Monografija »BOROVNICA« namenjena je studentima osnovnih, master i doktorskih studija Odseka za voćarstvo i vifcogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i studentima drugih Poljoprivrednih fakulteta u Republici Srbiji i šire, kao literatura za savladavanje predispitnih obaveza i pripremu ispita iz različitih predmeta. Materija obrađena u monografiji može poslužiti i drugim obrazovnim profilima poljoprivrednih fakulteta i visokih škola kao nastavna literatura, a posebno može biti korisna za unapređenje znanja poljoprivrednih inženjera, tehnologa i proizvođača borovnice.

Ideja za pisanje ove monografije proistekla je iz činjenice da borovnica postaje sve značajnija vrsta voćaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir povećanje proizvodnih površina u poslednjih nekoliko godina. Interesovanje za gajenjem ove visoko rentabilne vrste voćaka uslovljeno je velikom potražnjom za njenim plodovima i visokom cenom koja se ostvaruje na tržištu Evrope upravo u vreme kada borovnica sazreva u našim agroekološkim uslovima. To je i podstaklo mnoge investitore da ulažu novac u zasnivanje zasada na velikim površinama, ali nažalost, bez odgovarajućeg nivoa tehnološkog znanja, što je i uslovilo vrlo heterogeno stanje u proizvodnim zasadima. Primarni razlozi ostvarenih loših rezultata u proizvodnji borovnice su: nepravilan izbor terena za zasnivanje zasada, loš kvalitet sadnog materijala, neizbalansirana i prekomerna primena đubriva, nestručno zalivanje i izvođenje rezidbe, kao i nepravilna i neblagovremena zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina. Inovacije u tehnologiji gajenja bazirane na uvođenju kontejnerskog uzgoja borovnice (saksije/vreće) dodatno su dovele do nedoumica u pogledu izbora optimalne gustine sadnje, veličine saksije i supstrata, kao i sveukupne optimizacije mera nege što je često uslovljavalo pojavu sušenja ili usporenog rasta biljaka sa ostvarivanjem nižih prinosa od očekivanih.

Monografija »BOROVNICA« je upravo i nastala sa ciljem da čitaocima pruži najvažnije, pouzdane informacije vezane za morfologiju, fiziologiju, ekologiju, sortiment, tehnologiju gajenja, mere nege, zaštitu od nepovoljnih abiotičkih i biotičkih činilaca, načine berbe, pakovanja, sortiranja i čuvanja plodova borovnice. Saznanja predstavljena u monografiji su najvećim delom rezultat bogatog iskustva u naučno-istraživačkom radu, kao i stručnom višegodišnjem radu i angažovanju autora u procesu zasnivanja i održavanja zasada borovnice. Zbog toga, ovaj materijal pruža sveobuhvatna saznanja potrebna za savladavanje složene problematike uspešnog gajenja borovnice sa predstavljenim brojnim primerima iz proizvodne prakse.

Najveći deo fotografija prikazanih u monografiji snimljeno je u proizvodnim zasadima u Srbiji tokom izvođenja eksperimenata ili stručnog konsaltinga, kao i poseta zasadima, rasadnicima i hladnjačama u inostranstvu.

Monografija se sastoji iz deset poglavlja, prikazanih po sledećem redosledu: I) Privredni značaj borovnice; II) Taksonomija i oplemenjivanje borovnice; III) Morfologija; IV) Fiziologija rasta, razvoja i razmnožavanja; V) Ekologija; VI) Sorte visokožbunaste borovnice; VII) Podizanje zasada i mere nege; VIII) Gajenje borovnice u zaštićenom prostoru; IX) Berba, pakovanje, sortiranje i čuvanje plodova; X) Hranljiva, lekovita i upotrebna vrednost plodova borovnice.

U pomenutim poglavljima prikazana su najosnovnija saznanja o proizvodnji borovnice u svetu i u našoj zemlji, taksonomiji, vrstama borovnice, ciljevima i metodama oplemenjivanja, morfologiji i osnovnim zakonitostima u rastu i razvoju borovnice, kao i načinima njenog razmnožavanja i proizvodnji sadnog materijala. Ukazano je na značaj klimatskih, edafskih i orografskih činilaca na pogodnost gajenja borovnice sa posebnim akcentom na specifične zahteve ove vrste prema ekološkim uslovima staništa. Detaljno je opisan savremeni sortiment seyerne i južne visokožbunaste borovnice, kao i sve operacije koje je neophodno izvesti u zasnivanju zasada, počev od pripreme zemljišta za sadnju, načina sadnje sa izborom odgovarajućeg sistema gajenja, mera nege posle sadnje u mladim zasadima i u punoj rodnosti. U cilju prevencije neuravnotežene ishrane posebna pažnja je posvećena đubrenju, a zatim i zaštiti borovnice od prouzrokovača bolesti i štetočina, jer su to dve oblasti kod kojih se najviše uviđa nedostatak stručnog i praktičnog znanja u održavanju plantažnih zasada borovnice.

Uzimajući u obzir uvođenje savremene tehnologije gajenja u supstratima (saksijama/vrećama) i njenu sve masovniju primenu u proizvodnoj praksi, u okviru podizanja zasada detaljno je dat opis svih parametara sa istaknutim prednostima ove tehnologije gajenja, ali i greškama sa kojima se susrećemo na terenu.

Sve evidentnije štetno dejstvo klimatskih faktora ukazuje na osnovanu potrebu za primenom tehnologije gajenja u zaštićenom prostoru sa ciljem obezbeđivanja sigurne i profitabilne proizvodnje borovnice. Posebno je apostrofiran značaj instaliranja protivgradnih sistema, ali i mogućnost korišćenja različitih tipova objekata, kao što su: visoki tuneli, plastenici i nadstrešnice, čijom primenom se može ostvariti i vansezonska proizvodnja borovnice.

U poslednja dva poglavlja su opisani načini berbe, pakovanja, sortiranja i čuvanja plodova, kao i njihova hranljiva, lekovita i upotrebna vrednost. Nedostatak radne snage koji postaje sve izraženiji problem u izvođenju ručne berbe, otvara mogućnost pronalaženja alternativnih rešenja u smislu primene mehanizovane berbe, koja se veoma uspešno izvodi’ u mnogim zemljama. Automatsko sortiranje i pakovanje plodova namenjenih svežoj potrošnji polako postaje neminovnost jer se zahtevi na svetskom tržištu povećavaju, a modni trendovi pakovanja borovnice menjaju u zavisnosti od želje kupaca. U cilju očuvanja besprekornog kvaliteta plodova, u monografiji su detaljno opisani faktori koji pre, u toku i posle berbe utiču na dužinu skladištenja.

Rast potrošnje plodova borovnice u ishrani ljudi je najvećim delom baziran na svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima ovog voća, koja su prikazana kroz predstavljanje najnovijih naučnih rezultata u ovoj oblasti u poslednjem poglavlju ove monografije.

Uzimajući u obzir kompleksnost celokupne materije predstavljene u ovom delu, najsrdačnije se zahvaljujemo recenzentima prof. dr Robertu Veberiču, prof. dr Draganu Radivojeviću i dr Goranu Aleksiću, naučnom savetniku na pažljivoj i vrlo studioznoj analizi teksta i datim sugestijama, koje su doprinele kvalitetnijem sadržaju ove monografije.

Prof. dr Jasminka Milivojević, prof. dr Novica Miletić

Sadržaj

PREDGOVOR

POGLAVLJE I

PRIVREDNI ZNAČAJ BOROVNICE
PROIZVODNJA I PRIVREDNI ZNAČAJ BOROVNICE

POGLAVLjE II

TAKSONOMIJA I OPLEMENJIVANJE BOROVNICE
MESTO BOROVNICE U SISTEMATICI BILJAKA
POREKLO I PRECI PLEMENITIH SORTI BOROVNICE
Kanadska gorka niskožbunasta borovnica
Niskožbunasta borovnica
Visokožbunasta borovnica
Zimzelena borovnica
Borovnica „zečje oko”
Obična (šumska) borovnica
OPLEMENJIVANJE BOROVNICE
Ciljevi oplemenjivanja borovnice
Citologija i citogenetika
Naslednost
Metode oplemenjivanja
Rezultati rada na oplemenjivanju borovnice

POGLAVLJE III

MORFOLOGIJA BOROVNICE
MORFOLOGIJA BOROVNICE
Koren
Stablo
List
Cvet
Plod
Seme

POGLAVLJE IV

FIZIOLOGIJA RASTA, RAZVOJA I RAZMNOŽAVANJA BOROVNICE
FIZIOLOGIJA RASTAI RAZVOJA BOROVNICE
Životni krug (ciklus) borovnice
Individualno razviće
Periodi rastenja i rodnosti
Godišnji krug (ciklus) borovnice
Period vegetacije
Period zimskog mirovanja (zimski odmor)
FIZIOLOGIJA RAZMNOŽAVANJA (REPRODUKCIJE) BOROVNICE
IZBOR SADNOG MATERIJALA

POGLAVLJE V

EKOLOGIJA BOROVNICE
EKOLOGIJA BOROVNICE
KLIMA
Svetlost
Toplota i temperatura
Voda i vlažnost
Vetar
ZEMLJIŠTE
OROGRAFIJA (POLOŽAJ)

POGLAVLJE VI

SORTE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE
PRIVREDNO ZNAČAJNE SORTE SEVERNE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE
Djuk (Duke)
Drejper (Draper)
Hjuron (Huron)
Patriot (Patriot)
Nui (Nui)
Blukrop (Bluecrop)
PERSPEKTIVNE SORTE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE
Driz blu 10 (DrisBlueTen)
Čentiklir (Chanticleer)
Driz blu 14 (DrisBlueFourteen)
Top Šelf (Top Shelf)
Liberti (Liberty)
Driz blu 9 (DrisBlueNine)
Kargo (Cargo)
Last kol (Last Call)
Aurora (Aurora)
SORTE JUŽNE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE
Ozarkblu (Ozarkblue)
Blukrisp (Bluecrisp)
Kartaret (Cartaret)
Kraven (Craven)
Samit (Summit)
Lenoir (Lenoir)

POGLAVLJE VII

PODIZANJE ZASADA BOROVNICEIMERE NEGE
PODIZANJE ZASADA BOROVNICE
IZBOR MESTA, POLOŽAJAI ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA
PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU
IZBOR I RAZMEŠTANJE SORTI U ZASADU
SADNJA BOROVNICE
GAJENJE BOROVNICE U SUPSTRATU (HIDROPONSKO GAJENJE)
MERE NEGE U ZASADIMA BOROVNICE
NEGA ZASADA BOROVNICE POSLE SADNJE
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U MLADOM ZASADU BOROVNICE
NAVODNJAVANJE U MLADOM ZASADU BOROVNICE
ĐUBRENJE U MLADOM ZASADU BOROVNICE
REZIDBA BOROVNICE U PRVOJ VEGETACIJI
ZAŠTITA OD PROUZROKOVAČA BOLESTII ŠTETOČINA
U MLADOM ZASADU BOROVNICE
NEGA ZASADA BOROVNICE U PERIODU RODNOSTI
REZIDBA BOROVNICE U PERIODU RODNOSTI
REGULACIJA RODNOSTI BOROVNICE
ĐUBRENJE BOROVNICE U PERIODU RODNOSTI
NAVODNJAVANJE BOROVNICE U PERIODU RODNOSTI
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U ZASADIMA BOROVNICE
TOKOM PERIODA RODNOSTI
UNOŠENJE KOŠNICA SA BUMBARIMA
ZAŠTITA BOROVNICE U PERIODU RODNOSTI OD PROUZROKOVAČA
BOLESTII ŠTETOČINA
PROUZROKOVAČIBOLESTI BOROVNICE
Gljivične bolesti borovnice
Plamenjača, sušenje grančica i izdanaka, trulež korena
i korenovog vrata i rak izdanaka
Lasiodiplodia pseudotheobromae i Botryosphaeria dothidea (prouzrokovači plamenjače, sušenja grančica i izdanaka, truleži korena i korenovog vrata borovnice)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Phomopsis vaccinii (prouzrokovač raka izdanaka i oštećenja grančica)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Phytophthora cinnamomi (prouzrokovač truleži korena)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Botrytis cinerea (prouzrokovač sive truleži plodova)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Monilinia vaccinii-corymbosi (prouzrokovač plamenjače ili mumificiranih bobica)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Colletotrichum spp. (prouzrokovači antraknozne truleži plodova)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Septoria albopunctata (prouzrokvač pegavosti lista i izdanka)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Thekopsora minima i Naohidempces vaccinii (prouzrokovači rđe borovnice)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Valdensinia heterodoxa (prouzrokovač pegavosti lista)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Microsphaera vaccinii (prouzrokovač pepelnice)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Bakterijske bolesti borovnice
Xvlella fastidiosa (prouzrokovač bakteriozne plamenjače borovnice)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Pseudomonas syringae pv. syringae (prouzrokovač bakterioznog raka borovnice)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Virusne bolesti borovnice
Virus crvene prstenaste pegavosti borovnice (Blueberry red ringspot virus ‒ BRRV)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Virus mozaika borovnice (Blueberry mosaic-associated virus ‒ BlMaV)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
Fitoplazma kržljavosti borovnice (Blueberry stuntphytoplasma)
Simptomi
Ciklus razvoja
Suzbijanje
ŠTETOČINE BOROVNICE
Drosophila suzukii, azijska voćna mušica
Biologija
Suzbijanje
Chionaspis salicis i Parthenolecanium corni (štitaste vaši)
Biologija
Suzbijanje
Ericaphis scammelli i dr. lisne vaši
Biologija
Suzbijanje
Zeuzera pyrina (beli drvotočac)
Biologija
Suzbijanje
Melolontha melolontha (majski gundelj)
Biologija
Suzbijanje
Fitofagne stenice
Halyomorpha halys (braon mramorasta stenica)
Biologija
Suzbijanje
ZAŠTITA BOROVNICE OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA SREDINE
ZAŠTITA BOROVNICE OD NEPOVOLJNIH BIOTIČKIH ČINILACA

POGLAVLJE VIII

GAJENJE BOROVNICE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

POGLAVLJE IX

BERBA, PAKOVANJE, SORTIRANJE I ČUVANJE PLODOVA BOROVNICE
BERBA PLODOVA BOROVNICE
PAKOVANJE PLODOVA BOROVNICE
SORTIRANJE PLODOVA BOROVNICE
ČUVANJE PLODOVA BOROVNICE

POGLAVLJE X HRANLJIVA, LEKOVITAI UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA BOROVNICE
HRANLJIVA, LEKOVITA IUPOTREBNA VREDNOST PLODOVA BOROVNICE
LITERATURA

Proizvodnja i privredni značaj borovnice

Borovnica predstavlja veoma značajnu vrstu voćaka, čija proizvodnja pokazuje trend rasta na globalnom nivou. U svetu se godišnje proizvede 823.328 t plodova (FAOSTAT, 2019). Najveći svetski proizvođači su SAD (308.760 t) i Kanada (176.1271), dok u Evropi najveću proizvodnju borovnice imaju Španija (53.3801), Poljska (34.7701), Nemačka (14.8501) i Holandija (11.0601). Poslednjih godina u Poljskoj se zapaža rast proizvodnje i izvoza borovnice pretežno na evropsko tržište, ali i u zemlje Srednjeg Istoka i Azije. U novije vreme značajno povećanje proizvodnje borovnice zabeleženo je i u Čileu, gde je prema podacima Čileanskog komiteta za borovnicu u sezoni 2019/20. godina ukupna proizvodnja dostigla nivo 160.0001 na proizvodnim površinama od 18.374 ha (https://www. freshplaza.com/article/9149372/). Rast proizvodnje borovnice u Čileu je uslovljen povećanjem površina pod zasadima u poslednjih nekoliko godina, sa uključivanjem novijih sorti kojima se potiskuju stare sorte, slabijeg kvaliteta ploda i lošije skladišne sposobnosti. Procenjuje se da će u sezoni 2020/21. ukupna količina proizvedene borovnice u Čileu iznositi 154.0501, od čega sveža borovnica čini 111.550 t, a preostajuća količina od 42.500 t će se plasirati u formi smrznutog ploda (https://www.freshplaza.com/article/9248067). Pored Čilea, rast proizvodnje borovnice se zapaža i u Peruu (142.4271; FAOSTAT, 2019), odakle se borovnica uobičajeno izvozi u SAD (50%), Evropu (30%) i Aziju (15%), a preostajućih 5% se plasira u druge destinacije. Međutim, zbog povećane tražnje i rasta cene borovnice, izvoz u Aziju u sezoni 2020/21. godina se povećao na 30%, dok se iz Perua za tržište Evropske Unije i Velike Britanije trenutno obezbeđuje približno 60.000 t borovnice (https://www.freshplaza.com/article/9248110). U Aziji se takođe počelo sa gajenjem borovnice, ali je proizvodnja u pogledu globalnog učešća još uvek mala, pri čemu je važno istaći da azijsko tržište predvođeno Kinom postaje sve veći potrošač plodova borovnice.

Dominantno gajene vrste borovnice su severna i južna visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.), borovnica “zečje oko” (Vaccinium virgatum Ait. sinonim Vaccinium ashei Reade, ) i niskožbunasta borovnica (Vaccinium angustifolium Ait.). Visokožbunasta borovnica se gaji u veoma širokom rasponu klimatskih uslova od toplih i suvih klimata sa ograničenim brojem časova izlaganja niskim temperaturama ispod 7 °C do hladnih i vlažnih klimata sa značajno dužim periodom izlaganja niskim temperaturama (preko 800 h). Sorte južne visokožbunaste borovnice se gaje u oblastima gde je dužina izlaganja niskim temperaturama kraća i kreće se od 150 do 800 h, jer su u njihovom stvaranju pored vrste Vaccinium corymbosum L. učestvovale i neke druge vrste, kao npr. Vaccinium darrowii Camp. (zimzelena borovnica). Sorte severne visokožbunaste borovnice se gaje u regionima gde je period izlaganja niskim temperaturama duži, u trajanju od 800 do 1.200 h. Zahvaljujući mogućnosti gajenja različitih sorti borovnice i njihovoj rasprostranjenosti u područjima sa različitim klimatskim uslovima, plodovi ove vrste su raspoloživi na tržištu skoro čitave godine. Na severnoj hemisferi sezona berbe počinje u martu na Floridi i u Španiji, i završava se u Poljskoj krajem septembra, dok na južnoj hemisferi počinje u avgustu u Australiji i završava se u martu u Čileu (Retamales & Hancock, 2018).

U Republici Srbiji je u prirodnim populacijama rasprostranjena obična (šumska) borovnica (Vaccinium myrtilus L.), pretežno u četinarskim i mešovitim četinarsko-lišćarskim šumama na visokim planinama, dok se u plantažnim zasadima isključivo gaje sorte visokožbunaste borovnice. Organizovana proizvodnja se trenutno realizuje na površinama od oko 2.000 ha. Centri proizvodnje borovnice nalaze se u svim regionima Srbije, pretežno u blizini gradova, kao što su: Šabac, Loznica, Bajina Bašta, Mladenovac, Topola, Aranđelovac, Kragujevac, Užice, Arilje, Ljig, Knjaževac, Vranje, Šid i Bačka Topola. Najveću tržišnu vrednost imaju sorte rane i srednje rane epohe zrenja, primarno sorta Duke, koja zauzima dominantno mesto u plantažama (Milivojević, 2018).

S obzirom na dug eksploatacioni period zasada borovnice (20-30 godina), kao i visoku cenu investicije, neophodno je pre zasnivanja zasada sagledati konkretne uslove i mogućnosti za implementaciju savremene tehnologije gajenja. U praksi su zastupljene dve tehnologije gajenja: 1) tehnologija gajenja u zemljištu i 2) tehnologija gajenja u kontejnerima (saksijama i vrećama). Tehnologija gajenja u zemljištu se primenjuje kada je zemljište na odabranoj parceli pogodnog mehaničkog sastava i kisele reakcije (sa rasponom pH vrednosti od 4,2 do 5,5). U ovoj tehnologiji dominantno zastupljen sistem gajenja je forma žbunova, sa rastojanjem sadnje od 1,0-1,5 m u redu i 3,0 m između redova (2.220-3.300 žbunova po ha). Žbunovi gajeni u zemljištu u punoj rodnosti daju prinos 5-6 kg plodova, a ostvareni prinos po hektaru u proseku iznosi 12-15 t. Sa ciljem iskorišćavanja i nepogodnih zemljišta za njeno gajenje, kao i sprečavanja štetnog dejstva zemljišnih štetočina, primenjuje se tehnologija gajenja u kontejnerima (saksijama i vrećama). Kod obe pomenute tehnologije gajenja koristi se ista supstratna smeša za punjenje jamića (pri sadnji borovnice u zemljište) i kontejnera (pri hidroponskom gajenju). Supstratna smeša se najčešće sastoji iz kiselog treseta (30-50%) i strugotine poreklom od četinara (50-70%) sa dodatkom perlita ili se primenjuju gotove supstratne smeše, koje sadrže kiseli treset, kokosova vlakna i perlit. Zapremina saksija/vreća kreće se u rasponu od 25 1 do 1001, a izbor veličine kontejnera zavisi od starosti i razvijenosti biljaka, kao i od raspoložive količine supstrata pri zasnivanju zasada. Prednosti ove tehnologije gajenja ogledaju se i u mogućnosti povećanja broja biljaka po jedinici površine (4.170-5.550/ha), olakšanom izvođenju zalivanja sa odličnom drenažom supstrata i mogućnošću programirane i precizne prihrane biljaka, čak i u kišnim vegetacijama (Milivojević et al., 2020).

Povećano interesovanje za podizanjem visokointenzivnih zasada borovnice uslovljeno je velikom potražnjom za njenim plodovima i stimulativnom cenom koja se ostvaruje na evropskom tržištu u junu i julu mesecu, kada se javlja deficit ovog voća u centrima za pakovanje i dalju distribuciju. Ujedno, zapaža se i rast potrošnje plodova u ishrani ljudi koji je baziran na svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima ovog voća, zbog čega ono polako stiče status “super hrane”. Prema najnovijim podacima (https://www.freshfruitportal.com/, 11.01.2021. godina) prosečna godišnja potrošnja plodova borovnice po osobi najveća je u SAD (0,81 kg), u Evropi je znatno niža (0,3 kg), dok je u Aziji najniža (svega 0,018 kg).