Čini mi veliko zadovoljstvo da čitaocima predstavim ENCIKLOPEDIJU VRTLARSTVA.
Kao stručnjak za hortikulturu, volim biljke koje čovek sadi da mu ulepšavaju okolinu, kao Ijubitelju prirode, drage su mi i divlje biljke u njihovoj sredini, veoma bih želeo da se Ijubav prema prirodi razvije što je brže moguće.
Život današnjeg čoveka prate sve veca i brojnija uzbuđenja. Stoga se čovek, da bi sačuvao ravnotežu, trudi da pronađe protivtežu, da uživa u potpunom miru, ili bar da se odmara u manje bučnoj sredini: da posmatra lišće, cveće, biljke kako rastu i kako se razvijaju. Desetak minuta svakoga dana koje čovek provede u tome da neguje biljke ili da ih samo posmatra i uživa, to je taj predah ili da se poslužimo modernom terminologijom, ona relaksacija o kojoj se tako često piše u štampi i govori na radiju i na televiziji, a koju preporučuju najveći medicinski stručnjaci.
Mogućnosti relaksacije su veoma raznovrsne i zavise, razumljivo, i od novčanih sredstava: može se cvećem ukrasiti stan ili balkon, podići mali vrt ili se mogu uzgajati biijke m većim površinama kojima se raspolaže u udaljenom predgradu ili m selu.
Ponekad, gajenje prehrambenih kultura — povrća i voća — može predstavljati značajan doprinos porodičnom budžetu.
Svi oni koji mnogo putuju — a takvih je sve više — zapažaju promene u Francuskoj i drugim zemljama: po selima se danas cvetne ieje pružaju do samih trotoara, ukrasne biljke penjačice prekrivaju zidove seoskih kuća. Svake godine u mnogim mestima održavaju se takmičenja za najlepše uređene balkone, škole, gradove…
Ovi kolektivni i individualni poduhvati treba da doprinesu lepšem, veselijem i gostoljubivijem izgledu svake zemlje. Francuska, koju s pravom nazivaju „bašta Evrope“ —jer su njeni prirodni uslovi uglavnom veoma povoljni za razvoj vegetacije — treba da se ugleda na one svoje susede koji, mada nemaju tako pogodne klimatske uslove kao ona gaje pravi kult cveća i vrta.
Amateri — uzgajivači cveća, osim nekih povlašćenih, obično nemaju dovoljno stručnog znanja, njihov rad, mada u njega ulažu mnogo truda i dobre volje, često se pokaže neuspešan. Neuspesi ponekad posluže kao pouka onima koji umeju da razmišljaju i da zaključuju, naravno, treba težiti da neuspeha bude što manje, odnosno uspeha što više. Ali kako to postići? Tako što će vrtlar-amater steći osnovna znanja, koja se temelje na zdravom razumu i na nekoliko naučnih postavki.
ENCIKLOPEDIJA VRTLARSTVA savršeno odgovara tim potrebama. Znanje jednog autora danas više ne može biti univerzalno: zato je ovo delo ostvareno zajedničkim radom više odličnih stručnjaka, kome je na čelu stajao Moris Kutanso, inženjer hortikulture, profesor Nacionalne škole za hortikulturu u Parizu.
Nije izostavljen nijedan aspekt: u knjizi su obrađeni gajenje i zaštita biljaka, koncepcija i realizacija vrta, i dr.
Izbor saradnika očevidno je veoma važan, njihova vrio poznata imena istovremeno su i svedočanstvo o vrednosti i garancija vrednosti teksta.
Izdavačka kuća Larousse stavila im je na raspolaganje najveći izbor ilustrativnih i redakcijskih sredstava. Raznovrsna i bogata zbirka crteža i shema, crno-belih, kao i ikonografske dokumentacije u boji dopunjavaju ovo delo.
Uspesi u amaterskoj hortikulturi biće sigurniji, brojniji, a ENCIKLOPEDIJA VRTLARSTVA postići će utoliko bolje svoj cilj ako je hiljade stručnjaka za hortikulturu, rasadničara i pejzažista pregledaju da bi kao dopunu dali neki bolji savet, rezultat svog profesionalnog iskustva.
Žorž Gij-Šaron
Sadržaj
PREDGOVOR
GAJENJE BILJAKA
SREDINA I SREDSTVA ZA GAJENJE BILJAKA
Zemljište
Klima
SVETLOST, TOPLOTA, VODA
Dejstvo elemenata
Metode za gajenje biljaka
Svetlost
Grejanje
Voda
ZEMLJIŠTE, PRIRODNA I VEŠTAČKA ĐUBRIVA
Zemljište
Prirodna đubriva
Mineralna đubriva
OBRADA ZEMLJIŠTA
Duboka obrada ugara
Riljanje ili kopanje kultivisanog zemljišta
Priprema izriljanog zemljišta
Održavanje biljaka
ZALIVANJE, NAVODNJAVANJE, ISUŠIVANJE
Zalivanje
Navodnjavanje
Drenaža
ZAŠTITA BILJAKA
Moris Kutanso
ZAŠTITA OD PARAZITA I ŠTETOČINA
Način suzbijanja parazita
Hemijska sredstva
Mere predostrožnosti
Fungicidi
Insekticidi
Aparati za zaprašivanje i prskanje
RAZMNOŽAVANJE BILJAKA
NAČINI RAZMNOŽAVANJA BILJAKA
Sejanci
Deljenje bokora (žbuna)
Proizvodnja izdanaka
Proizvodnja položnica
Proizvodnja reznica
Kalemljenje
POVRTNJAK
Alber Bri
POVRTARSTVO
Oblici proizvodnje
Uticaj spoljne sredine na proizvodnju povrća
Borba protiv hladnoće
Plodored
Razmnožavanje povrtarskih biljaka i zasnivanje njihovih useva
Čuvanje povrća
VAŽNIJE POVRTARSKE KULTURE
Višegodišnje povrće
Korenasto povrće
Lisnato povrće
Mahunarke (variva)
Povrće s plodovima
Lukovičasto povrće
Začinsko povrće
VOĆNJAK
Amaterska proizvodnja
VRSTE I SORTE VOĆAKA
Odabiranje voćnih sadnica
Sorte bresaka
Sorte šljiva
Sorte trešanja
PODIZANJE VOĆNJAKA
RAZMNOŽAVANJE VOĆAKA
SAĐENJE VOĆAKA
Ispitivanje zemljišta
Ispitivanje klime
Priprema zemljišta
Priprema sadnica za sađenje
Obeležavanje mesta za sađenje
Sađenje voćaka
Nega posle sađenja
REZIDBE ZA OBLIK I ROD
Oblici koji se primenjuju za gajenje voćaka
Prirodni oblici
Veštački oblici
Površinski veštački oblici
Veštački zapreminski oblici
Poludirigovani oblici
Proređivanie granja voćaka
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA I ZALIVANJE VOĆNJAKA
Površina zemljišta
Đubrenje
Navodnjavanje
Zaštita od ptica
PODUPIRANJE VOĆAKA
STAVLJANJE KESA NA PLODOVE
ZAŠTITA PLODOVA OD OPADANJA
BERBA I ČUVANJE PLODOVA
Berba
Čuvanje plodova
VRSTE VOĆAKA: JABUČASTO VOĆE
Dunja
Mušmula
Kruška
Jabuka
KOŠTIČAVO VOĆE
Kajsija
Trešnja
Breskva
Šljiva
VINOVA LOZA
SITNO VOĆE
Crna ribizla
Crvena ribizla
Ogrozd
Malina
Loganberi
SUVO VOĆE
Badem
Kesten
Leska
Orah
SMOKVA
VRT
Koncepcija i realizacija
Određivanje položaja zgrade
Ulaz na imanje. Staze. Garaža
Izrada sheme vrta, opšti primer
Ispitivanje uslova sredine
Elementi vrta
Realizacija: vrtno-građevinski objekti
Realizacija: biljke u vrtu
Drveće i šiblje
Sadnja cveća
Travne površine
Površine namenjene dečjim igrama
Posebno uređeni prostori
Zaključak
Biljke u vrtu
Drveće i šiblje
Cvetnice
UKRASNO DRVEĆE I ŠIBLJE U VRTU
Dimenzije
Prilagođavanje uslovima sredine
Atmosfera
Zemljište
Sađenje drveća i šiblja
Orezivanje pri sađenju
Orezivanje i potkresivanje drveća
Orezivanje šiblja i žbunja
Ukrasno drveće
Šiblje i žbunje
Šiblje i žbunje sa dekorativnim lišćem
Šiblje i žbunje koje cveta u proleće
Šiblje i žbunje koje cveta leti
Šiblje i žbunje koje cveta u jesen
Šiblje i žbunje koje cveta zimi
Iskorišćavanje drveća i šiblja
Masivi
Drveće i šiblje kao zelena zavesa i ograda
Šiblje koje se oblikuje orezivanjem
Četinari
Ruže
CVETNE LEJE
Prolećne dekoracije: dvogodišnje biljke
Prolećne dekoracije: lukovičaste biljke
Letnje dekoracije: nežne cvetne biljke
Letnje dekoracije: nežne biljke sa dekorativnim lišćem
Letnje dekoracije: jednogodišnje cvetne biljke
Letnje dekoracije: jednogodišnje biljke sa dekorativnim lišćem
Letnje dekoracije: krtolaste biljke
IVICE (BORDURE) SA CVETNIM MRLJAMA RAZLIČITIH BOJA
Ivice (bordure) od šiblja
Jednogodišnje i višegodišnje biljke za bordure na suncu
Jednogodišnje i višegodišnje biljke za bordure u senci
Zeljasti cvetnjaci — „obojene cvetne mrlje“
Višegodišnje biljke (perene — trajnice)
Jednogodišnje biljke
Jednogodišnje biljke koje se seju neposredno na mesto
Jednogodišnje biljke koje treba presaditi
Soliterne biljke (jednogodišnje i višegodišnje)
POVIJUŠE, PENJAČICE
Žbunje i šiblje povijuše
Šiblje povijuše sa dekorativnim lišćem
Šiblje povijuše sa dekorativnim cvetovima
Šiblje polupovijuše
Zeljaste povijuše
BILJKE U ZASENI
Perene koje se sade u zaseni
Jednogodišnje vrste za zasenu
Lukovičaste biljke za zasenu
DEKORISANJE PROZORA I TERASA CVEĆEM
Biljke za balkone
BILJKE ALPINUMA I KAMENJARA
Raspored biljaka u alpinumu
Položaj
Izloženost suncu
Zemljište
Održavanje
Perene za sunčana mesta
Perene za zasenu
Lukovičaste i gomoljaste vrste
Šiblje u kamenjaru i alpskim vrtovima
BILJKE „VRESOVE ZEMLJE“
Šiblje
Perene i lukovičasto-gomoljaste biljke
ZIDOVl I STAZE U CVEĆU
Zidovi u cveću
Biljke kamenjara za sunčane zidove
Biljke kamenjara za zidove u senci
Popločane staze u cveću
VODENE BILJKE
Vodene biljke
Biljke vodotokova
Biljke vlažnog zemljišta i gustih vlažnih čestara
MEDITERANSKI (PRIMORSKI) VRT
POREKLO GAJENIH KULTURA
MEDITERANSKI VRT
PALME
Palme s perastim listovima
Palme s lepezastim listovima
UKRASNO DRVEĆE
Četinari
Eukaliptus
Akacija
Citrus
Druge drvenaste vrste
NISKO DRVEĆE I ŠIBLJE
Najčešće listopadno šiblje
Šiblje mediteranskog porekla
Egzotično šiblje
Šiblje koje cveta u proleće
Šiblje koje cveta leti
Šiblje kojc cveta u jesen
Šiblje koje cveta zimi i u rano proleće
DRVENASTE POVIJUŠE
Povijuše koje cvetaju u proleće
Penjačice koje cvetaju leti
Penjačice koje cvetaju u jesen
Penjačice koje cvetaju zimi i u rano proleće
RUŽA
BILJKE KOJE SE SADE POJEDINAČNO – SOLITERI
PERENE
Perene koje cvetaju u proleće
Perene koje cvetaju leti
Perene koje cvetaju u jesen
Perene koje cvetaju zimi
Perene koje cvetaju cele godine
Perene za bordure
Sađenje perena
VODENE BILJKE
LUKOVIČASTO-GOMOLJASTE BILJKE
Prolećno cvctanje
Letnje cvetanje
Jesenje cvetanje
KAKTUSI I SUKULENTNE BILJKE
Familija krinova
Familija amarilisa
Familija kaktusa
Familija mlečika
Ostale vrste kaktusa i sukulentnih biljaka nižeg rasta
JEDNOGODIŠNJE I DVOGODIŠNJE BILJKE ZA MEDITERANSKE VRTOVE
Biljke koje cvetaju zimi
Biljke koje cvetaju u proleće
Biljke koje cvetaju u leto
Biljke koje cvetaju u jesen
JEDNOGODIŠNJE POVIJUŠE TRAVNJACI I LIVADE
CVEĆE ZA BRANJE
Lisjen Saburen
Osobine cveća za branje
Oblici i vreme upotrebe raznih biljnih ukrasnih elemenata
Mesto gajenja biljaka čiji se cvetovi ili listovi beru
Branje cveća i lišća i održavanje uzbranog
Izbor zeljastih biljaka gajenih radi cvetova za branje
Objašnjenje tabela
STAKLENE BAŠTE
GRAĐENJE I UREĐENJE AMATERSKIH STAKLARA
Stakleni zaklon i staklara
Staklara
Grejanje
Zaključak
BILJKE U KUĆI
Klima
Ukrašavanje raznih prostorija biljkama
POGOVOR
INDEKS
Zaštita plodova od opadanja
Plodovi počinju znatnije da opadaju posle svog formiranja. Opadanje plodova izazivaju razni uzročnici. Ovde neće biti reči o merama protiv ranog opadanja, kao posledice međusobnog potiskivanja plodova ili nedovoljne oplodnje, tim pre što se povećanim đubrenjem i navodnjavanjem mogu smanjiti ovi gubici.
Znatnije opadanje plodova primećeno je pre redovne berbe naročito kod jesenje i zimske sorte kruške i jabuke i nekih osetljivih sorti (jabuke renete i Kleržoove kruške), usled koga nastaju ozbiljni gubici.
Pre nekoliko godina pronađene su sintetičke materije koje podstiču rastenje plodova i smanjuju njihovo opadanje. Ako se voćke prskaju vrlo slabom dozom ovih proizvoda od početka opadanja, ono se posle jedne do tri nedelje zaustavlja.
Plodove na voćkama ne treba dugo ostavljati. Oni nastavljaju da žive i oduzimaju stablu rezerve, što smanjuje proizvodnju, odlaže vegetaciju u sledećoj godini i utiče na održivost plodova koji se čuvaju.
Kada se dobro primenjuju, ovi proizvodi, ako je potrebno, mogu produžiti berbu za nekoliko dana.
Zaštita od parazita i štetočina. — Vidi stranu 27.
Berba i čuvanje plodova
BERBA. — Od načina berbe plodova zavisi njihova održivost u toku nekoliko časova, nekoliko dana ili nekoliko meseci, a za kasne sorte i u toku jeseni i zime.
Pre svega treba strogo voditi računa da se voće ne ozledi, osim ako nije namenjeno neposrednom korišćenju za kompote, slatka, poslastičarstvo. Svaka povreda predstavlja ulazna vrata za mnogobrojne parazitne gljive koje izazivaju trulež, pa tako i gubitak znatnog dela proizvodnje.
Za berbu su važna dva činioca: vreme i način berbe.
Vreme berbe. — Vreme berbe je različito, što zavisi od tipa plodova, odnosno da li je to kajsija ili kasna jabuka, malina iii smokva. Evo nekoliko različitih kategorija.
Koštičavi plodovi (breskva, kajsija, trešnja, šljiva) i maline, ribizle i smokve — dostižu svoj najviši kvalitet na stablu, te ih treba brati potpuno zrele ako su namenjeni potrošnji na mestu. Svi potrošači znaju iz iskustva da kajsije i breskve kupljene u trgovini nemaju vrednost onih iz voćnjaka, jer zbog prijema i prodaje trgovina zahteva berbu nekoliko dana pre sazrevanja plodova.
Jabučasti plodovi (kruške i jabuke), letnji i rani jesenji. — Čim dostignu normalnu zrelost, ovi plodovi brzo gube svoj kvalitet, postaju brašnasti (jabuke) ili nagnjili (kruške). Treba ih obavezno brati još dok im je epiderm malo zelen i čuvati prvo nekoliko dana u voćarnici (skladištu), a onda nekoliko nedelja u hladnjačama — do momenta promene boje epiderma. Zelena boja prelazi u žutu i plod postaje dobar za potrošnju.
Jabučasti plodovi s kasnim zrenjem (kruške i jabuke). — Njih treba brati što je moguće kasnije, zavisno od klime i sorti, krajem septembra ili početkom oktobra, a nekad i kasnije (u novembru). Za jabuke kao što su renete nema opasnosti od ranih mrazeva. Na vreme berbe utiču dva činioca: opasnost od mrazeva i opasnost od opadanja plodova. Vreme za berbu nastaje kada se kruške i jabuke mogu rukom lako odvojiti, bez kidanja peteljke.
Suvi plodovi (orah i kesten). — Treba ih brati kada otpočne njihovo opadanje, i to mlaćenjem ili, još bolje, tresenjem osnovnih grana.
Šljive za konzerve. — Šljive se često »beru« tresenjem stabla: plodovi padaju na zemlju, ali se pri tom i nagnječe. Zato je najbolje na zemlju staviti slamu, ciradu ili mrežu.
Mere predostrožnosti. — Berba. — Krupni plodovi (breskva, kajsija, jabuka, kruška) beru se celom šakom, bez pritiskivanja. Laganim uvijanjem breskve, kajsije ili jabuke s kratkom drškom, plodovi se odvajaju od stabla. Na kruške s dugom drškom stavlja se prst i bere laganim podizanjem.
Berači treba da paze da plodove ne ozlede noktima (nokte treba kratko podseći). Ako se plodovima ošteti epiderm, oni posle nekoliko dana počinju da trule.
Branje plodova pomoću »torbe beračice«. Zadnji deo ploda se stavlja između metalnih prstenova i laganim povlačenjem se odvaja od grane. (Dok. Grimoux.)
Trešnje se beru zajedno sa drškom. Maline treba brati vrlo pažljivo.
Prihvatanje plodova. — Plodove treba pažljivo stavljati u korpe, poslužavnike ili kutije. Da bi se izbegla oštećenja, poželjno je ove sudove obložiti debelim platnom. Nežne plodove ne treba slagati u velike gomile.
Transport do mesta čuvanja. — Korpe i kutije se prenose kolicima ili kamionima. Udari u toku transporta sprečavaju se upotrebom napumpanih guma na točkovima.
Prebiranje plodova pre čuvanja. — Svi obrani plodovi nisu ispravni i zato ih treba brižljivo prebrati. Mesta za čuvanje često su ograničene veličine, pa ih ne treba opterećivati i lošim plodovima.
Oboleli plodovi, krastavi, pegavi, nagnječeni odstranjuju se, jer predstavljaju žarišta zaraze za zdrave plodove. Oni su neukusni, lošeg kvaliteta, pa ih je bolje ranije odstraniti, što ne znači i njihov potpuni gubitak. Mogu se odmah upotrebiti za slatka, razne konzerve, džem i sokove.
Prebiranje plodova predstavlja, dakle, osnovu za njihovo dobro čuvanje.
ČUVANJE PLODOVA. — Ovde će biti reči samo o načinu čuvanja svežih plodova kojim se usporava njihovo sazrevanje i sprečavaju gubici što mogu nastati brzim sušenjem plodova. S uvelim i smežuranim plodovima, ovi gubici mogu u težini dostići i do 50% za tri do četiri meseca.
Gubici u težini se mogu smanjiti čuvanjem plodova u prostorijama s dovoljnom vlažnošću vazduha, za koju se smatra da bi trebalo da iznosi od 85 do 90%. Ako vlažnost vazduha nije dovoljna, prolaze treba umereno zalivati ili držati navlaženu mahovinu u nekom sudu. Ako je vlažnost preterana, dobrim provetravanjem (aeracijom) može se smanjiti. Ako to ne pomogne, stepen vlažnosti vazduha može se smanjiti izvesnom količinom živog kreča koja se određuje iskustvom.
Dužina čuvanja zavisi, pre svega, od temperature prostorije u kojoj se plodovi čuvaju. Na niskoj temperaturi, od 0° do 6° ili 8°C, životne aktivnosti plodova su veoma usporene. Iznad ove temperature, naročito počev od 15°C, razvoj je ubrzan i voće se ne može dugo očuvati.
Najniže temperature, od 0° do 2°C, najpodesnije su za kruške. Za jabuke su suviše niske, pa njihov kvalitet opada. U svakom slučaju, postizanje vrlo niskih temperatura nije ostvarljivo za amatere, osim u toku zime, jer su za to potrebni veoma skupi uređaji za hlađenje. Što se tiče temperature, drugi važan činilac je njena stabilnost: bolje je čuvati voće u prostoriji sa stalnom temperaturom od + 7° ili +8°C, nego u skladištu gde temperatura varira od 0° do 15°C.
Na osnovu ovih nekoliko uslova može se odrediti idealno skladište za voće. To treba da bude malo vlažna prostorija u kojoj je moguće održavati temperaturu bez posebnih teškoća između +5° i +8°C. Takvu prostoriju nije teško izdvojiti na imanju: to može biti podrum, tavan, ambar, ostava ili deo za stanovanje okrenut prema severu i zbog toga pogodan.
Uređenje skladišta za voće (voćarnice). — IZOLACIJA — PROVETRAVANJE.— Uz prethodne uslove, temperatura u voćarnici ne sme da se spusti ispod 0°C, da se voće ne bi smrzlo. To je često teško postići na tavanima ili u sličnim prostorijama, osim ako se ne postavi izolacioni sloj.
Da bi se maksimalno ograničile aktivnosti plodova, prostorija treba da bude zamračena pokrivanjem prozora i drugih otvora, ali se ne sme onemogućavati provetravanje.
Idealna voćarnica (skladište) je prostorija u kojoj se, zato što je okrenuta severu i ima debele zidove, održava stalna temperatura. Prostorija ima otvore za provetravanje pri dnu i vrhu koji se, kada je to potrebno, otvaraju; svež vazduh ulazi kroz donji otvor a topliji vazduh izlazi kroz gornji otvor.
UNUTRAŠNJA UREĐIVANJA. — Pregrađivanje. — Voćarnica može biti smeštena samo u jednoj prostoriji, što je i najčešće slučaj zbog nedostatka prostora. Međutim, to ima jedan nedostatak: u prostoriji se, na primer. nalaze plodovi sa produžnim sazrevanjem. Ustanovljeno je da se u toku sazrevanja oslobađaju isparavanjem supstancije koje ubrzavaju razvoj kasnih plodova, naročito jabuka, čije neke sorte, kao što su renete, sazrevaju od početka septembra, dok se vrlo kasne sorte (Koova reneta) mogu čuvati do aprila, pa i duže. Čuvanjem ove dve sorte u istoj prostoriji ubrzava se sazrevanje drugih i time ograničava i njihov vek trajanja.
Najbolje je, ako ima mogućnosti, napraviti dve ili tri voćarnice: jednu za plodove u početku jeseni, koji sazrevaju pre 15. novembra, drugu za one koji se troše od 15. novembra do kraja decembra i treću za kasne sorte.
Plodovi na zemlji. — To je najjednostavniji način čuvanja voća: plodovi se razastru u jednom sloju po prostirci od slame. Lako ih je kontrolisati, ali se mogu skladištiti veoma male količine.
Police. — Na policama s pregradom, naročito ako su postavljene kao stepenice, mogu se skladištiti veće količine, a i pregled plodova je jednostavan.
Police na spratove. — Ako je prostorija mala u odnosu na količinu plodova za čuvanje, najbolje je postaviti ravne police jednu iznad druge (na sprat), međusobno povezane, do 2 ili 2,50 m visine. Između gomila plodova treba ostaviti oko 15 cm prostora radi provetravanja.
Održavanje i kontrola voćarnice. — Pre svake berbe voćarnicu treba dobro očistiti, a zidove okrečiti krečnim mlekom.
Kontrola vlažnosti. — Vlažnost vazduha kontroliše se higrometrom.
Kontrola temperature. — U ovu svrhu treba u voćarnici postaviti termometar.
Provetravanje. — Osim za jabuke koje isparavanjem oslobađaju velike količine gasova, provetravanje uglavnom nije neophodno. Ako je, međutim, temperatura veoma visoka, voćarnica se mora provetravati, i to noću, kada je znatno niža. To je naročito važno u početku čuvanja, u oktobru, kada su dani još topli, a plodovi doneti iz berbe imaju višu temperaturu od temperature u voćarnici.
Pregled stanja plodova. — Plodove treba pregledati svaka tri do četiri dana, odstraniti trule i pokupiti sazrele.
Čuvanje obranih plodova. (Fot. M. Coutanceau.)
Suvo voće
BADEM (Amygdalus communis). — Badem je drvo srednje veličine, čiji se plodovi troše zeleni ili, posle sazrevanja, suvi.
Ovo drvo podnosi gotovo svaku vrstu zemljišta. Smeta mu veća vlažnost, a raste dobro čak i na suvim i krečnim terenima.
Zbog vrlo ranog cvetanja (cveta prvi), badem je veoma osetljiv na kasne mrazeve. Badem uspeva samo u toplijim oblastima ili na dobro izabranim i zaklonjenim mestima.
Razmnožava se kalemljenjem sejanca badema na pupoljak. Kao podloge se primenjuju i šljive za sveža zemljišta, ali mu je tada vek ograničen.
Za gajenje se bira oblik poluvisokog ili visokog stabla. Grane se periodično proređuju.
Pojedine mere nege se retko primenjuju, uključujući i zaštitu od parazita (vidi Breskva, strana 139).
Najviše se cene sorte: badem s krupnim plodovima, »damanski« ili »sultanski badem«, »princeza« i rana sorta Fournat de Brezenaud, čiji se plodovi upotrebljavaju zeleni.
Mladi plodovi kestena. (Noailles.)
KESTEN (Castanea vesca). — Kesten je veliko drvo, te je potrebna velika površina za njegovo gajenje.
Razvija se samo na silikatnim terenima bez kreča. Raste više godina. Kalemljena stabla brzo donose plodove. Kalemljenje vrlo teško uspeva i samo neki rasadničari postižu dobre rezultate.
Stabla se sade na velikim rastojanjima (oko 15 m) i dostižu veliku visinu. Nepotrebne grane se proređuju. Zemljište se površinski obrađuje.
Prvi plodovi koji opadnu su crvljivi i treba ih uništiti.
Berba se obavlja mlaćenjem. Dugo čuvanje plodova je teško, osim posle prisilnog i veštačkog sušenja.
Plodovi se jedu i dosta se koriste.
Najinteresantnije sorte su: lionski kesten, Nouzillard i maron.
LESKA (Corylus aveUana). — Leska je zbijen žbun, ponekad malo drvo, sa okruglim ili izduženim plodovima obavijenim ljuskom.
Cveta vrlo rano. Muški cvetovi su veoma upadljivi, u obliku resa, a ženski su mnogo manji i teško se mogu raspoznati.
Leska može da uspeva na svim zemljištima, osim na veoma vlažnim. U amaterskoj proizvodnji za lesku se odvaja malo mesta.
Rasadničari razmnožavaju dobre sorte pomoću položnica. Tako dobijene mlade biljke sade se na 1,50 m u redu ako postoji samo jedan red, ili na 2 do 3 m u redu ako ih je više, sa rastojanjem od 5 m između redova. Drveće se grana nisko, kao žbun. U toku gajenja grane se nekoliko puta razređuju, a svakih deset do dvanaest godina leska se potpuno podmlađuje orezivanjem do zemlje.
Najčešće sorte su sledeće:
sa izduženim plodovima: bergers (kasno sazreva), bela duga i crvena duga (rano sazrevaju);
sa okruglim plodovima: krupna okrugla iz Pijemonta i Imperial de Trebizonde (rano sazrevaju); zatim. Bolvilerovo čudo, s normalnim sazrevanjem.
ORAH (Juglans regia) — Orah je veliko drvo, s manjim zahtevima u pogledu zemljišta od kestena. Odlično podnosi krečnjak, ali je preosetljiv na preveliku vlažnost. Mladi pupoljci i cvetovi su vrlo osetljivi na prolećne mrazeve.
Raste sporo i punu zrelost dostiže tek u tridesetoj godini. Kalemljena stabla brzo daju rod. Razmnožavanje kalemljenjem teško uspeva i mogu ga izvesti samo stručni voćari. Najčešće podloge za kalemljenje su sejanci crnog oraha ili crnog američkog oraha.
Grana s kestenima. (Fot. Noailles.)
Izostavljeno iz prikaza
Stabla se sade na rastojanju od 15 do 20 m i rastu vrlo visoko. Drvo ima veliku vrednost u tehnološkoj preradi. Grane treba proređivati manje a češće, izbebegavajući velike preseke. Zemljište se održava površinskom obradom.
Orah se bere ili trešenjem ili mlaćenjem. Pošto otpadne omotač, plodovi se čuvaju u tankim slojevima (nekoliko santimetara) u provetrenim prostorijama u kojima se prirodno suše. Najbolje sorte su: orah smekanom ljuskom, korn, šabet. franket, marbo, majet.
SMOKVA (Ficus carica). — Smokva ima veoma ukusne plodove. Vrlo je osetljiva na mrazeve. Mraz uništava stabla na —12°, tako da najbolje smokve opstaju samo u toplijim krajevima.
Mlade smokve, koje se pojavljuju u jesen i sazrevaju sledećeg leta, takođe su vrlo osetljive na hladnoću. Zato ih je, čak i za vreme slabih mrazeva, potrebno zaštititi asurama ili na neki drugi način.