Reklama

Ovo drugo izdanje, udžbenika Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija za treći razred srednje medicinske škole razlikuje se od prethodnog (iz 1992. godine) po dopunama u tekstu koje su autori smatrali neophodnim.

Po opštoj oceni ovaj udžbenik je, osim učenika medicinskih škola, bio prihvaćen i od strane zdravstvenih radnika i radnika drugih profila koji se bave organizacijom i praktičnim izvođenjem poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.

U ovom izdanju udžbenika izostavljena su tj. nisu navedena ona sredstva i preparati kojih više nema na našem tržištu iz ovih ili onih razloga. U tekstu kao i u pratećim tabelama, međutim, navedena su nova sredstva i preparati, koji su postali pristupačni korisnicima.

U ovom udžbeniku su, na savremen način, prikazana postojeća sredstva i preparati za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, dat je opis metodologije rada, kao i mera zaštite zdravlja (od eventualnih trovanja) kako izvođača-radnika koji se profesionalno bave ovim poslovima, tako i stanovništva na mestima gde se mere DDD primenjuju.

Da bi se ostvarila što tešnja povezanost između teoretskog i praktičnog dela gradiva, u Udžbeniku je dat nemali broj vežbi. U svakoj od njih, nakon upoznavanja sa specifičnim gradivom iz zadate teme, učenicima je ostavljena mogućnost rešavanja praktičnih zadataka vezanih za obrađeno gradivo.

Želja autora je da i ovo izdanje udžbenika posluži kao podsetnik u svakodnevnom radu kako nastavnicima tako i svima onima koji se bave problematikom iz oblasti dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.

Autori
Dr Milan Plećaš
Dr Novica Stajković

Sadržaj

DEZINFEKCIJA

Uvod
Istorijat
Dezinfekcija mehaničkim sredstvima
Dezinfekcija fizičkim sredstvima i metodama
Kontrola uspešnosti sterilizacije
Dezinfekcija hemijskim sredstvima i preparatima
Fenoli
Alkoholi
Aldehidi
Površinski aktivna jedinjenja
Katjonska jedinjenja
Amfoterna jedinjenja
Halogeni elementi
Hlor
Natrijum hipohlorit
Hlorni kreč
Hloraminski preparati
Izocijanurati
Jod
Metali
Ozon
Ispitivanje dezinfekcionog efekta hemijskih sredstava i preparata
Otpornost bakterija prema fizičkim i hemijskim agensima
Primena dezinfekcionih sredstava i preparata u praksi
Dezinfekcija ruku
Dezinfekcija vazduha
Dezinfekcija površina
Dezinfekcija rublja i posteljine
Dezinfekcija fekalija i mokraće
Priprema radnih rastvora za dezinfekciju (dezinsekciju)

VEŽBE

Vežba I
Aparatura za dezinfekciju i merenje površinskog napona
Vežba II
Metode vlažne sterilizacije
Vežba III
Autoklav (opis i način funkcionisanja)
Vežba IV
Suva toplota u dezinfekciji i sterilizaciji
Vežba V
Hemijska sredstva dezinfekcije
Vežba VI
Aparatura za dezinfekciju
Vežba VII
Profilaktička dezinfekcija
Vežba VIII
Dezinfekcija stambenih prostorija
Vežba IX
Dezinfekcija đubrišta
Vežba X
Dezinfekcija sekreta i ekskreta
Vežba XI
Dezinfekcija crevnih zaraznih oboljenja
Vežba XII
Dezinfekcija kod kapljičnih zaraznih oboljenja
Vežba XIII
Dezinfekcija kod zoonoza
Vežba XIV
Dezinfekcija pri iskopavanju mrtvaca
Vežba XV
Dezinfekcija (sterilizacija) etilen
oksidom
Vežba XVI
Čuvanje hlornih i drugih dezinficijenasa
Vežba XVII
Dezinfekcija vode u bunaru
Vežba XVIII
Hlorinatori i hipohlorinatori
Vežba XIX
Dezinfekcija otpadnih voda
Vežba XX
Određivanje hlornog broja (potrebe)
Vežba XXI
Dezinfekcija u vanrednim prilikama
Vežba XXII
Određivanje rezidualnog hlora u vodi
Vežba XXIII
Dezinfekcija ruku i kože
Vežba XXIV
Dezinfekcija površina
Vežba XXV
Dezinfekcija vazduha

DEZINSEKCIJA

Uvod
Fizička i mehanička sredstva
Biološka sredstva
Hemijska sredstva
Osobine insekticida
Oblici insekticida i način njihove primene
Insekticidi biljnog porekla
Sintetski insekticidi
Organsko-hlorna jedinjenja
DDT
BHC
Chlordan
Heptachlor
Aldrin
Dieldrin
Toxaphen
Trovanje i terapija
Organsko-fosforna jedinjenja
Malathion
Parathion
Diazinon
Dipterex
Dichlorvos DDVP
Temephos
Trovanje i terapija
Karbamatska jedinjenja
Carbaryl
Propoxur
Dioxacarb
Bendiocarb
Trovanje i terapija
Piretroidni sintetski insekticidi
Permethrin
Trovanje i terapija
Fumigacija
Metil-bromid
Cijanovodonična kiselina
Fosfin
Etilen-oksid
Ugljendioksid
Trovanje i terapija
Toksičnost insekticida
Mere prevencije i mere prve pomoći
Rezistencija insekata
Repelenti
Atraktanti
Hemosterilanti
Sinergisti
Regulatori rasta insekata
Osnovne karakteristike vektora i molestanata i njihovo suzbijanje
Vaši (Pediculidae)
Suzbijanje
Krpelji (Acarina)
Suzbijanje
Komarci (Culicidae)
Stenice (Cinucidae)
Suzbijanje
Muve (Muscidae)
Suzbijanje
Bubašvabe (Blattodea)
Smeđa bubašvaba (Blatella germanica.)
Crna bubašvaba (Blatta orientalis L)
Suzbijanje
Mravi (Formicoidea)
Žuti mrav (Monomorium pharaonis)
Suzbijanje
Buve (Syphonaptera)
Suzbijanje
Flebotomine (Psychodidae)
Suzbijanje

VEŽBE

VEŽBE I

1. Upoznavanje objekata rada
2. Utvrđivanje stepena infestacije
Materijal i aparatura za vežbu br. 1
Utvrđivanje stepena infestacije objekata mravima
Utvrđivanje stepena infestacije objekata bubašvabama
Utvrđivanje stepena infestacije objekata muvama
3. Provera zaštitne opreme, aparature i izbor preparata
4. Priprema insekticida za rad
5. Dezinsekcija robe, objekata, terena
6. Rad sa ručnom ili motornom pumpom (vlažna dezinsekcija)
7. Primena zaštitnih sredstava

VEŽBE II

1. Depedikulacija ljudi i objekata
2. Zaprašivanje, zamagljivanje i orošavanje
3. Primena zaštitnih mera i sredstava
4. Materijal i aparatura za vežbu br. II
5. Praktična realizacija vežbe br. II

VEŽBE III

1. Čišćenje opreme i aparature po završenoj dezinsekciji
2. Vođenje evidencije o utrošenom materijalu i izvršenom poslu
3. Uništavanje ambalaže upotrebljenih insekticida
4. Pisanje izveštaja i kontrola efikasnosti izvršenog posla
5. Materijal i aparatura za vežbu br. III
6. Praktična realizacija vežbe br. III

VEŽBE IV

1. Priprema prostorije za cijanizaciju i provetravanje posle cijanizacije
2. Kontrola uspeha cijanizacije
3. Uzimanje uzoraka za detekciju gasa
4. Sprovođenje mera zaštite u radu sa fumigantima
5. Materijal i aparatura za vežbu br. IV
6. Praktična realizacija vežbe br. IV

VEŽBE V

1. Suzbijanje komaraca većih razmera
2. Priprema insekticida, punjenje rezervoara pri dezinsekciji – avionima
3. Utvrđivanje depozita insekticida pri dezinsekciji avionima
4. Materijal i aparatura za vežbu br. V
5. Praktična realizacija vežbe br. V

VEŽBE VI

1. Određivanje lokacije na licu mesta za larvicidnu akciju
2. Larvicidni tretmani i vođenje evidencije o utrošenom materijalu
3. Sastavljanje izveštaja o izvršenim poslovima
4. Kontrola uspeha dezinsekcije
5. Materijal i aparatura za vežbu br. VI
6. Praktična realizacija vežbe br. VI

DERATIZACIJA

Uvod
Mišoliki glodari
Bio-ekološke karakteristike glodara
Razmnožavanje
Ishrana
Epidemiološki značaj glodara
Biologija nekih vrsta glodara
Pacovi
Sivi pacov
Crni pacov
Miševi
Voluharice
Ondatra
Materijalne štete koje nanose glodari
Suzbijanje glodara (kopanje zaštitnih šančeva, klopke, upotreba lepila)
Biološke metode u suzbijanju glodara
Suzbijanje glodara hemijskim sredstvima
Sporodelujući rodenticidi – antikoagulanti
Rezistentnost mišolikih glodara na antikoagulante
Gasni rodenticidi
Hemosterilanti
Repelenti
Sprovođenje praktičnih mera deratizacije
Pripremanje i distribucija mamaca
Procena brojnosti populacije glodara
Oprema potrebna za deratizaciju
Mere zaštite pri deratizaciji
Pružanje prve pomoći pri trovanju rodenticidima

VEŽBE

Vežba I
1. Mehanička sredstva i mehaničke metode suzbijanja glodara
Vežba II
1. Priprema mamaca
Vežba III
1. Deratizacija fumigantnim rodenticidima
Vežba IV
1. Deratizacija širih razmera

Uvod

U kompleksu mera za sprečavanje i suzbijanje zaraznih i parazitskih bolesti, dezinfekcija predstavlja veoma važnu, a možda, čak, i najznačajniju protiv epidemijsku meru. Dezinfekcijom se uništavaju ili odstranjuju iz spoljne sredine patogene i druge klice. Sam naziv potiče od latinske reči − desinfectia, što bi se moglo prevesti kao onemogućavanje infekcije.

Po novijoj definiciji, DEZINFEKCIJA je ciljano smanjenje broja nepoželjnih aktivnih mikroorganizama, fizičkim ili hemijskim inaktiviranjem, tako da oni više ne mogu da nanesu štetu (infekciju, truljenje). Ukratko: dezinfekcija je ciljano obeskiičavanje.

Za razliku od dezinfekcije, antisepsa sc odnosi na odstranjivanje ili uništavanje patogenih klica sa površine kože i sluzokože.

Sterilizacija je postupak uništavanja ili odstranjivanje svih mikroorganizama, uključujući i najotpornije vrste, bakterijske spore i viruse.

U sprečavanju i suzbijanju intrahospitalnih infekcija, mere dezinfekcije i sterilizacije imaju prvorazredni. značaj.

U zavisnosti od mesta i vremena primene, dezinfekcija se deli na:

  • profilaktičku (preventivnu),
  • tekuću (u toku bolesti) i
  • završnu.

Profilaktička ili preventivna dezinfekcija sprovodi se svuda gde postoji mogućnost širenja infektivnih agensa. Njen neposredni cilj je smanjenje broja infektivnih klica ispod nivoa koji predstavlja opasnost od infekcije.

Profilaktičkom dezinfekcijom obuhvaćene su ruke, površine, instrumenti i drugo. Ona se sprovodi svakodnevno u životu, u zdravstvenim ustanovama, u objektima za proizvodnju i prevoz životnih namirnica, vode za piće i drugog. Obavlja se efikasnim sredstvima i preparatima sa širokim spektrom delovanja na sve infektivne agense, bilo da je reč o patogenim, odnosno uslovno patogenim mikroorganizmima.

Tekuća ili dezinfekcija u toku bolesti sprovodi se u neposrednoj okolini obolelog i to od trenutka otkrivanja zaraznog oboljenja, pa tokom čitavog trajanja bolesti. Ona se, takođe, sprovodi i tokom čitavog perioda aktivnog kliconoštva.

S obzirom na to da se tokom bolesti već zna uzročnik te zarazne bolesti, tekuća dezinfekcija se sprovodi namenski i s oeređenim dezinficijensom, čija je efikasnost u odnosu na taj ili njemu bliske infektivne mikrobe već dokazana.

Dezinfekciji u toku bolesti mora se posvetiti naročito velika pažnja na svim onim odeljenjima sa povećanim rizikom od infekcije − porodilištu sa ginekologijom, hirurškom, infektivnom, dečjem odeljenju, kao i na odeljenju za hemodijalizu, za opekotine i transplantaciju organa, onkologiju, gerijatriju i u psihijatrijskim bolnicama.

Na ovim odeljenjima se mora posvetiti posebna pažnja na pranje i dezinfekciju ruku zdravstvenih radnika i osoblja, koji neguju i leče bolesnike, pripremaju i distribuiraju hranu u bolnicama, restoranima, menzama i drugim sličnim mestima.

Završna dezinfekcija obavlja se radi uništavanja infektivnih mikroba u sredini u kojoj je bolesnik boravio i koju je napustio pošto je ozdravio, premestio se ili umro.

Završnoj dezinfekciji podvrgava se celokupna prostorija, kao i svi oni predmeti sa kojima je bolesnik dolazio u kontakt. Ova se dezinfekcija mora radikalno obaviti jakim dezinficijensima, kako bi se onemogućilo dalje širenje infektivnih klica.

Našim pozitivnim zakonskim propisima, a posebno Zakonom o zaštiti od zaraznih bolesti, predviđene su bolesti pri čijoj se pojavi obavezno moraju primenjivati mere dezinfekcije. To su, u prvom redu, trbušni tifus i paratifus, dizenterija, hepatitis, antraks, tuberkuloza, kolera, poliomijelitis.

U zavisnosti od sredstava koja se koriste, dezinfekcija može da bude:

  • mehanička,
  • fizička ili
  • hemijska.

U praksi se veoma često kombinuju mehaničke metode (mere) i hemijska sredstva i preparati.

Mehaničko čišćenje olakšava i garantuje bolji i sigurniji učinak svakog hemijskog sredstva ili preparata.

Poznato je da se hemijska sredstva dezinfekcijc troše u prisustvu organske materije, jer ta sredstva stupaju u reakciju sa tom matcrijom isto kao što stupaju u reakciju sa bakterijama ili virusima. Upravo, kao posledica određene hemijske reakcije nastupa i uništavanje bakterija i virusa.

Jasno je zašto se odstranjivanjem organskih materija mehaničkim putem olakšava delovanje hemijskih sredstava i preparata.

Prema nekim autorima, dezinfekcija se đeli i prema tome u kojoj meri dezinfikovani predmet (instrument) dolazi u dodir sa čovečjim organizmom (telom pacijenta).

Po ovoj podeli, dezinfekcija je kritična ukoliko se dezinfikovani predmet, odnosno instrument (endoskop, kateter i dr.) unosi u telo pacijenta; semikritična je ona dezinfekcija pri kojoj dezinfikovani predmet, odnosno instrument dolazi u dodir sa nepovredenom kožom ili sluzokožom; nekritična je ona dezinfekcija pri kojoj dezinfikovani predmet uopšte ne dolazi u dodir sa kožom i telom pacijenta.

Ovakva klasifikacija dezinfekcije podrazumeva da na predmetima, odnosno instrumentima preostane izvesna količina dezinficijensa, koji bi mogao da iritira kožu ili sluzokožu sa kojom dođe u dodir.

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">