Koordinator ovoga projekta, dr Petar Kavgić suđelovao je 1994. god na XII Svetskom kongresu poljoprivredne tehnike u Milanu, gde je osetno snažno strujanje celog savremenog agrokompleksa u pravcu održive poljoprivrede (sustainable agriculture). To ga je motivisalo da na međunarodnim simpozijima organizovanim 1995. u Novom Sadu (MAP ’95., Primena električne energije, elektronike i automatike u poljoprivredi i Energija i energetske tehnologije) obradi nekoliko priloga o primeni visokih tehnologija, obnovljivih energenata i ekologiji u poljoprivredi, s posebnim naglaskom na mali individualni posed koji dominira u Srbiji.

Ova ideja je dalje razvijana u saradnji sa prof dr Brankom Lazić koja je dugogodišnji pionir na polju biološke, odnosno održive poljoprivrede (danas se u tu svrhu koristi kod nas termin „proizvodnja visokovredne hrane“). Izrađeno je nekoliko predloga scenarija proizvodnje hrane i energije iz obnovljivih izvora na maloj farmi.

Kako je 1996. godine bio u pripremi Svetski solarni samit u Harareu (u organizaciji UNESCO -Pariz), dr Kavgić je predložio modificirani projekat pod naslovom „Energetski autonomna i ekološki čista farma“. To znači da je dat naglasak na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na farmi, ali i maksimalno moguću proizvodnje hrane na principima održive poljoprivrede. Analiziran je mali posed od 4 ha koji sada dominira u Srbiji (sa vrlo sporom tendencom širenja prema 8 i 16 ha), ali i u svetu jer oko polovine čovečanstva egzistira na malom posedu od 2 – 4 ha obradive zernlje. Ovaj projekat je prihvaćen uz učešće međunarodnih izvora od 375 000 US $. Iz EKO fonda grada Novog Sada odobrena su početna sredstva od 60 000 din za izradu Idejnog projekta koji je osnova za izradu pojedinih glavnih projekata za svaku konkretnu lokaciju. Na ovom idejnom projektu sudelovalo je preko 50 istraživača. Realizacija glavnih projekata na opitnim poligonima trajaće 10 godina.

Osnovni tehničko tehnološki problem proizvodnje hrane na malom posedu biće u njegovoj usitnjenosti. Prosečno gazdinstvo u Srbiji ima 4,7 parcela s prosečnom površinom parcele od 74 ara. Do sada se smatralo da posed mora biti u proseku barem 10 ha i celovit, da bi se na njemu ostvarivala ekonomski opravdana proizvodnja. Međutim u koncepciji održive-precizne poljoprivrede mali posed može imati čak određene prednosti. To je zato što će se moći tačnije utvrditi najpovoljniji odnosi agrobiocenoza i ambijentalnih faktora za svaku parcelu (to se inače danas u razvijenim poljoprivredama na velikim parcelama postiže sistemom obrade „metar po metar“ uz primenu satelitskih GIS i GPS tehnologija). Mi ćemo znači na malom posedu u celini (ali udruženom kroz makrostrategiju proizvodnje s drugim individualnim posednicima u selu ili zadruzi) i za svaku pojedinu parcelu moći dati optimalni plan setve (uz najpovoljniji višegodišnji plodored), utvrditi najbolje moguće tehnike i tehnologije obrade (koncepcije održive-precizne poljoprivrede) te plan polufinalne ili finalne prerade poljoprivrednih proizvoda na samoj farmi (ili kooperaciji) uz optimalno korišćenje obnovljivih energenata. Mi ćemo imati tu prednost da ćemo malu parcelu od 70 ari moći tretirati skoro kao zasebnu celinu s prosečnim parametrima, pa se tako približiti normama koje se inače postižu satelitskim tehnologijama. U našim uslovima moramo jedino izgraditi odgovarajuće stacionarne merno-akvizicijske sisteme kojima će se sa dovoljnom tačnošću moći pratiti svaka parcela (tokom eksperimenta koristiće se i iznajmljeni kanali GPS i GIS da bi se dobile realne ocene i usporedbe s našim pristupom). Merenje velikog broja parametara (akvizicija podataka biološkog, klimatskog, agrotehnološkog, tehničkog, energetskog i dr.), softverska podrška (naročito uz primenu ekspertskih sistema raznih nivoa kompleksnosti) i mnogo inteligentnije poljoprivredne mašine biće osnovni faktori našeg pristupa preciznoj poljoprivredi. Ocenjuje se da će tehničko-informacioni faktori u preciznoj poljoprivredi dosegnuti 60 do 70% značajnosti u odnosu na ukupne faktore poljoprivredne proizvodnje (do sada se smatralo da tehnički faktori u ratarskoj proizvodnji čine oko 35% od ukupne uspešnosti proizvodnje, a u stočarstvu su dosezali već 50 %).

Na modelu je utvrđeno da bi se na 1 ha zemlje moglo proizvesti godišnje visoko vredne hrane u energetskom ekvivalentu od 47 500 MJ (podrazumeva se vezana biljna i stočna proizvodnja) i 10 000 kg prirodnog đubriva. To znači da bi se sa 4 ha mogio prehraniti 34 stanovnika godišnje. Dalje sledi da bi 1 milion poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji mogao prehraniti 34 miliona ljudi godišnje.

Drugi bitan faktor koji će se analizirati na „Energetski autonomnoj i ekološki čistoj farmi“ je energija. Dovođenje električne energije do nekog salaša udaljenog 1,5 km od 20 kV dalekovoda zahteva investicije od oko 80 000 DEM. Navodnjavanje udaljene njive tehnički i ekonomski je nerešivo u našim uslovima ako nemamo i energiju i vodu na samoj njivi. Analizirajući moguću upotrebu svih obnovljivih energenata utvrđeno je da bi se na farmi moglo godišnje proizvesti 300 kWh električne energije i 200 000 kWh toplotne energije. Osnovni izvori električne energije su biogasna kogeneratorska mašina, PV solarni kolektori i vetrogeneratori. Ta količina električne energije dovoljna je za sve kućanske potrebe i za određene agrotehničke operacije koje će u budućnosti moći koristiti taj energent (koeficijent korisnog delovanja elektromotora iznosi preko 90%, pa je apsolutno dominantan u odnosu na SUS motor). Toplotna energija će se dobijati takođe iz kogeneratorske mašine, ali i iz toplotnih solarnih kolektora, pasivnom solarnom arhitekturom, toplotnom pumpom i bio uljem od repice i suncokreta. Ta količina toplotne energije je dovoljna za sve grejne potrebe u hladnom periodu godine (kuća, staja, staklenik ili plastenik), za rad SUS mašina, ali i za miniindustrijsku poljoprivrednu polufinalnu ili finalnu proizvodnju na samoj farmi. Mnogi prehrambeni procesi kao proizvodnja mleka i sira, evaporacija, pasterizacija i sušenje zahteva niske temperature od 30 do 90°C, pa će solarna energija ovde biti od najvećeg značaja. Za preradu mleka trebamo 750 kWh/t, a za sušenje voća i povrća od 5000 do 20 000 kWh toplotne energije po toni sirovog materijala. Imali bi stvarno energetski autonomnu farmu. Ostaje jedino otvoreno pitanje po kojoj bi se ceni mogla koristiti ova obnovljiva energija? Na eksperimentalnim poligonima u Kovilju, Sremskim Karlovcima i Markovićima kraj Budve proveravaće se upravo tehno-ekonomski parametri primene obnovljivih energenata u našim uslovima, pa ce se nakon višegodišnjeg iskustva moći o tome dati meritorne ocene.

Primena prirodnog đubriva i obnovljivih energenata stvara sve povoljne uslove za proizvodnju organske, odnosno visokovredne hrane. Takva hrana ima za 30 do 50 % veču cenu na tržištu i siguran plasman. EAEČF stvara harmonične odnose između ekosistema, agroekosistema i održivog razvoja celog društva. Na poligonima ove farme biće primenjen ekološki ISO 14000 standard i međunarodni IFOAM sertifikat za određene scenarije proizvodnje.

Projekat EAEČF ima i svoju civilizacijsko sociološku dimenziju. Predviđa se da će 2020. godine, već 70% čovečanstva živeti u gradovima. Ali ako ti gradovi budu mešavina bogatstva i bede s nehigijenskim uslovima života onda takva budućnost ljudske civilizacije nije prihvatljiva. Projekat naše farme daje nadu da bi se na malom ili srednjem posedu u ruralnom ambijentu mogao ostvariti ekonomski opravdan, dobar i zdrav život. To bi zaustavilo migraciju selo grad, a u uslovima Srbije značilo preporod sela i rast nataliteta. Jasno je da to može imati i dalekosežne povoljne posledice po celokupnu ruralnu populaciju u svetu. Projekat EAEČF (Energy Autonomous and Environmentally Clean Farm-EAECF) prihvaćen je zajedno sa još 300 projekata iz celog sveta od Ujedinjenih Nacija (koordinaciju vrši UNESCO u Parizu).

U Novom Sadu, 20.02.1999.

Koordinator projekta
Prof. dr Petar Kavgić

SADRŽAJ

I POGLAVLJE: Opšta tehničko-tehnološka, ekonomska, ekološka i sociološka strategija u projektu „Energetski autonomne i ekološki čiste farme“ (EAEČF)

1. WORLD SOLAR SUMMIT, World Plan of Action 1996-2005, National High Priority Project Profile, Country: Yugoslavia, Energy Autonomous and Environmentally Clean Farm (EAECF), Faculty of Agriculture – Novi Sad
1.1. World Solar Summit, Harare, 16-17 September 1996, INTRODUCTION
1.2. Executive summary EAECF, UNESCO Paris, August 1997
1.3. World Solar Programme (na Internetu)
2. P. Kavgić, Energija i ekologija ruralnih prostora
3. N. Novković, Vesna Rodić, Projektni zadatak izrade metodologije ekonomske ocene investicija i ekonomskih efekata buduće proizvodnje i poslovanja EAEČF
4. V. Ranđelović, M. Pavlović, Organizacioni aspekt projekta EAEČF na osnovu zadružnih principa
5. P. Kavgić, Sistem ekološkog upravljanja ISO 14 000 na EAEČF
6. Prilog:Osnovni IFOAM standardi usvojeni 1998

II POGLAVLJE: Primena principa održive poljoprivrede na malom seoskom gazdinstvu

A – Biljna proizvodnja

7. D. Milošev, Biljna proizvodnja- Principi ekološkog ratarenja
8. Prilog: Ekološki plodored (prema D. Znaoru)
9. Branka Lazić, Bašta u „Energetski autonomnoj i ekološki čistoj farmi“ M. Korać, Jelena Ninić-Todorović, S Cerović,
10. Branislava Gološin, Voćne vrste

II. Nada Korać, Vinova loza
12. L. Avramov, V. Lazić, D. Stokić, Ekološki principi proizvodnje grožđa i vina
13. Kriterijumi za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane prema normama Društva za zdravu ishranu i zaštitu životne sredine „Vrelo“ u NovomSadu

B – Stočarska proizvodnja
14. T. Čobić, Stočarska proizvodnja
15. V.Potkonjak, M Zoranović, Mašine i oprema u stočarstvu
16. S. Stevanović, Tov kunića kao primer zatvorene bilje i stočne proizvodnje na maloj farmi
17. Ribnjaci na EAEČF
18. Fizički i psihički problemi u „industrijalizovanom“ uzgajanju životinja, Društvo za zaštitu i odgoj životinja „Arka“, Novi Sad
19. V. Kandić, Reciklaža i proizvodnja organskih đubriva.
20. Manipulisanje stajnjakom, Swedish Institute of Agricultural Engineering
21. Dowmus aerobni sistem s biolitičkim filtrom za preradu kućnih otpadaka
22. Energy recycling system based on Chiken manure
23. N. Kostić, Lumbriokultura (glistenjak za proizvodnju organskog đubriva)
24. Prilog: Tehnički normativi u stočarstvu

III POGLAVLJE: Poljoprivredna mehanizacija na malim i srednjim farmama

25. R. Nikolić, Pogonske mašine i traktori
26. M Savić, A. Bošnjaković, Opremljenost domaćinstva od 4, 8 ili 16h
27. N. Malinović, R Mehandžić, Potrebna tehnika za opremanje farme
28. Prilog: Specifična mehanizacija u ekološkoj poljoprivredi
29. A. Bajkin, P. Žigmanov, Savremena povrtarska mehanizacija na EAEČF
30. T. Furman, Problemi remonta i održavanja poljoprivredne tehnike na privatnom sektoru
31. R. Bugarin, Izbor traktorske prskalice za hemijsku i biološku zaštitu kultura na EAEČF
32. N. Đukić, P. Kavgić, Navodnjavanje na EAEČF
33. Đ. Marković, Uticaj padova na sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi za navodnjavanje i norme za navodnjavanje
34. D. Somer, Vertikalni okrugli koš za kukuruz
35. J. Radaković, Trend razvoja elektromotornih pogona i mogućnost njihove aplikacije u poljoprivredi

IV POGLAVLJE: Energija, obnovljivi energenti i energetska autonomija farme

36. M. Brkić, Postrojenje za proizvodnju biogasa
37. Prilog: Nemačka iskustva u korišćenju biogasnih postrojenja
38. M. Perišić, Procena investicione vrednosti uređaja i opreme potrebnih za gradnju biofermentatora organskog otpada anaerobnim postupkom (za farmu od 4 ha sa širenjem na 16 ha)
39. Proizvodnja toplotne i električne energije u kogeneratorskim gasnim mašinama (blok centrale), Firma Jenbacher, Austrija
40. J. Marković, Tendencije u razvoju kvaliteta benzina i dizel goriva iz aspekta snianjenja štetne emisije u biosferu
41. Prilog: Ekološki normativi za goriva i proizvodnja biodizela
42. M.Ilin, B.Zivlak, Vetrogeneratori za poljoprivredu
43. Prilog: Vetrenjače fabrike „Power mills“ iz Danske
44. T. Janić, Prijemnici sunčeve energije (PSE) na malom posedu (topiotni kolektori)
45. R.Topić, Analiza mogućnosti primene toplotnih pumpi kao izvora energije u okviru etalon gazdinstva
46. M. Babić, Zagrevanje sistemom toplotne pumpe (idejno rešenje)
47. M. Dević, Geotermalna voda kao izvor energije za zagrevanje objekata reprodukcije u stočarstvu – Način korišćenja, efekti, iskustva desetogodišnje eksploatacije
48. P. Kavgić, Primena fotonaponskih (PV) solarnih kolektora na EAEČF
49. P. Kavgić, B.Karadžić; Električna energija kao osnovni ekološki energent u budućoj poljoprivredi

V POGLAVLJE: Tehnika i tehnologija mini prerade poljoprivrednih proizvoda na farmi

50. Vjera Pribiš, Idejni predlog za proizvodnju i preradu mesa sitnih životinja, divljači i riba
51. R. Rede, Proizvodnja i prerada mesa
52. M. Dimitrijević, Predlog laboratorija za analizu kvaliteta
53. Nada Zlatić-Kavgić, Prerada i skladištenje povrća, voća i mesa
54. S.Stevanović, Pregled savremenih tehnologija polufinalne prerade poljoprivrednih proizvoda na maloj farmi
55. Radmila Sekulić, L.Popović, Snack proizvodi na EAEČF
56. J.Sidwell, Direktive i preporuke evropske komisije za polimere u kontaktu sa hranom
57. I. Lulić, Novi razvoj na sektoru folija za pakovanje

VI POGLAVLJE: Arhitektonsko i građevinsko bioklimatsko planiranje objekata na farmi i uređenje ruralnog prostora

58. Mirjana Lukić, Projekti arhitektonskih objekata u okviru EAEČF
59. R.Folić, S.Krnjetin, Građevinsko arhitektonski aspekti izgradnje EAEČF
60. Prilog: Tradicionalna vojvođanska kuća – EKO kompleks
61. M.Čobić, Podno grejanje električnom energijom
62. S.Vlatković, Zaštitno zelenilo na energetski autonomnoj i ekološki čistoj farmi
63. Prilog: Ozelenjavanje fasada i krovova
64. B. Jovanović, Uticaj sunčeve aktivnosti na pojave na zemlji
65 Prilog: Dvorišta, vrtovi, ograde (normativi prema E. Nojfert i R. Gek)
66. P. Kavgić, Branka Lazić, T. Čobić, REZIME I ZAKLJUČCI Idejnog projekta „Energetski autonomne i ekološki čiste farme“ (EAEČF)