Proizvodnja domaće živine je jako delikatan posao, jako nežne i osetljive na nedostatke vitamina, mineralnih materija i belančevina, a naročito na amino kiselinski sastav. Osetljive su i na promene vremena, vlage i gasova, naročito amonijaka i sumporvodonika. One su osetljive i na pojedine stresove, kao što su: buka, vakcinacija, hvatanje i pregrupisavanje i dr. Domaće živine moraju da imaju dobar i udoban smeštaj, da se dobro hrane sa dosta vitamina, mineralnih materija i belančevina.
Proizvodnja domaće živine se se vrši radi dobijanja što viš kvalitetnog mesa, jaja za nasad i za konzum, kao i dobijanje perja. One sujako živahne i ne trpe teskobu (kavezni sistem), a na podnom sistemu držanja one su jače i otpornije. Da bi se što više snabdeli pilićima potrbno je upotrebljavati inkubatore, koji moraju biti čisti, dezinfikovani i pravilno upotrebljeni, jer ako to ne postoji onda će se izleći manji broj, često slabo živahni, pa čak i bolesni pilići.
Danas se na pijaci vide veće količine kvalitetnog živinskog mesa i kvalitetnih svežih jaja. Treba nastojati da se proizvodi mesa i jaja čak i za izvoz, jer su se nakada velike količine jaja izvozile.
Danas potršači mesa i jaja koriste frižidere i zamrzivače, pa mogu duže vremena da uživaju dobru i kvalitetnu živinsku hranu. Zaklani tovljenici mogu se upotrbljavati kao sveži naiviše do 3 meseca u zamrzivaču na temperaturi od -20°C, a ako se često otvara onda se skraćuje vreme držanja živinskog mesa u zamrzivaču. Domaćim životinjama preti veiiki broj bolesti, pa se moraju zaštititi dobrim higijenskim merama, lečenjem i vakcinacijom. Dmaće živine najviše oboljevaju od virusnih bolesti, oko 32 %, kao i od parazitarnih oko 33 %, dok od bakterioloških bolesti mnogo manje, oko 13 %.
Zootehnička i veterinarska služba moraju strogo da vode računa ne samo o ishrani, već i o higijeni i zaštiti živine od raznih bolesti. Knjiga je namenjena osobito pomenutim službama, ali može dobro da dođe i pasioniranim živinarima domaćih živina. Treba naglasiti da se pilići pre prodaje vakcinišu protiv atipične kuge peradi (La sota vakcinom) i protiv Gumboro bolesti prva dva dana po ispiljanju preko vode za piće i prodavati ih uz veterinarsko uverenje o vakcinaciji.
Sadržaj
UVOD
PROIZVODNJA ŽIVINE
ISHRANA ŽIVINE
VITAMINI
Vitamin A
Vitamin D
Vitamin E
Vitamin C
Vitamin B1
Vitamin B2
Vitamin B3
Vitamin B6
Vitamin H
Vitamin M
Vitamin K
Vitamin B12
Holin
NEDOSTATAK MINERALNIH MATERIJA
Kreč
Fosfor
Magnezijum
Rahitis
Osteoporoza
Natrijum, kalijum i hlor
MIKROELEMENTI
Gvožđe
Kobalt
Bakar
Mangan
Jod
Vitaminsko mineralni dodaci za kokoši
Belančevine
Lizavost
Kanibalizam
Giht
Smeše za kokoške
Dnevne orijentacione potrebe hrane za kokoške
Ishrana pataka
Tova pataka
Ishrana gusaka
Gajenje ćuraka
Ishrana ćuraka
ŽIVINARNIK
GAJENJE ŽIVINE
Podni sistem
Baterijski sistem
Gajenje kokoši
MIKRO KLIMAT ŽIVINARNIKA
Temperatura
Ventilacija
Svetlost
NOSILJE
Kvalitet dobre nosilje
Izbor jaja za nasad
Klasifikacija konzumnih jaja
LEŽANJE JAJA
Ležanje pod kvočkom
Veštačko (inkubatorsko) ležanje jaja
Premeštanje jaja u valjaonik
DEZINFEKCIJA ŽIVINARNIKA I INKUBATORA
OCENA BROJLERA
BOLESTI ŽIVINE
UZGOJNE BOLESTI
Kolibaciloza
Kolera peradi
Crveni vetar peradi
Asperoginoza peradi
Stafilo i streptokokoza peradi
Mikroplazma peradi
Zarazni sinovitis peradi
Zarazni katar nosa peradi
ZARAZNE BOLESTI ŽIVINE
Zarazni bronhitis peradi
Zarazno zapaljenje mozga, kičmene moždine i nerava
Zarazni katar grla i dušnika peradi
Marekova bolest peradi
Leukoza peradi
Atipična kuga peradi
Boginje peradi
Zarazni hepatitis peradi
Paratifus peradi
Tuberkuloza peradi
Papagajska bolest
Ptičiji grip
Influenca gusaka
Gumboro bolesti živine
TROVANJE ŽIVINE
Botulizam
Trovanje lekovima
Trovanje amonijakom
ENDOPARAZITI
Gliste živine
Kokocidoza peradi
Kapilaroza peradi
Pantljičare peradi
Koprološki pregled na parazite
EKTOPARAZITI
Favus peradi
Šuga peradi
Krpelji
Vaši
LITERATURA
Proizvodnja živine
Proizvodnja živine zavisi od sledećih 6 faktora kao što su:
- Rasa živine,
- Ishrana živine,
- Pravilan smeštaj živine,
- Pravilno izvođenje pilića, ćurića i dr.,
- Mikroklima i
- Zdravlje živine.
Izbor rasa kokoši. Za proizvodnju jaja dolaze u obzir sledeće rase kokoši: LEKHORN, TALIJANKA, MINORKA, a za proizvodnju jaja i mesa (kombinovana svojstva) dolaze: NJUHEMŠIR, RODAJLAND, PLIMUT ROK, SUSEX i druge kokoške. Kod nas se gaji još JRAEBIČARKA, ŠTAJERKA i dr. Često se vide kod naših pasioniranih živinara i teške rase kokoši kao što su: BRAMA, ORPINGTON i druge.
Kokoške za proizvodnju jaja odlikuju se velikom nosivošću jaja, od 200-250 komada godišnje. Ove kokoške imaju sitno telo, vrlo su živahne, ne raskvocaju se, a jaja su im pretežno bele boje.
Sl. 1 Lekhorn − petao
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 2 Lekhorn − kokoška
Izostavljeno iz prikaza
LEKHORN je rasa kokoši koja nosi dosta jaja. Ona vodi poreklo iz Italije. Postoje uglavnom 4 tipa kokoši ove rase: italijanski, američki, engleski i nemački. Najpoznatiji je američki tip, koji ima belo perje, bele podušnjake, crvenu krestu i podbradnjake, a kljun, noge i koža su žute boje. Kresta je prosta, kod petla je veća, a kod kokoške manja i savijena na stranu,. Kokoške snesu godišnje i do 300 jaja, bele Ijuske i mase od 55-60 g. Kokoške imaju masu od1.500-2.250 kg., a petlovi od 2.000-2.800 kg. Kokice pronesu u 5-6 meseci starosti. Meso im je slabog kvaliteta.
TALIJANKA. Ima više tipova, ali najpoznatija je jarebičarka. Kokoške imaju zlatnožuto perje na glavi i vratu, dok je ostalo perja mrke boje. Ova kokoš ima prostu krestu i oborenu na jednu stranu. Podušnjaci su veliki, ovajni i bele boje. Kljun i noge su žute boje. Petlovi imaju na vratu i ramenima perje zlatnožute boje, na grudima crne na leđima mrke, a na repu crnozelenkasto perje. Kresta im je prosta i uspravna. Godišnja nosivost kokoši iznosi 150-250 jaja od 60 grama. Ljuska je bele boje.
MINORKA se javlja u dve boje: bela i crna. Ona je nešto teža od lekhorna i ima ukusno meso. Snese godišnje 150-200 jaja mase i do 80 grama. Vrlo je osetljiva na promenu vremena i hladnoću.
U rase kombinovanih svojstava, dobre nosivosti i dobrog kvaliteta mesa su:
RHODE INSLAND (Rodaland) sa bakarnocrvenim perjam, prostom krestom, tamnocrvene boje.
Sl. 3 Minorka − petao
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 4 Minorka − kokoška
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 5 Jarebičasti talijanac
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 6 Jarebičasta talijanka
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 7 Rodajland
Izostavljeno iz prikaza
Iste su boje i podbradnjaci. Kljun je tamno žute boje, a noge narandžaste. Kokoške su teške 2.500-3.500, a petlovi i do 4.5 kg.
Godišnja nosivost jaja iznosi 150-250 komada, mase 55-65 gr., ali slabim perutanjem pilića, pa su slabi na vremenske promene i hladnoću.
NEW HAMPSCHIRE (Njuhemšir) je stvorena od Rhode Insland radi popravljanja rodajlanda. Slična je rodajlandu i ima telo kraće i šire. Perje je otvorenije boje od rodajlanda. Godišnje snese 150-300 jaja.
PLIMUTROK ima više tipova po boji perja, pa su graoraste, žute, jarebičaste i bele. Kod nas je odomaćena graorasta boja. Plimutrok ima srednju glavu, golo i crveno lice, krestu prostu i crvene boje, podbradnjaci i podušnjaci su crvene boje, a noge i kljun su žute boje.
Sl. 9 Plimutrok
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 10 Susex
Izostavljeno iz prikaza
Telo je široko i duboko. Godišnja nosivost iznosi 150-200 jaja, Ijuske smeđe boje. Kokoške imaju masu oko 3, a petlovi oko 4 kg. Kokice pronesu nešto kasnije, oko 7-8 meseci.
SUSEX ima više tipova prema boji perja: bele, žutocrvene, zlatnomrke i šarene. Kod nas se gaji sa belom bojom perja i crnom bojom oko vrata i na repu. Meso je kvalitetno, ali bele boje, pa se susuex upotrebljava za proizvodnju hibrida. Godišnja nosivost iznosi oko 120-160 jaja. Masa kokoši iznosi oko 3, a petlova oko 3.5-4 kg.
Sl. 11 Hibridi
Izostavljeno iz prikaza
HIBRIDI se stvaraju u cilju dobijanja boljeg kvaliteta mesa i veće proizvodnje jaja. Obično se ukrštaju dve rase kokoši za stvaranje tovljenika (Vajtroka i korniša rase). Za proizvodnju jaja ukrštaju se 2 lake rase, a za brojlere između lakih i teških rasa.
Skoro svaka veća farma kokoši ima svoje hibride koji su pod stalnom kontrolom raznih instituta.
Ishrana živine. Da bi se dobio određen kvalitet mesa, jaja izdravlje, živina se mora pravilno hraniti sa dosta vitamina, mineralnih materija i belančevina.