U stalnom kontaktu sa kolegama koji izučavaju i rešavaju probleme zaštite voćaka od biljnih bolesti i štetočina na terenu došii smo do zaključka da bi jedna publikacija ove vrste doprinela boljem poznavanju bolesti i štetočina jabuke i kruške i njihovom suzbijanju. Pošto već više godina radimo u ovoj oblasti, osetili smo potrebu i obavezu da neka naša saznanja i iskustva prenesemo praksi. Za neke specifične i aktuelne probleme konsultovali smo dosta stručnjaka koji su nam dali više korisnih obaveštenja. To su u prvom redu dr Marko Injac, dr Vasa Grbić, inž. Kata Dulić, dr Stevan Jasnić i mr Voja Janjić, na čemu im ovom prilikom zahvaljujemo.

Inž. Gustav Matis je svojim fotografijama i dijapozitivima, koje nam je stavio na raspolaganje, doprineo da knjiga bude bogato ilustrovana, na čemu mu posebno zahvaljujemo.

Takođe zahvaljujemo prof. dr Aleksandru Stankoviću, koji je napisao recenziju, kao i IRO „Nolit“, izdavaču ove knjige.

Dr Đorđe Vovodić
Dr Stojan Vrabl

Sadržaj

Predgovor
Uvod
Bolesti

NEPARAZITARNA OBOLJENJA

Rđavost pokožice plodova
Gorke pege
Jonatanove i lenticelne pege
Hloroze i nekroze
Nedostatak gvožđa
Nedostatak cinka
Nedostatak bora

VIROZE I MIKOPLAZME

Viroze
Mikoplazme
Mozaik jabuke
Pljosnatost grana jabuke
Proliferacija jabuke
Virus hlorotične pegavosti lista
Gumasto drvo jabuke
Jamičavost stabla jabuke
Propadanje kruške
Otvrdnjavanje plodova kruške
Prstenasti mozaik kruške
Virus žutila nerava kruške

BAKTERIOZE

Rak korena
Bakterijalna plamenjača
Bakteriozno sušenje cveta i grana kruške

MIKOZE

Gljive — Fungi
Čađava krastavost jabuke
Pepelnica jabuke
Crni rak jabuke
Rak na stablu i granama jabuke
Trulež vrata korena jabuke
Trulež plodova jabuke i kruške — Monilija
Gorka trulež plodova
Čađava krastavost kruške
Rđa kruške
Lisna pegavost kruške
Štetočine

INSEKTI

Leptiri
Vrste koje oštećuju plodove
Jabukin smotavac
Kruškin smotavac
Smotavac pokožice plodova
Smotavci voćnih pupoljaka
Vrste koje oštećuju lišće
Jabukin moljac

Lisni mineri
Miner okruglih mina
Miner mramornih mina
Miner belih mina
Patuljasti miner
Miner zmijolikih mina
Gusenice — uzročnici golobrsta
Kukavičja suza
Gubar
Žutotrba
Glogovac
Mali i veliki mrazovac

Dudovac
Drvesnica ili beli drvotočac
Vrbotočac ili crveni drvotočac
Jabukin staklokrilac
Tvrdokrilci
Vrste koje oštećuju cvetove i cvetne pupoljke
Jabukin cvetojed
Kruškin cvetojed
Rutava buba
Vrste koje oštećuju cvetne pupoljke i plodove
Jabukin svrdlaš
Mali jabučni svrdlaš
Vrste koje oštećuju lišće

Listojedi
Obični gundelj
Vrste koje oštećuju stablo i grane
Mali voćni potkornjak
Voćni sipac
Kruškin prstenar
Opnokrilci
Jabukina osa
Kruškina osa
Kruškina lisna osa
Trešnjina lisna osa
Kruškina osa srčikarica

Jednakokrilci
Lisne vaši na jabuci
Jabukina zelena lisna vaš
Jabukina brašnjava lisna vaš
Jabukina lisna vaš crvenih gala
Lisne vaši na krušci
Kruškina brašnjava lisna vaš
Kruškina smeđa vaš
Kruškina crna vaš
Krvava vaš
Štitaste vaši
Kaliforniska štitasta vaš
Školjkasta štitasta vaš
Zapetasta štitasta vaš
Crvena kruškina štitasta vaš

Lisne buve
Jabukina lisna buva
Obična kruškina buva
Velika kruškina buva
Mala kruškina buva
Stenice
Kruškina stenica
Dvokrilci
Kruškina plodomorka
Kruškina lisna galica
Pregljevi ili grinje
Crveni voćni pregalj ili voćni crveni pauk
Kruškina grinja

ŠTETNI GLODARI

Poljska voluharica
Vodena voluharica
Divlji zec

SUZBIJANJE BILJNIH BOLESTI I ŠTETOČINA

Agrotehničke mere
Biološke mere
Integrisana i usmerena zaštita
Hemijske mere
Načini primene hemijskih sredstava
Pregled pesticida

FUNGICIDI

Fungicidi na bazi bakra
Fungicidi na bazi sumpora
Fungicidi na bazi organskih jedinjenja
Sistemični fungicidi

INSEKTICIDI

Podela insekticida
Hlorovani ugljevodonici
Organski fosforni insekticidi
Karbamati
Sintetski piretroidi
Insekticidi koji ometaju razvoj insekata
Biološki insekticidi
Insekticidi za zimsko i kasno zimsko prskanje
Akaricidi
Rodenticidi
Mešanje pesticida
Otrovnost pesticida za čoveka i životinje

TABELARNI PREGLED PESTICIDA

Pregled fungicida
Pregled insekticida
Insekticidi za zimsko prskanje
Pregled akaricida
Pregled rodenticida
Literatura
Registar
Latinski i engleski nazivi oboljenja
Latinski nazivi štetočina

Sadržaj

Uvod

Jabuka i kruška u intenzivnom voćarstvu su glavne voćarske kulture ne samo kod nas nego u čitavoj Evropi. Za poslednjih dvadeset godina ove dve voćne vrste, kao intenzivni zasadi, proširili su se kod nas na relativno velike površine sa visokom proizvodnjom. Prema najnovijim podacima, površine pod intenzivnim zasadima jabuke u Jugoslaviji iznose oko 13.500 jabuke i kruške oko 3.500 hektara, sa tendencijom daljeg širenja. Procenjuje se da je u 1982. godini sa ovih površina proizvedeno oko 65.000 vagona voća, što predstavlja značajnu proizvodnju.

Ovako velika proizvodnja pokazala je da na tržištu mogu da se prodaju samo kvalitetni i zdravi plodovi i da je prošlo vreme kada je tržište absorbovalo svaku robu.

Za dobar kvalitet prvi je uslov da su plodovi zdravi, odnosno da nisu oštećeni raznim oboljenjima i delovanjem štetočina.

Savremena intenzivna proizvodnja voća zaht’eva i intenzivnu zaštitu. Zbog toga mnogi proizvođači voća, da ne bi ,,rizikovali“, vrše prekobrojna prskanja, nepotrebno troše hemijska sredstva i ulažu rad, a i pored toga ne dobijaju odgovarajući efekat.

Da bi stručna javnost stekla uvid u najvažnije bolesti i štetočine jabuke i kruške i njihovo racionalno suzbijanje, pokušali smo da obradimo samo one ekonomski važnije bolesti, za koje postoje i određene mere suzbijanja. Zbog ograničenog prostora nismo mogli da obradimo manje značajne bolesti i štetočine; i oni u određenim uslovima mogu da nanesu štete, iako se retko javljaju. Većim brojem fotografija u boji, na kojima su prikazani karakteristični simptomi, omogućili smo lakše raspoznavanje i determinaciju bolesti i štetočina.

U opštem delu dali smo pregled savremenih hemijskih sredstava-pesticida koji se kod nas primenjuju u zaštiti jabuke i kruške. Prikazane su osnovne pesticidne osobine pojedinih preparata. njihova otrovnost i karence (poslednji rokovi primene). Pored toga, data su najvažnija uputstva za rukovanje pesticidima i njihovu upotrebu, a opisane su i štete koje mogu nastati usled nestručne primene.

Okvirni program zaštite jabuke i kruške nismo prikazali iz više razloga. Prvo, ovakvi programi su već objavljeni u dosta publikacija (objavili su ih proizvođači pesticida) i drugo, ovi programi mogu biti samo orijentacioni, jer svaka godina u zaštiti, i pored stalnih problema, ima i svoje specifičnosti. Pored toga, Svaki voćarski rejon ima svoje lokalne osobenosti zaštite, koje ne mogu biti obuhvaćene standardnim programom.

Zbog toga smatramo da u svakom voćarskom rejonu, ponekad i u svakom voćnjaku, samo stručna služba na !icu mesta može davati, uputstva i savete za suzbijanje bolesti i štetočina. Ove savete treba da prihvate svi proizvođači, kako na društvenom tako i na privatnom sektoru.

Nadamo se da će ova publikacija doprineti svim zainteresovanim stručnjacima i proizvođačima da se upoznaju sa dosta složenom problematikom zaštite jabuke i kruške i da racionalnim i ekonomičnim suzbijanjem bolesti i štetočina doprinesu povećanju prinosa i kvaliteta ovog voća.

Neparazitarna oboljenja

Neparazitarnim oboljenjima smatraju se ona oboljenja na biljkama koja prouzrokuju razni spoljni faktori koji nisu u vezi sa parazitnim mikroorganizmima.

Tako na voćkama neparazitarna oboljenja mogu da prouzrokuju razni temperaturni ekscesi (niske i visoke temperature), kao i atmosferske nepogode, najčešće grad. Tipičan primer uticaja niskih temperatura je stvaranje prstena rđaste prevlake na plodovima kruške i jabuke ili ,,potklobučenost“ epiderma lista. Ožegotine na plodovima i lišću jabuke i kruške su dosta česta pojava, naročito na nekim sortama.

Razne vrste fitotoksičnih oštećenja na voćkama mogu nastati usled ,,zagađenosti“ vazduha raznim otrovnim gasovima koje ispuštaju fabrike. U našim zasadima susrećemo se sa oštećenjima na voćkama koja nastaju usled nepravilne primene pesticida, a naročito herbicida (sl. 1).

Sve su ovo oštećenja o kojima bi trebalo više i detaljnije govoriti, ali to bi zahtevalo posebno poglavlje.

Oboljenja koja nastaju u ishrani jabuke i kruške usled nedostatka makroelemenata i mikroelemenata zahtevaju više prostora. Mi smo se ograničili samo na oboljenja sa kojima se najčešće susrećemo i za koja postoje rešenja.

Poseban problem su fiziološka oboljenja plodova jabuke i kruške koja nastaju u voćnjaku pre ili posle berbe, a pre unošenja u skladište. Od ovih oboljenja izdvojili smo samo najvažnija.

Oboljenja koja nastaju prilikom čuvanja plodova u hladnjačama nisu obrađena, pošto pripadaju drugoj problematici koja je vezana za tehnologiju berbe i čuvanja voća.

Rđavost pokožice plodova

Opis i tok bolesti

Na nekim sortama jabuke, a naročito na zlatnom delišesu, na pokožici ploda stvara se rđasta prevlaka plutastog tkiva. Ova prevlaka može da zahvati čitav plod, ali je najčešće delimično raspoređena po plodu, kao mrežasta navlaka, s tim što je najizraženija na delu ploda suženom prema čašici. Rđasta prevlaka u vidu prstena takođe se pojavljuje na plodovima jabuke i kruške kao posledica mraza i niskih temperatura u proleće (sl. 2).

Uzroci pojave rđavosti pokožice još nisu dovoljno razjašnjeni; smatra se da ih prouzrokuje više faktora.

Jedan od glavnih uzroka su nepovoljni meteorološki činioci u periodu od četiri do šest nedelja posle cvetanja jabuke. Niske temperature u to vreme, najčešće ispod 4°C, izazivaju poremećaje u ishrani tek formiranih plodova. Smatra se da mrazevi hladne noći i temperaturna kolebanja izazivaju oštećenja na sprovodnim sudovnim snopićima, te dolazi do poremećaja u ishrani. Osetljiva pokožica ploda zbog toga izumire i stvaraju se plutaste ćelije. Pored niskih temperatura, na stvaranje rđastih prevlaka utiče i vlaga. U vlažnim lokalitetima, najčešće slabo provetrenim dolinama, na zemljištima, zasićenim vodom, zapažena je jača pojava rđastih prevlaka. Plodovi u donjem i unutrašnjem delu krune, gde je veća vlaga, više su izloženi stvaranju ovih prevlaka.

Prskanje raznim pesticidima takođe može da izazove stvaranje rđastih prevlaka na pokožici ploda (sl. 3).

U primeni pesticida odlučujuću ulogu imaju dva faktora: vreme primene i formulacija pesticida.

Postoje faze u razviću ploda kada je vrio osetljiv na pesticide. To je period od zametanja ploda pa do njegovog porasta veličine 2 3 cm u prečniku.

Što se tiče formulacije pesticida, najopasnije su one u vidu emulzija. Poznato je da neki rastvarači, emulgatori i aditivi, mogu da izazovu oštećenja na pokožici ploda, što se manifestuje u vidu rđastih prevlaka (sl. 4). Ovaj problem naročito dolazi do izražaja ako se meša više preparata.

Na nekim sortama jabuke rđaste prevlake na plodu može da izazove i kasni napad pepelnice, kao što je slučaj na sorti jonatan.

Poznato je da i neke viroze prouzrokuju stvaranje rđastih prevlaka.

Suzbijanje bolesti

Pošto rđavost pokožice plodova izazivaju razni faktori, ovo oboljenje se teško suzbija.

Preventivne mere koje bi trebalo preduzeti pri podizanju voćnjaka bile bi sledeće: izbor lokaliteta sa što boljim provetravanjem, izbor sorata koje su manje podložne oboljenju i sistem uzgoja gde je uzeto u obzir smanjivanje uzroka koji doprinose pojavi oboljenja. Direktne mere za suzbijanje ove bolesti daju samo delimične rezultate. Te mere se sastoje u prskanju preparatima koji smanjuju stvaranje rđastih prevlaka (Antirost i slični), ili smešom kaolina, boraksa i močivog sumpora. Ova mešavina upotrebljava se za prskanje odmah posle cvetanja, i to pet do šest puta u intervalima od osam do deset dana.

Gorke pege (Bitter pit)

Ovo obojenje se ne javlja svake godine u istom intenzitetu i ograničeno je samo na pojedine lokalitete. Na nekim sortama jabuke može ozbiljno da ugrozi kvalitet plodova i smanji njihovu tržišnu vrednost. Takvi plodovi nisu za skladištenje, stajanjem počinju da trule i dobijaju karakterističan gorak ukus.

Opis i tok bolesti

Gorke pege se najčešće javljaju na sortama jabuka iz grupe delišes. Prvi simptomi zapažaju se na plodovima u toku leta, dok je plod još zelen. To su manje, tamnozelene pege, malo ugnute. Sa porastom plodova pege postaju sve vidljivije, da bi do botaničke zrelosti postale jako uočljive. Pege su najviše koncentrisane na delu ploda suženom prema čašici. Sazrevanjem ploda pege dobijaju sve tamniju boju, da bi u tehnološkoj zrelosti postale smeđe boje. Ispod površine pege počinje proces trulenja, a ukus jabuka postaje gorak. Primećeno je da češće obolevaju krupniji plodovi nego sitni. Isto tako, pojava ove bolesti je izražena na mlađim zasadima, naročito u prvim godinama rodnosti. U godinama u kojima je izražena nagla smena sušnog i kišnog perioda češća je pojava ovog oboljenja (sl. 5).

Prema nekim autorima, neposredni prouzrokovač ovog oboljenja je neizbalansiranost količina kalcijuma u lišću i plodovima jabuke. Obolela stabla u lišću imaju manje kalcijuma nego zdrava.

Suzbijanje bolesti

Polazeći od saznanja da voćka pati od nedostatka kalcijuma, razrađene su i mere za suzbijanje ovog oboljenja. Ove mere su preventivno prskanje voćnjaka u kojima se oboljenje najčešće javlja. Za prskanje se preporučuje kalcijum-hlorid (CaCl2) ili kalcijum-nitrat [Ca(N03)2] u koncentracijama od 0,50 do 0,75%. Prskanje treba početi polovinom juna i nastaviti u intervalima od 15 dana. Mi smo sa pet prskanja dobili zadovoljavajuće rezultate. Najbolje je prskanje izvoditi posebno, ne kombinovati ga sa pesticidima, pošto neke kombinacije mogu izazvati fitotoksičnost.

Jonatanove i lenticelne pege (Jonathan, lenticels spot)

Jonatanove pege prouzrokuje fiziološko oboljenje čija priroda još nije dovoljno poznata. Najviše je napadnuta sorta jonatan, a zatim hibridi i mutanti nastali od jonatana. Lenticelne pege su vrlo slične jonatanovim. Ne javljaju se svake godine i nisu ograničene samo na pomenutu sortu.

Opis i tok bolesti

Jonatanove pege javljaju se u doba tehnološke zrelosti plodova. U početku su pege manje, tamnosmeđe boje i okrugle. Kasnije, ako se zakasni sa berbom, pege se proširuju i spajaju (sl. 6). Vrlo slično ovim pegama na jonatanu pojavljuju se i lenticelne pege. Za njih je karakteristično da se javljaju nešto ranije nego jonatanove pege, zatim da se razvijaju iz lenticele koncentrično, dok jonatanove pege nemaju veze sa lenticelama. Obolele lenticele služe kao otvor za infekcije raznim patogenim gljivicama, dok kod jonatanovih pega to nije slučaj (sl. 7).

Suzbijanje bolesti

Postoje mogućnosti za suzbijanje jonatanovih i lenticelnih pega. To je u prvom redu berba plodova u, određenom i što kraćem roku. Brz transport plodova u hladnjaču i čuvanje u CA (kontrolisanoj atmosferi) smanjuje pojavu jonatanovih pega a takođe sprečava i širenje lenticelnih pega.

Hloroze i nekroze

Nedostatak gvožđa

Hlorozu kod jabuke i kruške najčešće prouzrokuje nedostatak fiziološki aktivnog gvožđa. Do nedostatka gvožđa dolazi na alkalnim, u kreču i glini bogatim zemljištima. Ponekad dolazi do hloroze i na kiselim zemljištima, ako sadrže veću količinu teških metala čiji joni onemogućuju upijanje gvožđa. Voćke obolele od hloroze imaju slab porast, zbog smanjene asimilacije i slabog formiranja pupoljaka, što se na kraju odražava i u smanjenju prinosa. Kod jake hloroze može doći čak i do sušenja voćaka.

Opis bolesti

Usled nedostatka gvožđa, hloroza se najranije manifestuje na mladom lišću. Na početku pojave hloroze najmlađi listovi dobijaju svetložutu do žutozelenu boju, da bi kasnije primili limun-žutu, pa čak i belu boju (sl. 8). Ukoliko su listovi mlađi, utoliko je na njima hloroza jače izražena, za razliku od hloroze izazvane nedostatkom mangana kada je na starijem lišću hloroza jače izražena. Pri slabijoj hlorozi listovi ne opadaju, dok kod jake hloroze u toku leta dolazi do opadanja listova (defolijacija). Kruška je naročito osetljiva na hlorozu ako je kalemljena na dunji bez posrednika.

Suzbijanje bolesti

U lečenju hloroze mogu se sa većim ili manjim uspehom primeniti različita jedinjenja gvožđa. Unošenje soli gvožđa, fericitrata ili ferisulfata direktno u stablo voćke, ili u zemljište oko stabla, dalo je slabe rezultate. U novije vreme postignuti su bolji rezultati u lečenju hloroze primenom helata. To su kompleksna jedinjenja metala (Fe, Zn, Mn) sa organskim molekulima. Ova jedinjenja su rastvorljiva u vodi, a primenjuju se preko zemljišta i folijarno. U slučaju kada se primenjuje preko korena. određena količina helata (prema uputstvu proizvođača) unosi se u zemljište oko voćke, i to u vreme intenzivnog porasta. Folijama primena takođe je efikasna i izvodi se prskanjem rastvorom helata u vodi. Prskanje se izvodi 3 do 4 puta u razmacima od 7 do 10 dana. Može da se kombinuje i sa pesticidima, ali uz predostrožnost da nisu alkalne reakcije ili bakarna sredstva. Jedini nedostatak lečenja biljaka helatima jeste što su oni vrlo skupi, zahtevaju velika ulaganja na plantažama, a efekat lečenja traje samo do tri godine.

Radi toga je najbolje preduzeti preventivne mere da ne dođe do hloroze, a to su:

• Pri zasnivanju voćnjaka paziti na izbor zemljišta. Obavezno izvršiti pedološka i agrohemijska ispitivanja, da bi se utvrdilo da li je zemljište pogodno za sadnju određenih voćnih kultura.
• Pri upotrebi mineralnih đubriva koristiti fiziološki kisela đubriva sa tačnim odnosom fosfornih i kalijumovih komponenti. U primeni azotnih đubriva treba koristiti đubriva u amonijačnom obliku i u obliku karbamida.
• Organska đubriva, stajnjak, koristiti češće u manjim količinama.
• U slučaju navodnjavanja potrebno je ispitati kvalitet vode.

Nedostatak cinka

Nedostatak cinka kod jabuke i kruške manifestuje se na zemljištu sa jako kiselom ili jako alkalnom reakcijom. Ovakva zemljišta imaju visok sadržaj fosforne kiseline, koja vezuje cink i čini ga nepristupačnim za biljku.

Pojedine sorte jabuke i kruške različito reaguju na nedostatak cinka. Od jabuka najosetljiviji je zlatni delišes, a od krušaka paskrasan.

Opis bolesti

Čim otpadne list jasno se uočavaju kratki uspravni mladari, koji su zakržljali, sa kratkim internodijama. U proleće, kada vegetacija krene, listovi se ne razvijaju normalno, nego ostaju mali, zakržljali i hlorotični. To je tzv. „sitnolisnost“ karakteristična za veći stepen oboljenja (sl. 9). U tom slučaju sa razvojem vegetacije mladari formiraju oblik rozete ili su gusto zbijeni kao „veštičine metle“. Opadanje listova nastupa prevremeno. Plodovi su sitni, ispucali i deformisani. Grane se suše i brzo stare.

Postoji i lakši vid oboljenja, sa manje izraženim simptomima. List je tada normalne veličine, malo izdužen, a po rubu talasast. Na listu se primećuju žute oaze na zelenom polju. Čitav mladar je svetlozelene boje i jasno se uočava u odnosu na normalne mladare.

Suzbijanje bolesti

U lečenju ovog oboljenja najefikasnije su se pokazale hemijske mere, i to prskanje obolelih voćaka solima cinka. Unošenje ove soli u zemljište pokazalo se manje efikasnim. Prskanje voćaka vrši se za vreme zimskog odmora, ali nešto pre kretanja vegetacije, rastvorom 5% cinksulfata. Ovaj tretman treba izvesti pre prskanja mineralnim uljima, jer ona sprečavaju usvajanje cinka preko kore.

Pored ovog prskanja, mogu se obaviti jedno do dva prskanja za vreme vegetacije, i to 1% cink-sulfatom kome se radi neutralizacije dodaje gašeni kreč. Ova prskanja najbolje je izvesti neposredno posle cvetanja. Postoji mogućnost da i pored slabih doza može doći do manje pojave fitotoksičnosti. Prskanje fungicidima na bazi cineba utiče na smanjenje ovog oboljenja.

Nedostatak bora

Opis i tok bolesti

Nedostatak bora najčešće se javlja na jabuci. Simptomi su uočljivi na letorastima i plodovima. U proleće, kada krene vegetacija, primećuje se da se mnogi pupoljci ne razvijaju nego ostaju zatvoreni. Na letorastima koji prolistaju od juna meseca pri vrhu letorasta počinje sušenje listova koji dobijaju svetlosmeđu boju. Pored glavnog letorasta koji je izgubio svoju funkciju izbijaju nove zakržljale grančice obrazujući ,,metlu“. Ova pojava je izražena samo ako je jak nedostatak bora. Na obolelim stablima cvetanje je obilno, ali je oplođavanje slabo.

Na plodovima, kada dostignu veličinu oraha, stvaraju se ulegnuća staklasto-zelene boje. Sa porastom ploda nastaju ljubičasto-smeđe nekrotične pege oštro ograničene. Na pokožici nastaje oplutnjavanje i pucanje tkiva (sl. 10). Plodovi su nenormalnog oblika i u ekstremnim slučajevima potpuno deformisani (sk 11). Kada se plod raseče primećuju se nekroze u vidu unutarnjeg oplutnjavanja. U takvim plodovima semene lože nenormalno su formirane (sl. 12).

Postoje i drugi lakši simptomi nedostatka bora i kad su plodovi normalni. Tek pred berbu pokožica ploda postaje hrapava, a na preseku ploda između semenih loža pojavljuju se smeđe nekroze tkiva.

Nedostatak bora ima više uzroka. Pri jakim i čestim kišama na lakim i peskovitim zemljištima nastaje ispiranje borata. Kod težih zemljišta ovo je manje prisutno. U sušnim godinama može da se pojavi nedostatak bora, jer se usled nedostatka vode jedinjenja bora ne rastvaraju i voćka ne može da ih upije. Sa porastom alkaliteta zemljišta, bor se izdvaja u teško pristupačan oblik za biljku.

Suzbijanje bolesti

Ako je relativno manji nedostatak bora zatravnjivanje voćnjaka ili sejanje zelenišnog đubriva može popraviti ovaj nedostatak. Treba izbegavati primenu veštačkih đubriva sa sadržajem kalcijuma. Pri većem nedostatku bora unošenje istog u vidu borne kiseline ili boraksa, sa kombinovanim đubrivima, je trajna mera. Doziranje se vrši prema vrsti đubriva, prema količini bora u zemljištu i starosti voćaka. Može se izvršiti đubrenje boraksom i oko stabla voćke. U tom slučaju na 1 m2 zemljišta unosi se 10 grama boraksa.

U slučaju folijarnog prihranjivanja, kada se dobija brži efekat, preporučuje se prskanje rastvorom borne kiseline u koncentraciji od 0,15 do 0,20%. Prskanje treba obaviti tri puta. Prvo pre cvetanja, a ostala dva posle cvetanja u razmaku od 10 dana. Folijarno prihranjivanje deluje prolazno i ne može zameniti zemljišno đubrenje.