U sadašnjem privrednom trenutku, uprkos učestalim teškoćama, sve su povoljniji uslovi za proizvodnju hrane. Jer tu, u proizvodnji hrane mnogi vide mogući izlaz iz privrednih teškoća i mogući izlaz naše zemlje na svetsko tržište. ” okviru ovakvih privrednih kretanja više nisu usamljeni primeri delimičnog ili potpunog povratka građana na selo i sve većeg ulaganja u male farme kao osnovno ili dopunsko zanimanje.

Jedan od pokretačkih motiva Biblioteke UNOSNA ZANIMANJA i jeste u podsticanju i usmeravanju moćne energije koja postoji u našem društvu u pojedinačnom, tzv. ličnom radu sa ličnim sredstvima za proizvodnju, kao i svakom obliku udruživanja ličnog i društvenog rada i sredstava.

Izuzetan uspeh koji je doživela prva knjiga ove Biblioteke — Kunićarstvo — ohrabruje Izdavača. Mnoge kunićarske farme širom zemlje danas žive i uspešno posluju u velikoj meri zahvaljujući zaokruženoj tehnologiji i realnoj i uverljivoj ekonomiji koje su iscrpno obrađene u našoj prvoj publikaciji. Knjiga Mali ribnjaci, izišla iz štampe pre mesec dana, u svemu ponavlja uspeh Kunićarstva, a evo, već je pred čitaocima nova knjiga — Farme puževa. Do kraja godine, već je izvesno, porodicu knjiga VNOSNA ZANIMANJA uvećaće Kozarstvo, Pčelarstvo, Farme ćurki i Komercijalno golubarstvo.

Srećan je sticaj okolnosti da je Izdavač Institut za marketing i ekonomska istraživanja Ekonomskog biroa iz Beograda pre nekoliko godina, i nezavisno od pokretanja Biblioteke, formirao timove stručnjaka koji obrađuju sve oblasti obuhvaćene Bibliotekom UNOSNA ZANIMANJA, pa se stručna znanja efikasno proveravaju i potvrđuju u praksi.

Objedinjeni rad iskusnih stručnjaka različitog profila, uslovio je da Biblioteka UNOSNA ZANIMANJA učini korak dalje u prezentaciji odgovarajuće materije širokom krugu zainteresovanih Sve publikacije obrađuju problematiku i šire i kompletnije nego što je to uobičajeno — ne samo sa stanovišta kako proizvoditi, nego i kako obezbediti potrebne uslove, gde se organizaciono povezati i posebno — kako rešiti uvek osetljiva pitanja plasmana. Veliku pomoć budućem proizvođaču pružiće i pregledan prikaz potrebnih sredstava za otpočinjanje proizvodnje i mogućih efekata i dobiti, koji je metodološki tako postavljen, da svako može sve računice da prilagodi sopstvenim uslovima i situaciji.

Treća knjiga Biblioteke — Farme puževa obrađuje atraktivnu oblast privređivanja — sakupljanje i uzgoj puževa.

Knjiga Farme puževa je rezultat zajedničkog rada inž. šumarstva Zorana Vraneša i dipl. ek. Bratimira Minića, i predstavlja sintezu inostranih dostignuća i prvih domaćih iskustva u ovoj oblasti. Kvalitet i sveobuhvatnost ove publikacije — pravljene u formi praktičnog priručnika i informatora — obezbeđeni su načinom prezentacije i stručnim znanjem i iskustvom njenih autora.

Inž. Zoran Vraneš je dugogodišnji novinar informativno-političke redakcije (privredna ribrika) Radio Beograda, aktivista Republičke i Gradske Konferencije pokreta Gorana i već duže vreme se bavi problematikom proizvodnje hrane.

Dipl. ekonomista Bratimir Minić je savetnik u Institutu za marketing i ekonomska istraživanja Ekonomskog Biroa iz Beograda. Više od jedne decenije radi na razvojnim programima u poljoprivredi, industriji i maloj privredi. Učestvovao je u izradi većeg broja projekata iz oblasti poljoprivrede i male privrede koji su finansirani kombinacijom domaćih sredstava i sredstava Međunarodne banke za obnovu i razvoj, iz Vašingtona, čiji je konsultant.

Uvereni smo da će i ova knjiga — za koju je već u pretprodaji zabeleženo veliko interesovanje — u potpunosti da zadovolji buduće sakupljače i uzgajivače puževa omogućujući im svestrano sagledavanje problematike koja im u tom posle predstoji.

Glavni urednik Biblioteke Velimir Vesović
Odgovorni urednik Biblioteke Dr Kosta Andrejević

Sadržaj

Imate li i vi predrasude prema puževima
Zašto gajiti puževe
Sta obrađuje ova publikacija i kome je namenjena
Ko i kako može da se bavi uzgojem puževa
Da li se uzgoj puževa isplati
Na koje se sve načine puževi mogu gajiti
Koje vrste puževa se mogu gajiti
Od kada se ljudi bave gajenjem puževa
Vrste puževa
Puž — osnovne karakteristike
Sta se zbiva sa pužem tokom godine — biokalendar
Koji faktori bitno utiču na život i reprodukciju puža i kako
Kada i kako sakupljati puževe
Na koji se način mogu gajiti puževi
Kakve vrste uzgajališta postoje
Uzgoj na otvorenom
Kako odabrati teren za uzgajalište
Kako pripremiti teren za uzgajalište
Kako ograditi i urediti uzgajalište
Kako početi uzgoj
Cime se hrane puževi i kako ih hraniti
O čemu još treba voditi računa kod uzgoja
Kako voditi evidenciju o uzgoju
Ostali načini uzgoja puževa na otvorenom
Uzgoj u zatvorenom prostoru
Kakvi se efekti mogu očekivati od uzgoja puževa
Investicije
Troškovi
Cene puževa
Prinosi i prihodi
Ko se sve bavi puževima kod nas
Plasman puževa
Industrijska prerada puževa
Puževi kao lek
Hranljiva i gastronomska vrednost puža
Kako pripremiti puževe za jelo
Korišćena literatura i materijali
Adresar

Imate li i vi predrasude prema puževima?

Sa ovim moramo da počnemo jer u mnogima od nas puž ne izaziva preterano pohvalne asocijacije: sluzav, spor, mekan organizam koji puzi po zemlji i smatra se štetočinom. Odmah ćemo vas uveriti da su sve to predrasude, jer:

• iako je sluzav, čistiji je od svinje ili teleta, celog života jede samo travu, a milioni sladokusaca širom sveta smatraju ga prvorazrednom poslasticom (nesumnjivo da tome doprinose brojne špekulacije o njegovom pozivitnom dejstvu na seksualnu moć muškarca);
• Mekan je ali može da proguta kamenčiće (malter i sl.) a jedno je od ređih živih bića čiji stomak razlaže i vari celulozu;
• puž jeste spor ali je u stanju da savlada vrlo različite vrste prepreka; staklo, eksere, bodljikavo žbunje, vodu — malo šta ga može zaustaviti kad krene;
• ako i jeste prizeman i puzi po zemlji puž ima cenu koja nimalo nije prizemna — kilogram očišćenog mesa puževa skuplji je od bifteka i još se plaća devizama.

Da zaključimo: puž sa gledišta čoveka jeste štetočina od koje stradaju voćnjaci i bašte, ali ga kupci sve više traže i dobro plaćaju. Uzgojem ove štetočine može se ostvariti pristojna zarada. Ali pre toga treba rasčistiti neke dileme.

Zašto gajiti puževe?

Da, zašto ih uopšte gajiti kad ih i onako, bez većeg truda, možemo pokupiti u proleće kada se razmile? Umesto odgovora mi ćemo vas pitati — a zašto čovek gaji maline, kupine, ribizle, borovnice i drugo šumsko voće kada i ono slobodno raste u šumi?

Masovna potrošnja i potražnja za određenim prehrambenim artiklima provocira njihovu proizvodnju tako da se danas mnoge samonikle kulture uzgajaju industrijski (lekobilje. gljive) da se njihovo pojavljivanje na tržištu ne bi prepustilo slučaju ili ćudima prirode. Slično je i sa puževima, jer priroda ne može da ga »proizvede« u količinama neophodnim brojnim prerađivačkim kapacitetima i potrošačima.

Da li je ova knjiga poziv na istrebljenje puževa?

Iako je puž štetočina, ne znači da ga treba istrebiti jer je sastavni deo naše prirodne okoline i jedna od karika prirode koja održava njenu ravnotežu.

Puž ima veliki broj neprijatelja jer je primamljiv zalogaj i za divljač i za domaće životinje; naročito strada od divljih svinja, zmija, guštera, ptica (fazana, jarebica). Međutim, ovi prirodni neprijatelji prate ga od kada postoji, ali su njegove osobenosti obezbeđivale ravnotežu. To je tako trajalo sve dok se čovek nije umešao i poremetio tu prirodnu izbalansiranost, ugrožavajući pužu opstanak.

Uzroci smanjenja populacije puža, pre svega, su: intenzivni razvoj poljoprivrede, sve veće korišćenje pesticida, proširenje putne mreže, krčenje šumaraka, arondacije i komasacije — pretvaranje njivica u velike površine monokultura, krčenje živica i svih prirodnih zaklona ovih životinjica. Osim što su žrtve razvoja agrotehnike, puževi stradaju zbog ljudske proždrljivosti i, naročito, nestručnog sakulpljanja — kada se uzimaju i puževi koji nisu sazreli

Pretpostavlja se da skoro 90 odsto populacije i potomaka šarenog puža biva uništeno u prirodi, na ovaj ili onaj način, pre dostizanja zrelosti. Kod uzgajanja ovaj procenat gubitaka je manji jer su uslovi u uzgajalištu bolji. Iz ovoga proizilazi da poziv na uzgoj puževa ne znači poziv na njihovo istrebljenje, jer što ih je više u uzgajalištu to će se manje sakupljati iz prirode.

Naime, jednom uzeti iz prirode i ubačeni u uzgajalište, puževi se dalje sami reprodukuju (uz povremeno »osveženje« krvi). Prema tome, uspešan uzgoj puževa će konkurisati skupljanju puževa, i na duži rok verovatno će odneti prevagu jer su područja za slobodno prikupljanje puževa iz dana u dan sve više »napadnuta« urbanizacijom, industrijalizacijom i agrarom.

Šta obrađuje ova publikacija i kome je namenjena?

Za sve koji se sa puževima prvi put sreću, pravi problem predstavlja problem informacija. Jedina domaća knjiga na ovu temu objavljena je 1980. godine, u tiražu nedovoljnom da zadovolji interes čitalaca. Malobrojni domaći uzgajivači — pužari su nepovezani, neorganizovani i neinformisani o rezultatima koje postižu njihove kolege.

Naravno, autori ne smatraju da je ovaj zbir saznanja konačan i sveobuhvatan. Verovatno ima još puno činjenica koje treba otkriti i pridodati materijalu od kojeg je sačinjena ova publikacija. Stoga vas pozivamo da nam se javite i svojim saznanjima upotpunite ovaj zbir informacija do kojeg smo došli delimično i na osnovu sopstvenog iskustva.

Iz sadržaja knjige vidi se da ona obuhvata sve bitne informacije za donošenje odluke o tome hoćete li se baviti ovim poslom ili ne. Knjiga je, dakle, namenjena potencijalnim uzgajivačima puževa koji žele da ulože rad i sredstva u ovu proizvodnju, i na osnovu toga ostvare određenu dobit.

Osim njih, knjiga će pružiti korisne informacije sakupljačima, otkupljivačima, referentima radnih organizacija — izvoznika i prerađivača puževa. Svestranije poznavanje proizvoda na kojem ostvaruju deo dohotka nesumnjivo će im biti od koristi.

Najzad, svi ljubitelji prirode, izviđači, gorani i mladi istraživači naći će u njoj naročito korisne informacije kojima će proširiti svoja saznanja o prirodi koja nas okružuje.

Ko i kako može da se bavi uzgojem puževa?

Neophodni preduslovi za uzgoj puževa su raspolaganje određenom površinom zemljišta, nešto para i dobra doza volje, strpljenja i entuzijazma. Farme puževa su idealne za seoska (staračka) domaćinstva, jer rad nije preterano naporan, a ona već raspolažu zemljištem i izvesnom poljoprivrednom mehanizacijom. Dalje, potencijalni pužari su i penzioneri — vikendaši i svi radni ljudi koji imaju neiskorišćeno zemljište a voljni su da se u popodnevnim časovima dopunski angažuju na ovom poslu. (Posedovanje zemlje, naravno, nije uslov jer se zemljište može uzeti u zakup).

Već iz ovoga proizilazi odgovor na pitanje — da li uzgoja puževa može biti dopunska ili osnovna delatnost? Odgovor je: može biti i jedno i drugo. Sve zavisi od veličine farme i obima uzgoja: odgajivač amater će želeti samo dodatni prihod, dok će se profesionalac potpuno posvetiti uzgoju i od njega živeti. Prema tome, uzgoj kao dopunska delatnost znači: manju površinu zemlje, manja ulaganja (radna i novčana), srazmerno manji dopunski prihod, i obratno.

U svakom slučaju, treba znati da se svi domaći pužari za sada bave uzgojem kao sporednom delatnošću, u popodnevnim časovima. Takođe treba znati da se rad na farmi puževa odvija samo tokom 6—7 meseci (od aprila do oktobra) i da u to vreme ne bi trebalo da se prekida.

Da li se uzgoj puževa isplati?

Devizna zaduženost naše zemlje i politika stabilizacije određuje osnovnu strategiju daljeg razvoja, a koja se svodi na:

• veću proizvodnju hrane, i
• veći izvoz, uz oslonac na sopstvene izvore.

U svetlu ova dva imperativa, uzgoj puževa je idealna delatnost, veoma rentabilna za celo naše društvo iz sledećih razloga:

• puževi su prvoklasni, proteinom bogat prehrambeni artikal za čiju proizvodnju i tov nisu potrebni nikakvi uvozni koncentrati,
• puževi su visoko kvalitetan artikal koji se izvozi na konvertibilno tržište tako da njihov značaj za domaći spoljnotrgovinski bilans ne treba potcenjivati.

Atraktivnost uzgoja puževa — gledano iz ugla pojedinca — ilustruju sledeće činjenice:

• puževi se lako prodaju iako se na našem tržištu ne plasiraju. Budući uzgajivač ne treba da brine jer se sve količine otkupljuju i izvoze. Cena puževa pri otkupu je u porastu, iz godine u godinu.
• Ulaganja u zasnivanje pužarnika su niska (u odnosu na uzgoj kunića, živine i stoke). Potrebno je samo na pogodan način ograditi prostor, minimalno ga urediti i nabaviti (prikupiti) matični fond.
• Za rad u .pužarniku nije potrebna nikakva stručnost niti on iziskuje veliki napor, što ovaj posao čini idealnim za staračka domaćinstva i školske zadruge.
• Uzgoj puževa je sezonski posao i traje od aprila do kraja septembra. Najveći deo poslova se obavlja predveče i odnosi se na ishranu puževa.
• Uzgajalište se može zasnivati na zemljištu uglavnom neiskoristivom za ratarsku proizvodnju, po mogućstvu krečnjačkog sastava. Veličina uzgajališta zavisi od raspoložive parcele i ambicija uzgajivača.
• Troškovi uzgoja su niski ukoliko se zemljište dobro pripremi i zaseju odgovarajuće trave i lisnato bilje.

Na koje se sve načine puževi mogu gajiti?

Puževa je u prirodi sve manje — mnogi ga zbog dobre cene i lake prodaje sakupljaju ali malo ko uzgaja. Urbanizacija i zagađenje okoline još više pogoršavaju njegovu borbu za opstanak. Puž se sve ređe nalazi pa se sakupljači trude da ih što više uberu, cena im zbog tražnje raste — i tako u krug.

Jedina pomoć ovoj životinjici može doći od uzgajivača jer puževe iz uzgajališta kupci više cene s obzirom na ujednačenu

Prodaja puževa na domaćem tržištu

Navike konzumiranja puževa u našoj zemlji nisu velike. Usled toga se male količine puževa i prerađevina realizuju na domaćem tržištu. Živi puževi se povremeno mogu kupiti na pijacama gradova u Sloveniji i Hrvatskoj. Puževe u limenkama na domaćem tržištu prodaje jedino ETA iz Kamnika.

Od ukupnih količina koje ETA realizuje u Jugoslaviji 70 odsto se odnosi na Sloveniju, a ostalih 33 odsto na Zagreb, Rijeku, Dalmaciju, Istru, Sarajevo i Beograd. Puževi se mogu naći u samouslužnim prodavnicama ili u hotelsko-ugostiteljskim objektima. Ovo naročito u Primorju i Dalmaciji u vreme turističke sezone, kada su glavni konzumenti turisti iz Francuske, Italije, Austrije itd. U kontinentalnom delu, puževe na svom meniju ima manji broj ekskluzivnih hotela-restorana (»Esplanada«, »Interkontinental«) i privatmh ugostiteljskih objekata.

Industrijska prerada puževa

U industrijskoj preradi puževa razlikuju se dve osnovne tehnologije:

• topla prerada i
• hladna prerada

Finalni proizvod tople prerade je limenka sa mesom puževa u sopstvenom sosu, a hladne smrznuto meso puževa. Najveći deo domaćih pogona ima samo hladnu preradu, budući da je lociran u blizini hladnjača.

Već je pomenuto da je sezona prerade puževa uglavnom u proleće.

Iz otkupnih stanica puževi stižu u pogon za preradu, gde se vrši selekcija po veličini i rasama kao i odvajanje uginulih puževa. Zatim se puževi ostave da postoje 2 do 5 dana da bi se ispraznili i zatvorili. Tokom tog perioda se 1—3 puta pretresaju a zatim posole. Na dodir soli nezatvoreni puževi se uvlače u kućice. Pošto su posoljeni odležali 4 časa stavljaju se u velike kazane gde se u kipućoj slanoj i zakiseljenoj vodi kuvaju 12 minuta. Iza toga sistemom pokretnih traka idu na stolove gde se odvajaju od ljušture i odsecaju svi unutrašnji organi i pipci da bi ostao korisni deo — stopalo. Od najkrupnijeg puža dobija se 14 grama mesa, a od najsitnijeg 6 grama. Potom se meso još jednom kratko prokuva 6 do 8 minuta i ispira da bi se definitivno odstranila sluz i nečistoće.

Ovako dobijeno meso se sada može pakovati u limene kutije sa začinima (lovor, ruzmarin) i slanom vodom ili se zamrzava. Zamrzavanje puževa, odnosno njihovog mesa, može biti:

• jedan po jedan, u kontinuelnom tunelu,
• u blokovima od 5 i više kilograma.

Osim samog mesa puževi se mogu zamrzavati i u sopstvenoj pulpi.

Kućice puževa se, uz dodatak sode i hlora, iskuvavaju u ključaloj vodi da bi dobile sjaj pa potom dobro isperu i sterilišu kako bi se isporučene zajedno sa mesom mogle koristiti pri serviranju (vidi recepte na kraju knjige).

U zemljama velikim potrošačima puževa, prodaju se na poseban način preparirani puževi, već pripremljeni za jelo, i sve što kupac treba da uradi je da ih stavi u posudu i ubaci u pečnicu na podgrevanje.

• MALA FARMA ZA UZGOJ U TOPLIM LEJAMA
• skladište + radionica
• montažna zgrada
• TOPIE LEJE
• MATERIJALBETON DASKA
• POVRŠINA P = 2 x IX 0.4m
• Intenzivan uzgoj u halama (slično uzgoju brojlera, kunića i dr.)
• ulaz u proizvodni pogon
• sredstvo za dezinfekciju

Prepariranje ovih puževa (koji treba da su iste ili slične veličine) u osnovi je slično postupku koji je već opisan, samo što se isprano meso puževa ponovo vraća u čiste i sterilisane kućice, iskuvava u začinjenoj vodi i u njoj ostavi da se hladi. Zatim se meso i kućice ocede a istovremeno pripremi fina smesa od maslaca, soli, belog luka, peršuna i drugih začina, već prema lokalnoj recepturi. Kućice puževa se zatim pune ovom smesom i to tako što se stavi malo smese pa meso puža da bi se zatim otvor kućice zatvorio smesom.

U SAD postoji fabrika koja proizvodi plastične kućice jer ovo veliko tržište ne uvozi žive puževe zbog opasnosti od zaraza. Navodno je jevtinije proizvoditi plastične kućice nego se izlagati rizicima ili plaćati visoke transportne troškove za prevoz kabastih i lomljivih kućica.

Puževi kao lek

Možda niste znali da je sve do skoro simbol apoteka bio puž? Razlog: veliki broj preparata i lekova dobijan je iz puža. Za suzbijanje astmatičnih napada, bolova u grudima i stomaku korišćeni su preparati dobijeni iz puževa. Bradavice, bore, ožiljci na ruci, rane koje ne zarastaju — otklanjani su tako što je stavljan puž da njegovu sluz prekrije takav deo na telu ili ozledu. Kao kuriozitet glasi podatak da je, još u srednjem veku u Engleskoj, protiv bolova u grudima korišćen čaj sa puževima.

Vrlo je verovatno da će se pre kraja osamdesetih godina ovog veka za lečenje koristiti brojni preparati koji se dobijaju od vinogradskog puža. Vinogradski puž se ukazuje kao velika nada u oblasti imunologije. Utvrđeno je da žlezde aparata za reprodukciju puža stvaraju lektin. To je protein sličan antitelima koji se na specifičan način kombinuje sa limfocitima (odbrambenim ćelijama) tipa »T« i »B« čiji se broj naročito povećava u posebnim uslovima, u prisustvu ćelija tumora. Takve ćelije se javljaju i pri presađivanju organa, izazivaju odbacivanje stranog tkiva, ima ih i u slučaju hronične limfatične leukemije. Nije dokazano (primer je iz Engleske) ali izgleda da se u blizini skladišta deponija nuklearnih otpadaka nešto češće javljaju oboleli od leukemije. Izvor niza lekova kojima bi upravo ova teška bolest ljudske krvi trebalo da se leči sa uspehom je — puž.

Žlezda puževog aparata za razmnožavanje daje aglutinin koji se vezuje sa crvenim krvnim zrncima ljudske krvi grupe A. Sa streptokokama i nekim stafilokokama, uzročnicima pojave gnojnih apscesa, kod tifusnih salmonela i nekih tumora aglutinin omogućuje postavljanje dijagnoza.

Francuski i Švedski proizvođači lekova za razne dijagnostičke postupke pripremaju preparate od puževa.

U belančevinastoj žlezdi nalaze se enzimi za podsticanje regeneracije oštećenih tkiva. Izgleda da pužu može da, umesto odsečenog pipka, izraste nov. U antičkom periodu se verovalo da puž može da regeneriše odsečenu glavu (slično ovome je rast kraka morske zvezde, rep guštera i sl.). Primenom izlučevina ove žlezde omogućeno je zarastanje rana od opekotina i uopšte ozleda, koje, i pored primene raznih lekova i preparata naše antibiotičke ere, ne zaceljuju.

Ako bi smrtonosne količine klica izazivača teških bolesti bile ubrizgane sisarima, pticama, laboratorijskim životinjama ili ljudima, brzo bi izazvale sigurnu smrt. Kod puževa te doze ne predstavljaju nikakav problem. Telo ovih mekih, na izgled slabašnih, životinja prava je apoteka. Spore izazivača gasne gangrene (razvijaju se u konzerviranom mesu) spore tetanusa, i druge, u telu puža ubrzo postaju neaktivne.

Da zaključimo uzgoj puževa u budućnosti neće biti samo jedan od načina proizvodnje hrane već i stvaranje baze za razvoj farmaceutske industrije.

Hranljiva i gastronomska vrednost puža

Hranljiva vrednost puževa kod nas nije dovoljno proučena pa ćemo koristiti strana saznanja o ovoj materiji.

U principu, meso puža poprima miris i aromu hrane (trave) kojom se hrani ali i trava koje su zasađene u pužarniku. Mirise aromatičnog bilja puž upija preko kože (majčina dušica, nana) a to kupci posebno cene. U ovom pogledu puževi iz pužarnika imaju prednost nad onima prikupljenim po poljima i šumama, jer se njihova aroma i ukus mogu planirati a pri tom nema opasnosti da su puževi jeli gorko ili otrovno bilje. Tako, na primer, meso alžirskog puža može biti nagorko od aloje i tuje, kojima se hrani.

Meso puža predstavlja veoma dobru hranu bogatu protein ima (12 do 16 odsto), vitaminima i mineralima sa malim sadržajem holesterina pa se preporučuje u dijetalnoj ishrani (i kao preventiva arteriosklerozi). Meso puža sadrži svega 0,65 do 0,75 odsto masti, a oko 2 odsto mineralnih soli i to: kobalta, nikla, bora, bakra, mangana, kalaja, aluminijuma i dosta vitamina C. Meso puževa je pre svega prirodno meso, u kojem nema koncentrata i hemijskih aditiva, komponenti kojima se, inače, tove brojleri, svinje ili telad.

Sto se tiče ukusa, meso puža neke podseća na meso slatkovodne ribe ili piletine, što je sudeći po kvalitativnim svojstvima donekle i tačno.

Hranljiva vrednost vinogradskog i sivog puža daje se u priloženoj tabeli:

Sadržaj u gramima na 100 grama suve supstance

• Vinogradski puž
  — težina puža 20
  — proteini 3,204
  — masti 0,124
  — soli 0,434
  — voda i druge supstance 16,232
• Šareni puž
  — težina puža 10
  — proteini 1,290
  — masti 0,075
  — soli 0,193
  — voda i druge supstance 8,484