Breskva je jedna od najrasprostranjenijih vrsta voćaka u svetu. Gaji se u umereno toplim predelima Evrope, Azije, Severne Amerike, severne i južne Afrike i Australije. U ukupnoj svetskoj proizvodnji voća zauzima osmo mesto (sa proizvodnjom od 18.000.853 t), a među listopadnim voćkama je na trećem mestu (iza jabuke i kruške). Azija je sa proizvodnjom od 10.448.392 t najveći proizvođač breskve od kontinenata. Za njom dolaze Evropa, Severna Amerika i Afrika. Kina je najveći proizvođač breskve u Aziji i svetu, a za njom slede: Italija, SAD, Španija, Grčka, Francuska i dr.

Breskva potiče iz Kine u kojoj i danas spontano rastu neki njeni divlji srodnici. Na tom području breskva se gaji već više od 4.000 godina. Sa Dalekog istoka, sledeći puteve seoba naroda, trgovine i ratnih pohoda, breskva je preko Persije dospela u Evropu. Prvi pisani podaci o breskvi potiču iz 10. veka pre nove ere. O njoj se najranije pisalo kao o gajenoj voćki (Kolumela, Teofrast, Plinije i dr.). Breskva je veoma kvalitetno, cenjeno i rentabilno voće. U povoljnim prirodnim uslovima i pri korišćenju savremenih sistema gajenja, breskva veoma rano prorodi, tako da već u trećoj godini vrednost prinosa pokriva troškove proizvodnje, odnosno, investicije se brzo otplaćuju. Zahvaljujući svom brzom razvoju, već u šestoj godini postiže maksimalan porast i tako se za kratko vreme ostvaruje pun kapacitet proizvodnje (30, 40 i više t/ha). Ne ugrožava je veliki broj bolesti i štetočina, što praktično znači da je u njenoj proizvodnji upotreba hemijskih zaštitnih sredstava svedena na minimum. Otporna je prema suši, a pokazuje nešto veću osetljivost prema poznim prolećnim mrazevima.

Plod breskve je vrlo atraktivnog izgleda i dobrog kvaliteta. On u sebi sadrži 8–15% suve materije, 4–13% šećera, 0,2–1,5% organskih kiselina, 0,2–0,8% pektinskih materija, oko 0,5% mineralnih materija (naročito K, Ca i P), od 3 do 20 mg% vitamina C, oko 1 mg% provitamina A i vitamina B1 i B2, kao i znatne količine drugih biološki značajnih materija. Kao stono voće, breskva se u Srbiji koristi od kraja maja do druge polovine oktobra. Njeni plodovi su takođe pogodni i za proizvodnju sokova, kompota, bebi kaša, marmelada, džemova, za sušenje, zamrzavanje i dr.

SADRŽAJ

UVOD
PROIZVODNJA BRESKVE U SVETU I KOD NAS
PROIZVODNJA BRESKVE U SVETU
PROIZVODNJA BRESKVE U EVROPI
PROIZVODNJA BRESKVE U AZIJI
PROIZVODNJA BRESKVE U SEVERNOJ I CENTRALNOJ AMERICI
PROIZVODNJA BRESKVE U JUŽNOJ AMERICI
PROIZVODNJA BRESKVE U AFRICI
PROIZVODNJA BRESKVE U OKEANIJI
PROIZVODNJA BRESKVE U SRBIJI
MORFOLOGIJA BRESKVE
KOREN
KORENOV VRAT
STABLO
DEBLO
KRUNA
GRANE I GRANČICE
LIST
PUPOLJCI
CVET
PLOD
EKOLOGIJA BRESKVE
BRESKVA I ZEMLJIŠTE
KLIMA
OROGRAFIJA
FIZIOLOGIJA BRESKVE
INDIVIDUALNO RAZVIĆE BRESKVE (ONTOGENEZA)
PERIODIČNOST U ŽIVOTNOM CIKLUSU BRESKVE
PERIODIČNOST U GODIŠNJEM CIKLUSU BRESKVE
PERIOD VEGETACIJE BRESKVE
RODONAČELNICI SORTI I PODLOGA BRESKVE
MESTO BRESKVE U SISTEMATICI BILJAKA
RODONAČELNICI SORTI BRESKVE
OPLEMENJIVANJE BRESKVE
CILJEVI OPLEMENJIVANJA BRESKVE
CITOGENETIKA BRESKVE
NASLEDNOST KOD BRESKVE
METODE OPLEMENJIVANJA BRESKVE
BIOTEHNOLOGIJA OPLEMENJIVANJA BRESKVE
REZULTATI RADA NA OPLEMENJIVANJU BRESKVE
SORTE BRESKVE
POREKLO SORTI
KLASIFIKACIJA SORTI BRESKVE
OCENA VREDNOSTI SORTI BRESKVE
OPIS SORTI PRAVE BRESKVE
OPIS SORTI NEKTARINA
OPIS INDUSTRIJSKIH SORTI PRAVE BRESKVE
PODLOGE ZA BRESKVU
UTICAJ PODLOGE NA SORTE BRESKVE
GENERATIVNE PODLOGE
VEGETATIVNE PODLOGE
PROIZVODNJA SADNICA BRESKVE
PROIZVODNJA GENERATIVNIH PODLOGA
ZASNIVANJE RASTILA BRESKVE
KALEMLJENJE BRESKVE
NEGOVANJE SADNICA U RASTILU
VAĐENJE I TRAPLJENJE SADNICA BRESKVE
PODIZANJE ZASADA BRESKVE
PRIPREME ZA PODIZANJE BRESKVIKA
ISTRAŽNI RADOVI ZA PODIZANJE BRESKVIKA
NEPOSREDNO PODIZANJE BRESKVIKA
RADOVI POSLE SAĐENJA
AGROTEHNIKA I POMOTEHNIKA U GAJENJU BRESKVE
REZIDBA BRESKVE
OSOBENOSTI REZIDBE U OSNOVNIM
PERIODIMA ŽIVOTA BRESKVE
REZIDBA BRESKVE PO NAMENI
ALAT, PRIBOR I MAŠINE ZA IZVOĐENJE REZIDBE BRESKVE
OBLICI KRUNE I REZIDBA BRESKVE
OBLICI KRUNE
REZIDBA BRESKVE ZA ROD
PROREĐIVANJE PLODOVA BRESKVE
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U BRESKVICIMA
654 PROF. DR EVICA MRATINIĆ • BRESKVA
MINERALNA ISHRANA BRESKVE (ĐUBRENJE)
VRSTE ĐUBRIVA
FAKTORI KOJI UTIČU NA USVAJANJE MINERALNIH ELEMENATA
POTREBE BRESKVE ZA POJEDINIM HRANIVIMA
ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA
ĐUBRENJE BRESKVE
VREME ĐUBRENJA BRESKVE
NAČINI ĐUBRENJA BRESKVE
NAVODNJAVANJE BRESKVE
ODREĐIVANJE POTREBNE KOLIČINE VODE ZA BRESKVU
UTICAJ NAVODNJAVANJA NA BRESKVU
UTICAJ NAVODNJAVANJA NA PRINOS BRESKVE
UTICAJ NAVODNJAVANJA NA MASU I KVALITET PLODA BRESKVE
VREME, ROKOVI I NORME ZALIVANJA BRESKVE
NAČIN NAVODNJAVANJA
UTICAJ MIKRONAVODNJAVANJA NA RAZVOJ
KORENOVOG SISTEMA BRESKVE
ZAŠTITA BRESKVE OD PROUZROKOVAČA
BOLESTI I ŠTETOČINA
MIKOZE BRESKVE
BAKTERIOZNE BOLESTI BRESKVE
VIROZE BRESKVE
DRUGE VIROZE I NJIMA SLIČNA OBOLJENJA BRESKVE
ŠTETOČINE BRESKVE
NEMATODE KAO ŠTETOČINE BRESKVE
ZAŠTITA OD GLODARA
KALENDAR PRSKANJA
OSNOVNA ZNANJA O ZAŠTITI BRESKVE
OSTALE AGROTEHNIČKE I POMOTEHNIČKE MERE
PREKALEMLJIVANJE BRESKVE
PODMLAĐIVANJE BRESKVE
INTEGRALNA PROIZVODNJA BRESKVE
INTEGRALNA ZAŠTITA BRESKVE
BERBA BRESKVE
ODREĐIVANJE VREMENA BERBE
HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA BRESKVE
NAČIN BERBE
ORGANIZACIJA I TEHNIKA BERBE
KLASIRANJE PLODOVA
PAKOVANJE PLODOVA
TRANSPORT PLODOVA
ČUVANJE BRESKVE
LITERATURA
SADRŽAJ