Jugoslovenski savetodavni centar za poljoprivredu i šumarstvo, u okviru svojih redovnih zadataka na popularizaciji savremenih proizvodnih procesa u poljoprivrednoj proizvodnji i rukovođen velikom potrebom za praktičnim i konkretizovanim uputstvima za podizanje plantažnih voćnih zasada, izdaje i ovaj priručnik o podizanju i formiranju plantažnih zasada breskve.

Priručnik je namenjen prvenstveno voćarskim stručnjacima – praktičarima koji rukovode podizanjem većih plantaža industrijskog tipa, te je i njegov karakter podešen u tom smislu, prikazujući najnovija praktična rešenja i naučna dostignuća proverena u praksi. Međutim, priručnik može korisno poslužiti i stručnjacima-projektantima, kao i voćarskim stručnjacima u savetodavnoj službi, a zbog pristupačnog stila i većeg broja fotografija i šematskih prikaza, biće dostupan i naprednijim kvalifikovanim radnicima.

Preporuke i postavke u materijalu treba uzeti kao odraz momentalnog stanja i dostignuća u ovoj proizvodnji koji daljim napretkom nauke i prakse u perspektivi mogu biti prevaziđeni i korigovani.
Priručnik je sastavio inž. Mihailo Tošić, stručni saradnik Centra, u okviru svojih redovnih zaduženja.
Pri izradi priručnika korišćena su iskustva najboljih inostranih praktičara, naših voćarskih stručnjaka koji su specijalizirali u inostranstvu, jugoslovenska iskustva u podizanju i formiranju plantažnih zasada breskve, kao i najnovija američka i italijanska stručna literatura. Pored ovoga, konsultovani su eksperti FAO Dott.dott. Edoardo Branzanti i Albano Gardella. Takodje su korišćeni podaci Kmetijskog instituta Slovenije o vremenu dozrevanja nekih sorti u rejonu Gorice.

Poslovno udruženje za voćarstvo, vinogradarstvo i povrtarstvo – „Agroprodukt“ je, u želji da doprinese unapređenju voćarske proizvodnje kod svojih članica i uopšte u Jugoslaviji, dodatnim finansiranjem omogućilo da se ovaj priručnik izda u većem tiražu od prvobitno planiranog.

Autor
Inž. Mihailo Tošić

Sadržaj

Predgovor izdavača

UVOD

I. IZBOR ODGOVARAJUĆEG AMBIJENTA

1. Klimatski uslovi
2. Izbor staništa
a) Nadmorska visina i položaj
b) Zemljišni uslovi

II. IZBOR SORTIMENTA I UZGOJNOG OBLIKA ZA BRESKVU

1. Izbor sortimenta
2. Izbor uzgojnog oblika za breskvu
a) Palmeta sa kosim granama
b) Kotlasta kruna (vaza) modificiranog tipa

III. PODIZANJE PLANTAŽNIH ZASADA BRESKVE

1. Uređenje zemljišta
2. Osnovni načini podizanja breskvika
3. Sadni materijal i kvalitetne norme
a) Podloga
b) Kvalitetne norme za pojedine kategorije sadnog materijala
c) Postupak sa sadnim materijalom od vađenja do sadnje
4. Izvođenje sadnje
a) Vreme sadnje
b) Rastojanja sadnje
c) Raspored sorti
d) Priprema sadnica za sadnju
e) Izvođenje sadnje
f) Popunjavanje praznih mesta u breskviku

IV. NEGA I FORMIRANJE MLADIH VOĆKI

1. Fiziološke osobenosti breskve i principi rezidbe za formiranje
2. Nega i priprema divljačica za okuliranje na stalnom mestu
3. Formiranje breskve u obliku palmete
a) Formiranje sadnica dobijenih okuliranjem divljačica na stalnom mestu u visini krune
b) Formiranje breskve podignute okulatima
c) Formiranje palmete kod jednogodišnjih sadnica
4. Formiranje breskve u obliku vaze
a) Formiranje vaze u zasadima podignutim okuliranjem divljačica na stalnom mestu u visini krune
b) Formiranje breskve podignute okulatima
c) Formiranje vaze u zasadima podignutim jednogodišnjim sadnicama
5. Posebni momenti na koje treba obratiti pažnju pri formiranju krune
6. Neki detalji formiranja i održavanja sekundarnih grana i formiranja rodnog drveta

V. ISHRANA VOĆKI I ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U TOKU UZGOJNOG PERIODA

1. Đubrenje
2. Održavanje zemljišta u mladim zasadima

VI. ZAŠTITA BRESKVE U UZGOJNOM PERIODU

Uvod

Kultura breskve je relativno malo zastupljena u jugoslovenskom voćarstvu i predstavlja samo oko 3,2% od ukupnog broja voćnih stabala (1961. godine). Kompleksnih voćnjaka sa organizovanom proizvodnjom za tržište je malo, a najveći deo predstavlja proizvodnju na okućnicama, odnosno rasuta voćna stabla koja rastu spontano i uz primenu minimalne agrotehnike i nikakve zaštite. Sortiment je oskudan preovlađuju lokalne sorte (kvalitetniji sejanci) kasnog sazrevanja i lošeg kvaliteta. Manji deo zasada je podignut kultivisanim sortama među kojima preovlađuju one koje su u naprednim voćarskim zemljama već odavno prevaziđene (tipa Amzden, Trijumf, Aleksandar rani, Vadel i dr.).

Analogno tome i proizvodnja, kako po stablu tako i ukupna, je mala i predstavlja neznatni deo onoga Sto se već postiže u modernoj proizvodnji. Tako je na primer , u 1961. godini ostvarena proizvodnja od samo 13 kilograma po stablu (ukupna proizvodnja 3.670 vagona), što predstavlja samo oko četvrtinu proseka koji se može postići.

Najjeftinija proizvodnja je ostvarena u NR Srbiji (oko 1950 vagona), zatim slede Hrvatska (820 vagona) i Slovenija (623 vagona). Ostale republike učestvuju sa manjim količinama, iako među njima ima i potencijalnih, ali još nedovoljno razvijenih područija (Makedonija, Hercegovina).

Izvoz breskve na inostrana tržišta, zahvaljujući slabom asortimanu i kvalitetu, koji je uslovljen neorganizovanom (sitnom) proizvodnjom i nemogućnost da se obezbede veće količine ujednačene robe sposobne za jaku međunarodnu konkurenciju, bio je do sada minimalan. U 1961. godini je izvezeno (zajedno sa kajsijom) oko 332 vagona, što znači tek oko 5% od ukupne proizvodnje.

Ništa lakši nisu ni problemi unutrašnje trgovine breskvom. Usled neorganizovane i nerazvijene proizvodnje dešavaju se i takve anomalije da se plodovi voze iz uže Srbije u Dalmaciju, Istru, Sarajevo pa čak i u Slovenačko primorje, što dovodi do nepotrebnog opterećivanja saobraćaja i nesrazmernog povećanja prodajnih cena.

Međutim, zadnjih godina proizvodnja breskve u našoj zemlji počinje već da dobija društveni karakter. Poljoprivredne organizacije voćarskog karaktera pristupile su podizanju velikih plantažnih zasada breskve sa izrazitim karakterom robnih proizvodjača. Tako je, na primer, samo u 1959. i 1960. godini iz opšteg investicionog fonda odobreno kredita za podizanje 1.670 hektara savremenih breskvika, koji bi uz savremenu tehnologiju mogli dati proizvodnju gotovo ravnu dosadašnjoj ukupnoj proizvodnji u FNRJ, sa tom razlikom Sto bi ova bila boljeg kvaliteta i u celosti namenjena tržištu. Ve6 u 1981. godini proizvodnja na društvenom sektoru (mladi zasadi) učestvovala je sa 19% u ukupnoj jugoslovenskoj proizvodnji breskvi (332 vagona).

Tendencija porasta površina pod intenzivnim plantažnim zasadima breskve je i dalje izražena, naručito u rejonima gde su uslovi za njeno uspevanje pogodniji i gde se može postići posebno rana proizvodnja (Makedonija, Crnogorsko primorje, Hercegovina, Dalmacija, Istra, Slovenačko primorje) ili gde je kultura breskve ve6 stekla određeni renome kod proizvođača (Srem, Podunavlje, severna Bosna i dr.).

S obzirom na delikatnost breskve i njene posebne zahteve u pogledu ambijenta i tehnologije proizvodnje, u daljem podizanju plantažnih zasada treba imati u vidu sledeće:

1) Pedološko-klimatski faktori na prvom mestu ograničavaju krupnu robnu proizvodnju na uža i najpovoljnija područja. Zbog toga se pri projektovanju i podizanju novih zasada treba ograničiti na najpovoljnije klimatske uslove i na zemljišta koja svojim osobinama obezbeđuju visoku proizvodnju zadovoljavajućeg kvaliteta i dug život voćki, a samim tim i visoki rentabilitet ove kulture.

2) Zbog sve većeg porasta broja potrošača u zemlji i porasta životnog standarda, odnosno izoštravanja ukusa, treba se orijentisati na izbor momentalno najboljih sorti, vodeći računa da se i sortiment stalno menja i da je ispitivanje i odabiranje novih sorti stalni zadatak naših naučnih ustanova i prakse.

3) Posle klimatsko-pedoloških, osnovni je faktor tehnologija koja u novim zasadima mora na6i svoje mesto da bi ova proizvodnja postigla i odgovarajući ekonomski efekat. Pri ovome takođe treba imati u vidu da nauka i praksa napreduju i teže stalnom usavršavanju proizvodnog procesa, te je saradnja na ovom poslu jedan od bitnih uslova daljeg povećanja proizvodnje i obezbeđenja proizvoda dobrog kvaliteta. Osposobljavanje tehničkih kadrova za modernu proizvodnju treba da bude jedan od prvih zadataka.

4) Uporedo sa unapređivanjem proizvodnje treba. preduzimati i potrebne mere za unapređivanje prometa, odnosno doturanja proizvoda do potrošača, s obzirom da je breskva kao trgovački artikal osetljiva i zahteva poseban tretman. Uspeh na inostranom tržištu neće izostati ako se pored ostalog i ovi problemi reše, jer naša proizvodnja po kvalitetu, a u dogledno vreme i po ceni, može uspešno konkurisati drugim proizvođačima.

Ovaj priručnik treba da dorpinese izvršenju programa unapređenja proizvodnje breskvi u Jugoslaviji služeći kao materijal za osposobljavanje naših voćarskih stručnjaka i radnika koji neposredno rade na njegovom ostvarenju.

I Izbor odgovarajućeg ambijenta

Breskva je delikatna voćarska kultura u pogledu ambijenta i osnov za postizanje povoljnih ekonomskih rezultata predstavlja izbor najpovoljnijih klimatskih i zemljišnih uslova za njeno vegetiranje i rađanje. Za maksimalne prinose i najpovoljniji ekonomski efekat treba se ograničiti na najuže rejone koji smanjuju rizik na minimum. Međutim, i pored najrigoroznijih izbora ovih uslova, mora se računati sa izvesnim rizikom koji se ublažava postizavanjem dobrih rezultata u povoljnijim godinama.

1. Klimatski uslovi

Od klimatskih uslova osnovni limitirajući faktor za lokaciju i podizanje komercijalnih zasada breskve jeste minimalna zimska temperatura i učestalost pojava poznih prolećnih mrazeva.

Rodni pupoljci breskve već na temperaturi od 20°C masovno propadaju zavisno od sorte i stanja ishranjenosti. Ako padanje temperature nije naglo, onda rodni pupoljci mogu izdržati i ostati neoštećeni na 22°C. Međutim, ako 7-10 dana relativno toplog vremena usred zime bude praćeno naglim padom temperature, onda veliki broj rodnih pupoljaka mo2e biti uništen i na 15°C.

Drvo breskve je takođe prilično osetljivo na niske temperature i izdrži 2-3 stepena više nego rodni pupoljci. Računa se da je u našim uslovima kritična granica za izmrzavanje breskvinog drveta oko 26°C.

Citirane kritične temperature su vrlo promenljive za pojedina područija i za uslove pod kojima se breskva gaji, dalje za stanje ishranjenosti, vreme pojave i dužinu trajanja mrazeva, stanje perioda mirovanja voćki itd. Stabla koja su razumno i na vreme đubrena (naročito azotnim đubrivima) imaju otpornije cvetne pupoljke na niske zimske temperature. Nedovoljno su otporna na mrazeve stabla gajena na ledini i na zatravljenoj površini. Rejoni sa čestim smenjivanjem prodora toplih i hladnih vazdušnih masa kritični su za visoko rentabilno gajenje breskve.

S druge strane, u rejonima sa blagim zimama za izvestan broj sorti ne postoje uslovi gajenja usled produžene aktivnosti cvetnih pupoljaka, odnosno nepostojanja zimskog mirovanja, Usled ovoga dolazi do opadanja cvetnih (pa i lisnih) pupoljaka, neujednačenog i kasnijeg cvetanja i slabog zametanja plodova.

Uopšte uzev, breskva je kultura umerenog klimatskog područja koje odgovara rentabilnom gajenju vinove loze, sa sličnim zahtevima sume toplotnih stepeni u periodu vegetacije i dosta sunCeve svetlosti. Slabije podnosi Cesta smenjivanja vlažnog i sunCanog vremena i duge kiSne periode, slane i pozne prolećne mrazeve. Ukoliko se zasadi podižu izvan povoljnog podrućja, izgledi za rentabilno gajenje breskve su sve manji. Na granicama ovih rejona treba težiti da se za breskvu odaberu najpovoljniji mikro-klimati.

2. Izbor staništa

a) Nadmorska visina i položaj

Računa se da je nadmorska visina za gajenje breskve ograničena na 500-600 m, ali i ovo zavisi od geografske širine, jer ukoliko se ide na jug, ova granica se može pomerati naviše i obrnuto. Iz tih razloga se kod nas breskve uspeSno gaje u priobalnom pojasu Jadranskog mora sa minimalnom nadmorskom visinom, u Podunavlju sa nadm. visinom 100-300 metara, pa Cak i u rejonu Ohridskog i Prespanskog jezera sa nadmorskom visinom 700-800 m, gde je velika vodena površina pored ostalog jedan od glavnih regulatora klimatskih faktora.

Nisu pogodne za gajenje breskve one lokacije gde su učestale pojave poznih prolećnih mrazeva, naročito u vreme cvetanja. Ovo se može znatno ublažiti izborom povoljnijeg položaja i ekspozicije. Niski ravni tereni koji su slabo provetreni (zatvorene kotline) su vrlo rizični zbog Ceste pojave mrazeva. Nasuprot ovome, blage padine koje obezbeđuju dobru vazdušnu drenažu, mogu znatno ublažiti štete od mraza u vreme cvetanja. Dužim osmatranjem se može relativno tačno odrediti visinska granica jačih mrazišta radi utvrđivanja zone kritične za gajenje breskve. Na nagnutom terenu, na nižim položajima, uvek će biti više štete od mrazeva nego na višim.

Za rejone gde su mogućni pozni prolećni mrazevi, pogodnije su severne, severoistočne i severozapadne ekspozicije nego južne, jugozapadne i zapadne. Na prvima se zemljište kasnije zagreje, te ne dolazi do ranog buđenja vegetacije za vreme toplijih vremenskih perioda, Sto uveliko smanjuje otpornost breskvinih tkiva na niske temperature.

Južni položaji su pogodni za rejone gde nema čestih prolećnih mrazeva i gde u isto vreme ima dovoljno vodenih taloga, ili je obezbeđeno navodnjavanje. U protivnom breskva ili pati od poznih mrazeva, jer ranije krene, ili pati od suše, jer su južni položaji redovno topliji i suvlji od drugih, te ne obezbeđuju opravdanost gajenja breskve.

Obale ve6ih vodenih površina koje najveći deo zime ostaju ne zaleđene, često su vrlo povoljne lokacije za uspešno i visoko rentabilno gajenje breskve. Prostiranje ovog uticaja u dubinu kontinenta je priIično ograničeno, ali ako su zasadi locirani na uzdignutim padinama pored obale, gde vazdušna drenaža može biti izvanredna, postižu se gotovo redovno odlični rezultati u gajenju breskve.

b) Zemljišni uslovi

U klimatskim područjima koja odgovaraju za gajenje breskve, dalji najvažniji momenat za puni uspeh i rentabilnu proizvodnju jeste pravilan izbor zemljišta.

Od svih osobina najvažnije su fizičke, dubina i propustljivost za vodu. Hemijske osobine se mogu lakše dovesti u takvo stanje koje odgovara breskvi.

Duboka, prirodno dobro drenirana i rastresita zemljišta sa propustljivom zdravicom su najpovoljnija. Breskva uspeva na raznim tipovima zemljišta, ali joj više odgovaraju laka, duboka i propusna zemljišta, pa čak i ako su šljunkovita i skeletna. Međutim, na glinovitim, zbijenim i plitkim zemljištima sa nepropustljivim donjim horizontima, breskva slabije raste, manje rađa i kraćeg je veka, što naročito dolazi do izražaja u kasnijim godinama. Na ovim zadnjim breskva više pati od nepogodnih uslova (suša, preterana vlažnost, niske zimske temperature, bolesti korena i stabla itd.).

Uticaj propustljivosti i dubine zemljišta na prinose i dugovečnost breskve (prema Cornell University Experiment Station) je očigledan.

Na dubokim i strukturnim zemljištima breskva razvija bujan korenov sistem (već na kraju druge godine dostiže preko 1 m u dubinu, a preko 3 m u širinu) koji je bogat i žilicama. Sto je zemljište glinovitije i zbijenije, korenov sistem se sve manje širi, manje je bujnosti i vise je razgranat sa tankim žilicama. Ako ovako zemljište zadržava vodu, onda voćka formira vrlo oskudan žiličast korenov sistem koji najčešće ne izlazi iz okvira iskopane jame za sadnju.

Nivo podzemnih voda u vreme maksimalnog vodostaja ne sme prelaziti 1,5 m ispod površine zemljišta.

Njapovoljniji fizički sastav zemljišta za gajenje breskve je ako sadrži 55-65% peska i 15-25% gline. Koloidi se mogu kretati od 15-20%.

Peskovita zemljišta su pogodna za gajenje breskve, ali pošto imaju tu osobinu da brzo primaju i gube vodu, mora se obezbediti navodnjavanje i veći sadržaj organskih materija da bi breskve bile obezbeđene vodom i u sušnim letnjim mesecima. Lako se zagrevaju pa breskva na njima ranije kreće. Na ovakvim zemljištima breskva ne dostiže maksimalni razvoj i rodnost, a plodovi često ostaju sitni i nedovoljno sočni naročito za vreme sušnih godina i ako nedostaje navodnjavanje. Inače mogu obezbediti zadovoljavajuću proizvodnju i rentabilitet.

Uticaj starosti breskvi i propustljivosti zemljišta na prinose po stablu (levo) i broj preživelih stabala (desno). Razlika u prinosima stabala na dobro i lose dreniranom zemljištu raste sa njihovom starošću. Stabla zasađena na dobro dreniranom zemljištu žive dvaput duže nego ona na slabo dreniranom. U 16. godini starosti na dobro dreniranom zemljištu je četiri puta više živih stabala nego na loše dreniranom. (T.E. LaMont i H.F.DeGraff, Cornell University)

Skeletna zemljišta ako su dovoljno duboka i dobro obezbeđena organskim materijama i vodom, predstavljaju odličnu podlogu za rentabilnu i visoku proizvodnju breskve.

Ledine i krčevine sa dobrim fizičkim osobinama i ako se prethodno privredu kulturi i stvore povoljni uslovi, mogu biti vrlo dobra zemljišta za postizavanje zadovoljavajućih rezultata u industrijskoj proizvodnji breskvi.

Zemljišta sa velikim sadržajem gline i koloida su jako zbijena, hladna, slabo provetrena i obično slabo propustljiva za vodu koja se u njima dugo zadržava. Za vreme sušnih perioda previše se stvrdnu i ispucaju. Breskva na njima kasnije kreće, postiže manji porast, drvo ne zdrvenjava dobro, te slabije izdrži zimske niske temperature, a koren i stablo su osetljiviji na razne bolesti i štetočine. Prinosi su manji, a plodovi vodeniji, lošijeg ukusa, slabije se čuvaju i loše podnose transport. Nisu preporučljiva za veće komercijalne zasade.

Hemijske osobine zemljišta za gajenje breskve su Cesto manje značajne od fizičkih. Na zemljištima odličnih fizičkih osobina, problem lako pristupačnih asimilativa se daleko lakše i uspešnije može rešiti i bez većih finansijskih izdataka.

Fosfora ima dovoljno za potrebe breskve u svim normalnim i redovno obrađivanim zemljištima, pa i onda kad agrohemijske analize kažu da ga ima u tragovima.

Kalijum je važniji od fosfora, ali i njega ima u normalno održavanim i strukturnim zemljištima redovno u dovoljnim količinama za uzgojni period breskve. Tokom uzgojnog perioda redovnim đubrenjem pokrovnih kultura za zelenišno đubrenje treba količinu kalijuma u zemljištu dovesti do srednje obezbeđenosti. U težim koloidnim i jako peskovitim zemljištima može se desiti da kalijuma nema, jer je vezan za koloide, odnosno lako je podložan ispiranju.

Azot je najvažniji elemenat u ishrani breskve kako u uzgojnom tako i u produktivnom periodu. Međutim, njegova količina u zemljištu se može lako regulisati, te se prilikom razmatranja zemljišnih hemijskih osobina može i zanemariti.

Najbolji rezultati se postižu na umereno plodnim zemljištima, gde je i vegetativna aktivnost breskve uravnotežena. Što omogućuje bolje dozrevanje drveta i sigurniju proizvodnju i za vreme hladnih zima.

Organske materije u zemljištu su važne za uzgoj breskvi utoliko Sto obezbeđuju povoljniju strukturu, odnosno povoljniji vodni i vazdušni režim, a indirektno utiču na bolje korišćenje asimilativa. Ako je zemljište dobrih fizičkih osobina i sadrži 1-1,5% humusa, podizanje plantažnog breskvika se može vršiti bez rezervi. Na zemljištima sa više gline ili peska, humusa mora biti srazmerno više, radi obezbeđenja bolje propustljivosti za vodu, odnosno za bolje čuvanje rezervne vlage.

Rekacija zemljišta za uspešno gajenje breskve se kre6e od pH 5 do pH 7,5. Jako kisela zemljišta, koja najčešće nemaju povoljan vodni režim, nisu pogodna za breskvu. U našim uslovima se pokazalo da na dobrim rastresitim zemljištima gde je dobro regulisan vodni režim, breskva daje dobre rezultate i na zemljištima sa pH 5 i bez prethodne kalsifikacije. Kao optimum se može smatrati pH 6 do pH 6,5, pa ovoj reakciji, uz primenu organskih đubriva i mineralnih đubriva određene i odgovarajuće reakcije, treba težiti kako u uzgojnom tako i u produktivnom periodu života voćki.

Alkalnu reakciju breskva slabije podnosi od kisele, naročito ako je prouzrokovana većim procentom alkalnih soli ( posebno hlora). Na takvim zemljištima razvoj breskve je vrlo ograničen, a prinosi su mali.

Alkalitet zemljišta, usled većeg procenta krečnjaka, manje je nepogodan, ali ako aktivnog krečnjaka u zemljištu ima preko 5%, porast i prinosi su smanjeni, a Ceste su pojave fizioloških poremećaja, od kojih je među prvima hloroza. Ukupan procenat krečnjaka može biti i veći ukoliko mu je rastvorljivost mala, što zavisi od prirode samog krečnjaka i fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Zemljišta sa većim procentom kreča teško je dovesti u uslove povoljne za komercijalno gajenje breskve.