Borovnica je novije domestifikovana vrsta. Počela je da se gaji relativno kasno, početkom ovog veka, a sa oplemenjivanjem planskom hibridizacijom 1913. godine radom F. V. Coville u SAD. Do danas je stvoren veliki broj sorti visokožbunaste borovnice (V. corymbosum L.).
Gajenje visokožbunaste borovnice je intenzivirano u SAD (koje su i najveći svetski proizvođači), dok se u evropskim zemljama širi nešto sporije.
U Srbiji je gajenje visokožbunaste – američke borovnice – tek u začetku. Privredni značaj borovnice (Vaccinium sp.) potencijalno je veliki jer se radi o vrsti izuzetne biološke vrednosti ploda, bogatoj najrazličitijim hranljivim materijama značajnim za zdravlje i život čoveka.
Borovnica sadrži: visok procenat šećera, provitamina A, vitamina B3 i B5 i izuzetno mnogo vitamina C (50-350 mg%), mineralnih materija (P, Ca, Mg, Mn, Cu, Fe i dr.), antocijana, organskih kiselina, enzima, tanina, pektina i dr.
Posebno je interesantno to što se divlja borovnica (V. myrtillus) koja je vrlo raširena u biocenozama Srbije odlikuje velikom količinom antocijana (bojenih materija), koji vrlo povoljno deluje na vidni purpur, pa se preporučuje kao lek u vidu ekstrakta ili soka. Lekovitost borovnice uslovljena je i velikom količinom vitamina A i C i mikroelemenata (Fe i Cu).
Zbog svega navedenog može se reći da je biološka vrednost borovnice veća od većine ostalih pojedinačno uzetih namimica. To znači da je redovna potrošnja čak i malih količina ovog voća pouzdano sredstvo protiv delovanja mnogih činilaca koji ugrožavaju zdravlje čoveka.
Borovnica (Vaccinium sp.) uspeva na kiselim (pH=4,0—4,8), rastresitim i umereno vlažnim zemljištima. Ne podnosi krečna zemljišta, jer na njima brzo strada.
Razmnožava se reznicama. Relativno rano prorodi. Rodne sorte visokožbunaste borovnice mogu dati oko 10 t/ha ploda.
Prof. dr Evica Mratinić
Sadržaj
BOROVNICA
Uvod
Proizvodnja borovnice u svetu i u Srbiji
Morfologija borovnice
Koren
Stablo
List
Cvet
Plod i seme
Fiziologija borovnice
Individualno razviće borovnice
Periodičnost u životnom ciklusu borovnice
Godišnji ciklus borovnice
Period vegetacije borovnice
Period zimskog mirovanja borovnice
Ekologija borovnice
Podneblje (klima)
Svetlost
Toplota
Padavine
Vetar
Zemljište
Orografija
Sistematsko mesto i preci sorti borovnice
Sorte visokožbunaste borovnice
Podizanje zasada borovnice
Priprema zemljištva
Sadni materijal
Izbor i razmeštaj sorti borovnice u zasadu
Sadnja borovnice
Nega zasada borovnice u rodu
Održavanje zemljišta
Đubrenje borovnice
Navodnjavanje
Rezidba borovnice
Zaštita borovnice od prouzrokovača bolesti i štetočina
Orijentacioni kalendar prskanja borovnice
Zaštita borovnice od nepovoljnih činilaca sredine
Zaštita od niskih temperatura
Zaštita od vetra
Zaštita od grada
Zaštita od ptica
Berba, klasiranje i pakovanje borovnice
Čuvanje plodova borovnice
Hranljiva i upotrebna vrednost ploda borovnice
Prinos i rentabilnost gajenja borovnice
BRUSNICA
Uvod
Proizvodnja brusnice u svetu i u Srbiji
Sistematsko mesto i preci sorti brusnice
Evropska brusnica
Morfološke karakteristike evropske brusnice
Fiziologija evropske brusnice
Agroekološki uslovi pogodni za gajenje evropske brusnice
Sorte evropske brusnice
Podizanje zasada evropske brusnice
Nega zasada evropske brusnice
Održavanje zemljišta
Đubrenje brusnice
Rezidba brusnice
Zaštita brusnice od prouzrokovača bolesti i štetočina
Berba i čuvanje plodova evropske brusnice
Prinos i rentabilnost gajenja
Američka brusnica
Morfološke karakteristike američke brusnice
Fiziologija američke brusnice
Razmnožavanje američke brusnice
Agroekološki uslovi pogodni za gajenje američke brusnice
Sorte američke brusnice
Podizanje zasada američke brusnice
Nega zasada u rodu američke brusnice
Održavanje zemljišta
Đubrenje američke brusnice
Navodnjavanje
Rezidba brusnice
Zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina
Berba plodova američke brusnice
Čuvanje plodova američke brusnice
Prinos i rentabilnost gajenja američke brusnice
Hranljiva i upotrebna vrednost ploda brusnice
Literatura
Borovnica
Uvod
Borovnica je novije domestifikovana vrsta. Počela je da se gaji relativno kasno, početkom ovog veka, a sa oplemenjivanjem planskom hibridizacijom 1913. godine radom F. V. Coville u SAD. Do danas je stvoren veliki broj sorti visokožbunaste borovnice (V. corymbosum L.).
Gajenje visokožbunaste borovnice je intenzivirano u SAD (koje su i najveći svetski proizvođači), dok se u evropskim zemljama širi nešto sporije.
U Srbiji je gajenje visokožbunaste američke borovnice tek u začetku. Privredni značaj borovnice (Vaccinium sp.) potencijalno je veliki jer se radi o vrsti izuzetne biološke vrednosti ploda, bogatoj najrazličitijim hranljivim materijama značajnim za zdravlje i život čoveka.
Borovnica sadrži: visok procenat šećera, provitamina A, vitamina B3 i B5 i izuzetno mnogo vitamina C (50-350 mg%), mineralnih materija (P, Ca, Mg, Mn, Cu, Fe i dr.), antocijana, organskih kiselina, enzima, tanina, pektina i dr.
Posebno je interesantno to što se divlja borovnica (V. myrtillus) koja je vrlo raširena u biocenozama Srbije odlikuje velikom količinom antocijana (bojenih materija), koji vrlo povoljno deluje na vidni purpur, pa se preporučuje kao lek u vidu ekstrakta ili soka. Lekovitost borovnice uslovljena je i velikom količinom vitamina A i C i mikroelemenata (Fe i Cu).
Zbog svega navedenog može se reći da je biološka vrednost borovnice veća od većine ostalih pojedinačno uzetih namimica. To znači da je redovna potrošnja čak i malih količina ovog voća pouzdano sredstvo protiv delovanja mnogih činilaca koji ugrožavaju zdravlje čoveka.
Borovnica (Vaccinium sp.) uspeva na kiselim (pH = 4,0-4,8), rastresitim i umereno vlažnim zemljištima. Ne podnosi krečna zemljišta, jer na njima brzo strada.
Razmnožava se reznicama. Relativno rano prorodi. Rodne sorte visokožbunaste borovnice mogu dati oko 10 t/ha ploda.
Brusnica
Uvod
Brusnica je voćka severne zemljine polulopte. Severna Amerika je sa proizvodnjom od 393.7321 najveći proizvođač od kontinenata. Ova vrsta sitnog voća se u relativno malom obimu još gaji u Evropi i to pretežno u severnim i srednjoevropskim zemljama, dok se u Aziji gaji samo u Azerbejdžanu i Turskoj, a u severnoj Africi u Tunisu.
Starosedeoci Severne Amerike su od davnina koristili plodove brusnice u ishrani i kao lek za razna oboljenja. Nazivali su ih „ibimi“ ili „gorki plodovi“. Na proslavi Dana zahvalnosti u doseljeničkoj koloniji u Plimutu, današnja američka Savezna država Masačusets, 1621. godine, Indijanci su evropskim doseljenicima doneli na poklon plodove brusnice. Pretpostavlja se da su doseljenici ove plodove nazvali sranberries, što u prevodu znači „ždralove bobice“ zato što stabljika i plod podsećaju na vrat i glavu ždrala ili možda zbog toga što su se ždralovi koji su živeli na ovom području hranili ovim bobicama. U srpskom jeziku reč brusnica vodi poreklo od staroslovenskog korena reči „brus“, najverovatnije po tome što se zreli plodovi lako tare ili „bruse“ o predmete.
Doseljenik Mahlon Stejsi koji se nastanio u Nju Džersiju 1680. godine, pisao je svom bratu u Englesku o brusnicama: „Brusnice po boji i veličini veoma liče na trešnje. Mogu se pripremati za zimu i upotrebljavati sve dok ne dozru novi plodovi. Od njih se pravi izvrstan preliv koji se služi uz divljač i ćuretinu.
Mogu se koristiti i kao namaz za kolače. Pite od brusnice čak su bolje od pita od trešanja ili ribizli. Indijanci nam donose velike količine brusnica.
Starosedeoci Severne Amerike su plodove brusnice koristili u ishrani kao sveže ili ih dodavali u druga jela. Takođe su ih koristili i kao prirodni konzervans. Pripremali su jelo koje su nazivali ,,pemican“. To je koncentrat sušenog i usitnjenog mesa ili ribe, pomešan sa mašću i brusnicama od koga su potom pravljene pogačice koje su sušene na suncu. Prirodni konzervansi bmsnice produžavali su trajnost mesa na duže vreme, pa se ,,pemican“ mogao koristiti u ishrani tokom zimskih meseci i tokom putovanja. Takođe, Indijanci su plodove brusnice izmešane sa kukuruznim brašnom nanosili na povrede i rane radi njihovog zaceljenja i zarastanja. Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, na brodovima su se konzumirale velike količine brusnica za sprečavanje bolesti skorbut, koja je predstavljala veliki problem za moreplovce na dugotrajnim plovidbama.
U Americi se Dan Zahvalnosti i Božić tradicionalno proslavljaju sa plodovima i pitom od brusnica na trpezi. Tokom tih praznika potroši se 20% ukupne količine brusnica koja se proizvede u SAD tokom godine.
Osim plodova brusnice, upotrebljavaju se i listovi za pripremanje čajeva. Za tu namenu listovi se uzimaju posle berbe plodova.