U toku svog radnog veka radio sam kao fitopatolog na više poljoprivrednih kultura, ali sam najviše vremena radio na zaštiti hmelja, oko 30 godina, a na suncokretu skoro 40 godina. Na ove dve poljoprivredne kulture obrađivao sam uvek aktuelne fitopatološke probleme. Neki od ovih problema prvi put su obrađivani u našoj zemlji i imali su značaj za proizvodnju i u drugim zemljama.

Na obe ove kulture radio sam intenzivno i obradio sam dosta aktuelnih problema, pa sam na osnovu dobijenih rezultata objavio više štampanih naučnih i stručnih radova iz oblasti biljne patologije. Neki od ovih radova bili su tesno povezani sa selekcijom, što se naročito odnosi na ocenu raznih genotipova, za obe kulture, prema njihovim ekonomski najznačajnijim prouzrokovačima raznih bolesti.

Danas i suncokret i hmelj imaju hibride i sorte koje su otporne prema Pl. halstedii, Pucc. helianthi, Phomopsis helianthi i Ps. humuli. Obe kulture imaju i dobro razrađenu zaštitu i danas se mogu gajiti bez velikog rizika. Ovo je organizovano na bazi sopstvenih rezultata ispitivanja, o čemu najbolje svedoče objavljeni originalni radovi.

Na početku moga rada na suncokretu, susretao sam se sa više novih fitopatoloških problema, koji su bili prvi put otkriveni u Jugoslaviji, a kasnije su postali problem proizvodnje ove kulture i u drugim zemljama. Tako na primer, moj prvi rad odnosi se na pojavu Sclerotium bataticola na suncokretu, zatim Alternaria helianthi, Phoma oleracea var. hehlianthi-tuberosi, Phomopsis helianthi, Alternaria helianthinficiens, Alternaria helianthicola, Verticillium lateritium i u poslednja dva rada na pojavu Phytophthora drechsleri i Sclerotium rolfsii.

O svim ovim parazitnim gljivama pisali smo kada se u našoj zemlji i u drugim zemljama koje gaje suncokret znalo vrlo malo ili čak ništa. To mi je predstavljalo veliku poteškoću u radu. Sama determinacija jedne nove gljive traje 1-5 godina. Međutim, uz permanentni i sistematični rad, predstavljalo mi je veliko zadovoljstvo da otkrivam uvek nešto novo i da radim na njegovom rešavanju. Suncokret je takva kultura koja je pružala široko polje rada i potvrđivanja svakom stručnjaku, pa i meni.

U proizvodnji suncokreta svaki neuspeh najčešće se pripisuje nekom abiotičkom faktoru, kao što su klimatski faktori i dr., a što je najčešće, sasvim pogrešno a naročito u regionu umerene klime. Bolesti su glavni faktor smanjenja prinosa suncokreta i ukoliko se to na vreme shvati pre će se započeti sa njihovim rešavanjem.

U svom dugogodišnjem radu video sam više epifitocija raznih bolesti koje su ostavile pravu pustoš na poljima zasejanim suncokretom. Sećam se, na početku moga rada, krajem pedesetih godina, epifitocije uvelosti na suncokretu u Jugoslaviji, koju je izazvala Sc. bataticola. Ona je prouzrokovala masovnu uvelost biljaka i smanjila je prinos suncokreta 50-60% (Aćimović, 1962).

Posle uvoza ruskih visokoprinosnih i uljanih sorata VNIIMK i Peredovik i nakon njihovog uvođenja u proizvodnju, početkom šezdesetih godina, došlo je do pojave pravih epifitocija jedne nove gljive Al. helianthi, koja u toku jula i avgusta posuši prvo lišće, zatim biljke, što je uticalo na smanjenje prinosa „više od 50% (Aćimović, 1969.a,b).

Najsvežija sećanja odnose se na kraj sedamdesetih i početak osamdesetih, kada je došlo do epifitocije Phomopsis helianthi, kada su prinosi suncokreta smanjeni 50%, pa i 100%. Pojavu ovih epifitocija i njihov značaj za proizvodnju suncokreta, uz rad na njihovom rešavanju, opisali smo u mnogim naučnim radovima (Aćimović, Štraser 1982a, 1982b; Aćimović, 1983, 1984, 1985).

Rad na suncokretu bio je ispunjen sa puno uspeha i neuspeha. Suncokret je korisna poljoprivredna kultura, ali je on sigurno i najlepša kultura koja se gaji u našoj zemlji, naročito u vreme cvetanja, kada se zažute polja, kad daje bogat rod sa svetlo žutim uljem. Međutim, najteže je proizvođaču i stručnjaku kada posle cvetanja dođe do naglog sušenja i propadanja biljaka, kada glave suncokreta postaju sitne, kada su dobijeni prinosi zrna i ulja mali. U ovim slučajevima važi narodna izreka: „Ni lepšeg mladića ni ružnijeg starca“.

U prvoj našoj knjizi „Prouzrokovači bolesti suncokreta i njihovo suzbijanje, 1983., dati su osnovni elementi o najvažnijim bolestima suncokreta. U ovoj knjizi dali smo detaljno sve o bolestima, kao faktom proizvodnje koji će. nadam se, korisno poslužiti stručnjacima koji se interesuju za proizvodnju i unapređenje ove kulture. Ukoliko ova naša želja bude i delimično ostvarena, bićemo srećni i zadovoljni, jer to će ujedno biti i potvrda da je naš četrdesetogodišnji rad na ovoj kulturi bio koristan.

Novi Sad. 1. marta 1995. godine

Dr Milivoje Aćimović

Sadržaj

PREDGOVOR
UVO

I MIKOZE

PLAMENJAČE
Plamenjača
Crna trulež stabla
Pepelnica
Rđa
Bocina rđa
Bela rđa
Mrkocrna pegavost
Mrke pegavost lišća i stabla
Koncentrična mrka pegavost
Mrkocrvena pegavost
Sitno mrka pegavost
Ovalna mrkočađasta pegavost
Mrka pegavost lista i stabla
Nekrotična pegavost kotiledona
Cerkosporozna pegavost
Mrka pegavost lista
Crna pegavost
Svetlomrke i tamnomrke pege lista
Crna pegavost lista
Mrkosiva pegavost stabla
Mrka pegavost lišća i stabla
Mrka poligonalna pegavost
Manje poznati prouzrokovači pegavosti
Verticiliozna uvelost
Žutilo suncokreta
Fuzarioze suncokreta
Bela trulež
Bazalna bela trulež stabla
Siva trulež
Pepeljasta ili čađasta trulež korena i stabla
Bazalna trulež stabla
Trulež korena
Suva trulež

II BAKTERIOZE

Rak suncokreta
Bakteriozna divlja vatra
Bakteriozna mrka pegavost
Vršna hloroza i pegavost lista
Bakteriozna pegavost suncokreta
Bakterijsko sušenje lišća
Bakterijska uvelost
Bakterijska vlažna trulež

III VIROZE

Mozaik suncokreta
Žuti zvezdasti mozaik (Aster Yellow)
Žuta pegavost i lisna naboranost
Muška virozna sterilnost

IV MIKOPLAZMA

Mikoplazma suncokreta
Phillody

V PARAZITNE CVETNICE

Volovod, vodnjača, čuma
Vilina kosica

INDEX AUTORA

INDEX

BILJNE VRSTE
PARAZITNE GLJIVE
SUPERPARAZITI
BAKTERIJE
PARAZITNE CVETNICE
Kratak rezime na ruskom i engleskom
Biografija autora
Spisak objavljenih naučnih radova, stručnih radova i knjiga

Uvod

Prema podacima o gajenju suncokreta u svetu, iz 1988. godine , on se gaji na svim kontinentima, u 52 zemlje, na površini od 15.458.000 ha. Gaji se u Africi u 15 zemalja na 830.000 ha, u Severnoj i Centralnoj Americi u 3 zemlje na 790.000 ha, u Južnoj Americi u 6 zemalja na 2.233.000 ha, u Aziji u 13 zemalja (bez zemalja bivšeg SSSR) na 3.705.000 ha, u Evropi u 12 zemalja (bez zemalja bivšeg SSSR) na 3.456.000 ha, u Australiji na 171.000 ha i teritoriji bivšeg SSSR 4.270.000 ha. Od ukupno zasejanih površina pod suncokretom, najveće površine su u bivšem SSSR 27.64%, zatim u Aziji 23.97%, Evropi 22.36%, Južnoj Americi 14.14%, Africi 5.37%, Severnoj i Centralnoj Americi 5.11% i Australiji 1.11%. Međutim, što se tiče proizvodnje, Evropa je na prvom mestu sa 31.90%, zatim slede: SSSR 29.60%, Azija 15.69%, Južna Amerika 14.70%, Severna i Centralna Amerika 3.87%, Afrika 3.34% i Australija 0.58%
U tehnološkom procesu proizvodnje suncokreta mnogi faktori imaju značajnu ulogu, kao na primer: izbor genotipa (sorte i hibrida) za gajenje, parcele, tipa zemljišta, regiona gajenja sa svojim ekološkim uslovima, primenjena agrotehnika i pojava bolesti.

Ukoliko su ovi faktori povoljni za gajenje suncokreta, utoliko je njegov prinos veći i kvalitetniji, a proizvodnja rentabilnija. Nasuprot tome, ukoliko neki od ovih uslova nisu povoljni za gajenje suncokreta, posledica su niži prinosi, lošiji kvalitet semena, a rentabilnost gajenja ove kulture je slabija.

Na mnoge od ovih faktora čovek može, manje ili više, uticati. Na neke od faktora njegov uticaj je ograničen, a to se pre svega odnosi na klimatske i ekološke faktore i pojavu bolesti.

Ovom prilikom pokušaćemo da ukratko iznesemo uticaj ovih faktora na prinos suncokreta, sa posebnim osvrtom na pojavu bolesti i njihov uticaj na prinos.

Prema podacima iz literature, suncokret napada više od 40 raznih prouzrokovača bolesti, ali je njihov broj i značaj za proizvodnju različit.

Sackston (1978) navodi da u 14 zemalja koje gaje suncokret je ustanovljen različit broj bolesti sa različitim značajem za njegovu proizvodnju. Tako na primer, u Bugarskoj, navodi šest bolesti od kojih su tri bile značajne za proizvodnju suncokreta; u Egiptu 18 bolesti, od kojih su samo 3 bile značajne; u Francuskoj od 10 značajne su bile 4; u Mađarskoj 9, u bivšem SSSR 14, ali se ne navodi njihov značaj; u Poljskoj 4, a jedna je značajna; u Italiji 3 bez većeg značaja; u Rumuniji 8 od kojih su dve značajne; u Španiji 10, a dve su značajne; u Turskoj 10, a dve su značajne; u Iranu 6, a tri su značajne i u Tunisu 5, a tri su značajne.

Aćimović (1984) je zabeležio ukupno 35 raznih prouzrokovača bolesti suncokreta u 10 evropskih zemalja: u Bugarskoj 8, Francuskoj 9, Mađarskoj 13, Italiji 11, Poljskoj 9, Portugaliji 11, Rumuniji 19, Španiji 14, Turskoj 10 i u Jugoslaviji 25; u vanevropskim zemljama, u SAD 16 i u Australiji 24.

Prema istom autoru (Aćimović, 1988), u osam evropskih zemalja na suncokretu se pojavilo ukupno 37 prouzrokovača bolesti: u Bugarskoj 13, Francuskoj 7, Mađarskoj 10, Italiji 6, Portugaliji 11, Rumuniji 15, Turskoj 12 i Jugoslaviji 22, dok u nekim vanevropskim zemljama: Pakistanu 14, Argentini 11 i u Australiji 13.

U svim ovim zemljama, bolesti su različito uticale na prinos suncokreta, od slabog, srednjeg, do vrlo jakog uticaja. Na veliku sreću, najveći broj ovih prouzrokovača raznih bolesti imao je mali ili srednji uticaj na smanjenje prinosa, ali ih je bilo i takvih koje su jako uticale na smanjenje prinosa suncokreta.

U svakoj zemlji postoji bar jedan parazit koji svake godine jako napadne suncokret i utiče na značajno smanjenje prinosa. Međutim, nisu retki slučajevi, u nekim zemljama, da se javi i više parazita u jakom stepenu, što dovodi do velikog smanjenja prinosa zrna suncokreta i ulja u njemu.

Broj parazita koji se javljaju na suncokretu i njihov značaj za proizvodnju menja se iz godine u godinu, u zavisnosti od klimatskih faktora za njihov razvoj. Sigumo je da svi oni, bez obzira na jačinu njihovog napada, smanjuju prinos suncokreta 30-50%. Međutim, poznati su slučajevi da samo neki prouzrokovači bolesti su značajnije uticali na proizvodnju suncokreta. Poznati su primeri Plasmopara halstedii (Zimmer, 1974; Tihonov, 1969), Alternaria helianthi (Aćimović, 1969a,b), Sclerotium bataticola (Aćimović, 1977; Aćimović, Verešbaranji, 1992), kao i najnoviji slučaj sa Phomopsis helianthi (Aćimović, Štraser, 1982a, 1982b; Aćimović, 1985; Aćimović, Verešbaranji, 1985). Samo ovih nekoliko, napred navedenih bolesti, pri jakoj pojavi, sposobne su da potpuno kompromituju proizvodnju suncokreta. Samo je Phomopsis helianthi smanjio prinos suncokreta u Jugoslaviji za 50%, a površine pod ovom kulturom čak za 80%.

Iz napred iznetih podataka jasno se vidi da bolesti imaju bitan značaj u proizvodnji suncokreta. Da bi gajenje suncokreta bilo uspešno i rentabilno, neophodno je od setve do žetve pravilno i blagovremeno izvesti sve predviđene agromere, a naročito mere zaštite, kako bi se očuvao visok prinos zrna i njegov kvalitet. One počinju sa doradom i ispitivanjem kvaliteta semena, kao i izborom genotipova i površina za gajenje. Zatim, od bitnog su značaja vreme i način setve, određena agrotehnika i zaštita, koje su karakteristične za region gajenja suncokreta.

Već smo napred izneli da suncokret napada veliki broj parazita različitog porekla, koji prouzrokuju razne tipove simptoma bolesti, a prema prirodi prouzrotovača, mop se svrstari u grupe;

• I Mikoze, koje prouzrokuju parazitne gljive;
• II Bakterioze, koje prouzrokuju parazitne bakterije;
• III Viroze, koje prouzrokuju biljni virusi;
• IV Mikoplazme, koje prouzrokuju novi agensi (mikroorganizmi);
• V Parazitne cvetnice, koje prouzrokuju biljke iz roda Orobanche i Cuscuta.

Da bi se sagledao pravi značaj pojedinih bolesti, za gajenje suncokreta, daćemo u najkraćim crtama glavne osobine prouzrokovača svake bolesti: ime bolesti na srpskom jeziku, prouzrokovača bolesti na latinskom jeziku, rasprostranjenost, ekonomski značaj, simptome, osobine parazita (morfološke i biološke) i osnovne mere za suzbijanje bolesti.

I Mikoze

Mikoze su bolesti koje prouzrokuju razne parazitne gljive na pojedinim poljoprivrednim kulturama, pa i na suncokretu. One prouzrokuju najveći broj bolesti na suncokretu i najznačajnije su za njegovu proizvodnju u svim zemljama gde se gaji ova kultura, pa i u našoj zemlji. Sigurno je da se više od 80% nanetih šteta na suncokretu odnosi na razne vrste gljiva, dok na sve ostale prouzrokovače (fitopatogene bakterije, vimse, mikoplazmu i parazitne cvetnice) otpada 10-20%.

Suncokret napada veliki broj parazitnih gljiva iz različitih klasa, redova, porodica i rodova. One mogu biti usko specijalizovane da napadaju biljke iz roda Helianthus i njegove srodnike, dok gljive sa širokim spektrom biljnih vrsta, koje pripadaju raznim porodicama, po patogenosti mogu biti obligatni ili fakultativni paraziti.

Gljive po svojoj životnoj organizaciji spadaju u grupu nižih biljaka. One nemaju hlorofil. Njihovo telo je končastog oblika, obično razgranato, sastavljeno od više končastih hifa, koje daju telo (talus) gljive.

Telo gljive je neseptirano kod predstavnika nižih vrsta (klasa), dok je kod predstavnika viših vrsta izdeljeno poprečnim pregradama (septama). Gljive, obično na vrhovima hifa, stvaraju letnje spore (konidije), jedno ili višećelijske, koje obavljaju zarazu biljaka suncokreta u toku vegetacije. Da bi obavile zarazu biljke domaćina, letnje spore ili konidije moraju da klijaju u infektivnu hifu ili na drugi način, što zavisi od stmkture konidija i vrste gljive. Kod najvećeg broja gljiva konidije klijaju, u određenim temperatumim granicama, u kapi vode ili pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha. Hife se javljaju na napadnutim biljnim delovima u vidu pahuljaste navlake raznih boja (bele, mrke, crvene, žute), što zavisi od vrste gljive. Straktura hifa i oblik konidija mogu se jedino mikroskopski videti.

Odmah posle klijanja konidija, gljiva prodire direktno pomoću infektivne hife u ćelije kutikule i epidermisa ili kroz prirodne otvore na biljkama (stome, lenticele i hidatode) ili kroz mehaničke ozlede na biljkama. Posle prodiranja u domaćina, gljiva se najčešće razvija intercelulamo, a i intracelularno, dobijajući od domaćina hranu i vodu. Umnožava se vegetativno, dajući novu generaciju konidija koje obavljaju nove (sekundame) zaraze pri povoljnim klimatskim uslovima.

Mnoge gljive, pri kraju vegetacije biljaka, na obolelim biljnim delovima daju trajne spore ili organe za prezimljavanje i održavanje vitalnosti pri dužem trajanju nepovoljnih uslova, i to: hlamidospore, oospore i sklerocije. Neke gljive ne mogu da se održe u mrtvim, nego samo u živim biljnim delovima, kao što su prouzrokovači rđe i nekih pepelnica i plamenjača.

Mnoge gljive iz sezone u sezonu prenose se zaraženim semenom, bilo u vidu micelije ili napred već navedenih organa.

Mnoge od ovih gljiva u tkivu inficirane biljke, šire se intercelulamo, a simptomi se javljaju u vidu manjih ili većih pega.

Neke od ovih gljiva razvijaju se u vidu sistemičnih zaraza, a neke se posle obavljene infekcije šire sudovno − sprovodnim sistemom suncokreta, izazivajući uvelost biljaka.

Njihov značaj u proizvodnji suncokreta je različit. Jedne imaju veliki značaj, jer se često javljaju u vidu pravih epifitocija, sušeći lišće i ostale nadzemne delove, dmge prouzrokuju tmljenje i uvelost biljaka pre vremena, što dovodi do smanjenja prinosa zrna i ulja. Steta koju prouzrokuju ove bolesti na suncokretu zavisi od jačine njihove pojave, regiona gajenja suncokreta, otpornosti gajenog genotipa, hibrida ili sorte i primene agrotehničkih mera. Nastuprot tome, postoje bolesti prouzrokovane parazitnim gljivama, koje se javljaju ređe i u slabom stepenu, pa imaju mali značaj za proizvodnju suncokreta. Prema značaju pojedinih patogenih gljiva za proizvodnju suncokreta biće im dat i odgovarajući tretman u ovoj knjizi. Sve bolesti suncokreta svrstali smo, prema tipu simptoma, u nekoliko grupa: plamenjače, pepelnice, rđe, pegavost, uvelost i tmljenje, pa će tim redom i biti obrađene u ovoj knjizi.