Kada dođete nekim slučajem u situaciju, da pišete predgovor za knjigu. objavljenu u struci. sami sebi postavljate pitanje: zašto baš ja?. Kada se pročita predgovor autora i pregleda sadržaj knjige „CELOKUPNE VINARSKE TAJNE”. tada sam shvatio da zadatak nije nimalo jednostavan.
Autor JANKO M. ĐOKIĆ. dipl. vinar i likerdžija. već u predgovoru saopštava čitaocu. da knjiga predstavlja sve ono što je kao dugogodišnji stručnjak na praktičnom poslu sa Španjolcima po Grčkoj. Francuskoj. Španiji. Nemačkoj itd.“ sakupio. naučno i proverio u praksi.
U vinogradarskoj praksi postoji uzrečica “ vino se može praviti i od grožđa”.
Nešto slično kaže autor i u knjizi .
” Doduše ovde ti ne dajem savet kako ćeš od vode da napraviti vino. no da tvoje blago zemaljsko umeš iskoristiti i ako ti je to tvoje blago podložno kvaru da ga možeš napraviti i ipak prodati kao najbolje“.
Knjiga obuhvata sve ono što je do tada bilo poznato u vinarskoj struci. Napisano je vrlo jednostavno. laka je za čitanjenje. pa svako. ako poželi . koristeći je može otpočeti da se bavi vinogradarskom i vinarskom proizvodnjom. Istovremeno. ovde se mogu naći prava uputstva za rešavanje mnogobrojnih problema. koji prate vinogradarstvo i vinarstvo.
Celokupna materija izložena u knjizi i danas je vrlo aktuelna. Razlika je samo u tome što je tehnologija uznapredovala. pa se u proizvodnji grožđa i vina mogu koristiti nova i savremenija sredstva i oprema.
U momentu kada je vinogradarstvo i vinarstvo Srbije na raskrsnici. treba iznaći načine za preporod. na da nove površine zemljišta postanu vinogradi.
Kao dobar oslonac za tako nešto. može poslužiti knjiga:
„CELOKUPNE VINARSKE TAJNE“.
Zato srdačno i sa zadovoljstvom preporučujem ponovno štampanje knjige. Verujem da će se rado čitati i posebno ceniti u stručnim krugovima. asocijacijama. ali i šire.
22. mart 2007. Prof. dr Paprić
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Sadržaj
Glava I
U opšte o vinu od postanka sveta do danas
Glava II
O raznom neumerenom piću i njihovim posledicama
Glava III
O vinovoj lozi, o njenom daru i o dejstvu ploda joj
Glava IV
O stranim i ugarskim vinima
Glava V
O podrumu i buradima
Kako treba podrum držati
Kako da namestiš burade
O spremi buradi za vino
Kako da novu burad ispariš
Još drukčije da novo bure ispariš
Da izlečiš bure od plesni i smrada
Kad je bure veoma pokvareno
Da znaš sigurno da li je bure čisto
Glava VI
O raznoj spremi sumpora
Obično čišćenje sumpora
Izvanredna sprema sumpora
Bogati sumpor za ukus vina i postojanost
Sumpor za svako vino
Mirisavi sumpor da napraviš
Sumpor koji nikom ne škodi
Da napraviš sumpor za pretakanje vina
Sumpor za slabo vino
Sumpor za povređeno vino
Sumpor da se vino ne uplesnivi
Kako da upotrebiš sumpor
Da zakadiš bure bez sumpora
Glava VII
O probi vina
O godišnjem kretanju vina i promeni
U koje se vreme kuša vino
Šta se traži od dobra vina
O kušanju (koštanju) vina
Glava VIII
Šta treba preko cele godine oko vina raditi u svima mesecima
Glava IX
O berbi vinograda i šta tome predstoji
O tačnom vremenu berbe
O ceđenju vina
O ceđenju crna vina
O kljuku
O nošenju mosta (soka) na daleko
Staro ili slabo vino o berbi da popraviš
Kad neće mlado vino da vri
Da ne bi pri vrenju most na vranj izlazio Novo vino da odmah bistro bude i bez alkohola
da ostane
Da najbrže novo vino izbistriš, odmah kad ga ocediš istog časa bistro za piće
Glava X
Veštačka vina koja se od mosta prave Da most (sok) sladak ostane
Da most u pola vri
Da napraviš slatko vino sa slačicom
Da ti most sladak ostane
Da napraviš od mosta (nemo) vino Da održiš most sladak cele godine
Da opisuješ vino a da slatko bude
Da se most brzo izbistri
Da načiniš saharno (šećerno) vino
Da načiniš delikatnu kapljicu
Čemu slatka vina koriste
Da napraviš od mosta jako vino
Da napraviš od mosta snažno vino
Da načiniti od mosta jako i dugotrajno vino
Da bude mnogo jače nego po prirodi
Staro slabo vino o berbi da pojačaš
S jeseni dobro vino da načiniš
Slabo vino jakim da načiniš
Da napraviš koje brzo opija
Od nova vina staro da bude
Osobito dobro vino o berbi da načiniš
Da načiniš od mosta vino koje liči talijanskom
Od mosta da načiniš vino kao talijansko
Još inače da načiniš talijansko vino
Drukčije da načiniš talijansko vino
Još inače da načiniš vino nalik talijanskom
Da načiniš vino nalik talijanskome
Da načiniš vino, kojim ćeš popravljati slaba
Da načiniš blago i ukusno vino
Da načiniš malvasiju
Da načiniš muškatno vino
Da načiniš muškatno vino od crnog mosta
Još drukčije načiniš crno muškatno vino
Da načiniš muškatno vino od stara vina
Da načiniš rensko vino
Da načiniš frankonsko vino
Da načiniš veltrinsko vino
Da načiniš raminsko vino
Da načiniš ausbruh
Da načiniš gustosinjsko vino
Da načiniš mozeljsko vino
Da načiniš slamsko vino
Da načiniš rimsko vino
Da načiniš špansko vino
Da načiniš tokajsko vino
Da načiniš populsko vino
Da načiniš grčko vino
Da načiniš grčko vino, takozvano nektar
Da načiniš grčko vino, zvano mulz ili muzelos
Da načiniš grčko vino, gakozvano ipokras
Da načiniš grčko vino, takozvano klaret
Braunšvigski klaret
Da načiniš pravi nemački klaret
Da načiniš štrasburški klaret
Da načiniš austrijski klaret
Da načiniš klaret od vode
Da načiniš sasvim delikatan šiler
Glava XI
O pretakanju vina
Glava XII
Kako treba vina paziti da budu dobra
Da vino u ukusu i boji stalno bude
Da ne menja svoju dobrotu ni boju
Da ga održiš u snazi
Da ga sačuvaš od kvarenja
Da ga sačuvaš od kvareža, da ga duže trošiš
Kad počne vino da menja boju šta da radiš
Pri točenju da ne izgubi boju i ukus
Kad se počne kvariti, kisni ili bilo šta
Da ga sačuvaš od kiseline leti
Da se uopšte ne ukisni
Kad je već počelo kisiti
Da popraviš bolesno vino
Da popraviš hrđavo vino
Kad vino izgubi snagu da ga popraviš
Kako da pomogneš ukvarenu vinu sigurno
Da popraviš vino koje se počelo kvariti
Da slabo vino bude jako, sa travama
Da grmljavina ne škodi vinu
Da popraviš vino koje nema lep ukus
Posle premeštanja da brzo stane
Da popraviš vino kad boju izgubi
Od crna vina da načiniš belo
Od belog vina da načiniš crno bez boje
Belom vinu dati rubinsku boju bez boje
Da se vino ne promeni
Glava XIII
Da izbistriš mutno vino
Da izbistriš i pomogneš vinu koje je bolesno
Na drugi način da izbistriš vino
Da pomogneš mutnu i bezukusnu vinu
Da izbistriš mutno belo vino
Vanredno sredstvo da izbistriš mutno vino
Da popraviš uzmu Neno vino
Da popraviš mutno i hrđave boje vino
Da izbistriš mutno i debelo vino
Glava XIV
O nakiselim i uskislim vinima
Da kiselo vino dobije prvu svoju dobrotu
Kad vino na kiselo zaudara
Kad je vino kiselo ili hoće da uskisne
Kad je vino kiselo kao sirće
Da popraviš vino koje udara na sirće
Da kiselu vinu pomogneš
Ako od mosta slatko načinjeno vino počne kisiti
Da pomogneš uskisnutu vinu
Glava XV
O teglivim vinima
Da popraviš vino koje se tegli
Da pomogneš vinu koje se počelo tegliti
Da sačuvaš vino od teglenja
Još drukčije da pomogneš mutnu i tegleću vinu
Još drukčije da pomogneš teglivu i pokvarenom vinu
Da popraviš debelo, mutno i teglivo vino
Da popraviš mutno i teglivo vino
Glava XVI
O plesnivim vinima
Kad je vino plesnivo, kako da mu pomogneš
Da skupiš plesan sa vina
Kad počne vino na plesan da zaudara
Glava XVII
O smrdljivim vinima
Da popraviš vino koje rđavo zaudara
Kad vino zaudara, da ga načiniš da miriše
Glava XVIII
O prevrnutim i tome sličnim vinima
Da pomogneš prevrnutu vinu
Kad se vino prevrne i bezukusno bude
Kako prevrnutu vinu da pomogneš
Glava XIX
O sudovnim i sumporastim vinima
Kad na bure zaudara
Kad na sumpor zaudara
Glava XX
O popravljanju i čuvanju od tog
Da popraviš sidbo i hrđavo
Da slabo vino krepkim načiniš
Da daš belu ili crnu ceđenu vinu lep miris
Da daš belu ili crnu ceđenu vinu lep ukus
Da daš lep ukus belom vinu
Da pomogneš zagušenu vinu
Kad vino šušti kao da vri
Glava XXI
Uputstvo o travnim vinima i njihovoj upotrebi i kad treba korenje i trave kupiti i birati
O gorkim vinima
Da načiniš pelenaš (pelensko vino) s grožđem Još drukčije da načiniš pelenjak s grožđem
Da načiniš još delikatniji pelenjak
Pelenjak bez grožđa
Još drukčije da načiniš pelenjak bez grožđa
Da načiniš gorko vino od trava a bez grožđa
Još drukčije da načiniš gorko vino s travama
Da načiniš izvanredno gorko vino od trava i začina
Još drukčije da načiniš tako vino
Da načiniš gorko vino, koje je korisno zdravlju
Da načiniš gorko vino za trpezu
Da načiniš gorko delikatno vino
Da načiniš gorko vino koje se obično po velikim dvorovima pije
Da načiniš dobro gorko vino
Da načiniš gorko vino
Da načiniš gorko vino
Da načiniš gorko vino, koje krepi i crnu čigericu
O unutarnjoj koristi gorkih vina
Još o koristi bermeta
Da načiniš belo vino od tatrljana
Da načiniš korisno vino od poljska podrožnika
Da načiniš vino od angelike
Da načiniš dokusdoflinsko vino
Da načiniš vino od sažinice
Da načiniš od apte vino
Da načiniš vino od očanice
Da načiniš vino od betonike
Da načiniš vino od crnobilja
Da načiniš vino od bosiljka
Da vino načiniš od ruzmariia
Da načiniš vino od lavendma
Da načiniš vino od majorana
Da načiniš vino od matičnjaka
Da načiniš vino od isopa
Da načiniš vino od dobričavice
Da načiniš vino od ruže
Da načiniš vino od divlje ruže
Da načiniš vino od karanfila
Da načiniš vino od vranilovke
Da načiniš vino od žalfije
Da načiniš vino od zove
Da načiniš vino od omana
Da načiniš omanovo vino s travama
Da načiniš još drukčije omanovo vino što godi zdravlju
Glava XXII
Vino od raznih plodova
Da načiniš onajzovo vino
Da načiniš vina od slatka kopra
Da načiniš od peršuna nino
Da načiniš vino od smreke
Da načiniš vino od kupovna grožđa
Da načiniš vino od drenjina
Da načiniš vino od trnjina
Da načiniš vino od čivutskih trešanja
Da načiniš vino od crnih kupinovih jagoda
Da načiniš vino od dgunja
Da načiniš delikatno vino od dgunja
Da načiniš vino od višanja
Najlakši način da načiniš višnjevo vino
Da načiniš vino od suvih višanja
Da načiniš vino od višanja koje rashlađuje
Da načiniš delikatno vino od grožđa
Da načiniš vino od krušaka
Da načiniš vino od šećera
Da načiniš vodeno vino
Glava XXII
O raznim veštačkim vodama
Da načiniš vodu od slatke korice
Da načiniš drugu vodu toj nalik
Da načiniš od korijona vodu
Da načiniš vodu od krušaka
Da načiniš delikatnu vodu od jagoda
Da načiniš vodu od ribizla
Da načiniš vodu od crvenih jagoda
Da načiniš vodu od badema i oraja
Da načiniš vodu od kajsija i bresaka
Da načiniš orzat
Da načiniš vodu od pomorandže
Da načiniš vodu od limuna
Da načiniš vodu od bizama
Da načiniš takozvani sorbet
Da načiniš vodu od višanja
Da načiniš vanrednu limunadu
Da načiniš limunovu vodu sličnu vinu
Da načiniš vodu od cveća
Da načiniš vodu od greša
Da načiniš vanrednu vodu
Da načiniš vodeni ipokras.
Da načiniš kiselu vodu za žeđ
Da načiniš zdravu vodu
Da načiniš vinsku vodu
Da načiniš smrekovu vodu
Glava XXIV
O raznim sokovima kojima ćemo moći razna rashlađujuća pića napraviti
Prerada današnje maline
Uleljepila voda kojom možeš zasladiti razna pića
Da načiniš sirup od šećera ili madžun s kojim ćeš moći ne samo rakiju nego i
svako drugo piće zasladiti
Da načiniš sok ili madžun od crvenih jagoda
Da načiniš madžun od crvene ruže
Da načiniš madžun od bele ruže
Da načiniš madžun od višanja
Da načiniš nekuvan madžun od ribizala
Da načiniš madžun od kuvanih ribizala
Da načiniš madžun od greša
Da načiniš madžun od limunova
Da načiniš madžun od dgunja
Da načiniš madžun od dudova
Da načiniš sok od krušaka
Da načiniš madžun od suteka
Da načiniš madžun od oraja
Da načiniš julep od ruža
Da načiniš julep od šećerna vina
Da načiniš julep od raznih sokova
Glava XXV
O raznim veštačkim rakijama
Da vidiš da li je dobar špiritus
Filtrovanje
Da načiniš esenciju od ambre kojom ćeš moći
zasladiti svako piće
Da načiniš špiritus od slatke korice
Da načiniš špiritus od karanfilića
Da načiniš špiritus od iđirota
Ča načiniš špiritus od omana
Da načiniš špiritus od angelike
Da načiniš špiritus od ruzmarina
Da načiniš špiritus od raznog bilja
Da načiniš špiritus od ruže
Da načiniš špiritus od kima
Da načiniš špiritus od slatka kopra
Da načiniš špiritus od smreke
Da načiniš špiritus od onajza
Da načiniš esenciju od slatke korice
Da načiniš esenciju od smreke
Da načiniš esenciju od karanfilića
Da načiniš vanrednu smrekovu rakiju
Da načiniš još drukčiju vanrednu rakiju
Da načiniš krasnu rakiju
Da vačiniš mirišljavu esenciju radi popravljanja vina
Da načiniš još drukčiju esenciju
Da načiniš mirišljavu esenciju od koje možeš vanredni ipokras napravnti
Da načiniš esenciju protiv nastupa i slaba želuca
Da načiniš gorku esenciju
Da načiniš izvrsnu rozoliju
Da načiniš jaku rozoliju
Da načiniš dragocenu rozoluju
Da načiiniš bingehajmsku rozoliju
Da načiniš virtemoeršku rozoliju
Da načiniš populsku rozoliju
Da načiniš vanrednu rozoliju
Da načiniš francusku rozoliju
Da načiniš od ruže rozoliju
Da načiniš zelenu rozoliju
Da načiniš zlatnu rozoliju
Da načiniš belu rozoliju
Da daš rakajam izgled, boju
Kakvu vodu da upotrebiš u kojoj ćeš kuvati šećer
Način spravljanja konjaka
Glava XXVI
O mednom piću ili šerbetu
Kako se pravi šerbet
Prost način pravljenja šerbeta
Da načiniš lak šerbet
Da načiniš šerbet sličan vinu
Da načiniš od, meda tivkturu, kojom ćeš moći u svako doba najlepši šerbet načiniti
Da izbistriš šerbet
Da načiniš ruski šerbet
Da načiniš majski šerbet
Da načiniš dobar šerbet na brzu ruku
Glava XXVII
O sirćetu
Da od rđava sirćeta načiniš dobro
Da načiniš sirće od kišnice
Da načiniš sirće od greša
Da načiniš sirće od pola pokvarena vina
Da načiniš sirće od piva
Još drukčije da načiniš vinsko sirće
Da načiniš veoma jako sirće
Da načiniš jako sirće od mosta
Da načiniš sirće od komine
Da načiniš još drukčije vinsko sirće
Stvari kojima se ubrzava i krepi kiselina sirćeta
Da načiniš još na drugi način sirće
Da načiniš sirće na brzu ruku
Da načiniš još drukčije za put sirće
Registar bilja, korenja i dr. mirišljavih stvari
Uvod
Kako sam ovde u knjizi pobrojane načine sve sa stranih i ličnih izuma u svoje vreme sačuvao, to sada izdajem ovo izdanje u 3000 primeraka, da se svako trgne od današnjih velikih grešaka u preradi vina, trpajući u nj razne praškove i esencije od čega ne samo što nema čista i dobra vina, no čovek pijući ih postaje bolestan.
Kad čitaoc ovu, tako reći, znatnu knjigu prelista, naći će u njoj sve pouke o vinarsttvu i sve što je u vezi sa vinom. Doduše ovde ti ne dajem savet kako ćeš od vode da načiniš vino, no da tvoje blago zemaljsko umeš iskoristiti i ako ti je to tvoje blago podležno kvaru da ga možeš popraviti i ipak prodati kao najbolje.
Sve ove načine koje sam u ovoj knjizi pobrojao sakupio sam kao dugogodišnji stručnjak na praktičnom poslu sa španjolcima po Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i t. d., i time dao mogućnost da i naše pokrajine dobiju ovu korisnu knjigu, i na taj način sačuvaju ono dragoceno blago koje im je priroda dala.
Ova knjiga mora se prethodno pročitati i iz nje će svako odmah moći naći onaj način koji mu je potreban i sa malo pažnje može odmah postati pravi vinar. U svakoj glavi je obeleženo kako i na koji način se ima postupati.
Ja sam se uvek kao stručnjak striktno pridržavao ovog moga pravila i uvek sam bio u svemu zadovoljan, a takođe i oni koji su se po njemu upravljali.
Što se pak tiče travnih sastojaka to ćeš u spoje vreme brati i sušiti na ladovini, ili iste poručiti u apotekarskim radnjama ili u drogeriji kod „Guslara“ u Beogradu, gde ćeš ih dobiti po 30—40 din. kgr., a s time možeš masu vina urediti.
Ko hoće da dozna od kolike je velike vrednosti ova knjiga ?a svakog vinara, hotelijera, kafedžiju, vinogradžiju i za svakog domaćina koji pije alkohol a i ko ne pije, treba predhodno da razgleda sadržaj iste po redu, a potom da je pažljivo pročita, jer dokazano je da od carstva bilja sve zavisi a ne od koje kakvih prepariranih praškova.
Kao stručnjak sa ovim sam se bavio i bavim se i na polju vinarstva samo ovo može doneti korist i proizvođaču i potrošaču, a dosadanji rad bućkanja samo šteti čovečanstvu.
Ovu knjigu treba svako da ima i da se pridržava navedenih uputstava.
Janko Đokić.
Glava I O vinu u opšte
O vinu u opšte, o onom ko je prvi vinograd posadio, ko je prvi počeo vino s vodom blažiti. — Kako su stari negda vino upotrebljavali i kome je zabranjeno bilo piti vino.
Među svima vernim plodovima od kojih se može praviti piće, nema ni jednog blagorodnijeg i boljeg od vina, samo kad se ono razumno i umereno upotrebljava; jer ono krepi, potpomaže zdravlje i srce veseli. Bog je naročito za to vino stvorio i snabdeo ga takim prijatnim sokom, da bi srce čovekovo razveselio i raz dragao, kao što prorok i car David u psalmu 104. tvrdi, i Sirah u 23. glavi govori: »Bino kad se kao što treba pije, veseli telo i dušu « Sveti Avgustin (svezak 4list 760,) govori; »Bog nam je darovao vino da razveselimo srce« i na drugom mestu (slovo 1. u nedelju 17. po duhovima, sveska 10 strana 783.) veli: »Vino kad se umereno pije, najveselija je i najzdravija duša i telo.« Atenaj filosof, dopuštao je svakom pametnom čoveku pri ručku tri napitka vina: 1) za zdravlje 2) za ljubav i 3) za spavanje, a više pijeno rađa nepravdu, dreku, zabludu, nečist, sramotu, ogovaranje, svaku, ljutinu, boj i t. d. Od poslednjih napitaka svakome pametnome valja se čuvati, i više preko prva tri napitka nikad za ljubav ovome ili onome, a protiv svoga zdravlja i protin svoje savesti ne treba piti.
Neznani različiti istorici, koji nisu ništa znali o svetim pismima, govore o raznim iznalazačima vina; naprotiv božji istorik Mojsej, koji je najstariji spisatelj, kaže (u glavi 9. Bitija), da je Noje prvi posadio vinograd, iz čega se izvodi, da se pre potopa pila voda, ali koja je, kao što opet neki govore, morala imati mnogo lepši i prijatniji ukus, nego posle potopa, a to za to, što je voda zbog silna razlivanja i rastenja pravi svoj prirodni ukus izgubila; istina da ima i takovih, koji dokazuju da se i pre potopa pilo vino, te tvrde rečima samoga Isusa Hrista, koji (Mat. 24. 37,) govori: »U vreme Nojevo jedoše, piše, ženiše se i slaviše, dokle ne uđe Noje u svoj kovčeg; tako -će i biti i pri dolasku sina čovečijeg«, iz ovi reči izvode, da pri samom piću vode nije moguće odviše veseo biti, samo što ovaj dokaz nije dovoljan, jer je lako moglo biti, da su ljudi onog vremena, iz raznih plodova sokova piće pravili od kojeg su se i opijati mogli.
I tako bez svake sumnje Noje je bio prvi, koji je kad je iz lakše izišao, divlju lozu presadio svojom sopstvenom rukom, da 6i je oblagorodio, i iz grožđa sok iscedio, pio i opio se, kao što i prorok Mojsej veli; a po što su ljudi docnije snagu i prijatni ukus vina još bolje poznali, upotrebljavali su ga kao svako drugo prosto piće, bez mešanja ili razblaživanja s vodom. Plinije veli, da je Stafil bio prvi, koji je mešao vino s vodom, a drugi se u tom ne slažu neki dokazuju, da kad je Bahus vinovu lozu sa Crnog mora u Grčku doneo i posadio, da se iskupilo njih nekoliko kod mora i stali najlepše vino piti, u tom naprasno nastupi kiša, te oni ostaviše bokale svoje, i kad kiša te oni, povrate se i nađu pune bokale, i tada uvideše, da je smeša kišnice s vinom, koja je bila u bokalima, proizvela veoma umereno piće, i od tada počeše Grci mešati vodu s vinom. Drugi opet pripisuju to Dionisiju i govore, da se on tome naučio od Melampa lekara, i Ahiles Pirminije u svojim letopisima ovako rastvaranje vina s vodom pripisuje Melampu.
No neka bi to rastvaravanje počeo ko mu drago svakako to stoji, da je rastvaranjem i mešanjem mnogo više zdravlja i dobra soju čovečijem učinjeno. Platon filosof, u Makrobiji govori da s vodom rastvoreno vino oživljava i popravlja um čovečiji, množi snagu, daje krepost razdragava srce, odganja tugu i nevesele misli. Isto tako i Plini govori, da s vodom rastvoreno i umereno pijeno vino množi krv i snagu, krepi stomak, daje živahnost, krepi vid, otvora volju jelu, navodi san, goni brigu, veseli srce i stvara druge blagodeti.
Plutarh, koji se takođe u Makrobiji spominje, misli, da je pomešano vino s vodom najbolje piće, među lekarijama najprijatnije, među jelima najmilije, čega se najmanje presititi može. Služi povraćanju gladi, koja se u teškim poslovima gubi, krepi udove, pokreće životne sile brza svarivanje, otvara sanope, luči pare, krepi mozak, želudac i sve česti čovečijeg tela. Aristotel u svojim problema sama uči, da vino tako upotrebljavano rasteruje strašljivost, daje smelost plašljivim, čisti mokraću, popravlja teško disanje, lako izbacuje mokraću, vlaži crnu džigericu, održava prirodnu mokrotu i pretvara je u suštinu tela. Nije moguće dokazati, govori Plutarh, da vino nije samo po sebi dobri i pohvalni božji stvor, kako po prijatnom ukusu, tako i po snazi, to je ono telu pruža, već tiša mnogo jače no druga pića, a pri tom blaži utručena čoveka.
Da vino veseli i od svake brige oslobađa čoveka, to svaki po sebi zna, a premudri Solomun u svojim pričama (glava 31. str. 6.) govori; »Podajte krepka onima siromasima u nuždi, i vino neka pije sirotinja u bolestima, da tako zaborave na sirotinju i bolesti i da ih i ne spominju.« Otuda je i to, bez sumnje, došlo u običaj, da na smrt osuđenima daju da piju vina i rakije. Isto su tako i neznabožci mislili, da treba brižni i nevoljni da piju vina. Ciceron spazivši jedared sa svim sumorna čoveka rekao je: »Podajte ovome čašu vina, da prestane od plača«. Platon naziva vino i muziku veseljem čovekove bede, a Zenon prekrasno, govori, kao što voda blaži gorčinu melja, tako vino oživljuje zahladnele životne sile. Ovidije u svojoj knjižici »o ljubavi« piše: »Dejstvo je vina, da polumrtva srca oživljuje, nevesele i brižne na smej uzbuđuje, i natušteno čelo vedri i čini ga glatkim«; za to Ksenofonat umesno kaže da vino svaku neveselost, kao stipsa prlje, blaži, a naprotiv tome veselost, kao zejtin vatru proizvodi.
Sveti Pavle savetuje svome učeniku Timotiju, da bi on ne samo vodu, no po malo i vina pio, zbog slabosti stomaka (1. Timot. 5.) U mnogim lekarijama upotrebljuju lekari vino za to što je vino protivnik svakoj melanholiji, istu odganja, krepi i veseli nemoćne i tužne životne sile.
Platon prisvajajući Sokratovu pohvalu vina, govori: kao što umerena kiša oživljava bilje i rastenju pomaže, a bujna i izlišna topi i pustoši bilje, tako pomešano i umereno pijenje vina veseli srce čovekovo, krepi sile životne, a na protiv mnogo i preterano upotrebljavanje nerastvorenog vina, sve ruši.
Pa i ako je vino sa tolikim mnogim dobrima ukrašeno, ipak njega nije smeo svaki piti Stari Rimljani zabranjivali su deci i ženskinju liti vino, kao što Plinije veli, govore Ti: »U vreme Romula, osnovaoca grada Rima, desilo se, da je Jegnaci Merkurije svoju ženu za to, što je ona iz jednog bureta napila se vina i on je zatskao, na mestu batinom ubio, pak mu je i sam senat oprostio to ubijstvo. Fanus je za to svoju ženu dao na smrt šibati, što je ona tajno lonac vina popila. Fabijs Ciktor, u svojim letopisima veli, kako je neka rimska rocnoba bila od svojih glasu umorena, za to što je ključ od vinskog lodma ukrala, i otud je i došlo u običaj jer je Katonov običaj za zakon primljen, kako pomenuti Fabijs, Nalerije Maksim i Plutarh pričaju, da su muževi i srodnici kad su kućama dolazili, ljubili žene i devojke u usta, kako bi mirisom poznati mogli, da li su vina pile; i kako je Domnicije, rimski sudija, lišio jednu ženu njezinog bračnog dobra za to, što je ona bez znanja svoga muža, više pila vina, nego što joj je radi njena zdravlja dozvoljeno bilo. U Minterovoj kosmografiji nahodi se nekoliko primera, da su žene zbog pića vina i ubijane bivale. No ova ubistva zakon posle malo po malo ugasio se i izčezao, ali su pijane žene bile ili šibane ili proterane iz vilajeta. Nekada je bilo dozvoljeno gušti muškima samo praznikom, a devojkama pri udaji, i to radi lakšeg ponašanja i upoznavanja sa mužem, a i jednim i drugim u bolesti po propisu lekarskom. Pa je posle žsnskinjama se dozvoljavalo vino piti, ali sa vodom pomešano.
Pa našto su služili takvi zakoni i uredbe? Čemu su vodili tako strogi zakoni? Oni behu za to tako strogi, što su mislili zakonodavci, da je pijanstvo uzrok nečistote, i Rimljani su govorili, da nije moguće sačuvati čistotu žensku pri vinu. Valerije Maksim u knjizi 2., glava 1., list G. govori: »Nije izvesno da su u staro vreme rimljanke smele piti vina, da ne bi1 u melanholiju pale, i za celo, žena ako -će inače kako poštena biti, kako bogobojazljiva, ako vina pije, gotova je i sklona čistotu izgubiti, za to su i govorili Rimljani, koja god žena neumereno pi)e, ta nema vrlina, nego se odaje svima porocima, kao što navedeni Valerije Maksim u knjizi (i., gl. 3., list 272., piše: Zbog toga je Jeronim pisao ženama: »Ne pite vina, pa ne jeste biti bludnice.« Sasvim umesno Akurzije govori: »Ženo koja rado vino pije, a još i drugi koji jezik govori, ne može nikad težiti časnosti. Pijana žena ne može svoje strasti da obuzda, niti svoju sramotu da sakrije, no sama nagovešćuje, ljuti se, viče, ljubi, inati se, štipa, namiguje i t. d… Pijane žene govore sve, što im samo na usta dođe, i što tajno znaju i za sebe i za drugog sve odaju; hule katkad svoje muževe, decu, srodnike i komšije, u kratko kazati ništa ribe — niti ima gorega zla, nego pijana žena.« Pijana žena je mnogo slobodnija, besramnija i pohotljivija nego inače. Ako samo kogod o skrvnoj ljubavi našali se, to je ona, kao ćurka, bogova, šta više i sama navodi mlade ljude, da joj njene goruće strasti zasite, slabo se brine o svojoj kući i gazdovanju, nego ispod ruke kućevne stvari prodaje, kesu muževlju sa novcima noću ispražnjuje i krade, samo da može vina nabaviti, a ako u kuću ima vina, jedva da koje bure ostane na miru, žena ga mora načeti i iz svakog bureta pije i vodom doliva, da muž ne pozna. Za to je pijana žena besramni skot i mrcina, puna laži, prevare, bezobrazluka i obmane.
Najglavnije je zaprsniti dojkinjama i devojkama vino piti. Zna se, da se od krvi dobija mleko; kad dojkinja vino pije, to je toliko, kao pod vreo kazan vatru podsticati, od čega deca, koja se doje, postanu obično tupa i naklonjena pijanstvu. Za to je bio cesar Tiverije takav, što je njegova dojkinja rado pila vino, i njega posredno vinom pojila. Dojkinjama koje su slabog sastava, sme se po nešto i katkad dati vina, ali s vodom pomešano, jer im to potpomaže svarivanje. Ako je prvenče onda se ne sme nikako dojkinji davati vina, da se ne bi vatra u mleku množila, i da se ne bi mleko ukvarilo, pa i prestalo.
A kako je u devojaka? Njima takođe škodi vino, jer koliko ih je devojaka, koje su stradale zbog vina, kao lafa što strada od talasa na pučini morskoj, te izgubiše devojaštvo. Orfej, grčki pesnik piše, da zbog devojaka nije udesno vinograd brati, kad mesec dođe u znak deve, za to se ne treba čuditi, što je devojkama bilo zabranjeno vino piti. Iraklid kazuje, da je to otuda došlo, što mnoge udate žene, naviknute u devovanju ne piti vina, pa ga ne piše i kad se udadu, i to po primeru Bersnice, kćeri Ptolomejove cara egipatskoga, koji udavši istu za cara Antioha, slaše joj za piće nilsku vodu.
Pa i muškoj strani nije bilo svakom dopušteno da pije vino. Nalazimo u svetom pismu, kako je vino bilo zabranjeno odraslim ljudima i maloj deci; (31. glava, stih. 4. i 5) gde ovako stoji: »Svesno pij vino. Ljudi koji su u vlasti da ne piju vina, da se ne bi kako opili i svoju vlast na zlo upotrebili.« A na drugom mestu stoji: »Ne dajte im vina, niti krepka pića, jer tamo nema gajne gde pijanstvo vlada.« Iz ovoga se vidi, kako i sveto pismo zabranjuje muškima vino piti.
Platon filosof pohvaljuje kartagenski zakon, koji nije dopuštao sudijama da piju vino. Čitamo za velikog cara Kira, kako se on po starinskom persijskom običaju vaspitao, da ništa drugo osim vode iz reke, Koaspisa, nije pio, kao što su i drugi susedni carevi to isto činili. A o egipatskim carevima spisatelji kazuju, da je njima davano bilo vino, ali razblaženo vodom, a naročitom merom. Čitamo za Romula, prvog rimskog cara, kadje jednom na večeru pozvan bio, nije hteo mnogo no samo malo vina da pije, rekavši, da ima sutra neko važno delo da razvidi.
Avicen piše: »Kadse deci vino daje piti, to je toliko, kao vatru na vatru metati.« Za to Aristotel i zabranjuje kako deci, tako i dojkinjama davati . vina. No kako se u sadanje vreme ova sveta ustanova vrši, svakom je poznato. Sadanjih vremena roditelji još u kolevci decu vinom napajaju, a kad iz kolevke iznjću, onda svaki dan, ne samo vino, nego i rakiju im piti dopuštaju, od čega mnogi životom plate, ili mnoga do smrti suva i bolešljiva ostaju, jer mladi njihov želudac od pića oslabi, pa ne može jelo da vari; takvi bezumni roditelji misle, da oni decu svoju time ljube, a ovamo su ubice svoje dece.
Platon je u SVOJIM knjigama o republici pisao i različne zakone o njina vina, i u drugoj knjizi govori, da nije slobodno mladim ljudima do 18. godine nikako jako pnjće piti, a od 18. godine do 40. mogu, ali umereno i s vodom rastvoreno, a ako bi više pili, da budu kažnjeni od svojih starijih; posle 40. godine da mogu po nešto i više piti, čime bi brigu starosti gasili da bi pripomogli krvotoku,ali naglašuje umerenost, jer mnogo piće uzrokuje razne bolesti.
Rimski zakoni bili su s početka strogi, jer oni mladim ljudma od 30 do 35 godine ne dopuštahu piti vina, a posle se saglasiše sa Platonovim zakonom, i osamnaestogodišnjim mladićima dozvoliše vino.
Još je Platon rekao, (Tom. 2. Giz. 1. knj. 2. list 074.) da sluge i sluškinje ne piju nina, a isto tako i sudije, navodeći, da nikome mnogo piće ne priliči, a još mane onima, koji nose breme opšteg dobra, ili koji su pozvani da budu sudije i pravdu izriču, jer pijan čovek ne zna ni sam šta čini, šta govori, niti zna šta je on. Pijanstvo je uzrok sviju zala.
Vasilije veliki, u slavu 14. »protiv pijanica«, sveska I. list 231., govori: »Pijanstvo je otac zala i neprijatelj vrlina« Avgustin u glavi 1. »o grezvenosti«, sveska 9. strana 694, govori: »Pijanstvo je mati svakoga beščašća, sredstvo grešakv, koren zločina, izvor zala; ono muti glavu, menja čuvstva, zaple4je jezik, buni telo, kvari čistotu, slabi um, zaglupljuje narav, sramoti život, zabluđuje dušu. Pijanstvo hladni ljubav božiju, pala sumnju o budućem sudu«. Kartageni potvrdiše i usvojiše Platonov zakon, i obvezali su sudije, da ne bi za živu glavu smeli vina pita. Ovaj isti zakon tačno se vrši i održava u kitajskom carstvu; tamo se ne dopušta sudijama, da se mogu vina napiti, dokle sud ne svrše.
Aleksandar Afrodizej u svojim problema tama govori: »da oni, koji vino umereno i rastvoreno s vodom piju, imaju vid i čula mnogo oštrija i življa, nego oni, koji ga bez vode piju«.
O meri koliko treba vino blažiti, različna su mnjenja. Grčki pesnik Isiod držao je, da treba na jednu četvrtinu vina tri dela vode; to je bilo opšte pravilo: Atenaj piše, kako su drsvni Grci u 1 ligre vina 10 litara vode sipali, a često (i ligara vode u 2 litre vina sipali, koje se slaže sa pravilom Isiodovim. Pajmanje je bilo 3 česti vina sa 5 česti vode, i otuda je Plutarhovl poslovica postala: Pipeg i tri, a ne četiri; tri misli za vino a pet za vodu; ovako vino, govori on, najlepše je i najkorisnije, koje može čoveka najspokojnije uspavati, brige i terete zaboraviti, i sve terete odgoniti; no i to treba znati, da su Grci ne vodu u vino, no vino u vodu sipali, i Teofrasat tvrdi, da se tako vino i voda mnogo bolje smeša.
Pri svem tom stari su ne samo vino s vodom blažili, nego tako razblaženo malo i to u vreme potrebe i radi Zdravlja pili. Ovo svedoči i grčki pesnik Evbul, govoreći: »Razumnima je dopušteno tri napitka: prvi napitak radi zdravlja, drugi radi veselja, a treći za spavanje, a što više biva, to je zločin i pijanstvo.
Drugi, koji su pametniji hteli biti, dopuštali su još tri više napitka: prvi za ugasiti že1), drugi za veselje. a treći za uživanje. Govori se za Cesara Avgusta, da se on ovog pravila verno držao i nikad ga nije prekoračio. Ezop filosof, po gelu najgrdniji, a po razumu najvrliji, dopuštao je takođe pametnima tri napitka: prvi radi zdravlja, drugi radi prijateljstva, a treći za spavanje, a četvrti biva na teret, peti služi viki, šesti barlijanju ili žderanju, sedmi boju, osmi sudu, deveti povraćanju a deseti svakoj preteranosti.
Glava II O raznom neumerenom piću i njihovim posledicama
Mi smo dovoljno uvideli, da je vino u mnogim bolestima korisno, i da zdravlje čovečije u mnogom potpomaže, ali ipak nahodi se u vinu mnogo i rđavih strana, ako se umereno ne pije i upotrebljava, onda više zla, nego dobra prinosi. Za to se i veli da bi mnogo bolje bilo, kad ljudi za njega ne bi znali, a zadovoljavali bi se vodom, koju nam je priroda dala. Svakome je pred očima, kako mnogim pićem vina čovek sam sebi različni vred i nesreću navlači, a ovamo ne ke da se toga okane, nego još sredstava graži, koja bi njegovoj strasti ugoditi mogla, kao što n. pr. neki jedu rotkvu bez nužde, orase, slano pečeno meso, papriku (kiselu, sitnu, zelenu i crvenu), samo da bi oljutili jezik i grlo. kako bi više mogli piti, a neki i bez toga piju, ma da nisu ni najmanje žedni. No kako takvi, ovaj dar božji, to jest vino, za jelo upotrebljavaju, to i ono ne ostavlja njih bez kazne, pa kako se napiju tako te im vinska para više u glavu, oduzme im um, pa oni, ne inače, nego kao ludi i smušeni postanu, najposle ih i utuče, ili navuku na sebe razne bolesti, koje su gotovo rope i od same smrti, kao: podagra, hidagra, drhtanje ruku i nogu, zakrvavljene oči, trzanje glave, smrdljiv zadaj, veliku bolest, crnu žuticu i groznicu, vrućicu, zapaljenje džigerice, sušicu, vodenu bolest, nesvesticu, kaplju, otok ili prišt u grlu, i t. d.
Osim toga još su mnogi u pijanstvu s konja pali i vrat slomili, s visokih mesta stropoštali se, u vodu utonuli, ubijeni ili probodeni bili, mnogi se u postelji ili na ulici mrtvi našli ili inače bedno i besčasno svršili. Lovan Zla toust u besedi 10. na „Bitija“ tom. 1. stup. 01. govori: „Od kuda podagra, od kuda bolest glave, od kuda mnoga pokvarena ovlažanja, od kuda i druge bezbrojne bolesti? Nije li od bezmernog pijća vina?“ I u besedi 04. govori: »Pijani, dok pije ne oseća nikakva vređa, ali posle oseti koliki je vred.» I u besedi prvoj narodu antiohiskome (Tom. 5. st. 14.) govori: »Vino je dano za ukrepljenje nemoći telesne, a ne za istrebljenje zdravlja.«
Avgustin u gl. 1. »O trezvenosti« (Tom. 9. strana 084.) govori: »Vino bez mere upotrebljeno, otrov je. Vino je stvoreno radi veselja, a ne radi opijanja. S toga što su mnogi neumereno vino upotrebljavali odstupiše od svojih čestitih i korisnih namera, i zaboravivši se, izgubiše čast i skončali su životom tamo, gde se nisu nadali.« I u slovu 1. u nedelju 17. po trojicama, (Tom. 10. str. 703.) govori: »Čovek naliven vinom, pada u različne zločine i valja se po blatu bezakonja.« Vasilije veliki u slovu 14. »Protiv pijanica«, govori: »Kao šgo je voda protivnik vatri, tako i neumerno pije vina glasi razum. Vinski žar uliven u telo uzrokuje vatru žestokih neprijateljskih strela, jer vino koči um i razum, gomila zla i strasti, kao što se množe pčele. Pijansgvo je đavolska samovolja, koja napada dušu.“ Sveti Klimengije aleksandrijskn u knjizi 2. piše. „()d vinske prodržljivosti treba se kloniti kao i kukute, jer oboje smrt nanose.“ Sveti Amvrozije u knjizi 1. »O pokajanju« glava 14. govori: „Kadjetelo pijano, um se pomuti, duh oslabi, a srce se uskoleba.“
U glavi 10. „0 Iliji i postu“ piše: »Čovek napit, to je izlišna stvar.« a u gl. 4. isto tako govori; »vina išteš, otrove nalivaš; sve što Bpeba, otrov je, koji slabi čustva, utrobu sažiže, mrgvi san navlači, glavu muti; ali vino ima i svoju dobru stranu. Otrovom se telo, a vinom um kvari.« Sveti Grigorije pieenski u besedi 3. na Eklisijasta, govori: »Vino bez mere pijeno, podstiče neumersnost, kvari mladost, mrtvi starset, besčasti žene, kvari dejstvo lekova, truje dišu, slabi um, otuđuje vrline, draži strasti,« Sveti Jevrem Sirjanin u slovu »() devojaštvu,« (Tom 1. sgr. 128.) govori: »Kloni se svagda od vina, jer vino nikad ne prašta telu i oganj zlih strasti potpaljuje.« I u slovu »() poučenju duševnom (Tom 2. str. 48.) govori »Begaj od vina, kao od otrova, da ne budeš pobećen pijanstvom, no da se osnažiš vrlinama.«
Katon filosof govori: »Pijanstvo je voljno bezumlje « Plinije veli, da pijanstvo izvre um, i pata rđave snove, ,jer mnogi u vinu ispije pamet, razum i misliti a tako isto i Pitagora veli: da je pijanstvo , a suđenje bezumlja, ili lišavanje uma, jer kad je um vinom pokvaren, to je onda, kao što i Sokrat veli; podobno kolima koja kočijaš izgubi. Seneka u nekom svom poslanju Lukuli piše ovako: »Pijanstvo slabi ruke i noge, stvara ljude pohotljivima i nečistima.« I za to je istina, što Dionosije Areopagig veli po Platonu ovo: vino je najiskusniji borac, koji najpravijim no1ama može učiniti, da pokliznu jer ono (vino) zna najlepše svakom nogu podmetnuti i na zemlju ga oboriti.
Spasitelj (Luk. 21. 34.) govori: »Pazite na sebe, da vam nikad ne oteža srce vaše prejelom i pijanstvom i brigom svetskom i da na vas ne naiđe iznenadni taj dan.« Pavle apostol u prvom poslanju Korinjćanima, u glavi 6. str. 10. govori da pijanice carstva Božjeg neće naslediti. A Jefescima u glavi 5. piše: »Ne opijajte se vinom, jer u njemu leži blud, nego ispunite se duhom, govorite salmove i pesme i pevajte duhovne pesme i popevajte Gospodu.« A ispuniti se božjim i vinskim duhom nemoguće je, kako Jeroni govori: jer koji je ispunjen božjim duhom, obdaren je premudrošću, ljubavlju, čašću, čistoćom, a napunjen vinom: bezumljen, glupošću i nečistoćom. Ovo potvrćuje i prorok Ozija u gl. 4. str. 11. govoreći: »Blud i vino i pijanstvo ovlađuju srcem.« Sirah u gl. 19. str. 1. i 2. govori: »U vinu ne junači se, jer je mnoge vino utuklo.« Vatra kuša gvožđe u kalenju, tako vino srca zanosivih u pijanstvu. Vino je korisno čovečjem životu, ako se pije umereno. Kakav je život obuzet vinom? Ono je stvoreno na veselje čoveku, na radost srca i veselje dušs, pijući vino u vreme; a mnogo preterivanje pića, gorči dušu. Pijanstvo množi jarost bezumnim « Bog preko Isaije proroka (gl. 5. str. 22) govori: »Teško vašim junacima, koji vino piju, i velikanima koji se blaže krepkim pićem.« Solomun u svojim pričama (gl. 23. str. 20.) govori: »Ne budi pijanica, niti se zanosi za mesom, jer će svaki pijanica i bludnik osiromašiti tako, da će se u rite umotavati,« i dalje Solomon govori: „kome će biti crnje i gore, nego onima koji su vavek u pijankama, a ne osvrću se ni našta drugo, nego im je sva pamet i misao u pijankama jer će im jednom osvanuti crni petak.“ Još nas Solomun uverava, da ne treba poveriti nikakvu tajnu pijanici, a opšta je poslovica, da je moguće i u vinu neku istinu naći, i kao što ogledalo pokazuje lice, tako vino pokazuje misli i volju čoveka; mnogi se staraju i novce troše, da doznaju od nekoga neku tajnu, no pijanica bez svake nagrade, sve što zna sam kazuje, o čemu Seneka u svojim poslanicama govori, jer kako vino obuzme čoveka, tako počnu kipiti tajne, i tad postane ravan ogledalu, koje dobro pokazuje. Što je treznom u srcu, to pijanom u usti, govori Plutarh, ili kao što mi velimo: što trezan misli, to pijan govori; a iskustvo uči, da vino ništa ne sakriva, nego otkriva svaku tajnu, običaje i me navike čovekove. Primer imamo u Noju i Lotu. Prvi, opivši se vinom, otkrio je ono što po prirodi treba da se skriva, a Lot, pijanstvom obezumio se, da naruši srodstvo. Njega nije Sodom Mogao pre variti, ali ga vino prevari. Slično tome i Jeronim u poslanju 41. k Okejanu (Tom 2. str. 324.) piše: »Noje u pijanstvu otkri nagotu svoju, koju je 6 sto godina skrivao. Lot sa nica nije znao da je narušio srodstvo; njega nije mogao Sodom nadvladati, ali ga je vino savladalo.«
To su dela, koje vino pata, zato je umesna ona poslovica: dobre pijanice, veliki bludnici. U vinu se vrši blud, jer u koga vino biće, u toga uće i zla pohot, i gde biva više bluda ljubomore i krvnih smeša, nego u pijanstvu? Mnogi učine u pijanstvu nečistotu, a kad se istrezne, oni se sami sebe stide i proklinju.
Čitamo u istoriji, kako je neki kaluđer imao običaj, kod nekoga u jednome gradu na konak dolaziti. On beše sasvim umeren i pobožan; služio je vazda Bogu postom i molitvom, radi čega trpio je od đavola mnoga iskušenja. Jednom reče kaluđer đavolu: »Duše nečisti, šta zahtevaš od mene, da se jedan PJ>T smirim « Đavo mu na to odgovori: »Izberi sebi od ovo troje jedno: učini blud sa gospodom, kod koje ti dolaziš.« Kaluđer reče: »Ja to učiniti ne mogu « Onda išao: »Ubi njena muža.« Kaluđer reče: »Da me Gospod sačuva od toga « Đavo reče: »A ti se opi jedared vinom « Kaluđer reče: »To ti učiniti.« I tako ode u grad i opio se i ode na svoj konak i učini blud sa istom gospođom, i kako ga je njen muž zastao i nakarao ga i hteo da bije, on braneći se, ubije čoveka istog, i tako je učinio sva tri pokora u jedared. Pacijan je pravedno nazvao pijanstvo prestonim gradom u oblastima poroka: Avgustin u slovu »trezvenosti«, (gl. 1. tom. 9. str. 678 ) govori: »Kroz vino se čistoća gubi, i mnogi kroz to prevarili su se,« i u slovu 33. »K ujedinjenima« piše: »Pijanstvo je mati sviju zala, sestra sviju nereda i otac svake gordosti,« i opet u slovu 64.: »Kao što vatra sažiže suvo rastinje, tako i pijanstvo razriva telo i dušu i baca ih zajedno u plamen teških grehova.« Zlatoust u besedi 17. (tom. 3. str. 710) govori: »Ništa nije đavolu tako prijatno, kao pijanstvo, jer je to izvor i otac sviju zala«; i u besedi 58. govori: »Nema većeg magarca i psine nego što je pijanica«. Avgustin i Vasilije veliki pišu: »Pijanice se odaju nevaljalstvima, pa i same besmislene skotove u nečisto i to prednjače, jer se skotovi po zakonu prirode vladaju, a ovi traže u muškom žensko i u žena muško.«
Pijanstvo je mreža, kojom đavo različne grehove zbira, kao što se u vodi razna ološ mrežom hvata: i Avgustin spravedljivo govori: »Pijanstvo je prijatan -đavo, ljubazni otrov, sladak greh, pa ko to ima, taj sebe nema, ko to čini, taj ne greši, nego je sam greh.« I Origen govori: »Pijanstvo čini čoveka skotom, krepkog nemoćnim, a pametnog bezumnim.«
Anaharzis, kao što o njemu Lercije piše htevši svoje prijatelje od pijanstva sačuvati, svetovao im je, da paze dobro, na olabavljenje naravi i bezumlje pijanica. Lakedemonci i Špartanci htevši svojoj deci omrznuti pijanstvo, izvodiše pred njih pijane sluge i mlaćđ, koji su kao mahniti vikaš, lupali se, skakali, pevali, posrtali, padali, i svako nevaljalstvo činili, što pijanice čine. Solon, jedan od sedmorice grčkih mudraca, među ostalim, dao je Atinjanima i takav jedan zakon, kojim mogu pogubiti svog starešinu, koji bi se odao pijanstvu. Pigakus, takođe jedan od mudraca izdao je zakon, ako koji pijanica kakvo zlo učini, da dvostruko bude kažnjen, za pijanstvo, i za zločin, no mnogo žešće za pijanstvo nego za zločin.
Behu neki lekari, osobito Aviceni Špa njolac i Razis Arapin, koji dokazivahu, da zdravlju služi kad kad opiti se. Jakov Silva govorio je, da ne bi želudac oslabio, nužno je svakog meseca po jedanput se opiti; no ova su mnjenja sa svim neosnovana i nečovečna: moguće je, da su se ti lekari voleli po nekad opiti, pa nisu ni drugima branili ili inače dopuštali su da se opiju; jer i sami behu pijanice kao što i danas imade lekara, koji ljube vino pa i bolesnicima ne zabranjuju, a po neki piju strasno kavu, pa čak i bolesnicima dopuštaju.
Neki vino ne piju, pa za to ne samo bolesnicima, nego ni zdravima piti ne dopuštaju.
To je budalaština, strast nekolicine, pa makar i pametnih ljudi. Slavni lekari, kao što su bili Ipokrat Galen i Dioskorid, oni se nisu u tome slagali, da se po njima i njihovoj ćudi mora svet ravnati. Istina je i to što Ipokrat u svojim aforizmima piše: Da vino kandijsko kad se pije, služi protiv bolesnih očiju, ako je ta bolest došla od neke hladne i guste materije, ali ipak nije sredstvo, da se treba opiti, jer bi tada, ne isceljenje, no još veća povreda očima bila.
Za održanje zdravlja nema bolja i prijatnija ( redstva od trezvenosti, kojom se i najopasnije bolesti leče. St. Amvroziji o »Noju i kovčegu« gl. 11. (tom. 4. str. 953.) govori: Trezvenost uma lek je tela. Avgustin »() trezno!š« gl. 1. (tom. 9. str. G84,j piše: Trezvenost je čistota uma i čustva, a zaštitnik sviju udova i svega tela.
Ipokrat govori: Prirodi škodi veoma suvišno spavanje, odveć suvišno bdenje i mnogo milie, i za to sve što prirbdi škodi treba izostaviti. Pijanstvo čini prirodi nasilje, dakle treba ga se mahnuti, jer ono kvari srce džigericu i mozak; ko zabranjuje ono što je Bog dopustio i dopušta što je Bog zapretio, taj se protivi Bogu.
Koji lekari pijanstvo dopuštaju, što je Bog zapretio, ti se protive Bogu i njegovoj volji, a koji je taj, što je tako prodrzljiv, i lakomislen, te pretpostavlja čovekove uredbe božijim narefenjima? Lakše je Bogu, nego ljudima pokoravati se, veli sv. pismo, Rad ap. I.
Istina je, da su se i neki veliki i slavni ljudi odavali na piće, ali bi oni bili još slavniji, da behu uvek trezveni.
Vele za Aleksandra Velikog, da je on pijenjem vina sve druge nadmašio, no baš kroz to je on svoju pređašnju slavu potamneo, pa na posletku i život izgubio. On je pri nekom ručku imajući njih 20 gostiju za stolom, svakome po bokal vina napio, i svakome koji su njemu napili otpio, a posle spavao uzastopce ne bude se dva dana i dve noći.
U pijanstvu poubijao je on svoje najbolje prijagelje, kao: Kalifena, Filotu, Carmenijona i druge, a za ubistvo njegovog najvernijeg i srdačnog druga Klita u Bitiniji zna se za jamačno. Klitpokara Aleksandra sa nekih pogrešaka, na koje Aleksandar jednom opivši se, nije se strpeti mogao, no pićem razdražen, probode Klita skroz, a ovaj odmah na mestu mrtav padne. A Seneka o tom piše, da je Aleksandar na jednom obedu opivši se, ubio svoga najboljeg druga Klita, i kad se ispavao, priznao je svoju pogrešku i tako se žalio i kajao, da je sam sebe ubiti hteo, i za to se za neko vreme zatvorio i od žalosti, stida i srama nikome se nije hteo ni pokazati. Mnogi spisatelji tvrde, da je on zbog toga najposle i otrovan bio. Eto ploda od pijanstva!
Ne manje ubijstva se događaju sa pijanstva i po gozbama, koje zbog nekih naročitih veselja bivaju slaveći domaće praznike, ženidbe i t.d.: a gde je taj glupi običaj ispijati u zdravlje, ne samo svakoga prisutnog, nego i srodnika gazdinih ili drugih nekojih osoba, koji sa svim daleko žive, pa kad-kad za sveštenike, za magistrate i sudove, za vojsku i za sve ostale stojećki po redu, i kad čaša ispijena bude do kaplje, t. j. na nokat, to se odmah druge natoče i napune, daju onom, koji je pio, i ovaj opet daje onome, koji je napio, i tako redom, pa teraj jednako, taj ćef, »pij brate do kaplje, pa ma osto bez kape.« U ovakim slučajevima ne razmišlja se, ko može, a ko ne može piti. Drže onog za neprijatelja, koji se odriče piti, zbog čega se izrodi nerado kavga i boj, pa čak i osveta. Amvrozije u gl. 17. »0 Iliji i postu« (tom. 4. str. 1132) govori: »O kako je velika glupost piti u zdravlje carevo, i ko ne pije, kriv je, jer ne ljubi cara, koji u zdravlje njegovo ne pije.« Čitamo u istoriji, da je Ahasfer, sin Darijev izdao građanski zakon, da se ne bi niko usudio drugoga naterivati pri častima na pijenje vina, no da svaki po svojoj volji, kad hoće i koliko može piti. Svi nesmisleni skotovi, govori Zlatoust, jedu i piju, dok se ne zadovolje, a ne više. Magarac naje mnogo, ali opet ne više, no koliko njegova priroda zahteva. Niti je čovek u stanju naterati vola, konja ili kravu, da pije više nego koliko je nužno; kako jeli, dakle, ti čoveče, da budeš budala, da tražiš od pametna čoveka, da ga napraviš marvinčetom i još gorim, kad njega nateruješ, da pije više, nego što mu njegova priroda dopušta!
Lakedemonci i Špartanci nisu hteli usvojiti običaje, da jedan drugog nateruju piti, kao što lakedemonski pisac Atenej o tom piše: No i u Šparti je taj dobri običaj, da svaki po svojoj volji pije. Isti Atenej čuvši jedared, kako su u nekim mestima ljudi naterivani na piće, rekao je: A naterujete li ih i na jelo? — Ovim je hteo kazati, koliko je glupo i nerazumno koga goniti na jelo, toliko je gore i luđe naterivati koga da pije, kad nije žedan. Kad ti nekoga pozoveš na ručak i veliš mu, da ti njega kao prijatelj prijatelja pozivaš, pa kad je tako, zašto ga onda prinuđavaš da pije? zašto ti kao prijatelj prijatelju ne ostaviš na volju, da on po mogućstvu do sitosti jede i pije? Kakvo je to prijateljstvo, kakva ljubav, kad ti svoga gosta naterivanjem pića dotle dovedeš, da on, kad se opije, izgubi pamet, u bolest padne, vrat ili nogu, ili ruku posrnuvši slomije, i najposle i života liši se? Zaista mu nisi prijatelj, no neprijatelj i naposletku ubijca svoga prijatelja i gosta. Avgustin u slovu 1. u nedelju 17. po trojicama (tom. 10. str. 781.) govori: „Ko drugoga nateruje van potrebe piti, manje bi zlo učinio, kad bi telo onoga mačem ranio, nego što dušu njegovu pijanstvom seče. O nesrećni rode ljudski, kolika ih je množina, koji pijane bez potrebe na piće nateruju, a onima, koji ih za to mole, neće ni jedne čašice da im pruže.“
Granvelan, general ćesara Karla V., na jednoj gozbi kazao je domaćinu: »Ako je pravo blagodariti onima, koji zovu goste kao ljude, a otpuštaju ih kao i druge bezumne skotove — onda i ja vama blagodarim.«
Teško svakome onome zbog čijeg naterivanja k piću, dogodi se kome kakva nesreća, jer taj greba Bogu računa da da, a tako i svakom onom, koji samovoljno preko mere pije i opija se, pa naravno tim telo svoje, pa i samu dušu ubija, i za to sve kao i ostale samoubice od Boga kad tad za svoja nedela strašnu nagradu primiti!