„Organska proizvodnja je celovit sistem upravljanja farmom i proizvodnjom hrane koji kombinuje najbolje ekološke prakse, visok nivo biološke raznolikosti, očuvanje prirodnih resursa i primenu visokih standarda koji se tiču dobrobiti životinja a metod proizvodnje je u skladu sa željom određenog potrošača da kupi proizvode koji koriste prirodne sastojke i do kojih se dolazi na osnovu prirodnih postupaka. “
Iz Akcionog plana za budućnost organske proizvodnje u Evropskoj uniji (Evropska komisija, Brisel, mart 2014)
Čudesan svet organske poljoprivrede – brojke i činjenice
Olivera Radovanović
Sadržaj
Čudesan svet organske poljoprivrede – brojke i činjenice
Olivera Radovanović
Čudesan svet organske poljoprivrede
Prof. Emeritus dr Branka Lazić
Agroekološke i biotehničke osnove organske poljoprivrede
Dr Srđan Šeremešić
Pesticidi u prirodi
Prof. dr sanja Lazić
Ekološko uređenje organske farmer farmscaping
Jelena Savić, mast. ekol.
Kontrola i sertifikacija organske proizvodnje
Nenad Novaković, dipl. inž. polj.
Hrana i ishrana
Prof. dr budimka Novaković
Očuvanje i povećanje agrobiodiverziteta u organskoj poljoprivredi
Dr Mirjana Vasić
Kompostiranje
Dr Srđan Šeremešić
Alternativne ratarske vrste
Dr Vladan Ugrenović
Organsko povrtarstvo
Prof. emeritus dr Đranka Lazić
Specifičnosti organske proizvodnje u zaštićenom prostoru
Andrea Vučinić, dipl. inž. polj.
Organsko voćarstvo
Sanda Klještanović, dipl. Inž. polj. i Lazar Klještanović, dipl. inž. polj.
Organska proizvodnja grožđa
Prof. dr Nada Korać
Organsko stočarstvo
Branislava Pantelić, dipl. inž. polj.
Uvod
Ovaj priručnik nastao je kao rezultat projekta PANNONIA ORGANICA iz IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska − Srbija. Namera mu je da pomogne poljoprivrednim proizvođačima i drugim zainteresovanim osobama da uđu u svet organske proizvodnje. Tekstovi u priručniku su pisani popularno u nameri da može da ih koristi širok krug ljudi, od poljoprivrednih proizvođača do studenata. Ceo tekst je nastao iz održanih predavanja koje je Zelena mreža Vojvodine organizovala od novembra 2013. do marta 2014. godine u Novom Sadu, Selenči i Somboru.
Priručnik ima petnaest različitih oblasti iz organske poljoprivrede, ali u njemu se mogu pronaći i odgovori zašto je dobro koristiti organske proizvode, kao i način kako se može doći do tih proizvoda.
Organska proizvodnja je živ organizam koji se menja, osavremenjuje i zahteva široko polje znanja, veštine i posebno bioetičke svesti. Zbog toga su dragocene nove knjige koje daju pregršt novih, korisnih informacija kao što je ovaj priručnik.
Organska poljoprivreda je odavno prepoznata kao stub održive poljoprivrede odnosno jedna od najvažnijih potpora ruralnog razvoja. Uz to, organska poljoprivreda je koristan metod za ublažavanje sve prisutnijih klimatskih promena koje prouzrokuju mnogobrojne probleme.
Srbija, kao država koja se okrenula vrednostima Evropske unije, uvela je organsku poljoporvredu u zakonske okvire i svake godine broj organskih proizvođača raste, iako ne onim tempom koji se priželjkuje.
Jedan od najvećih koraka za organsku poljoprivredu je bio uvođenje organske proizvodnje u formalno obrazovanje i to prvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. To nije slučajno, jer je organska proizvodnja započela svoj razvoj upravo u Vojvodini i to kroz proces neformalnog obrazovanja za primarne poljoprivredne proizvođače. Ovaj proces je započet davnih devedesetih godina prošlog veka preko nevladinih organizacija.
Zelena mreža Vojvodine se više od jedne decenije uspešno bavi neformalnim obrazovanjem odraslih, pre svega poljoprivrednika, ali i svih koji žele da započnu organsku poljoprivrednu proizvodnju. Različitost polaznika i njihove potrebe, uticale su na razvoj dva modela neformalnog obrazovanja u okviru rada Zelene mreže Vojvodine.
Model „Od edukacije do tržišta” koji je primenjen tokom projekta PANNONIA ORGANICA, obrazuje polaznike za organsku proizvodnju, putem usmenih izlaganja, radionica kao i rada na terenu. Ovaj model ima za cilj da se polaznicimam poveća stručno znanja, utiče na jačanje etičkih standarda i poboljšaju veština. Namera je da se kontinuiranim praćenjem rada polaznika, omogući brži razvoj njihove sopstvene organske proizvodnje kao i plasman proizvoda. Tokom predavanja akcenat se stavlja na ekološke principe multifunkcionalne organske poljoprivredne proizvodnje. Ove edukacije uključuju kako opšta ekološka tako i agronomska znanja, ali i ekonomske aspekte proizvodnje i plasmana organskih proizvoda. Sveobuhvatnost modela omogućuje proizvođačima da, nakon završenih edukacija i pokretanja sopstvene proizvodnje, nađu put do potrošača i postanu prepoznatljivi na tržištu.
Model „Brankina škola organske poljoprivrede” obuhvata ekološke, agronomske i bioetičke principe organske poljoprivrede sa naglaskom na biobaštovanstvo: bio-bašta i proizvodnja u plastenicima. To je tip neposrednog učenja sa malom grupom polaznika, uglavnom onih koji poseduju malu površinu zemlje u gradskoj sredini ili oko grada. Modul objedinjuje predavanja, praktičan rad, crtanje i postavljanje sopstvene proizvodnje polaznika kao i rad na terenu kod poznatih organskih proizvođača. Veoma je značajno što se u neposrednom dijalogu sa ekspertima polaznicima proširuje ekološka svest i znanje iz organske poljoprivrede.
Brojke i činjenice
Na osnovu podataka objavljenih na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije (http://www.dnrl.minpolj.gov. rs/organska.html) ukupna biljna proizvodnja u Srbiji za 2013. godinu odvija se na 8.227 hektara. Više od polovine ovih površina, to jest 4.475 ha, nalazi se u Vojvodini. Dostupni podaci ukazuju da su organske žitarice u Vojvodini zasejane na preko 2.000 ha, povrće na preko 82 ha, voće na više od 350 ha, industrijsko bilje na preko 640 ha a krmno bilje na preko 500 hektara. Sertifikovanih livada i pašnjaka je registrovano na više od 800 hektara. Lekovito bilje se uzgaja u Vojvodini na nešto preko 13 hektara.
Na istom sajtu postoje i podaci za organsko stočarstvo, ali samo u iznosu za celu Srbiju. Ukupna cifra govori da ima oko 9.000 životinjskih jedinki (bez pčelinjih društava i riba), koje su sertifikovane ili su u periodu konverzije.
Prema podacima koje je sakupila Zelena mreža Vojvodine, u Vojvodini ima sertifikovanih i u periodu konverzije 1.500 ovaca, preko 700 koza, do 2.500 goveda (muzne krave i ostale kategorije goveda) i 1100 jedinki koka nosilja.
Preko jedinstvene evidencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine o proizvođačima uključenim u organsku proizvodnju na osnovu izveštaja ovlašćenih kontrolnih organizacija u 2013. godini bilo je 258 operatera. Za sada ne postoji spisak operatera po regionima. Međutim, na osnovu ukrštanja podataka sa postojećeg zbirnog spiska, moguće je uočiti da je Vojvodina region sa najvećim površinama pod organskom proizvodnjom i da se najveći broj registrovanih operatera nalazi upravo u Vojvodini. Kao mali kuriozitet valja reći da se u Bačkoj nalaze najveće površine za organsku biljnu proizvodnju − preko 2.600 hektara kao i najveći broj sertifikovanih operatera.
U Vojvodini se nalaze i najveći kapciteti za preradu organskog mleka, prerada organskih sokova i najveći domaći trgovinski lanac u kojem se prodaje organska hrana iz Srbije. Ipak uprkos nesumnjivo boljoj organizovanosti ovog sektora nego ranije, u Srbiji a i u Vojvodini je i dalje karakterističan mali posed od 3 do 4,5 hektara, gde se najvećim delom odvija organska proizvodnja. Tek poslednjih nekoliko godina u Vojvodini nastaju farme koje imaju veće površine (od 20 do 50 hektara), pa i nekoliko velikih farmi (od 300 do 2000 hektara).
Kao rezultat zajedničkog rada nevladinog sektora i Vlade AP Vojvodine, u Vojvodini se raširio model uspostavljanja kućne bio-bašte u ruralnoj sredini, koja omogućuje vlasnicima kvalitetnu ishranu a viškovi se plasiraju na tržište. Vojvođansko tržište prepoznaje specifične pijace za organske proizvode (pijaca „Moj salaš“ u Novom Sadu), male prodavnice po gradovima u Vojvodini i naravno velike lance samousluga.
Što se tiče Evropske unije, tamo se uočava konstantan rast organske proizvodnje; prema Akcionom planu za budućnost organske proizvodnje u Evropskoj uniji (Evropska komisija, Brisel 2014 http://ec.europa.eu/agriculture/organic/documents/eu-policy/european-action-plan/act_en.pdf) svake godine 500.000 hektara zemljišta u ovim državama prelazi u status organskog. U periodu od 2000. do 2012. ukupna površina pod organskom proizvodnjom u Evropskoj uniji je beležila prosečan rast od 6,7% godišnje, što iznosi 5,4% od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta zemalja članica ili 9.6 miliona hektara. Evropska unija je svojim Akcionim planom predvidela prioritetna polja koja treba još više da unaprede organsku proizvodnju . Tu spadaju pre svega konkurentnost i povećanje poverenja potrošača, a organska proizvodnja se promoviše kroz tematske podprograme ruralnog razvoja. Kada se govori o finansiranju najrelevantniji su programi koji se odnose na ublažavanje klimatskih promena i biološku raznovrsnost. Međutim, ne manje značajni za organsku proizvodnju su i podprogrami koji se odnose na razvoj malih farmi i razvoj malih distributivnih lanaca. Ovaj Akcioni plan korespondira sa ciljevima Evropske strategije razvoja do 2020. godine (Europe 2020 http://ec.europa. eu/europe2020/index_en.htm).
Iako u mnogim segmentima Srbija sledi model organizovanja organske poljoprivrede Evropske unije, pre svega što se tiče zakona koji mora biti usaglašen sa zakonskom regulativom Evropske unije, još uvek predstoji veliki zadatak povećanja organske proizvodnje. Taj zadatak i instrumente kako ga ostvariti, mora da preuzme država u saradnji sa svim učesnicima u ovom procesu. Evropska unija ima dobru praksu i dobra rešenja na tom polju i treba ih slediti.
Ohrabruju saznanje da je potražnja za organskim proizvodima u Srbiji raste iz dana u dan.
Veliku zahvalnost upućujemo našoj profesorki Branki Lazić i svim autorima ovog priručnika koji su svoje znanje i Ijubav prema organskoj proizvodnji preneli čitaocima. Priručnik će svakako koristiti svitna koji koji ga budu čitali i upustili se u čarobnu avanturu stvaranja organske hrane.