Miševi i pacovi stalno su prisutni u okolini čoveka i domaćih životinja. Veće koncentracije domaćih životinja, podizanje skladišnih prostora i obilje hrane stvaraju izvanredno povoljne uslove za njihov život i razmnožavanje. Oni mogu da postanu prava napast i stvore velike probleme. To dobro znaju oni koji su osetili njihovo prisustvo.
Ekonomske štete su manje ili više poznate, ali ne i u dovoljnoj meri. Otuda, delom, i proizilazi nedovoljna podrška stanovništva u akcijama deratizacije. Međutim, uloga i značaj pacova i miševa u širenju i održavanju pojedinih bolesti Ijudi i domaćih životinja vrlo su malo poznati. Oni zagađuju čovekovu okolinu ne samo svojim prisustvom, već služe kao REZERVOARI I PRENOSIOCI MNOGIH BOLESTI. To su svakodnevne, nevidljive opasnosti za zdravlje Ijudi i domaćih životinja. Upravo zbog toga trudili smo se da i taj deo malo opširnije obradimo i izaberemo nekoliko upečatljivih slika o nekim bolestima
Cilj ove popularne knjižice je da upozori na stalno prisustvo pacova i miševa, na štete i opasnosti, kao i potrebu stalne i sistematske borbe sa ovim štetočinama i ukaže na neophodnost podrške celog stanovništva, a naročito stočara, da se njihov broj smanji na podnošljivu meru.
Sadržaj
Uvod
O biologiji miševa i pacova
O značaju glodara u širenju bolesti kod ljudi i domaćih životinja
Ekonomske štete od pacova i miševa
Deratizacija
Načini borbe sa pacovima i miševima
Mehanički način borbe
Bakteriološki način
Biološki način
Hemijska sredstva
Utvrđivanje broja prisutnih pacova i miševa
Zaštita objekata od pacova i miševa
Načini borbe sa pacovima i miševima
Borba sa pacovima i miševima može se izvoditi na razne načine, a to su: mehanički, bakteriološki i biološki i hemijskim sredstvima. Koji će se od ovih načina koristiti zavisi od mnogih momenata, a često se mogu kombinovati i više njih zajedno.
Mehanički način borbe
U uništavanju pacova i miševa mehanička sredstva igraju važnu ulogu naročito u slučajevima kada se na jednom mestu nalazi manji broj ovih štetočina. Ovde spadaju: klopke-hvatalice (pacolovke i mišolovke), klopke-varalice i lepljive mase.
Pacolovke i mišolovke su specijalno napravljene hvatalice koje po svojoj konstrukciji mogu biti različite. Najjednostavniji tip je kružna klopka koja je napravljena najčešće od žice čiji su završeci uvrnuti u sredinu, odnosno unutra. Na dno ovakve klopke stavlja se mamac (slanina, meso, sir) koji svojim mirisom privlače glodare. Pri pokušaju da uzmu mamac glodari ulaze u unutrašnjost ove klopke, međutim, pošto su krajevi žica uvrnuti unutra ne mogu da izađu i tako se hvataju.
Drugi tip hvatalice je klopka na oprugu. Ona može biti raznog oblika. Na gornjem kraju nalazi se drvena šipka koja, kada su vrata zatvorena, stoji okrenuta na gore a kada je ova pripremljena za hvatanje pacova ili miševa, onda su vrata otvorena, a šipka položena preko gornje ograde. Kada glodar pokuša da uzme mamac, koji se nalazi na kraju ove šipke, poluga se pomeri i opruga zatvori vrata. Uhvaćenog glodara zajedno sa klopkom treba potom staviti u kofu sa vodom i tako uništiti.
Poseban oblik klopke, a svima dobro poznat, jeste klopka koja trenutno ubija pacova ili miša, što zavisi od veličine klopke. Na kraju šipke nalazi se opruga koja na dodir mamca, u momentu, menja svoj položaj i ubija glodara na mestu. U ovu grupu spadaju i klopke varalice. Najpoznatija od njih je varalica sa kofom vode ili sličnim većim sudom. Na slici je prikazana jedna ovakva varalica. Ona se sastoji od daske na čijem se jednom kraju nalaz varalica i kofe odnosno bureta sa vodom na čijem se gornjem kraju nalazi mamac. Glodar penjući se prema vrhu daske, a u želji da uzme mamac, nailazi na gornji deo daske sa varalicom, koja se pri tome pomeri, i glodar pada u kofu sa vodom i davi se.
Lepljive mase predstavljaju ustvari ploče preko kojim je premazan jak lepak. Kada glodar pokuša da pređe preko ove površine zalepi se i na taj način ga hvatamo. Ove ploče se postavljaju na puteve kretanja pacova i miševa, najbolje u uglove ili kraj rupa iz kojih izlaze pacovi ili miševi.
Sve ove pobrojane načine možemo koristiti jedino u slučajevima kada se radi o hvatanju ili uništavanju manjeg broja pacova i miševa. Međutim, kada se na pojedinim površinama ili objektima nalazi veći broj ovih štetočina, onda se primenom ovakvih hvatalica ne može postići željeni cilj.
Bakteriološki način
Pojedini mikroorganizmi tj. oni koji izazivaju oboljenja kod Ijudi i domaćih životinja, koristili su se nekada i u borbi sa pacovima i miševima. Oni su se gajili na posebnim hranljivim podlogama a zatim mešali sa hranom i izlagali glodarima. Na ovaj način nekada, pre pedesetak godina, dobijeni su dobri rezultati. Međutim, širom upotrebom mikroorganizama u uništavanju glodara, mikroorganizmi su postajali sve opasniji i za čoveka i domaće životinje, počeli su da izazivaju oboljenja i kod njih i radi toga je ovaj način danas napušten
Biološki način
Među divljim i domaćim životinjama postoji više vrsta koje po svome prirodnom instinktu uništavaju pacove i miševe. Od ovih životinja treba pomenuti: lisice, tvorove, lasice a od ptica sove, jastrebe i dr. Od domaćih životinja najveći neprijatelj pacova i miševa su mačke i psi. Od mačaka najbolji lovci na miševe su obične domaće mačke, dok od pasa jazavičari i foksterijeri. Međutim, ovaj način borbe sa glodarima može nas zadovoljiti samo u slučajevima kada ima manji broj ovih štetočina. Ukoliko ih ima veći broj, onda se ne smemo pouzdati u njega.
Hemijska sredstva
Najbolji uspeh u širokim akcijama deratizacije, odnosno uništavanju pacova i miševa imaju hemijska sredstva koja se zajedničkim nazivom zovu raticidi. Do danas je poznat veliki broj ovih hemijskih materija i preparata. Ova sredstva se mogu koristiti u vidu prana, tečnosti i gasova. Najčešće se koriste u praksi tako da se mešaju sa hranivima i stavljaju na mesta dostupna pacovima i miševima. Zavisno od brzine delovanja ove hemijske materije delimo na brze i spore otrove. Pod brzim otrovima podrazumevamo one koji izazivaju smrt glodara u vremenu od nekoliko minuta, a pod sporim otrovima one koji se ovim štetočinama daju nekoliko dana uzastopno u hrani i tek kada se u organizmu glodara nakupi dovoljna količina ovoga otrova, onda nastaje smrt. Brzi otrovi su vrlo efikasni i delotvorni ali nažalost opasni i za čoveka i domaće životinje, dok spori deluju kroz duže vreme ali su gotovo bezopasni za Ijude i životinje.
Brze otrove mogu koristiti i postavljati, samo dobro obučena i uvežbana iica. Daleko širi značaj u praktičnom radu imaju spori otrovi koji se mogu najčešće već pripremljeni, odnosno pomešani sa hranivima u vidu mamaca, dobiti i u poljoprivrednim apotekama, veterinarskim stanicama i sl. Međutim, i pored toga što su ovi mamci uglavnom bezopasni sa njima treba savesno i pažljivo rukovati.
Posle izlaganja mamaca sa brzim otrovima uginjavanje glodara, kao što smo već naveli, nastaje u vremenu od nekoliko minuta. Uginjavanje ovih štetočina posle izlaganja mamaca sa sporim otrovima počinje posle 3—4 dana od momenta uzimanja prvih količina mamaca. Glodari koji uginjavaju od brzih otrova nalaze se najčešće napolju i vrlo je iako pronaći njihove leševe. Međutim, glodari koji su uginuli od sporih otrova u najvećem broju slučajeva pred smrt se zavlače u svoja skrovišta i u njima uginjavaju. Međutim, izvestan broj miševa i pacova izlazi iz svojih skrovišta, lagano se kreće ne zazirući od čoveka i domaćih životinja. Kada se primete takvi otrovani glodari treba ih što pre uništiti i zakopati na đubrište ili u zemlju. Prilikom raspadanja leševa glodara koji su uginuli u rupama ne stvara se neprijatan zadah, jer se oni kratko vreme pred smrt zavlače u najskrovitija i najudaljenija mesta svojih jazbina i rupa.
Pošto ni spori ni brzi otrovi nemaju nikakav miris ni ukus mogu se u mamce stavljati odmah čim se nabave. Ranije, kada su se primenjivali drugi otrovi, koji su imali miris i ukus, onda je pre same deratizacije bilo potrebno stavljati takozvane probne mamce čij>i je zadatak bio da privuče pacove i miševe na ova hraniva, pa tek onda, posle nekoliko dana izlagani šu mamci sa otrovima.
Posle izvršene deratizacije — gomila skupljenih pacova oko koša za kukuruz (snimio Dr R. Paviović)
Utvrđivanje broja prisutnih pacova i miševa
Prisustvo pacova i miševa na pojedinim površinama ili objektima najčešće je jasno uočljivo. Međutim, iako vidimo povremeno, pa ponekad i često, pacove u našim dvorištima i kućama nikada ne znamo sa sigurnošću koliki ih je približan broj u takvim sredinama. Radi toga ćemo se poslužiti jednom šemom na osnovu koje možemo utvrditi približan broj ovih štetočina u ovakvim objektima:
- ako se ne vide pacovi već samo tragovi njihovih nogu i izmet kao i neke manje štete koje su izazvali onda ih ima — od 1 do 100 komada,
- ako se vide povremeno u sumrak i noću onda ih ima 100 do 500 komada,
- ako se vide redovno noću a po neki i danju onda i ih ima od 500.—1.000,
- ako se noću viđa veliki broj, po danu nekoliko onda ih ima — preko 1.000 komada.
Ovaj broj glodara jako varira i zavisan je od godišnjeg doba. Naime zimi, odnosno kada je hladnije vreme, pacovi i miševi se zadržavaju u kućama, stajama, spremištima hrane i slično, a kada je toplije, znači u proleće, leto i ranu jesen izlaze u spoljnu sredinu i tada ih je u nastambama relativno malo. O ovome treba uvek voditi računa naročito kada se izvodi deratizacija.
Pacov izdužuje telo da bi se provukao kroz uske rupe.
Zaštita objekata od pacova i miševa
U nizu mera koje je potrebno preduzimati u cilju zaštite od glodara veoma važno mesto zauzima i zaštita objekata, treba preduzeti sve mere kako ove štetočine ne bi mogle da ulaze u kuće, stanove, staje, spremišta hrane i sl. U ove zaštitne mere spadaju: tehnička zaštita objekata kao i održavanje čistoće, tj. redovno iznošenje đubreta i sl.
U borbi sa glodarima tehničke zaštitne mere predstavljaju jedan od veoma važnih ako ne i najvažnijih poduhvata u borbi sa ovim štetočinama. To se postiže na prvom mestu dobrom izgradnjom objekata posebno temelja. Ovo je neophodno zato što glodari, posebno pacovi, kopaju često svoje hodnike ispod trošnih temelja kuća, staja, magacina i na taj način prvo stvaraju sebi dobro i sigurno prebivalište a sa druge strane na taj način mogu podriti kuću koja onda ako je loše izgrađena može i da se sruši. Pacovi najrađe kopaju svoje hodnike u dubinu do 30 cm od površine zemlje. Lako se provlače kroz otvore kao što su vrata, prozori, rupe kroz koje prolaze cevi za kanalizaciju i sl. Sva vrata treba dobro da »dihtuju«, a prozori da su zastakljeni. U koliko u objektima postoje cevi za izmenu vazduha (ventilacija) treba da su spolja clobro zaštićene odnosno da se sa spoljne strane stave žičane mreže kako glodari ne bi mogli da prođu kroz njih. Pacovi su vrlo elastični i mogu svoje telo tako da izduže da se mogu provući i kroz vrlo uske otvore.
Pacov izdužuje telo da bi se provukao kroz uske rupe.
Posebna pažnja u zaštiti ad glodara treba da se posveti i održavanju higijene, odnosno održavanju čistoće u okolini u kojoj borave Ijudi i domaće životinje a isto tako i tamo gde se nalazi hrana. Otpatke hrane treba sakupljati u zatvorene kante a nikako ih bacati po dvorištu i sl. Napunjene kante treba redovno iznositi na đubrište. Pri tome posebnu pažnju treba posvetitii dobrom lagerovanju đubreta. Ono treba da se odlaže u za to specijalno pripremljene jame koje bi trebalo da su betonirane i udaljene najmanje 20 do 50 metara od nastanbi.
Ako se pridržavamo svih ovih nabrojanih mera znatno ćemo smanjiti broj glodara u našoj sredini a time ćemo imati i manjih materijalnih šteta kao i zdravije ukućane i stoku. No, kada se i pored svih mera ipak pojave pacovi i miševi treba odmah potražiti odgovarajuće stručno lice, odnosno organizaciju, koja će nas osloboditi ove »napasti«. Posebno dobro organizovanu službu deratizacije kod nas imaju veterinarski centri i pojedine stanice koje ove poslove obavljaju na najvećem stručnom nivou. Radi toga, u slučaju pojave glodara i šteta od njih, treba odmah pozvati stručnjake ov-ih organizaoija. NIJE SRAMOTA PRIZNATI DA U DVORISTU, STAJI, OSTAVI ILI U KUČI IMA PACOVA I MIŠEVA, VEĆ JE SRAMOTA NE PREDUZETI NIŠTA DA SE NJIHOV BROJ SMANJI ILI ONI POTPUNO UNIŠTE.
Pacovi i miševi su gotovo stalno prisutni u našoj blizini, iako se trenutno i ne vide ove štetočine. Zato je pored zaštitnih mera potrebno izvršiti i deratizacije u cilju predohrane. Najbolje vreme za ovakve deratizacije je rano proleće, kada oni napuštaju svoje zaklone tj. kuće, staje i šupe, i kasnu jesen, kada se oni vraćaju u svoja prebivališta.
MNOGO JE BOLJE AKO SE BORBA PROTIV GLODARA SPROVODI PLANSKI I NA ŠIREM PODRUČJU. Pojedinačna, neplanska i delimična deratizacija ne daje željene rezultate, jer se glodari, a naročito pacovi, sele iz jednog mesta u drugo i naseljavaju druge površine osim svoje. Uspeh deratizacije može se očekivati jedino ako celo stanovništvo bude prihvatilo sve metode borbe protiv ovih štetnih i opasnih glodara.