, Naukom o mehanizaciji poljoprivrede, Ekonomikom i dr. Jednom rečju, savremeno vinogradarstvo se ne može zamisliti niti dalje unapređivati ako se ne koriste sva dostignuća naučno-tehnološkog progresa.

Ekonomski značaj gajenja vinove loze se zasniva na visokoj intenzivnosti vinogradarske proizvodnje i na sposobnosti ove biljke da uspeva na zemljištima koja se za druge oblike poljoprivredne proizvodnje mogu manje uspešno koristiti. Zahvaljujući ovim obeležjima, agroekonomski značaj vinogradarstva je veoma veliki. Da nema gajenja vinove loze izvesni rejoni bi ostali trajno nerazvijeni ili bi došlo do raseljavanja stanovništva s njih. Zahvaljujući ovoj proizvodnji moguće je na malom zemljišnom prostoru uložiti velika sredstva i omogućiti privređivanje velikom broju ljudi. Ovakva obeležja vinogradarske proizvodnje predodređena su, pre svega, biološkim svojstvima ove biljke i to:

• Vinova loza može dobro da uspeva i na zemljištima koja su relativno siromašna u hranljivim materijama i humusu. Ovo je moguće, jer ima moćan korenov sistem pomoću kojeg usvaja hranljive materije iz velikog hranljivog prostora;
• Zahvaljujući jakom korenovom sistemu vinova loza je otporna prema suši, jer je u stanju da usvaja vodu s velikog prostora, a u izvesnim uslovima i s dubine od 15 metara;
• Vegetativno razmnožavanje vinove loze omogućava da se brzo dođe do sadnog materijala ujednačenog kvaliteta i zasnuju novi homogeni zasadi;
• Zahvaljujući vegetativnom razmnožavanju vinova loza rano stupa u period plodonošenja, a to ima veliki ekonomski značaj, jer se sredstva uložena u podizanje vinograda brzo počinju vraćati. Normalno, vinova loza stupa u period plodonošenja u trećoj godini, a pod posebnim uslovima to može biti i ranije;
• Vinova loza živi dugo. U izuzetnim uslovima može da dostigne starost do 100 godina. U standardnim uslovima eksploatacije loza živi 25-30 godina;
• Zahvaljujući visokom intenzitetu fotosinteze i jakom korenovom sistemu, vinova loza može dati visoke prinose od 10 do 40 hiljada kg grožđa po hektaru.

Jedno od bitnih obeležja vinogradarske proizvodnje je njen zahtev za angažovanjem stručne radne snage. Mnoge tehnološke zahvate u procesu proizvodnje ne mogu obavljati nestručni radnici. Pored toga vinova loza je veoma osetljiva prema biljnim bolestima i štetočinama i prema nepogodama kao što su mraz i grad. Uspešna zaštita i predohrana u smislu smanjenja osetljivosti prema spoljnim činiocima moguća je, ako proizvodnjom rukovode stručno osposobljena lica.

Obeležja vinogradarskih proizvoda

Vinova loza je od davnina privlačila pažnju čoveka svojim ukusnim plodom koji se mogao direktno koristiti kao hrana ili prerađivati u druge životne namirnice. Ova privlačnost vinove loze za čoveka sačuvala se do današnjih dana. Ako je upotreba grožđa kao voća i sokova od grožđa oduvek bila neosporavana, s vinom glavnim proizvodom od grožđa, nije bilo tako. U borbi protiv alkoholizma često je na udaru bilo vino. Novija istraživanja pokazuju da to nije opravdano ili je samo uslovno opravdano.

Vino jeste alkoholno piće, ali nije obična mešavina alkohola i vode poput mnogih drugih pića. Vino je veoma složena materija, i u tome je sadržana njegova hranljiva vrednost. Danas se pouzdano zna da vino sadrži više od 800 raznih hemijskih jedinjenja, pa ga mnogi nazivaju tekuće jelo. Nema sumnje da je alkoholizam veliko društveno zlo i da nastaje preteranim i trajnim korišćenjem alkoholnih pića. Ima mišljenja da su sva alkoholna pića podjednako štetna po ljudski organizam, i ona druga zasnovana na iskustvu i naučnim rezultatima koja prave znatnu razliku između vina i jakih alkoholnih pića.

Vino može biti osnov alkoholizma ako se uzima u velikim količinama. Upotrebljeno pak u umerenim količinama, u društvu s visokim kulturnim nivoom i višim životnim standardom, u sredinama bez trauma i socijalnih problema, vino ne podstiče alkoholizam, već se javlja kao životna namirnica koja ima hranljivu, higijensku, profilaktičku i lekovitu vrednost. Naučno je utvrđeno, da se alkohol iz vina u ljudskom organizmu najviše troši na oslobađanje toplotne energije, a u malim količinama se koristi za sintezu drugih jedinjenja. Taninske materije, kojih u vinu ima dosta, umanjuju štetno dejstvo alkohola. U vinu su sadržana brojna organska jedinjenja i minerali koji su potrebni čovekovom organizmu.

Vino je od davnina u mnogim prilikama proglašavano za lek, a danas o tome postoje i naučni zaključci. Od svih sastojaka grožđa i vina najbolje su proučena lekovita dejstva nekih fenolnih jedinjenja prvenstveno katehina, poznata pod imenom proantocijanidoli (KOVAČ et PEKIĆ, 1991). To su antivirusne i baktericidne supstance koje smanjuju holesterol u krvi i doprinose čvrstini i elastičnosti krvnih sudova (MASOUELIER et MICHAUD, 1979). Ako se koriste manje količine vina, to povoljno deluje na rad srca, na cirkuiaciju krvi i na funkcionisanje organa za disanje. Vino sprečava pojavu gripa, bronhitisa i olakšava stanje kod astmatičara. Uzeto u manjim količinama, vino smanjuje pojavu ateroskleroze kod starijih osoba. Kod nervno labilnih osoba, pri stresovima, vino može takve osobe smiriti i povratiti im samopouzdanje. Vino ne sadrži velike količine, ali sadrži veliki broj vitamina koji su u vinu veoma postojani. Vino povoljno utiče na usvajanje vitramina B-12, na pojačano stanje kiselosti u želucu starijih osoba i na funkciju mnogih žlezda. Za vino je odavno rečeno da predstavlja najhigijenskije piće, da je antitoksično i da u zajednici s kiselinama želuca sprečava oboljenja creva, žučnog i mokraćnog kanala i bubrega.

Opšte je poznato da upotreba vina doprinosi boljem raspoloženju ljudi, uspostavljanju boljih odnosa među njima i podstiče ambicije, inicijative i stvaralački odnos prema radu. Sve ove koristi od vina savremeni čovek može imati ako ga koristi u umerenim količinama.

Vinova loza se pretežno (oko 80%) gaji radi dobijanja vina, ali to nije jedini proizvod koji savremeni čovek dobija gajenjem vinove loze. Naprotiv, gajenjem ove biljke omogućeno je dobijanje mnogobrojnih proizvoda životnih namirnica i proizvoda koji služe za zadovoljavanje drugih potreba. Posle vina po redosledu značaja dolazi grožđe, zatim jaka alkoholna pića i niz drugih proizvoda koji se koriste u raznim industrijskim oblastima.

Osnovni proizvod od vinove loze grožđe, može se koristiti u svežem stanju stono grožđe, preraditi u vino, sirup i grožđani sok, osušiti suvo grožđe ili preraditi u kompot, slatko, džem. Kao sporedni proizvodi pri preradi grožđa javljaju se komina \ vinski talog, iz kojih se mogu dobiti novi proizvodi: ulje, alkohoi, boja, tanin, vinska kiselina, stočna hrana i kompost. I delovi loze koji se u toku odgajivanja skidaju sa stabla, mogu se uspešno koristiti zrela loza kao ogrevni materijal i u drvnoj industriji za proizvodnju iverice, a zeleni lastari kao stočna hrana i za proizvodnju komposta. Proizvodi od vinove loze i osnovni postupci njihovog dobijanja prikazani su na šemi 1.

VINOVA LOZA

↓

rezidba na zeleno
rezidba na zrelo

GROŽĐE STONO
KLJUK
GROŽĐE SUVO

↓

ŠIRA

šira + semenke + pokožica

sterilizacija
alkoholna fermentacija

grožđani sok
koncentrat
komina i talog
presovanje

gaziram sok
marmelada
žele

BELO VINO I OBOJENO VINO

↓

PROIZVODI OD VINA

fermentacija
destilacija

vino penušavo
vino biser
vino slatko
vermut

VINJAK

↓

SPOREDNI PROIZVODI

vinski talog
komina

enotni etar
vitamini i enzimi
alkohol
semenke
pokožica

stočna hrana i kompost
ulje
tanin
vinska kiselina
boja

Šema 1 Proizvodi od vinove loze (orig.)

Hemijski sastav i hranljiva vrednost proizvoda od vinove loze koje čovek koristi kao životne namirnice prvenstveno zavise od hemijskog sastava grožđa i procesa u toku prerade grožđa. Sazrelo grožđe sadrži 16 -35% šećera uglavnom glukoze i fruktoze, 0,5 do 1,4% organskih kiselina vinske, jabučne i limunske, 0,3 do 1,5% azotnih materija proteine i aminokiseline, 0,2 do 0,3% mineralnih materija kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, sumpora, gvožđa, mangana i dr., a takođe: pektinske, taninske, bojene i aromatične materije, pentozane, vitamine i enzime. Pri preradi grožđa dolazi do promena: kvantitativnih (pri ukuvavanju grožđanog soka i sušenja, sadržaj šećera se koncentriše), i kvalitativnih (pri alkoholnoj fermentaciji šećer se transformiše u alkohol i dolazi do sinteze novih materija estara i masnih kiselina). Proizvodi od vinove loze koji se ne koriste kao životne namirnice alkohoi, tanin, ulje, vinska kiselina imaju veliki značaj i primenu u prehrambenoj, hemijskoj i grafičkoj industriji.

Areali rasprostranjenja vinove loze

Današnja rasprostranjenost gajenja vinove loze je neravnomerna. Osnovni činioci koji to uslovljavaju su: stepen ekonomske razvijenosti regiona i prirodni uslovi za uspevanje vinove loze. Tradicija gajenja i potrošnja proizvoda od vinove loze takođe imaju značajan uticaj na obim gajenja vinove loze.

Ekonomski jače razvijeni kontinenti i hemisfere imaju razvijenije vinogradarstvo. Vinova loza se najviše gaji u Evropi, gde su se stekla sva tri napred navedena činioca visoka ekonomska razvijenost, povoljni prirodni uslovi i duga vinogradarska tradicija. Iza Evrope slede Azija, Amerika, Afrika i na poslednjem mestu Okeanija.

Što se tiče prirodnih uslova, vinova loza uspeva u različitim klimatskim zonama i na različitim zemljištima. Ipak, vinova loza ne spada u red kosmopolitskih biljaka; ona je strogo regionalna biljka. Sreće se u zemljama s toplom i suvom klimom, ali isto tako i u zemljama koje imaju relativno hladnu klimu. Na severnoj hemisferi, vinova loza se gaji i na širinama većim od 50° (dolina Rajne), dok na južnoj, zbog relativno uskih kopnenih masiva i u proseku hladnijoj klimi, ne prelazi granicu od 39° [Novi Zeland, Čile). Klimatski uslovi bitno određuju pravac vinogradarske proizvodnje grožđe za proizvodnju vina i sokova, stono grožđe ili suvo grožđe. Klima veoma jako utiče na izbor loznog sortimenta i na način gajenja loze. Intenzitet javljanja i suzbijanje bolesti i štetočina takođe zavisi od klime. U vlažnoj i toploj klimi češće se pojavljuju biljne bolesti, dok je u suvoj klimi jača pojava štetočina na vinovoj lozi.

Najbolje uslove za uspevanje vinova loza nalazi u umerenoj klimatskoj zoni (Mediteran, Južna Afrika, Kalifornija), i u takvim uslovima je vinovu lozu najlakše gajiti. U ovim oblastima moguće je gajiti lozu bez nasiona, nema opasnosti od izmrzavanja, ali je zaštita od bolesti i štetočina veoma delikatna, a javlja se i nedostatak vode u zemljištu i vazduhu česte su suše. Ako se vinovoj lozi putem navodnjavanja obezbedi dovoljno vlage, uz visok nivo agrotehnike ova klimatska zona daje mogućnosti za ostvarivanje veoma intenzivne proizvodnje grožđa. U ovoj zoni se proizvodi veoma kvalitetno stono grožđe i grožđe za sušenje (Turska, Izrael, Grčka, Bugarska, Makedonija, Južna Afrika, Australija, Kalifornija). U ovoj zoni se masovno proizvode vina, ali ona, mada sadrže mnogo alkohola i boje, retko dostižu najviši kvalitet.

Što se više iz središta umerene (optimalne) zone ide prema polutaru ili prema polovima, prirodni uslovi za uspevanje vinove loze su sve nepovoljniji, Međutim, to ne znači da je gajenje vinove loze u tim oblastima manje intenzivno. Zahvaljujući primorskoj (atlantskoj) klimi postoji veoma razvijeno vinogradarstvo u zemljama Srednje i Zapadne Evrope (Nemačka, Švajcarska, Austrija i severni delovi Francuske, Italije i dr.), ali i u zemljama Istočne Evrope (Rusija, Ukrajina, Moldavija, Rumunija, Mađarska, Jugoslavija i severni deo Bugarske), gde je klima kontinentalna s žarkim letima i oštrim zimama, u toku kojih vinova loza može stradati od mrazeva. U svim ovim oblastima i zemljama prvenstveno se gaje vinske sorte, a samo izuzetno u pojedinim lokalitetima i stone sorte. Vina iz ovih oblasti se odlikuju umerenim sadržajem alkohola, ali su veoma harmonična i svrstavaju se u najviši kvalitet.

U vlažnoj tropskoj zoni, vinova loza nema zimskog odmora, tj. neprekidno raste i zbog toga ne može dati kvalitetan plod. Samo na visokim položajima, gde je temperatura niža, vinova loza može prolaziti kroz zimsko mirovanje, i tamo je moguća proizvodnja kvalitetnog grožđa. Uopšte uzev, nadmorske visine igraju veliku ulogu u razmeštaju gajenja vinove loze. U Jugoslaviji se vinova loza najviše sreće na nadmorskim visinama od od 100 do 300 m, u okolini Napulja i u Kaliforniji na 1200, a u Boliviji na 2500 do 3000 m. nadmorske visine.

U celini uzeto, žarki pojas ne pruža povoljne uslove za uspevanje vinove loze. Temperature u ovom pojasu su iznad optimalnih, pa vinova loza ili strada od nedostatka vode i suvih vetrova, kakav je slučaj u pustinjskoj zoni, ili raste u toku cele godine, kakav je slučaj u tipično tropskoj zoni. U prvom slučaju, kada su u pitanju pustinje koje se inače javljaju i van žarkog pojasa (Libija, Iran, Kalifornija, Čile, Južna Afrika), gajenje vinove loze može biti uspešno ako se obezbedi navodnjavanje. U drugom slučaju, kada u uslovima tropske klime vinova loza stalno raste i na njenom stablu se istovremeno nalaze cvasti, cvetovi i plodovi, odgovarajućim postupkom, posebnom rezidbom, moguće je ostvariti 2 do 3 berbe (Indija, Indonezija, Angota), ali je dobijeni plod veoma siromašan u ekstraktu i ne može se koristiti za proizvodnju vina, već samo kao stono grožđe.

Lokacije i obeležja vinogradarskih regiona

Vinogradarski regioni u svetu

Saglasno činjenicama koje uslovljavaju gajenje i širenje vinove loze, njena zastupljenost je različita, kako po kontinentima tako i po pojedinim državama. Uobičajeno je da se vinogradarske zemlje razvrstavaju na izvoznice i uvoznice vinogradarskih proizvoda grožđa i vina, ali ovakva podela nije celishodna, jer su mnoge zemlje u zavisnosti od asortimana vina istovremeno i uvoznice i izvoznice. Na ovom mestu se vinogradarske zemlje, s navođenjem najznačajnijih regiona gajenja vinove loze (Akčurin, 1987; STIVENSON, 1988), svrstavaju prema vinogradarskim površinama (Bulletin de L O.I.V., 1995).

Španija

Ukupna površina pod vinogradima iznosi 1.280.000 ha. Zemlja Pirinejskog poluostrva, uključujući Balearska i Kanarska ostrva, od davnina je poznata kao vinogradarska zemlja. U centralnim delovima zemlje klima je kontinentalna, na severozapadu blago primorska, a u južnim i jugoistočnim oblastima mediteranska. Atmosferske padavine variraju od 300 do 1000 mm. Slabo plodna, često kamenita zemljišta, malo padavina i jaka insolacija uslovljavaju relativno niske prinose grožđa. Najpoznatije vinogradarske oblasti su na istoku i jugu Katalonija, Levant i Andaluzija, ali je i u drugim oblastima vinogradarstvo značajno zastupljeno. Vinske sorte su zastupljene sa 95, a stone sa 5%. Navodnjavanje je dozvoljeno samo za stone sorte. Pretežno je zastupljen klasični sistem gajenja loze nisko stablo bez naslona. Španija je veliki proizvođač različitih vina od običnih suvih i kvalitetnih do prirodno slatkih. Proizvodi i kvalitetno stono i suvo grožđe. Unutar vinogradarskih oblasti ističu se regioni: Rioja i Navara na severu zemlje, gde se proizvode kvalitetna crna vina, i Katalonija na istoku priobalni deo jugozapadno od Barseones proizvodnjom različitih kvalitetnih vina (belih, crnih i penušavih). Po kvalitetu vina manje je poznata oblast Manche u centralnom delu zemlje, gde se proizvode laka bela i crna vina. U oblastima Jerez i Maiaga na krajnjem jugu zemlje proizvode se čuvena prirodno slatka i šeri (Sherry) vina. Značajni vinogradarski rejoni se nalaze još i u provinciji Valencija u gornjem toku reke Duaro, kao i u rejonu Montilia, južno od Cordobe. U celini uzeto, pretežno se gaje lokalne sorte plemenite loze.