Knjigu čitajte, ali istovremeno i neprekidno primenjujte u praksi ono što je zanimljivo, korisno i primereno Vašem organizmu i Vašoj iičnosti. U svakom slučaju ako budete naizmenično primenjivali teoriju i praksu pčelarstva i apiterapije uz kompletan pristup telesnom i duhovnom životu, ili bar redovno koristili zlatne izvore darova košnice, živećete dugo i srećno.

Aii, postavimo ponekad sebi pitanje i pre (u preventivi) i za vreme i nakon bolesti: – ,,Da li je bolest uvek zlo?

Mi smo najčešće uzročnici neke naše bolesti, lake, teže ili najteže, ako smo ovu i ovakvu stvarnost otkrili… na najboljem smo putu da u drugoj fazi našeg osvešćivanja smisla bolesti, postanemo pažljiviji i pronicljiviji u pogledu naših osećanja, misli i postupanja u svakodnevnom životu sa sobom i u susretu sa drugim Ijudima…“ (Vladeta Jerotić: 50 pitanja i 50 odgovora, Ars Libri, Beograd, 1000, str 63)

I na kraju još jedna značajna poruka, koje sam se neko vreme pribojavao, ali su me život i moji hrabri potrošači oslobodi tog straha. Pouku svakako izvucite sami za sebe:„Pre mnogo godina, patrijarh Jakov logorovao je u pustinji kad u toku noći, neko uđe u njegov šator i započe s njim borbu koja je potrajala do izlaska sunca. Jakov je prihvatio izazov, iako je znao da mu je protivnik niko drugi nego Gospod. U svitanje još nije bio savladan, i borba je prestala tek kad je Bog pristao da ga blagosiovi.

Priča se prenosila s kolena na koleno, da je niko nikad ne bi zaboravio: ponekad je neophodno boriti se s Bogom. Svako Ijudsko biće, u jednom trenutku, vidi kako mu neka nesreća prolazi kroz život, to može biti rušenje nekog grada, smrt deteta, optužba bez dokaza, bolest koja nas ostavlja zauvek obogaljene“ (Paolo Koeljo: Peta Gora, Paideja, Beograd, 1998, str 157)

Mr Žarko Stepanović

Sadržaj

Recenzije

1. Uvodne napomene

2. Apiterapijski pristup proizvodima košnice

2.1. Zašto tako malo znamo o darovima košnice?
2.2. Nektar i med – hrana bogova koja daje besmrtnost
2.3. Neke zanimljivosti iz života pčela
2.4. Definisanje osnovnih pojmova
2.4.1. Šta su to darovi košnice
2.4.2. Apiterapija
2.4.3. Pčelinji proizvodi
a. Med
b. Matični mleč
c. Polen (cvetni prah)
d. Propolis
e. Pčelinji vosak
f. Pčelinji otrov
2.4.4. Pčelinji preparati

3. Tehnologija i recepture za izradu preparata na bazi pčelinjih proizvoda

3.1. Značaj pčelinjih proizvoda i preparata u ishrani čoveka (dijetetska svojstva) i lečenju (terapijska svojstva)
3.2. Tehnologija izrade preparata na bazi pčelinjih proizvoda
3.2.1. Polazne pretpostavke i bitni tehnološki principi
a. Dijagnoza bolesti
b. Dnevne potrebe ljudskog organizma
c. Bitni sastojci pčelinjih proizvoda
d. Dnevne doze pčelinjih proizvoda
e. Pčelinje proizvode koristim isključivo sa vlastitih pčelinjaka
Prirodan ili falsifikovan med – načini provere
Med i bolesti pčela
I pčele čekaju Evropu
Razblažena slast
3.2.2. Tehnologija izrade preparata na bazi meda
3.2.3. Tehnologija izrade preparata na bazi propolisa
3.2.4. Preparati na bazi matičnog mleča
3.2.5. Preparati na bazi polena (cvetnog praha)
3.2.6. Preparati na bazi pčelinjeg voska
3.2.7. Tehnologija preparata na bazi pčelinjeg otrova
3.2.8. Tehnologija izrade preparata na bazi mešavine više pčelinjih proizvoda
3.3. Recepti i recepture za izradu preparatana bazi pčelinjih proizvoda
3.3.1. Recepti i recepture autora objavljeni u stručnim časopisima
3.3.2. Recepti i recepture svetskih apiterapeuta objavljeni u stručnim časopisima i međunarodnih skupova koje je autor vodio, kao i iz drugih izvora
3.3.3. Neki zanimljivi recepti i apiterapijske metode koje je autor saopštio u radio emisijama i na brojnim popularnim skupovima (predavanjima i sl.)
a. Za roditelje koji za decu panično strahuju od alegija svih vrsta
b. Virusna oboljenja
c. Rak grlića materice, rak pluća, rak jetre, leukemija
d. Druga maligna oboljenja: leukemija, limfosarkom, karcinom Erliha i adenokarcinom
e. Fibrokavernozni oblik plućne tuberkoloze (Karakterističan primer iz 1946. godine – znači od pre 60 godina)
f. Kolera i snažan prirodni imunitet organizma (još jedan karakterističan primer za pouku)
g. Priprema organizma (jačanje imuniteta) za nagli prelaz iz leta u zimu
h. Prvi vesnici proleća i med
i. Recepti i recepture za prekomerno konzumiranje jela i pića
j. Zaštita, preventiva i lečenje dece od infektivnih bolesti
k. Grip – opasni agresor čoveka
3.3.4. Najnoviji recepti i recepture u svetu
a. Apiterapijske naučne metode saopštene na poslednjem 39. svetskom pčelarskom kongresu apimondije u Dablinu – Irska krajem 2005. godine
b. Noviji recepti i recepture iz ruskih stručno-naučnih izvora – za najrazličitije tegobe
3.3.5. Medni recepti iz dugogodišnje prakse autora
3.3.6. Sopstveni preparati na bazi pčelinjih proizvoda (med, matični mleč, polen, propolis, pčelinji vosak, pčelinji otrov) i lekovitog bilja
a. Sopstvena naučna i praktična saznanja
b. Registar i sadržaj preparata sopstvene proizvodnje
c. Alergije na pčelinje proizvode i preparate i drugi neželjeni efekti
3.3.7. Recepti i recepture (apiterapijske naučne metode) u svetu i kod nas, u budućnosti

4. Praktični rezultati primene preparata autora

4.1. Lična iskustva u lečenju tradicionalnom medicinom-apiterapijom
4.1.1. Hronični ekcem
4.1.2. Tegobe sa prostatom
4.1.3. Oboljenje kičme
4.1.4. Bronhijalna astma
4.2. Iskustva korisnika vlastitih preparata autora
4.2.1. Sa medom do krepke starosti
4.2.2. Oboljenja disajnih organa
4.2.3. Ostale tegobe i bolesti
4.3. Ocena medicinskih stručnjaka i drugih korisnika
4.3.1. Šta kažu lekari?
4.3.2. Šta kažu farmaceuti
4.3.3. Šta kažu učenici, studenti, sportisti, poslovni Ijudi?
4.3.4. Šta kažu potrošači iz inostranstva?

5. Zaključak

Umesto biografije
Literatura
Reklamni prilozi

Predgovor.

Srdačno i iskreno se zahvaljujem na saradnji:

Milici Knežević, novinarki, koja je profesionaino i sa zadovoljstvom obavila intervjue sa korisnicima mojih preparata, ukijučujući i mene i bez koje četvrto poglavlje ove knjige verovatno ne bi postojalo, a možda ni knjiga, niti njen značaj.

Razgovor je prvo obavila sa lekarima dr Zoricom Plavšić, doktorom medicine u oblasti aiergologije i imunologije, gde su inače ovi proizvodi i preparati dali najbolje rezultate i sa dr Zoranom Nikolićem specijalistom epidemiologije i različitih oblasti tradicionalne medicine (akupunktura, fitoterapija i dr.). Dr stom. Zoran Cvetković, mil. dent.-specijalista za stomatološku protetiku dao je svoje mišljenje o primeni propolisa u stomatologiji, na moju inicijativu.

Ovim se posebno zahvaljujem gospođi Zorici Plavšić, gospodinu Zoranu Nikoliću i gospodinu Zoranu Cvetkoviću.

Želim naročito da se od srca zahvalim sagovornicima Milice Knežević koji su svojim imenom i prezimenom, nečim što je najdraže svakoj osobi, na divan način (na koji ja to ne bih umeo da predstavim) značajno doprineli vrednosti ove knjige i potvrdili u praksi teorijski pristup apiterapije.

Zahvaljujem se i gospodinu Dušanu Rašeti, voditelju emisije radio 202, koji me je na spontan i mudar način podsticao da pišem. I svakako gospođi Maji Rakovic, vlasnici izvanrednog radio„Naksija“ i njenim odličnim voditeljima posebno gospođi Željki Dimić, koji su me prihvatili kao„svog apiterapeuta“.

Takođe i svim ostalim novinarima, a posebno mr Nadi Mijatović, Siavia Berić i svim novinarima časopisa „Bilje izdravlje“ koji su prirodu apiterapije znali da na jasan način izvuku na površinu i daju joj određeno mesto u oblasti tradicionalne medicine. Posebno se zahvaljujem.

Zahvaljujem se i gospođi Vesni Petković-Mijailović koja je sa velikom Ijubavlju i znanjem moj rukopis knjige koji nije bio lak, kompjuterski oblikovala, neprekidno me podsticala na rad, unapred hvalila i isticala vrednost knjige, a koju su recezenti zaista i potvrdili. Kada od sebe dajete, istinski dajete (Halil Džubran).

Svojim recenzentima koji su bez reči, sa velikim zadovoljstvom i bogatim znanjem prihvatili da obave ovaj veoma značajan posao i doprinesu da stručno-naučni sadržaj knjige bude na mnogo višem nivou.

Posebnu zahvalnost izražavam mr Nadi Mijatović, lektoru i redaktoru knjige koja je taj posao obavila kao igrači staklenih perli Hermana Hesea i upotpunila četvrto poglavlje knjige razgovorima sa potrošačima (pod 4.3.2 i 4.3.3)

Svim učesnicima koji su na bilo koji način (pretplatom na knjigu, reklamama) finansirali knjigu.

Izdavaču ove knjige, gospodinu Popadiću, sa posebnim poštovanjem, koji me je ohrabrio predlogom da ovako značajna i ugledna izdavačka kuća i štamparija „Grafikom-uno“ izda moju knjigu, bez čije pomoći ne bih mogao duže vreme da se odlučim da je izdam.

Zahvaljujem svima ostalima koji su mi na bilo koji način pomogli i dali mi podstrek da istrajem, a naravno i onima koji su me u tome sputavali, jer i oni su pozitivno delovali.

Poruka čitaocima.

Knjigu čitajte, ali istovremeno i neprekidno primenjujte u praksi ono što je zanimijivo, korisno i primereno Vašem organizmu i Vašoj ličnosti. U svakom slučaju ako budete naizmenično primenjivali teoriju i praksu pčelarstva i apiterapije uz kompletan pristup telesnom i duhovnom životu, ili bar redovno koristili zlatne izvore darova košnice, živećete dugo i srećno.

Ali, postavimo ponekad sebi pitanje i pre (u preventivi) i za vreme i nakon bolesti: -,,Da li je bolest uvek zlo?

Mi smo najčešće uzročnici neke naše bolesti, lake, teže ili najteže. ako smo ovu i ovakvu stvarnost otkrili… na najboljem smo putu da u drugoj fazi našeg osvešćivanja smisla bolesti, postanemo pažljiviji i pronicljiviji u pogledu naših osećanja, misli i postupanja u svakodnevnom životu sa sobom i u susretu sa drugim Ijudima…“ (Vladeta Jerotić: 50 pitanja i 50 odgovora, Ars Libri, Beograd, 2000, str 63)

I na kraju još jedna značajna poruka, koje sam se neko vreme pribojavao, ali su me život i moji hrabri potrošači osloboli tog straha. Pouku svakako izvucite sami za sebe:„Pre mnogo godina, patrijarh Jakov logorovao je u pustinji kad u toku noći, neko uđe u njegov šator i započe s njim borbu koja je potrajala do izlaska sunca. Jakov je prihvatio izazov, iako je znao da mu je protivnik niko drugi nego Gospod. U svitanje još nije bio savladan, i borba je prestala tek kad je Bog pristao da ga blagoslovi.

Priča se prenosila s kolena na koleno, da je niko nikad ne bi zaboravio: ponekad je neophodno boriti se s Bogom. Svako Ijudsko biće, u jednom trenutku, vidi kako mu neka nesreća prolazi kroz život, to može biti rušenje nekog grada, smrt deteta, optužba bez dokaza, bolest koja nas ostavlja zauvek obogaljene“(Paolo Koeljo: Peta Gora, Paideja, Beograd, 1998, str 157)

Autor

Recenzije.

Akademik SAIN-a, prof. dr med. sci. Kostadin S. Tričković Specijalista za medicinu rada − inovator Pronalazač i pčelar, Niš

Polazeći od biografskih podataka autora, sagledava se ličnost visokog obrazovanja sa višestrukim aktivnostima: vojnik sa najvišim činom višeg oficira, postaje diplomirani hemičar i diplomirani pravnik, i naučnik sa zvanjem magistra vojnih nauka, smer biohemije. Uzgred se bavio i sportom i lovom, da bi poslednjih dvadeset godina posvetio pčelarstvu. živi i radi u srećnoj i stabilnoj porodici.

Mnogobrojne okolnosti i situacije podsticale su autora ove knjige, uz klasično pčelarenje, na sagledavanje i razrešavanje mnogih problema usko vezanih za sve što košnica sa svojim pčelama može da daruje. Tako je nastalo opredeljenje da se posveti i području gde darovi košnice (med i ostali proizvodi pčela), nisu samo hrana, nego i dragoceni lek. Naime, Žarko Stepanović postaje i apiterapeut.

Baveći se ovom oblasti alternativne medicine, stiče velika iskustva i iz svoje pčelarske prakse, i iz brojnih literarnih izvora. Pri tome, tako reći nenadano, on postaje i istraživač i stvaralac. Jer, pravi mnogobrojne kombinacije sa pčelinjim proizvodima i lekovitim biljem. Time sačinjava originalne preparate koji su ne samo hrana, već i potpomažući lek i imuno-stimulativno sredstvo. U nekim slučajevima oboljenja bivaju i pravi lek.

Tokom godina Žarko Stepanović stiče veliki broj korisnika svojih preparata a ti korisnici sa zahvalnošću i komplimentima izjavljuju da su od njih imali veliku pomoć i korist u lečenju raznih tegoba i oboljenja.To je autoru ove knjige mr Žarku Stepanoviću dalo podstrek, uz sugestiju nekih korisnika i prijatelja, da svoja iskustva i rezultate pretvori u knjigu. Tako je nastala publikacija pod nazivom Darovi košnice − apiterapijski pristup.

Knjiga Darovi košnice − apiterapijskipristup sadrži pet poglavlja u kojima se na jasan i pristupačan način prikazuje šta sve od pčela može da se dobije i u praktičnoj primeni apiterapije.

Pored uvodnih napomena u prvom poglavlju, u drugom autor daje koncizne i korisne informacije o samim pčelama i njenim proizvodima, tj. darovima Takođe razjašnjava pojam i delokrug apiterapije, ističući njeno mesto i primenu u našoj zemlji i svetu.

U trećem poglavlju razmatra se tehnologija sa recepturom i metodama izrade preparata. Pri tome su posebno obrađeni pristupi sa aspekta ishrane, tj. dijetetike, a velika pažnja poklonjena je izradi preparata namenjenih lečenju, kao apiterapijskim sredstvima. Ističe se da su dati lični prilozi i pretpostavke njihove izrade i primene. Time autor unosi elemente istraživačkog rada, čime daje originalni prilaz i unosi nešto novo u područje apiterapije. Svaki od pčelinjih proizvoda je uobličen u poseban preparat, sa širokim spektrom indikacija njihove primene. Dalje su prikazani prilozi izrade preparata od pčelinjih proizvoda drugih, domaćih i inostranih autora, apiterapeuta do kojih je autor dolazio iz publikovanih izvora. Ovde su, takođe, obrađeni izvesni apiterapijski priiozi koje je autor popularno iznosio u mnogim emisijama i na skupovima a što se odnosilo na razna oboljenja i stanja. U ovom poglavlju navode se i izvesne apiterapijske metode koje su apiterapeuti − naučnici saopštili na poslednjem, 39. svetskom kongresu − apimondije, održanom 2005. godine u Dablinu. Ovde su navedeni apiterapijski tretmani raznih oboljenja i stanja, uključujući i maligna oboljenja i narkomaniju. Posebnu pažnju autor poklanja novijim apiterapijskim recepturama iz ruskih izvora, da bi zatim izneo svoje recepte i iskustvo sa preparatima na bazi pčelinjih proizvoda i lekovitog bilja, dajući i registar svojih preparata.

Četvrto poglavlje je posvećeno rezultatima praktične primene njegovih preparata. Prvo ih je primenio na samom sebi, a zatim ih preporučio brojnim korisnicima, različitih godina starosti i profesija, uključujući i stručnjake iz oblasti medicine i farmacije. Sa jednim brojem korisnika, planskim vođenjem razgovora, provedeno je istraživanje primenom metode intervjuisanja. Svi oni u intervjuima sa novinarima, čime je svaka subjektivnost izbegnuta, najpohvalnije govore o tim preparatima.

Autor mr Žarko Stepanović, ide i dalje, sagledavajući i predviđajući razvoj apiterapijskih metoda u budućnosti, i u našoj zemlji, i u svetu. Ovim on iskazuje i svoje vizionarske poglede na ovu oblast alternativne medicine.

Svoju kritičnost u vezi primene sredstava apiterapije, autor pokazuje navođenjem neželjenih efekata, pri čemu poseban naglasak stavlja na alergijske pojave.

Na kraju, u zaključku, u petom poglavlju, autor daje, uz izvesna dodatna razmatranja i konstatacije, sumaciju celog obimnog materijala.

Knjiga Darovi košnice − apiterapijskipristup, autora mr 2arka Stepanovića, rezultat je dugogodišnjeg rada i iskustva iz oblasti praktičnog pčelarstva, izrade i primene mnogobrojnih sopstvenih preparata na bazi pčelinjih proizvoda i njihove kombinacije sa odabranim lekovitim biljem.

Ovim je on postao apiterapeut sa velikim entuzijazmom i pobornik da apiterapija dobije svoje mesto u alternativnoj medicini i da, uz zvaničnu medicinu, omogući poboljšanja, pa i saniranja raznih patoloških stanja. On svojim pristupom i smerom apiterapije postaje i narodni, pa i kućni lekar.

Knjiga je namenjena širokim slojevima populacije, od laika, do vrhunskih stručnjaka za razne oblasti. Pčelari će pak i ovde sagledati šta se sve od pčela i iz njihovih košnica može da se dobije i postigne.

Čitajući knjigu Darovi košnice − apiterapijskipristup, mnogi će doći do veoma korisnih saznanja o blagodetima koje daruju pčele i sebi naći pomoć za poboljšanje stanja koja su im se činila nerešivim. Zato ovu knjigu toplo preporučujem svima koji su zdravi, da svoje zdravlje održe i postignu dugovečnost. Obolelima, da nikada ne klonu i da, pored zvanične medicine, sebi pomognu i apiterapijskim tretmanom.

Autoru, gospodinu mr Žarku Stepanoviću, želim da istraje u svom entuzijazmu i svojim vizionarskim tendencijama i da ostvari nova dostignuća iz oblasti praktičnog pčelarstva i apiterapije.

Docent dr Vuk Stambolović Upravnik Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu

U vremena pre onih drevnih čovek je, kao njen autentičan deo, bio potpuno uronjen u prirodu.Ta uronjenost je bila egzistencijalna. Naime, i pored izoštrenih čula, čovek je doživljavao svet celim svojim organizmom. Suptilnim doživljavanjima ambijenta u kome je boravio on je namah prepoznavao mnoge „poruke“ svoga okruženja. Svojstvom koje bismo danas nazvali paranormalnim viđenjem komunicirao je sa ambijentalnim aspektima za kojima je tragao, a takođe i sa opasnostima od kojih je strepeo. Ziveo je, tako, kao neodvojivi deo prirode koja ga je nekim svojim aspektima podržavala, a nekim drugim životno ugrožavala.

U težnji da se lakše domogne podražavajućih aspekata svog okruženja, a onda i da ih i sam organizuje i stvara, čovekje, odgovarajući na razne životne izazove, postepeno izranjao iz svoga habitata. Time je počeo da se suočava sa svoje tri nove, međusobno različite, ali i međusobno uključujuće dimenzije. Prva je bila individualna, zasnovana na odnosu koji je svako Ijudsko biće uspostavljalo sa samim, odnosno samom sobom. Druga je bila socijalna, zasnovana na odnosu sa drugim Ijudima. Treća je, pak, bila kosmička. U njoj je bila očuvana prvo aktualna vezanost, a potom čovekovo (o)sećanje vezano za njegovu prethodnu uronjenost u prirodu.

Međutim, kako su se, tokom individuacije, ove tri čovekove dimenzije međusobno diferencirale, čovekova kosmička dimenzija postepeno je kopnela. Među svojstvima kosmičke dimenzije, pak, čovek je najpre izgubio sposobnost neposrednog uranjanja u svoj prirodni habitat. U prvo vreme, doduše, mogao je tu sposobnost da „probudi“ putem raznih rituala, putem napitaka ili nekih drugih „ključeva“. No onda je izgubio i tu posrednu vezu i sa habitatom je komunicirao preko šamana. Potom je i njih odbacio, a da sam nije više imao unutrašnji osećaj − šta ga u njegovome životnom okruženju ugrožava, a šta mu može biti od pomoći.

Na scenu su, zatim, stupili naučni poslenici kao nova vrsta posrednika između čoveka i njegovog habitata. No, njihova je nauka posmatrala tek spoljašnju stranu sveta. Samim tim nikako nije uspevala da dokuči duboke unutrašnje veze zasnovane na vibracionom saglasju između čoveka i čitavog univerzuma njegovih prirodnih saveznika. Otuda je i nametala puka spoljašnja rešenja.

Uz ovakvu orijentaciju, naučni poslenici nisu znali šta da rade sa nizom očuvanih starih praksi koje su čoveku, u raznim podnebljima, kroz mnoga teška vremena, pomagale da preživi, da umanji svoju patnju, pa i da se u punoj meri vrati životnoj radosti.

Pošto ove prakse, od akupunkture do isceliteljskog travarstva, nisu mogli da stave pod kontrolu, Ijudi od nauke su ih najčešće zanemarivali, bez obzira na mnogobrojne dokaze o njihovom blagotvornom dejstvu.

Retki su se rešavali da se približe ovim, za zvaničnu nauku nedokučivim domenima, da pokušaju da razumeju njihovo značenje, da istraže njihove dobrobiti, da na sistematizovani način ukažu na njihove potencijale.

Među njima je i mr Žarko Stepanović.

Magistar Stepanović je među drevnim isceliteljskim praksama odabrao onu koja je bila vezana za životvorni odnos čoveka i pčela.

Pristup za koji se pri tom opredelio, pak, bio je pristup profesionaka.

To znači da je pošao od međusobne povezanosti dva vredonosna principa: principa autonomije i principa odgovornosti.

Ova orijentacija se jasno iskazuje i u knjizi mr Stepanovića − Darovi košnice − apiterapijski pristup.

Naime, princip odgovornosti se tu manifestuje kroz pomno proučavanje iskustava drugih autora, zatim kroz brižljiv praktični angažman i oko pčela, i oko pripravljanja njihovih proizvoda, a onda i kroz podrobno praćenje terapijskih rezultata kod Ijudi koji su mu se obraćali za pomoć.

Autonomija se, pak, iskazuje u kreativnom pristupu koji je omogućio da se opšte drevne poruke koje su se kao odjeci nekadašnjih dubokih uvida u odnos čoveka i pčela prenosile sa kolena na koleno − razviju u specifične metode.

Povezanost principa autonomije i principa odgovornosti je, kroz profesionalni rad mr Stepanovića, obogatila naše mogućnosti unapređenja zdravlja i olakšanja Ijudske patnje.

No, u knjizi Darovi košnice − apiterapijskipristup je još jedna vredna pouka.

Magistar Stepanović nam je tu, naime, pokazao koliko je važno biološko pamćenje čoveka kao vrste, odnosno kako Ijudski organizam, i posle hiljada godina, i dalje, na isti način, odgovara na podržavajuće poruke njegovog prvobitnog habitata.

Na taj način, knjigom,, Darovi košnice − apiterapijski pristup“ mr Stepanović nas je postavio pred odluku u vezi jednog važnog izbora:

• da li ćemo nastaviti da gradimo imitaciju života, posežući za bezbrojnim mehaničkim i sintetičkim surogatima,
• ili ćemo pokušati da se, makar u meri koja nam je neposredno dostupna, okrenemo traganju za našom unutrašnjom povezanošću sa sobom, sa drugim Ijudima, kao i sa mnogobrojnim aspektima našeg biološkog praiskustva na koje nas i sada upućuje naša zatomljena kosmička dimenzija.

Dr med. sci. Zorica Plavšić specijalista pulmolog/alergolog

Načelnik Odeljenja za alergologiju i kliničku imunologiju u Gradskom zavodu za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze u Beogradu
Pred nama je prvenac, prva knjiga mr sci. Žarka Stepanovića iz oblasti apiterapije, Darovi košnice − apiterapijskipristup. U narodu postoji izreka da je samo Ijubav slađa od meda. Tako je i mr 2arko Stepanović sa Ijubavlju pretvorio u reči svoje dugogodišnje iskustvo i obimno znanje. Nesebično nam je podario ono što je i za njega izuzetno vredno i značajno.

Priroda, koliko god da je čovek uništava i čini siromašnijom, i dalje je dovoljno bogata, ali se još uvek od onoga što ona pruža koristi samo mali deo. Mnogi i ne znaju koliko se bogatstvo krije u cvetnim livadama i rascvetalom drveću. Mnogo od tog bogatstva bi verovatno ostalo neiskorišćeno da nije malih izuzetno vrednih i „inteligentnih“ insekata − pčela.

Ono što svako uglavnom zna 0 pčelama je da one sakupljaju nektar iz cveća i proizvode med. Takođe je poznato da je njihov ubod ne samo bolan, već može da izazove jaku alergijsku reakciju na mestu uboda, ali i takozvanu opštu alergijsku reakciju organizma koja može da bude i smrtonosna. I tu se poznavanje pčela kod većine završava. I moje znanje o pčelama bilo je samo poznavanje mehanizma nastanka, dijagnostikovanja i lečenja alergijskih reakcija izazvanih ubodom pčele. Upravo prvi susreti sa mr sci. Žarkom Stepanovićem su u meni pokrenuli interesovanje za ove insekte. O njima su napisane obimne knjige. U ovoj koja je pred nama, autor na njemu svojstven način sažeto i razumljivo govori o pčelama, njihovim osobinama, načinu sakupljanja i prerađivanju nektara u med. U poglavlju koje je nazvao „Apiterapeutski pristup proizvodima košnice“, opisani su pčelinji proizvodi: med, matični mleč, polen, propolis, pčelinji vosak i pčelinji otrov.

U nastavku knjige autor je izneo koliki potencijal u sebi nose med i pčelinji proizvodi i koliki je stvarni rezervoar lekovitosti u njima, kakva je njihova biološka i hranljiva vrednost i kakavje najpodesniji način njihovog kombinovanja, pripreme i primene.

Mnogo je primera iz davne i nedavne prošlosti o lekovitim svojstvima meda i drugih pčelinjih proizvoda. Ljudska ishrana dopunjena pčeiinjim proizvodima ima sve više pristalica, mada ima i onih koji i dalje sumnjaju u neophodnost primene meda i pčelinjih proizvoda i njihova lekovita svojstva.

Mnogobrojni su primeri i među mojim pacijentima koji su osetili lekovita svojstva meda i drugih pčelinjih proizvoda za jačanje opšteg imuniteta, ali i u lečenju hroničnih oboljenja organa za disanje. I sama sam se, zajedno sa članovima svoje porodice, uverila u kvalitet preparata koji su napravljeni po originalnoj recepturi autora. Inače, svi preparati su napravljeni na osnovu naučnih saznanja iz ove oblasti i dugogodišnjeg iskustva u njihovoj primeni.

Nije slučajno da se ovom problematikom bavi profesor hemije.

Kao poznavalac hemije i biohemijskih procesa u toku varenja i imunohemijskih mehanizama mr sci. 2arko Stepanović je uneo više naučne svetlosti u ovu problematiku.

Bila mi je izuzetna čast da nakon višegodišnjeg poznanstva i saradnje sa gospodinom Žarkom Stepanovićem mogu da napišem i recenziju za njegovu prvu knjigu iz oblasti apiterapije. U razgovorima sa autorom i u toku čitanja rukopisa i moje znanje se obogatilo. Mišljenja sam da bi materija koju obrađuje ova knjiga mogla da nađe mesto i u nastavnim programima.

Prim. dr Zoran Nikolić
Odeljenje za komplementarnu medicinu
Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP-a „Beograd“

Knjiga Darovi košnice − apiterapijskipristup apiterapeuta, biohemičara mr Žarka Stepanovića pravi je dar apiterapiji i kompletnoj oblasti komplementarne (tradicionalne, alternativne) medicine. Na odgovoran, studiozan način, prateći svetske trendove i naučna otkrića u ovoj velikoj i oblasti punoj obećavanja, ovaj vrsni apiterapeut daje potencijale, snagu i blagodatne moći košnice i te velike radilice − pčele.

Ovo uvodi apiterapiju na velika vrata kao način i princip ukazivanja značajne pomoći obolelom čoveku. U isto vreme, apiterapija kao potpuno prirodan način lečenja još jednom ukazuje oboleloj osobi i pacijentu na to, kojim putevima treba ići i koliko su izdašni darovi i moć prirode. Gospodin Stepanović vrši precizno određivanje glavnih oblasti lekovitog delovanja meda i mnogobrojnih pčelinjih proizvoda, naglašavajući paralelno veliki značaj ovih proizvoda i u posebno značajnoj oblasti, preventive. Mudro i učiteljski, iskusni apiterapeut nesebično otkriva i običnom čoveku − pacijentu tajne košnice, tajne ove riznice zdravlja… Pri tome nema ni malo negiranja svega onoga što je u oblasti lečenja brojnih bolesti disajnog sistema, poremećaja imuniteta i alergijskih manifestacija i dr. kao svoje mogućnosti nudi i zvanična medicina. Autor je jedan od velikih zagovornika objedinjavanja svih naučnih medicinskih trendova bez obzira na to da li oni pripadaju oblasti komplementarne ili zvanične medicine, doprinoseći svojim stavom izgradnji veličanstvene paradigme objedinjene − božanske medicine. Po rečima samog autora, nema mnogo knjiga iz oblasti apiterapije. Precizno rečeno, ima ih veoma malo. Ova i ovakva knjiga predstavlja sjajnu popunu postojeće praznine. Uopšte oblast tradicionaino medicinskih grana je deficitarna u kvalitetnoj i objektivnoj literaturi. To je problem tim pre, što se sve više Ijudi nagonski, ali i intelektom, suštinom svoje ličnosti priklanja neškodljivim principima lečenja. Apiterapija je u tom smislu perfektna mogućnost. Zbog toga sugestije, zapažanja i stručnost mr 2arka Stepanovića predstavljaju ponuđeni put bogatstvu zdravlja, živahnosti i sveukupne životne radosti. Čini mi se da pored mudrosti i blagodatnosti, knjiga sadrži sve elemente da postane bazična i bitna u apiterapiji.

Sa gospodinom Zarkom Stepanovićem sam imao prilike da sarađujem, što činim i dalje. Kombinovanje apiterapije sa fitoterapijom i mnogobrojnim granama komplementarne medicineje mogućnost koja čeka da do kraja bude iskorišćena. Ono što sam osećao uvek, bio je ozbiljan, naučni, kritički i samokritički pristup autora knjige Darovi košnice − apiterapijski pristup. Ali sam uvek osećao i vedrinu i duhovitost čoveka koji je životnu radost sačuvao upravo koristeći svo obilje prirodnih moći lečenja, gde je apiterapija bila dominantna.

Zato i sa puno opravdanja kažem: ovu knjigu je pisao Učitelj…

Jovo N. Kantar, pukovnik pčelar, istraživač i pisac

Pisac knjige Darovi košnice − apiterapijskipristup ima svoj sistem pogleda na kvalitet življenja i zdravlja i u skladu sa njim kao dobar anđeo pokušava i nama stvoriti senzibilitet za neke druge stvari, pokušava nas upozoriti na razmišljanje mnogih autora navedenih u bogatoj bibliografiji ove knjige u kojoj svaki čitalac može da nađe nešto za sebe lično, da stvori svoj sistem zdravlja i da se po vlastitoj putanji kreće kroz život.

Knjiga koja je pred vama odražava sve autorove kvalitete. Već sama opsežnost navedene literature ukazuje na to, da knjiga nije nastala od danas do sutra, nego da je rasla u autoru tokom dužeg vremenskog perioda.

Poruke gradi na odličnom poznavanju osnovnih pojmova. I ne samo na tome, nego i na poznavanju nekih duboko naučnih pojava s posebnim znanjem iz područja pčelinje hrane kao terapije. Odlično poznavanje načina kako održati imuni sistem organizma u funkciji kvalitetnog zdravlja i vraćanja oslabljenog imuniteta na nivo odbrambenih sposobnosti da se suprotstavi bacilima, bakterijama i virusima u savremenim složenim uslovima ekološkog zagađenja, otkriva svetlu perspektivu zdravog života u ovom vremenu kada postoje dileme u vezi opredeljenja za alopatski lek nastao juče, ili za preparate načinjene u košnici, koji su svoju efikasnost iskazali u odličnom zdravlju pčelinjeg društva očuvanog u kontinuitetu od 160 miliona godina.

Knjiga je pisana srcem, iskreno, znalački i hrabro. Autor je hrabro postupio iznoseći istinu da pčelinji proizvodi nisu onakvi kakvi su bili pre šezdeset godina, niti danas kakvi su bili juče. Sve je veći broj pčelara kojima nije pčelarstvo Ijubav niti pčela Božji anđeo, već je pčelu stavio u najamni položaj, dopingujući je hemijom i eksploatišući je poput robota. Hrabro je stao u zaštiti potrošača pčelinjih proizvoda, upozoravajući ih na prisustvo krivotvorenog meda i medova koji u sebi sadrže ostatke hemijskih spojeva štetnih za ljudsko zdravlje. Stavio je STOP hemiji u košnice svojih pčelinjih zajednica i opredelio se na eko-lekove, čime mi se posle pet godina, od objavljivanja moje knjige,,. Sa zdravim pčelama u XXI vek“, pridružio pisanom rečju.

Proverenim biomedicinskim vrednostima pčelinjih proizvoda iz vlastitih košnica osvojio je poverenje potrošača njegovog meda, polena, propolisa, voska, mleča. Uz to, autor nije ništa prikrio poput „vajnih“ „stručnjaka“ što skrivaju u tajnosti ono što svi znaju. Recepture pripravlja po Hipokratovom principu, da jedan lek kojim leči jednog čoveka od jedne bolesti, ne odgovara drugoj osobi koja boluje od istih simptoma. „Kada sam lečio dva bolesnika obolela od iste bolesti istim lekom, jednog sam pogrešno lečio“, zapisao je Hipokrat. I Žarko nas uči da je jedna receptura primerena samo jednoj osobi, čija psihofizička svojstva i stanje zdravlja iskazuje subjektivno kao svoje. I homeopatski pristup otklanjanja alergije na pčelinje proizvode, upućuje da se „klin klinom izbija“, odnosno da se primarno dovede u.ispravno stanje“ imuni sistem organizma, pa će se izzdravog tela izgubiti alergen koji je „lečen“ lekom zvanične medicine, a čovek nikada nije bio izlečen.

Magistar Žarko Stepanović je apiterapeut, narodni lekar, filozof Bogu sličan. U njegovoj ličnosti sjedinjeno je stručno i pedagoško znanje i Božja duševnost, on ima dušu, pa sa potrošačima razmenjuje i reči i dušu.

,,U zvaničnoj medicini dodir je pretvoren u hirurgiju, trava u sintetičke lekove, a reč se izgubili kaže dr Vuk Stambolovič“. (Politika 17. maj 2005. god.)

Autor je i po vojnom pozivu, kao profesionalni oficir, imao funkciju da Ijude i tehniku štiti od bojnih otrova, nuklearnog zračenja i bioloških agenasa.

Posle prof. dr mr Aleksandra Jankovića i njegove knjige Lečenje medom i drugim pčelinjim proizvodima, (II izdanje, Nolit, Beograd, 1984. god.), pojavom knjige mr Žarka Stepanovića, čitaoci će dobiti sa nadahnućem pisano lako čitljivo štivo, zdravi − nauk kako očuvati zdrav imuni sistem, a oni čiji je imunitet na popravnom ispitu − udžbenik iz koga će spoznati šta im je činiti da do zdravlja dođu.

Vrlo je važno knjigu iščitati od korice do korice, a ne delimično.

1. Uvodne napomene

Koliko se sećam, u mom zaseoku Slatina u selu Jablanica kod Kruševca, na južnim padinama pitome i šumovite planine Jastrebac blizu reke Rasine, nije bilo nijednog pčelara, a u susednom, Mali kupci, Živojin je bio jedini pčelar. Za mene je, kao dečaka, bio nedodirljiv, nekako učeniji od drugih, disciplinovan i strog. Samo sam jednom krao njegove trešnje i nikada više. Valjda sam se bojao i njega i njegovih pčela i njegovih pasa, više nego bilo koga.

O pčelama kao dečak nisam mnogo znao, niti se ko iz moje porodice bavio pčelarstvom. Jedino je moj venčani kum Bogoljub Konstantinović, iz sela Štitare, kasnije doktor poljoprivrednih nauka i profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, ujedno i poznati pčelar praktičar u zemlji i inostranstvu, preneo na mene i sinove ovu veliku Ijubav. Kada sam ozbiljno počeo da se bavim pčelarstvom, bio sam već u zrelim godinama, ali je saznanje iz oblasti apiterapije kao oblasti tradicionalne medicine, nekako spontano prethodilo saznanju iz oblasti tehnologije pčelarstva kao poljoprivredne grane. Praktičnu vrednost apiterapije upoznao sam, neposredno koristeći preparate, pre svega na bazi matičnog mleča, jer sam zaključio da mi mnogo pomažu u silnim studijama koje sam neprekidno završavao.

Neposrednom proizvodnjom preparata na bazi meda ozbiljnije sam počeo da se bavim nakon formiranja Preduzeća za proizvodnju i promet pčelinjih proizvoda i preparata na bazi pčelinjih proizvoda, kojeje kasnije preuzeo i sada vodi moj mlađi sin, a stariji je nastavio iz hobija, kao i ja.

Posle penzionisanja, apiterapija je, pored prirode, pčela i knjiga postala moja glavna preokupacija i velika Ijubav, a „samo dela Ijubavi ostaju“ .

„Šta si učinio, to će izaći na videlo tek onda kad budeš izdahnuo. Ja usvajam taj stav i ne bojim se suda.“

Vladeta Jerotić Samo dela Ijubavi ostaju, drugo izdanje, Partenon, Beograd, 2001 .god
Seneka, čuveni rimski filozof i savetnik Neronov.

Dugo sam se kolebao da napišem ovu knjigu (i još nisam ustanovio uzrok). Podstrek da je ipak napišem dali su mi pre svega mnogobrojni i verni potrošači mojih preparata, prenoseći svoje zadovoljstvo na druge, zatim mnogobrojni novinari koji su to savršeno znali da napišu, voditelji radio emisija poput gospodina Dušana Rašete iz radija 202 i svih voditelja iz radio „Naksija“ Gospodin Rašeta je nekoliko godina vodio sa mnom emisije iz apiterapije tako znalački, da imam utisak da je iz mene izvlačio više nego što sam znao. Takođe je mnogo divnih reportaža napisala književnica Nada Mijatović, istaknuti novinar „Vive“, sada časopisa „Moć prirode“. Da i ne govorim o izvanrednim novinarima časopisa „Bilje i zdravlje“.„ Sopstveno iskustvo, sopstvena ličnost kao izvor informacija, činjenica, ideja, argumenata, predstavljaju po pravilu, najpouzdaniji izvor“ . Treće, čitajući mnogobrojna značajna i naučna dela iz oblasti pčelarstva i apiterapije, beletristike i druga, vadio sam iz njih za mene, najvažnije činjenice i mudrosti koje su me takođe pokrenule. Recimo:

„Svom narodu donosi propast onaj koji nikad nije posejao seme, nije položio ciglu, nije izatkao odeću, koji je od politike napravio svoje zanimanje.“

„Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje.“

Dugo sam razmišljao kako da oblikujem deo knjige koji se odnosi na recepture za izradu preparata i potrajalo je to dve − tri godine. Nisam izmislio nešto novo, ali sazrelo je u potpunosti moje mišljenje i stav o tome, koje sam imao i pre dve − tri godine. Zapravo, ja ne smatram „recept“ vaijanim ako ga u praksi nisam proverio nekoliko godina i na uzorku narod nekoliko stotina potrošača. U stvari, ja sam na početku bavljenja apiterapijom, svakako nakon dužeg izučavanja literature i provere u praksi, pre svega na sebi i u svojoj porodici, proizveo jedan preparat kao mešavinu pčelinjih proizvoda pod nazivom „Mepolis“. On je toliko davao snage, da nisam znao šta ću od sebe. I ako u srednjim godinama, pešačio sam kilometrima bez zamora, tumbao sam po 60-90 pčelinjih košnica po 3 nastavka punih meda bez zamora, bavio sam se sportom redovno, bio u radnom odnosu i obavljao mnogobrojne druge obaveze, od svakodnevnih u kući, do složenijih intelektualnih i fizičkih, opet bez zamora.

1. Midhad Samić, Kako nastaje naučno djelo, Svjetlost, Sarajevo, 1977.god., str. 30
2. Halil Džubran, Duhovne izreke, Grafos, Beograd, 1983. god, str. 11
3. Meša Selimović: Derviš i smrt, Svjetlost, Sarajevo, 1980. god., str. 227
4. Milan Vujaklija Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1961. god, str. 834

To je danas učvrstilo moj stav da više pčelinjih proizvoda u vidu preparata deluje vrlo efikasno kao mešavina kada se koriste dijetetski (za ishranu), a kada se koriste kao lekovita sredstva, onda su efikasniji korišćeni zasebno (osim nekih izuzetaka), jer svaki pčelinji proizvod ima poseban terapijski način primene i delovanja.

Prema Vujakliji, reč recept znači „svaki kratko napisani propis, formula za spravijanje neke mešavine − pismeno uputstvo o spravljanju nekog leka, kratko uputstvo za spravijanje nekog jela i sl“ . Ali ono što posebno želim da naglasim, ne postoji recept niti recepti u vidu čarobnog štapića koji na podjednak način deluju na svaku osobu i na isti način. To zavisi od mnogo faktora, a pre svega: od kvaliteta pčelinjih proizvoda, tehnologije njihove izrade, tačno utvrđene dijagnoze bolesti i konkretnih tegoba, vrednosti hematološke i biohemijske analize, godina starosti i svih drugih činilaca koji čine život (od psihofizičkog stanja organizma i od najsitnijih do najkrupnijih životnih problema).

Tako dolazim do jedinstvenog pristupa u primeni apiterapijskih naučnih metoda (kompleksan pristup lečenju) bez jednostrane i šablonske primene „receptura“. Dakle, moj pristup u preventivi i lečenju je takozvani sistemski pristup (primena više naučnih metoda).Tako sam vrlo često od samog početka bavljenja ovom značajnom oblašću koristio metodu ekspertnih ocena putem izučavanja teorijskih izvora ili neposrednim kontaktom sa specijalistima različitih profila (od pčelara praktičara sa pijačnih tezgi i sajmova pčelarstva do profesora i doktora nauka i akademika iz oblasti pčelarstva, medicine, veterine, hemije, biohemije, tehnologije, farmacije i dr.).

Zato su moji„recepti“ originalni, zasnovani na praksi i prethodnom istraživanju, pa sam sklon da kažem da ne radim ni po kakvim „recepturama“ i šablonima, već da je u celini moj rad iz oblasti apiterapije zasnovan na primeni apiterapijskih naučnih metoda, pre svega metoda ekspertnih ocena. Jer, pošao sam od toga da što čovek više poznaje istraživačku delatnost, on brže u njoj pronalazi bitnije strane njihove uzročno-posledične veze i opšte zakonitosti razvitka. Zato sam i konsultovao specijaliste različitih profila, vodeći pri tom računa da se njihovo jedinstveno mišljenje ne svede na kompromis (pa da problemu lečenja uvek prilazim na isti način), već na (unutrašnju) logiku analiziranog problema Ijudskog organizma sa psiho-fizičkog, funkcionalnog, socijalnog, dakle kompleksnog pristupa.

Milan Vujaklija Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1961. god, str. 834

Tako sam, nakon četrdesetogodišnjeg radnog staža i dvadesetogodišnjeg, kao predavač, na nivou visokog školstva stekao ogromno iskustvo u radu sa Ijudima, pa sam, na primer, bio u stanju da potrošače svojih preparata, ukoliko procenim da im ne mogu pomoći, usmeravao na lekare specijaliste određenih profila oficijelne medicine.

Karakteristični su primeri potrošača koji su imali neke psihičke probleme. Usmeravao sam ih psihologu ili psihijatru koje dobro poznajem i mogu sa zadovoijstvom da kažem da je takve predloge, sa poverenjem, prihvatao dobar deo potrošača i bio vrlo zadovoljan.

Eto to su neki suštinski razlozi zašto sam nekoliko godina izbegavao da napišem poglavlje o„recepturama“ iz oblasti apiterapije.

Međutim, početkom izlaženja časopisa „Bilje i zdravlje“ koje izdaju „Novosti“ od pre dve-tri godine (tačno za vreme mog kolebanja), zaključio sam da su Ijubitelji i korisnici mojih preparata veoma zainteresovani za moje recepte objavljene u ovom izvanrednom časopisu, pa sam odlučio da se deo njih objavi u vidu zbirke recepata, onako kako su ih objavili pojedini časopisi u našoj zemlji.

Čitaocima posebno skrećem pažnju da ukoliko im neki od recepata ne deluje, uvaže činjenicu da sam sve svoje recepte proverio praktično, koristeći pčelinje proizvode isključivo sa vlastitih pčelinjaka i vlastitom proizvodnjom. Recepte i recepture koji nisu moji, a to se jasno vidi u sadržaju knjige, nisam proveravao i ispitivao niti po njima proizvodio preparate i nemam sa njima iskustva, pa molim čitaoce da to uvaže. Sve dobronamerne primedbe i predloge uvažiću sa zahvalnošću i zadovoljstvom.

Ali da vas pri tom i podsetim na samo jedan od sedam smrtnih pčelarskih grehova (četvrti po redu) što ih je postavio i utemeljio stari srpski stručnjak za pčelarstvo Svetozar Gavrilović u knjizi „Praktično pčelarstvo“ od avgusta 1911 godine, a potencirao i često navodio jedan od naših najvećih pisaca pčelarske literature Božidar Vesković:

„Nemoj nikad drugom zameriti, ni drugog kritikovati dok ne budeš u stanju dokazati i pokazati da si ti bar onoliko i onako, ako i ne i bolje napisao i više uradio, koliko je učinio onaj, kome imaš da zameriš i koga hoćeš da kritikuješ“

A da ne zapadnete i u peti po redu smrtni pčelarski greh poslušajte i ovaj savet starog srpskog pisca pčelarske literature Svetozara Gavrilovića:

„Nemoj nikad da napuštaš čitanje pčelarskih listova i pčelarskih knjiga, uvek ćeš naći nečega da naućiš, ili što će tebe pokrenuti na razmišljanje, podstaći na stvaranje; ko se ograđuje kineskim zidom uobraženog sveznalaštva, taj se podaje zastoju i nazadku.“