Domaća pića

Ova knjiga, poput ostaiih u bibiioteci »Koristan hobi napisana je sa pretpostavkom da većina ljudi koji žele da spravijaju sopstvena pića čine to iz želje da uštede novac i da dobiju prirodne, zdrave napitke. Naravno, i samo spravtjanje pića je uživanje za sebe.

Na našem prostoru dobra kapijica se uvek poštovala. Ali, koliko poštovanja toliko i sve manje ijudi koji poznaju tajne spravljanja dobrih napitaka. Tradicija koju su dobro poznavali naši dedovi, sada se još neguje u veiikim destilerijama, ali uz sve one nedostatke koje nužrio nosi industrijski način proizvodnje.

Sreća je, medutim, da je proizvodnja voća kod nas, kao osnovne sirovine za spravljanje pića, takva da pruža mogućnost za veći razmah umetnosti i tehnologije proizvodnje pića. Te mogućnosti, na žalost, nisu ni izbliza dovoljno iskorišćene. Od svih vrsta kvalitetnog voća kod nas se koristi veoma ogranićen broj. U pripremanju knjige toj ćinjenici smo posvetili posebnu pažnju, pa ćete i površnim pregledom sadržaja uočiti da je najveći deo receptura zasnovan na voću, žitaricama i povrću, dosta neuobićajenim za naša shvatanja. Ipak, radi se o pićima koja su proverena i veoma omiljena u mnogim evropskim zemljama. Jabuka, na primer, vrio je česta sirovina za različita pića, a kod nas se vrlo retko i tek odskora koristi.

Vodili smo računa i o zdravstvenoj vrednosti napitaka. Širok spektar vitamina i minerala sadržanih u voću, povrću i žitaricama čine ih najvažnijim elementima za negovanje i očuvanje zdravlja. U obliku pića, niskog procenta alkohola, ova lekovita svojstva se trajno konzerviraju, što je posebno važno u sezoni kada voća i povrća nema u svežem obliku.

Sadržaj

Uvod
Kako se prave domaća pića
Vina
Likeri, piva, sokovi
Recepti za pravljenje vina
Recepti za pravljenje voćnih sokova
Likeri i žestoka pića
Topli napitci
Pića od mleka i žitarica
Pivo
Kokteli
Pribor koji vam je potreban
Recepti za koktele
Duga pića
Lekoviti napitci
Lekovita sovjstva voća i povrća
Lekovita sovjstva biljnih čajeva
Kada se servira određena vrsta vina
Izbor čaša za različita pića
Indeks

Uvod

Tehnologija proizvodnje pića i metodi spravljanja napitaka toliko su jednostavni da se mogu uporediti sa pripremanjem zimnice, naravno, pod uslovom da obezbedite minimalnu potrebnu opremu, kao što su boce sa sigurnosnim čepom itd. Ima, svakako, i složenijih načina da se od voća napravi piće. Mi smo, međutim, odabrali tradicionalne metode korišćene vekovima u seoskim domaćinstvima, čime se dobijaju najbogatija i najzdravija pića, uglavnom bez hemijskih dodataka kakvim inače obiluje naša svakodnevna hrana.

Konačno, ni uštede pri ovakvom spravljanju pića nisu beznačajne. B/lo je nemoguće izvesti troškove za svaki od navedenih recepata, jer se cene svakodnevno menjaju. Ali, da biste imali bar grubu ideju, možete računati da vas boca domaćeg vina košta koliko i pola kilograma šećera: 250 grama šećera po boci, a ostatak od 250 gr otpada na vrednost jeftino nabavljenog voća, ukoliko ga ne uzimate iz sopstvenog voćnjaka.

Još jedna važna napomena. Primetićete da u knjizi nema receptura i uputstava za pića koja se mogu dobiti samo destilacijom. Taj deo smo izostavili jer je za proizvodnju potreban i profesionalniji pristup i oprema. S druge strane, destilacija za proizvodnju alkohola nije i sasvim bezopasan posao (zbog otrovnih isparenja). U nekim zemljama, na primer u Engleskoj, privatne destilacije su zabranjene, iako u tome ima najviše ekonomskih razloga.

Naš razlog da vam omogućimo ovakvu knjigu za vas može imati i ekonomsko i zdravstveno opravdanje. Nadamo se da će ona ostvariti bar minimalan uticaj na izmenu naših navika i mali pomak u opštoj kulturi proizvodnje i potrošnje pića.

Vina

Uobičajeno je i, odmah ćemo reći, pogrešno mišljenje da se vino pravi samo od grožđa. Vina ima onoliko vrsta koliko ima vrsta voća. Čistunci će reći da reč »vino« znači »prevreli sokovi grožđa«, ali tačno je i to da je ona izvedena iz Grčke reči »oinos« koja označava bilo koje fermentisano piće. Popularnost voćnih vina potiče od njihovog prijatnog ukusa i izuzetnog bogatstva mineralnim materijama i vitaminima. Voćna vina sadrže obilje A i C kao i vitamine B grupe. Šipak i crna ribizla, na primer, sadrže 20 puta više vitamina C u odnosu na grožđe. Zbog toga su voćna vina u nekim zemljama daleko češće na trpezama od grožđanog vina. U Bretanji i Normandiji popije se čak 400 litara voćnog vina po glavi stanovnika godišnje, dok se u isto vreme vina od grožđa popije samo 30 litara.

Izuzimajući grožđe, najpitkija vina dobijaju se od voća i cvetova, posebno od kupina i zove. Ne treba, međutim, da očajavate ako nemate svoj voćnjak ili ste daleko od šuma. Kvalitetna i vrlo ukusna vina mogu se napraviti i od povrća kupljenog na pijaci.

Za neke vrste voća koje ćete koristiti za spravljanje vina važno je da znate i najbolje vreme za branje plodova. Poznata je činjenica da voće sa mekim plodovima, kao što su kupine, u prvom rodu sadrže najviše pektina i zato su pogodne za džemove, dok su kasniji plodovi, sa manje pektina, bolji za vina jer pektini zamućuju vino. Dobro je, takođe, voću sa tamnim plodovima (kupine, šljive) dodati nešto nedozrelog voća crvenih plodova jer će to vinu popraviti i boju i ukus. U drugim slučajevima nije preterano važno u kojoj fazi sazrevanja je voće. Uvek je, međutim, najbolje da se voće bere po sunčanom i suvom danu.

Za dobro vino od voća neophodno je da upotrebite potpuno sveže voće, naročito kada pripremate vino od malina, kupina, ribizli ili jagoda. Ovo voće ne sme da uđe u fazu previranja, jer će se vino napravljeno od njega brzo kvariti.

Voće sa semenkama, kao što su: jabuke, kruške, dunje, itd. treba da je potpuno zrelo. Ne upotrebljavajte nijedan truo komad. Ako je voće počelo da truli, isecite i odbacite sva trula mesta. Semenke takođe odbacite, jer sadržaj tanina u njima ubija ukus vina. Prilikom gnječenja voća izbegavajte metalne, pogotovo gvozdene predmete, jer se u dodiru sa gvožđem stvara gvozdeni hidroksid, pa vino pocrni. Izbegavajte preterano gnječenje voća. Kada dodajete šećer birajte najbolji kvalitet, a da biste ga bolje rastvorili pomešajte ga sa malo vode ili tečnosti od koje ćete praviti vino.

Da bi se vino brže izbistrilo, najbolje je da ga pravite od mešanog voća. Ako želite vino od jabuka, onda pre vrenja šire od jabuka dolijte 50 gr limunove kiseline i 10 gr tanina (ove sastojke treba dodati posle drugog pretakanja). Možete dodati i 25 — 50 gr šećera na svakih 10 litara vina (prethodno ga rastopite u mlakoj vodi, oko 15°). Vino pre punjenja boca treba čuvati na temperaturi od oko 15°. Vrenje će ponovo nastupiti i šira će se brzo izbistriti. Čim se izbistri treba ga pretočiti u drugu posudu.

Postupak ukratko
Jedan od najjednostavnijih načina ceđenja smese za domaća vina
Pretakanje vina iz boce (ćupa) za fermentaciju u boce za konačno čuvanje i upotrebu.
Boca (ćup) za fermentaciju sa sigurnosnim zatvaračem (plastičnim ili staklenim).
Linija pri vrhu označava nivo tečnosti posle zatvaranja boce.
Srednja linija označava nivo tečnosti posle dolivanja dodatnog šećera.
Donja linija je nivo tečnosti kada se želi brža fermentacija.
Zatvaranje boca vatom, sa širim ili užim grlom.

Likeri, piva, sokovi…

Za pripremanje likera potrebna vam je osnovna mešavina koja se sastoji od vode, šećera i alkohola. Količina sastojaka određuje se u zavisnosti od toga kakvu jačinu i gustinu likera želite. Gusti likeri, tzv. kremovi, imaju najveću količinu šećera: obično se za ovu vrstu likera upotrebljava 800 gr šećera na 1 litar vode.

Da bi se rastvor šećera izbistrio možete upotrebiti sneg od belanceta pomešan sa šećerom i zagrejan na temperaturi od 70° C. Hladan rastvor filtrira se kroz gazu i dodaje likeru.

U poglavlju o likerima i žestokim pićima naći ćete i neke recepture stranih pića kao što su: šartrez liker, šeri brendi, votka, džin, itd. Nadamo se da će vam ovi recepti omogućiti da svoj bar opremite kvalitetnim pićima kakve obično kupujete po veoma visokim cenama.

Pića od mleka i žitarica dobro će doći svima koji ne smeju ili ne žele da piju alkoholna pića. To su jogurt, ruski kvas, boza i neka stara, pomalo zaboravljena pića iz naših krajeva. U ovom poglavIju naći ćete i nekoliko recepata za pravljenje piva. Neki od njih su za naše podneblje pomalo neuobičajeni, ali se nadamo da će se onima koji se odluče da ove recepte isprobaju ova vrsta piva dopasti.

Za hlaćne zimske dane preporučujemo raznovrsne okrepIjujuće napitke kao što su: kuvana vina, punčevi, grog, kafa. Svaki od ovih napitaka priprema se veoma brzo i jednostavno od sastojaka koje možete nabaviti ili pripremiti sami. Za Ijubitelje kafe odabrali smo nekoliko ekskluzivnih recepata i nekoliko veoma jednostavnih postupaka za pripremanje supstanci koje mogu da zamene pravu kafu.

SVETLO PIVO

15 gr hmelja
250 gr kristal šećera
350 gr kristal slada
20 gr pekarskog ili pivskog kvasca
Voda

Prelijte hmelj sa 600 ml vode i pustite da proključa 10 minuta. Procedite u vedro ili manje bure, pa ponovite postupak još dva puja sa istim hmeljom. Dodajte slad i još toliko vode da dobijete oko 5 litara piva. Pošto dodate kvasac ostavite da fermentira. Posle dva — tri dana, kada se smiri burna fermentacija, napunite male boce, po mogućnosti od 1/4 ili pola litre. Treba uzeti male boce jer pivo dobija talog koji se teško uklanja kada se pretače iz velikih boca. Pivo se može piti već posle dve nedelje, ali će ukus biti mnogo bolji ukoliko se čuva 2 — 3 meseca.

TAMNO PIVO

70 gr hmelja
50 gr pivskog ili suvog pekarskog kvasca
10 litara vode
1/2 kg braon šećera

Prelijte hmelj vodom i pustite da vri 45 minuta. Dodajte šećer, dobro promešajte i procedite tečnost u veliko vedro. Kada postane mlako, dodajte kvasac, pokrijte i pustite da fermentira 5 dana. Skinite penu sa površine i pretočite u malo bure ili napunite male boce. Ostavite da stoji nedelju dana pre upotrebe.

PIVO OD JABUKA

2 kg jabuka
70 gr izmrvljenog korena đumbira
10 litara vode
1.5 kg šećera
20 gr karanfilića
20 gr cimeta

Izrendajte jabuke, pa ih prelijte vodom i sipajte u vedro. Dobro pokrijte i svakodnevno promešajte. Posle nedelju dana dodajte šećer i začine. Promešajte i ostavite da stoji tokom noći. Ponovo procedite i napunite boce. Zatvorite ne previše čvrsto i čuvajte nedelju dana pre upotrebe.

PIVO OD ĐUMBIRA − 1

1 kg šećera
15 gr esencije đumbira
15 gr vinske kiseline
10 litara vode
15 gr kalijum hidrogen tartarata (tartar krem)
30 gr kvasca

Stavite šećer, vinsku kiselinu, tartar krem i esenciju đumbira u vedro. Prelijte sa 5 litara ključale vode i mešajte dok se sastojci ne rastvore u vodi. Dodajte drugih pet litara vode, ovaj put hladne. Kada tečnost postane mlaka, dodajte kvasac i ostavite da stoji dok se potpuno ne ohladi. Napunite boce i dobro zatvorite, po mogućnosti patent zatvaračem. Ostavite da stoji nedelju dana pre upotrebe.

PIVO OD ĐUMBIRA − 2

30 gr korena đumbira (u komadu)
15 gr svežeg iii suvog kvasca kriška tosta
15 gr kalijum hidrogen tartarata (tartar krem)
400 gr šećera
5 litara vode

Izmrvite đumbir, dodajte tartar krem i šećer, pa prelijte sve ključalom vodom. Pokrijte i ostavite da postane mlako. Dodajte kvasac na tost pokrijte i ostavite 24 časa. Procedite kroz gazu i napunite boce i zatvorite zatvaračima sa zavrtnjem. Za tri dana može se piti.

PIVO OD KOPRIVE

Koprivu berite dok je mlada, pre nego što procveta, a pri merenju je blago pritisnite.

5 kg koprive
50 gr đumbira
5Ivode
30 gr kvasca
2 limuna
1 kašičica kalijum hidrogen tartarata

Kuvajte koprivu u vodi oko 15 minuta. Uklonite sa vatre, pa dodajte tanko oljuštenu koru limunova, limunov sok, đumbir i kalijum hidrogen tartarat. Ako želite poseban ukus dodajte lišće od limuna ili ananasa, dobro isečeno. Prelijte vodom u kojoj se kuvala kopriva i ako je potrebno, dodajte još vode da dobijete 5 litara piva. Kada postane mlako dodajte kvasac, pokrijte i ostavite da stoji 24 časa. Uklonite penu, procedite i napunite boce. Za dva do tri dana pivo je dobro za piće.

PIVO OD LIMUNA

3 limuna
60 gr kalijum hidrogen tartarata
1.5 kg šećera
9 l ključale vode
60 gr đumbira
30 gr kvasca na tostu

Oljuštite koru limunova i iscedite sok, pa sve zajedno stavite u vedro, dodajte šećer, đumbir i kalijum hidrogen tartarat. Prelijte ključalom vodom. Kada postane mlako, dodajte kvasac na tostu i pustite da fermentira 24 časa. Onda procedite i napunite boce.

Kokteli

Postoji legenda koja kaže da su u vreme naseljavanja Amerike Španci tamo doneli i borbu petlova. Vlasnik petla pobednika imao je pravo da pobeđenom petlu iščupa rep. Vlasnik pobeđenog petla plaćao je piće (verovatno je da su u tom opštem veselju za te prilike mešali neka pića raznih boja kao i petlov rep). Pilo se veselilo i nazdravljalo »Hajde da popijemo petlov rep« (na engleskom »CO-oktail«) pa je tako petao postao simbol svih barmenskih organizacija u svetu.

Da bi se napravio dobar koktel ipak je potrebno osnovno znanje jer sastavljanje mešanih pića nije tako jednostavan posao kako to na prvi pogled izgleda.

Ovde ćemo videti koja se pića po ukusu i boji najlakše prilagođavaju jedna drugima.

SA VERMUTOM SE NAJBOLJE SLAŽU:
džin, razni biteri, curacao orange, vinjak, limun, soda voda, led, razni tipovi južnjačkih vina, cassis, maraskino, sirup od maline i grenadina sirup, sok od pomorandže, razni tipovi vermuta, šećer kirš, vodka, rum, šeri brendi, gusti likeri, prirodna rakija, arrak.

VINJAK (COGNAC) JE NAJBOUI SA:
vermutom, slatkom pavlakom, kao i kafa likerima, jajima, pjenušavim vinom maraskinom, kiršom, angosturom, tonikom, raznim sirupima, šećerom, mlekom, soda-vodom, limunovim sokom, sladoledom, medom, šeri brendijem, šljivovicom, te nizom ostalih likera.

DŽIN SE SLAŽE SA:
vermutom, vinjakom, raznim biterima, mlekom, sokom od pomorandže, tonikom, curacaom, šljivovicom, jajima, ledom, sodom, benediktinom, šećerom, mentolom, šeri brendi, raznim gorkim likerima.

SA VISKIJEM SE SLAŽE:
soda voda, led, sok od limuna, sok od pomorandže, šećer, razni sirupi, biteri, jaja, curacao oranž, džin, vodka, rum, cointreau.

VODKA SE MEŠA SA:
vinjakom, šećerom, biterima, raznim likerima, desertnim vinima, maraskinom, mentolom, rumom, džinom, slatkom pavlakom, apricot brandy, kakao likerom. Vodka je sa aromom prilično neutralna, zato je možemo mešati sa gotovo svim pićima jakog aromatičnog svojstva.

VINO MEŠAMO:
arrakom, viskijem, krem likerima, vodkom, jajima, mlekom, (samo ne za vruće napitke od vina)

VOĆNI SOKOVI SE MEŠAJU:
vermutom, jačim vinima, vinjakom, džinom i likerima.

GUSTI LIKERI IDU SA:
vinjakom, vermutom.

MLEČNI PROIZVODI I JAJA:
rumom, vinjakom, kakao i kafa likerima.

RAZNI SIRUPI:
sa sodom, vermutom, rumom, voćnim rakijama. Da bi ste pravili mešavine potreban vam je osnovan alat koji služi za pripremanje koktela.

Pribor koji vam je potreban

ŠEJKER
Trodelan je i sastoji se od visoke čaše-uloška (cediljke) rešetkastog oblika i poklopca koji se zatvara. U ovom šejkeru se pripremaju kokteli i gotova pića koja se najčešće sipaju preko kockica leda. Kao zamena za šejker služi bokal ili boca bokastog oblika koja se dobro zatvara i sa većim otvorom. Pića se sipaju kroz cediljku.

ČAŠA ZA MEŠANJE
U njoj se pripremaju sva pića koja se ne mućkaju, odnosno suvi i poluslatki kokteli, čije sastojke mešamo specijalnom dugačkom barskom kašikom. Inače barska čaša je zapremine oko sedam dl tako da u jednom momentu možete pripremiti i veći broj koktela. Ukoliko nemate ovakvu čašu za mešanje za to može da posluži i svaki bokai (ali mešavina se inače sipa kroz cediljku da spreči dolazak leda u koktel čašu)

BARSKA SPIRALNA CEDILJKA
Može se obrtnom spiralom zakačiti na čašu za mešanje. Tako se pri ceđenju zadržavaju kocke leda i nešto voćnog mesa. Umesto ovog barskog sita možete upotrebiti svako drugo fino sito.

HVATAUKA ZA LED
Otvara se i zatvara pritiskom na polugu i sa sigurnošću prenosi led u čašu. Kao zamenu možete koristiti i kašiku za jelo.

BARSKA KAŠIKA
Ima dugu dršku, pogodna je za mešanje napitaka u visokim čašama ili u barskoj čaši. Umesto barske kašike možete upotrebiti svaku drugu kašiku koja ima dugu dršku.

MERICA
Zapremina barske merice je 5 cl. (00,5) a ona se deli na trećine (na primer 1/3 = 17,5 gr ili 1/2 = 25 gr ili 1/4 = 12,5 gr). Ova barsKa merica se može zameniti sa čašicom 00,5 cl.

ŠPRIC BOCA
Omogućuje vam da začinite napitak malom količinom nekog dodatka vrlo intenzivne arome. U nedostatku ovakve špric boce kapnite 1 do 2 kapi željenog dodatka u recepturom propisani koktel.

VADIČEP, OTVARAČ ZA BOCE
Ovi otvarači nisu mnogo skupi i ima ih u skoro svim bolje snabdevenim supermarketima, takođe su vam potrebne slamke (plastične iii obične) presa za limun, običan ručni ili kućni elektromikser

KUĆNI BAR
Ukoliko ne posedujete kućni bar dovoljno su pokretna kolica ili obični kuhinjski sto.

OSNOVNA ALKOHOLNA PIĆA ZA KUĆNI BAR
Svrha ove knjige je da se što više promovišu domaća pića odnosno proizvodi domaćih destilerija, koje ne zaostaju za kvalitetom stranih proizvođača. Prilikom izrade repertoara domaćih pića nećemo naznačiti proizvođača već samo naziv pića, a na vama je da se sami odlučite koje ćete od tih pića imati.

Vinjak
Viski
Vermut crveni
Džin
Rum
Penušavo vino Vermut beli Grenadina sirup
Liker od pomorandže (Triple sec)
Sok od pomorandže
Maraskino
Vodka
Limuna

Razno voće sveže i iz kompota na primer: trešnje, kajsije breskve itd.

Ovo je vrlo skroman izbor pića za kućni bar, ali i to je dosta za početak.

Lekovita svojstva voća i povrća

LIMUN — Veoma je bogat vitaminom C, deluje antiseptično i tonizirajuće. Dobar je za nervni sistem, čulo vida, bubrege, visok krvni pritisak, vodenu bolest, katar, unutrašnje i spoljašnje pročišćavanje organizma, reumatizam i artritis.

GREJPFRUT — Deluje laksativno, bogat je vitaminima. Odlično sredstvo protiv konstipacije (zatvora), pročišćavanje krvi, protiv nesanice, prehlade i preterane kiseline u želucu.

POMORANDŽA — Bogata vitaminima, deluje alkalno (protiv kiseline), tonizirajuće, regulisanje varenja, posebno protiv lenjosti creva, povoljno deluje na rad jetre.

ŠARGAREPA — Bogata vitaminima. deluje antiseptično, normalizuje sastav krvi. Dobra je protiv anemije, problema kože, hroničnih infekcija, poremećaja varenja. Deluje povoljno na čulo vida, poremećaje nastale usled neadekvatne ishrane.

CELER — Deluje kao rastvarač, bogat je vitaminima. Odlično sredstvo protiv artritisa i drugih reumatičnih problema, problema varenja, srčanih poremećaja, problema u vezi sa nervnim sistemom, artero skleroze i kožnih problema.

KUPUS — Deluje antiseptično, omogućava pročišćavanje organizma i eliminisanje štetnih materija, iz creva.

KRASTAVAC — Odlično sredstvo za nervni sistem, dobar diuretik i pročišćivač organizma.

SPANAĆ — Veoma je bogat vitaminima a zbog visokog procenta gvožđa i predstavlja značajan činilac u poboljšanju sastava krvi. Dobar je protiv konstipacije, anemije, hroničnih infekcija, problema žlezda.

PERŠUN — Deluje laksativno, poboljšava sastav krvi i oslobađa organizam od toksičnih materija. Preporučuje se protiv kamenca u žučnim putevima, oslobađanje gasova, protiv anemije i za poboljšanje sastava krvi.

SALATA — Bogata vitaminima, deluje alkalno, diuretično, pomaže varenje. Preporučuje se bubrežnim bolesnicima, kod oboljenja grla i pluća, čira i za smirivanje nervnog sistema.

REPA — Preporučuje se protiv anemije, za ublažavanje groznice, poboljšanje sastava krvi.

PARADAJZ — Bogat vitaminima, preporučuje se protiv povećane kiseline, infekcija, anemije. Povoljno deluje na jetru i bubrege.

ROTKVA — REN — Obe biljke imaju slična svojstva: oslobađaju disajne puteve prevelike količine sluzi, pa se preporučuje u slučaju prehlade i oboljenja sinusa.

BELI LUK — Izvanredno sredstvo protiv povišenih masnoća u krvi, bolesti bubrega i mokraćnih puteva, kao i zatvora.

Lekovita svojstva biljnih čajeva

ZMIJINA TRAVA (PETROVAC) — Lekovito deluje na jetru, dobra je za prehladu i poboljšava cirkulaciju krvi. Preporučuje se i protiv reumatičnih bolova.

KAMILICA — Odlično sredstvo za regulisanje procesa varenja.

RAZLIČAK — Treba ga piti u slučaju napada žuči.

PODBELJ — Sredstvo protiv kašlja.

BRŠLJAN — Preporučuje se protiv napada kašlja i kao čistilac krvi.

OŠTRIŠ (GOLUZDRAVKA) − Umiruje bolove u krstima.

HMELJ — Odlično sredstvo protiv nesanice.

LIPA — Sredstvo protiv nesanice i glavobolje.

NEVEN — (Upotrebljavaju se samo latice). Sredstvo za opšte dobro zdravlje i posebno za prečišćavanje krvi.

MAZURAN — Dobro sredstvo za varenje.

NANA — Dobro sredstvo za varenje i u slučajevima oboljenja žuči.

ZIMZELEN — Dobro sredstvo za okrepljenje nervnog sistema.

RUZMARIN — Protiv prehlade, glavobolje i bolova u stomaku.

ŽALFIJA (KADULJA) — Sadrži prirodan antiseptik i odlično je sredstvo za ispiranje grla i negu disajnih puteva.

MAJČINA DUŠICA — Protiv prehlade i problema sa varenjem.

HAJDUČKA TRAVA — Dobro sredstvo protiv prehlade, groznice, dijaree i infekcija krvi.

Kada se servira određena vrsta vina

Kao aperitiv koji se uzima najviše pola sata ili neposredno pred obrok, serviraju se prevrela (suva), jaka bela vina.
Na početku obroka, posle supe, serviraju se jaka bela vina, na primer: traminac, silvanac, žilavka i njima slična vina.
Prevrela vina prate slana jela i jela Ijutog ukusa, dok slatka vina prate jela blagog i slatkog ukusa.
Uz ribu se služi vino tipa smederevke, plemenke ili bilo koje vrste rizlinga. Uz morsku ribu treba piti dalmatinska vina.
Uz pečenje se služe jača crna vina kao što su vina tipa: dingač, blatina, burgundac.
Uz testo, posle pečenja, ili između pečenja i deserta služi se šampanjac.
Za vreme deserta služe se slatka vina kao i likeri.

Tehnologija hrane