Sve što bi se imalo reći o viskiju sadržano je, zapravo, u dve reči koje čine naziv filma – Whiskey Galore (Viskija napretek), velikog škotskog reditelja Aleksandra Mekendrika. To što je ovaj „viskoholik“, uprkos mitskom, osijanskom malteškom zavičaju završio u Americi možda bi trebalo da bude ključni argument za razrešenje jedne od najvećih srbskih dilema – da li treba favorizovati skoč ili burbon (naravno da mislim na kentaki)?
Međutim, ta je dilema sasvim balkanska i baš ona zorno demonstrira ovdašnje nerazumevanje filosofije viskija. koju je Mekendrik s lapidarnošću zen-gurua izrazio svojom naslovnom dvorečnom sintagmom. Ona naročito dobija na jasnoći izvanrednim srpskim prevodom priloga galore – napretek.
„Point of view“ konzumiranja „vode života“ je u njenom čudotvornom podajućem receptu koji priziva beskonačnost. Mitologije drugih napitaka zahtevaju komplikovane kultove koji se odnose na temperaturu pri konzumiranju, način serviranja, vreme konzumiranja, skladnu ishranu, pažnju pri doziranju i šta sve još ne… a uprkos svemu savetuje se nepreterivanje.
Mada ga, istini za volju, ne valja mešati s vinom, viski trpi sve. On je, naprosto, izmišljen da se pije na sve načine u svim okolnostima. Jedino treba poštovati Mekendrikovu maksimu: VISKIJA NAPRETEK.
Dakle, viski može da se pije strejt (suv), s ledom (on the rocks), sa sodom, da se preseca ili da se kombinuje. Isto važi i za vodu, s tim što vodom može i diskretno da se prska. Viski, prema tome, uz jedan obed, konzumiran na različite načine (uključujući i betoniranje pivom) može da odmeni svako drugo piće – s ledom kao aperitiv, sa sodom kao vino, treća mogućnost je pomenuti miks sa pivom (naročito se preporučuje crno, po mogućstvu ginis). Na kraju i suv – kao dižestiv, mada se sa kolačima može ponoviti i u varijanti on the rocks.
Za duže poslovne sastanke, koji mogu prerasti u celonoćne, preporučuje se kombinacija s vodom, koja se u početku blago dozira laganim prskanjem vlažne ruke, da bi se posle ponoći prešlo na dosipanje tek nekoliko kapi što hladnije vode. Kao naročito efikasan razblaživač može da posluži otopljeni led.
Ko nema nameru da se suoči s dugom prugom tendirajući alkoholnom maratonu nema ni razloga da zloupotrebljava bilo koju od nebrojenih marki škotskog, irskog, kanadskog i američkog (insistiram na Kentaki izvorima) viskija. Taj nije sklon alkoholu, a ukoliko je alkohol sekundaran ili, ne daj bože, tercijaran element u sklopu vaše zabave, onda treba da se obratite pićima drugog porekla i podneblja, italijanskim gorkim ili biter svit aperitivima, francuskim konjacima, španskim brendijima, itd. i sl. – srpskim rakijama, npr.
Aleksandar Mekendrik je tako precizno formulisao poetiku viskija jer je stigao iz više nego inicirane tradicije Iling studija, čije su najveće vedete, među kojima i sam Robert Hamer, postale teški ovisnici od viskija, što ih je uvelo u tragične sfere delirijum tremensa. Ako se plašite delirijuma, također, morate preći na izbegavanje viskija. Viski ne trpi ljubav sa distancom. U jednom priručniku za američke scenariste kaže se da su za scenaristu dve najveće pošasti viski i prijatelji. Uz viski i prijatelje nema rada, postoji samo zabava. Ko, dakle, voli da radi – ne treba da pije, pogotovo viski.
Viskiju se možemo ili potpuno predati ili ga ostaviti. Ja vam preporučujem ovo drugo, iz više razloga. Prvo, moći ćete trezveno da uživate u čitanju Natašine knjige, drugo, bićete podesan materijal za radnu eksploataciju, hoću reći društveno korisniji i svima nama će sa vama biti bolje. Moći ćemo da uživamo u konzumiranju viskija napretek.
Time bi se stvar mogla završiti, iz egzoterične perspektive, jer viski za laika nudi jednu pretešku inverziju: njegov kvalitet je u kvantitetu i taj obrat se ne može razumeti, on isključivo može da se konzumira. A konzumiranje je vezano za ideju izbora. Otud velika lepeza zvučno etiketiranih destilerija koje prete svojom tradicijom, prizivajući keltske korene. Viski je razvio jednu popratnu industriju samoreklamiranja, koje je zaista probilo opnu magijskog potencijala fetiša. Fetišizam viskija donosi jedno posebno polje značenja koje prevazilazi, transcendira ideju konzumiranja.
Izbor vrste viskija postaje važan statusni simbol. Na najnižem nivou, jer samim izborom određene vrste demonstriramo izvesno razumevanje materije. Zatim, jer izborom određene vrste postajemo iniciranim sektašom čiji je guru neka znamenita figura (amblematičan je Robert Mičam kao poštovalac ili sledbenik Džeka Danijelsa). Vezujući se za određenu ličnost preko odgovarajućeg viski-fetiša mi se vezujemo za određenu ideologiju koja stoji iza našeg prvosveštenika. Također, tu ideologiju unosimo u odabrani fetiš, probijajući se do dubljih značenja. Tragajući za njima neminovno se suočavamo sa tabuom malta. Malt je srž filosofije i magije viskija, kao što je, doista, suština tog misterioznog napitka. Tek kada se suočimo sa problematikom malta mi stižemo u najtajanstveniju zonu viskimanije, suočavamo se sa tajnovitošću pojedinih recepata, a iza svake pojedinačne esnafske tajne krije se realno i zastrašujuće ritualno polje nad kojim se izdiže fetiš pojedine etikete. Iza biografiia utemeljivača prvih destilerijskih dinastija sakrivene su sve činienice koje bi mogle ukazati na stvarne elemente pojedinih konkretnih formula, recepata za kreiranje napitka oko čijeg imena se već lome koplja.
Ono nepostojano e u njegovom nazivu – whisk(e)y – najdirektnije ukazuje na magijsku pozadinu, na neraskidivu vezu između misterije škotskih rituala i misterije škotskog napitka. Viski, za razliku od koka kole koja je bukvalni eksponent amerikane ili američkog populizma, na najpodmukliji način afirmiše magijske rituale raznovrsnih redova. Dominacija škotskog viskija je najilustrativniji dokaz svetske prevlasti škotskog rituala. Ali, kao što vidimo na sve većem broju transparenata i reklama (advertajzing), ni ostali se ne predaju.
U čemu je tajna? Ako već nismo bili u prilici da nas afiluju, da nas uključe u ovaj ili onaj red podzemne hijerarhije vlasti, preko analognog – amblematičnog napitka mi (ne)svesno podržavamo određeni kult. Postajemo učesnici svetske zavere, uzdižemo se iz manipulisanih u manipulatore. Postajemo značajni…
Međutim, trežnjenje nije lako. Za to preporučujem Four Roses sa dva sveža jajeta. Važno je da je kokoška trčkala na farmi koja zna svoj početak i ima svoje ime…
I tako počinje novi dan. Ziveli! Jedan viski, dva jajeta, tri kocke leda i četiri ruže! To je sve što vam je potrebno za lak početak, a kraj će neminovno biti tužan!
Nebojša Pajkić
Sadržaj
Predgovor
Uvod
Krajnosti
Zanimljive ličnosti
Reč „viski“
Tajanstveno
Hronologija
Da li znate?
Poreznik
Prohibicija
Američki viski
Kanadski viski
Engleski i velški viski
Irski viski
Kentaki burbon
Škotski viski
Ostale zemlje-proizvođači viskija
Zanimljive priče
Viski u književnosti i pesmi
Muzeji viskija
Samo viski
Jezik viskija
Da li se sećate?
Uvod
Iskreno se nadam da će vam čitanje ove knjige pružiti onoliko zadovoljstva koliko je meni pružilo pisanje. To se ne bi moglo reći i za istraživanje, tokom kojeg sam pretrpeo sedam preloma levog ručnog zgloba, a da nisam ni liznuo zlaćani napitak. Ipak, srećna okolnost da sam dešnjak omogućila mi je da ćaskanje o viskiju završim na vreme, mada mi je tokom lečenja bilo zabranjeno unošenje ove tekućine.
Namera ove knjige je da vas uveseli, zabavi, prosvetli novim saznanjima, legendama, anegdotama i pričama o viskiju, koje sam sakupio tokom dvadeset godina mog ispičuturskog novinarstva. Ne želim da predstavim sebe kao velikog poznavaoca viskija, iako na njegov istorijat i mnoštvo oblika u kojima se javlja gledam sa nadahnućem i zadivljenošću.
Mada sam dao sve od sebe da proverim, ponovo proverim i osvežim podatke iznete u ovoj knjizi, postoji mogućnost da neki, u trenutku kada se knjiga nađe na policama, već budu zastareli. Ipak, možete biti sigurni da su u vreme objavljivanja svi navedeni podaci, bar koliko ja znam, bili tačni i važeći.
Krajnosti
Božićni viski
Mora da je jedan od najneobičnijih viskija Glengoin 1967, koji je destilovan na Božić; proizvedeno je samo 2 500 flaša, a ostala godišta ograničene proizvodnje bila su 1968, 1969 i 1970; na Božić sedamdesete proizvedeno je 1 200 flaša, a bilo je predviđeno da se sedamdeset prve proizvede samo 1 000 flaša. Ipak, tri mudra vodeća čoveka Glengoina više niko nije mogao prisiliti da ponovo rade na Božić.
Najhladniji izvor vode
Za Dorin bunar, izvor za Singleton (Auchroisk), veruje se da je najhladniji u Skotskoj – 7,6 stepeni Celzijusovih.
Dupli malt
Robert, barmen u vodećem malt viski baru hotela Ric Karlton u San Francisku. tvrdi da mu oni koji su upravo čuli za singl malt viski ponekad traže dupli malt, uvereni da će im isti pružiti vrhunski kvalitet. U ovakvim prilikama on je primoran da bude veoma taktičan, kako se ovakve mušterije ne bi postidele zbog svog neznanja.
Najskuplji viski svih vremena
Pedesetogodišnji Glenfiddich dostigao je vrednost od 49 604 funti na dobrotvornoj aukciji u Milanu, decembra 1992.
Najskuplji skoč malt
U januaru 1997. destilerija Boumor na ostrvu Islej proizvela je jedinstven četrdesetogodišnji Bowmore singl malt iz 1955. godine, po ceni od 4 500 funti po flaši. Napunjeno je 306 flaša, čija ukupna vrednost iznosi 1 323 000 funti, ili 2 182 950 dolara. Dve flaše smeštene su u muzej destilerije, a deset ih je zaključano na sigurnom. Navedenih 4 500 funti uključuju noćenje, obilazak destilerije i cug iz jedne od onih deset flaša.
Godine 1955. anonimni naručilac je tražio od destilerije da napuni bačvu viskijem i ostavi ga da odleži dvadeset godina, posle čega će ga on preuzeti. Bačva je bila napukla, izgubljeno je oko 20% viskija, a 40% je isparilo, što je uobičajeno. Upravnik destilerije presuo je preostalih 500 litara u bure koje je ranije korišćeno za Kentaki burbon i pokušao da stupi u vezu sa naručiocem, da bi saznao da je on upravo preminuo. Destilerija Boumor je otkupila viski, koji je ostavljen da odleži još dvadeset godina.
Najveći kotao u Evropi
U destileriji Midleton blizu Korka, Irska, nalazio se kotao iz devetnaestog veka, zapremine 143 874 litara, koji je bio u upotrebi sve do 1975.
Najveća destilerija malt viskija
Destilerija Tomatin u brdima Monandiat, 22,5 kilometara udaljena od Invernesa, Skotska, ima 23 kazana, ukupne zapremine od 368 000 litara. Tu se nalazi i 16 skladišta u kojima se može smestiti 230 000 punih bačvi.
Najprodavaniji viskiji u svetu
Johnnie Walker Red: oko 91 milion flaša J & B Rare: oko 72 miliona flaša Jim Beam: oko 67 miliona flaša (Statistički podaci iz 1996.)
Najprodavaniji premijum skoč viskiji u svetu
Johnnie Walker Red: oko 91 milion flaša J & B Rare: oko 72 miliona flaša Ballantines: oko 59 miliona flaša (Statistički podaci iz 1996.)
Najprodavaniji premijum viskiji u Velikoj Britaniji
Bells Extra Special, osmogodišnji škotski viski. Godine 1995. prodato je oko 18,7 miliona flaša.
Najprodavaniji premijum viskiji u Americi
Jim Beam: oko 45, 2 miliona flaša Jack Daniels: oko 36 miliona flaša Seagrams 7 Crown: oko 35, 9 miliona flaša (Statistički podaci iz 1995.)
Najprodavaniji premijum skoč viskiji u Americi
Dewars: oko 18,2 miliona flaša J & B Rare: oko 10, 1 milion flaša Clan McGregor: oko 9, 3 miliona flaša (Statistički podaci iz 1995.)
Najveća svetska destilerija viskija
Petog maja 1937. godine u novinama Louisville Times je objavljeno da će destilerija Sigram-Kalvert zvanično biti otvorena narednog dana, i da se očekuje da će svečanom otvaranju prisustvovati deset hiljada posetilaca, koji će zatim obići „najveću destileriju na svetu“. Tvrdilo se da ova destilerija može da proizvede 189 265 litara viskija za dvadeset četiri sata.
Zapošljavala je 1800 radnika (ta cifra bi mogla biti preterana), a u njena skladišta moglo je biti smešteno 85 283 034 litra, ili 450 720 bačvi.
Destilerija koja je najduže bila u istom vlasništvu
Smatra se da je to bila destilerija Springbank u Kempbeltaunu, Skotska, koju su 1837. godine kupili Džon i Vilijam Mičel. Prethodni vlasnici bili su njihovi rođaci, porodica Rejd. Danas ovom porodičnom kompanijom upravlja šesta generacija porodice Mičel.
Čovek koji je najduže bio zaposlen u istoj destileriji
Džordž Ros (1873-1958) radio je u destileriji Glenmorangi u Teinu, Skotska, od 1886. do 1958, što je zapanjujući period od sedamdeset dve godine, u kome se na britanskom tronu smenilo šest monarha. Kada je, kao trinaestogodišnjak, počeo da radi, još uvek nije bio izumljen automobil. Godine 1895. postao je jedan od vodećih ljudi u destileriji, i taj položaj je zadržao tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kada su u destileriji radile još samo dve osobe. Karijeru je završio u bačvariji, u doba kada je istraživanje svemira bilo u punom jeku.
Čovek koji je najduže upravljao jednom destilerijom
Destilerija Glenmorangi može se pohvaliti još jednim rekordom – Gordon Smart nalazio se na čelu tima poznatog kao „šesnaestorica iz Teina“ punih četrdeset devet godina, od 1921. do 1970.
Najposećenija destilerija škotskog viskija
Glenturet u Krifu, Pertšajr, posetilo je rekordnih 228 416 posetilaca 1996. godine.
Najposećenija destilerija viskija na svetu
Destileriju Džek Denijels u Linčbergu, Tenesi, SAD, posetilo je 1982. godine rekordnih 314 482 posetilaca. Smatra se da su posete ovoj destileriji najprijatnije i najopuštenije.
Najstarija destilerija viskija
Smatra se da ova titula pripada destileriji Old Bušmils u oblasti Antrim, Severna Irska; dozvolu za njen rad dobio je 1608. godine ser Tomas Filips.
Jedini košer Burbon na svetu
Viski Old Willamsburg odobrila je jevrejska organizacija po imenu Hisachdus Harabonim.
Jedini tri puta destilovani singl malt skoč
Auchentoshan, zadivljujuće otmen i prefinjen viski, ubraja se u najblaže, jer je jedini tri puta destilovan singl malt skoč. Ovaj proces, nazvan trestarig, primenjivali su irski kaluđeri koji su živeli u ovoj oblasti mnogo pre 1823. godine (kada je osnovana destilerija Auchentoshan). Nažalost, za još neke vrste viskija neosnovano se tvrdi da su tri puta destilovane.
Najmanja destilerija u Škotskoj
Edradur u Balnoldu, nadomak Pitlohrija, vode samo tri čoveka. Godišnja proizvodnja odgovara nedeljnoj proizvodnji destilerije srednje veličine. Zapremina kazana u ovoj destileriji iznosi samo 2 182 litara, a samo 24 000 flaša godišnje namenjeno je maloprodaji.
Najviši kazani u Škotskoj
Rekord nosi destilerija Glenmorangi, čiji su kazani visoki 5,1 m. Viši kazani proizvode blaže, otmenije piće, dok se iz onižih, trbušastih kazana dobija piće punijeg ukusa.
Vrhunska mešavina
Godine 1995. kompanija Justerini & Brooks postigla je izvanredan uspeh proizvodnjom Ultime, mešavine sto dvadeset osam različitih vrsta viskija.
Kompanija je tvrdila da su uključeni viskiji iz devedeset šest od devedeset osam škotskih destilerija; isključeni su bili Kininvie i Speyside, koji su, kao trogodišnji viskiji, bili premladi. Jedan od najdragocenijih sastojaka je viski destilerije Milburn, koja je odavno zatvorena i pretočena u lanac Bifiterovih restorana, kao i destilerije Glen Mor koja je sravnjena sa zemljom 1983. godine. J&B su uspeli da dodu samo do nekoliko bačvi, tako da je broj flaša Ultime strogo ograničen, a svaka od njih ima svoj broj. Verovatno će zalihe biti potrošene oko 2002. godine. Stoga flaše sa brojevima ispod 1000 predstavljaju vredan primerak za svakog kolekcionara.
Najveća taksa
Godine 1996. organizacija Scotish Whisky Association saopštila je da ukupne takse koje plaćaju destilerije viskija u Skotskoj premašuju sumu od bilion funti (1, 6 biliona dolara).
Prva poznata destilerija u Škotskoj
Destilerija Ferintoš, nadomak Kalodena, osnovana je pre 1689. godine. Bila je vlasništvo Dankana Forbsa, Vilijamovog simpatizera, a protivnici Jakobiti spalili su je iste godine. Zato je 1690. godine vlasnik bio oslobođen plaćanja carine.
Prva zvanična destilerija singl malt viskija u Škotskoj
Destileriju Glenlivet registrovao je Džordž Smit 1824. godine.
Prva zvanična destilerija u Kanadi
Destilerija Džona Molsona u Montrealu, registrovana 1799. godine, sa pozamašnim kapacitetom od 1 136 500 litara.
Prva zvanična destilerija u Americi
Destilerija Džaspera (Džeka) Danijela u Linčbergu, Tenesi, 1866. godine.
Prva zvanična destilerija u Australiji
Destilerija Majers u Balaratu, Viktorija, 1866. godine.
Prva reklama za viski
Kompanija Justerini & Johnson, kasnije Justerini & Brooks, objavila je reklamu za Usquebaugh i druga pića u novinama Morning Post and Daily Advertizer u Londonu, u četvrtak, 17. juna 1779. godine.
Prvi komercijalni škotski viski
Aserov OVG (Old Vatted Glenlivet) predstavljen je 1853. godine.
Prva žena destiler u Škotskoj
Besi Vilijamson, Lafroig na ostrvu Islej, 1946. godine.
Prva destilerija u Americi podignuta samo za proizvodnju viskija
Vodio ju je Vilhelm Hendriksen, na tlu Nove Holandije, današnjem Stejten Ajlendu, a pripadala je Holandskoj zapadnoindijskoj kompaniji. Prvi put je proizvela piće „od kukuruza i raži“ 1640. godine.
Prva komercijalna destilerija viskija u Kentakiju
Godine 1783. Evan Vilijams podigao je zgradu u kojoj je destilovan viski, na uglu ulica Pete i Voter u Ohajo Folsu (današnji Luisvil).
Prvi viski izvezen iz Kentakija
Godine 1780. Džon Riči prodao je viski iz Kentakija u Nju Orleansu, koji se tada nalazio na španskoj teritoriji.
Prvi kentaki burbon prodavan u flašama
Biningers Grocers prodavali su flaširan viski u Njujork Sitiju 1849. godine.
Prva marka kentaki burbona
Old Forester (kasnije samo Forester) proizveden je i flaširan 1872. godine; bio je poznat kao pouzdan viski standardnog kvaliteta, koji su prepisivali i lekari.