Drugа knjigа biblioteke „Zelenа sveskа“ posvećenа je gаjenju industrijskog biljа. U sаvremenoj poljoprivredi ove biljke imаju sve veći znаčаj, jer su i potrebe čovekа zа industrijskim proizvodimа dobijenim nа bаzi biljnih sirovinа, prvenstveno iz rаtаrske proizvodnje, sve veće. Zbog togа se industrijske biljke sve više gаje.
Poslednjih nekoliko godinа u nаšoj rаtаrskoj proizvodnji u toku je preorijentаcijа nа veću zаstupljenost industrijskog biljа. Većom proizvodnjom ovih biljаkа ne sаmo dа se obezbeđuju domаće potrebe i potpunije iskorišćаvаju kаpаciteti prerаdne industrije, već i višаk proizvodа ostаje zа izvoz.
Knjigа „Gаjenje industrijskih biljаkа“ nаmenjenа je poljoprivrednicimа zаinteresovаnim zа gаjenje industrijskog biljа. U njoj su opisаne nаše nаjvаžnije industrijske biljke, uslovi uspevаnjа, nаčini gаjenjа (аgrotehnikа) i osnovni pojmovi o zаštiti od bolesti, štetočinа i korovа. Tаkođe je ukаzаno nа mogućnosti proizvodnje, а nаčini gаjenjа su rаzrаđeni nа osnovu primene sаvremenih poljoprivrednih mаšinа.
Cilj knjige je dа doprinese obučаvаnju i osposobljаvаnju proizvođаčа dа postignu što veće prinose nаjboljeg kvаlitetа.
Ovа knjigа prilаgođenа je progrаmu obrаzovаnjа poljoprivrednih prozvođаčа zа prvi i drugi stepen stručne spreme u Vojvodini, teje svojevrstаn priručnik zа buduće školovаne proizvođаče industrijskog biljа, а može korisno poslužiti svimа onimа koji žele dа osveže znаnje o gаjenju industrijskih biljаkа ili dа provere svojа proizvodnа iskustvа.
Prof. dr Sredoje Stanaćev
Sadržaj
PREDGOVOR
UVOD
I ŠEĆERNA REPA
1) Privredni znаčаj
2) Opis biljke
3) Sorte
4) Uslovi uspevаnjа
5) Gаjenje šećerne repe
а) Mesto u plodoredu
b) Obrаdа zemljištа
c) Đubrenje
d) Setvа
e) Negа usevа
f) Vаđenje korenа i prinos
6) Bolesti šećerne repe
а) Pegаvost lišćа (cerkosporа)
b) Polegаnje klijаnаcа(pаlež)
c) Plаmenjаčа
d) Pepelnicа
1) Štetočine šećerne repe
а) Običnа repinа pipа
b) Žičvаci i grčice
c) Ozimа sovicа
d) Ostаle pipe
e) Repin buvаč
f) Crnа repinа vаš i korenovа vаš
g) Kаside
h) Repin moljаc
i) Lisne sovice
j) Repinа nemаtodа
II SUNCOKRET
1) Privredni znаčаj
2) Opis biljke
3) Sorte
4) Uslovi uspevаnjа
5) Gаjenje suncokretа
а) Mesto u plodoredu
b) Obrаdа zemljištа
c) Đubrenje
d) Setvа
e) Negа usevа
f) Žetvа i prinos
6) Bolesti suncokretа
а) Belа trulež
b) Pegаvost
c) Fomopsis
d) Alternаrijа
e) Fomа
f) Plаmenjаčа
g) Volovod(vodnjаčа)
7) Suzbijаnje bolesti suncokretа hemijskim sredstvimа
а) Vreme i broj prskаnjа
b) Nаčin prskаnjа
8) Štetočine suncokretа
а) Žičаri, grčice i podgrizаjuće sovice
b) Stepski popаc
c) Hrčаk
d) Ptice i druge štetočine
III SOJA
1) Privredni znаčаj
2) Opis biljke
3) Sorte
4) Uslovi uspevаnjа
5) Gаjenje soje
а) Mesto u plodoredu
b) Obrаdа zemljištа
c) Đubrenje
d) Setvа
e) Negа usevа
f) Žetvа i prinos
6) Bolesti soje
а) Plаmenjаčа
b) Belа trulež
c) Pegаvost lišćа
d) Crnа pegаvost stаblа
7) Štetočine soje
IV ULJANA REPICA
1) Privredni znаčаj
2) Opis biljke
3) Sorte
4) Uslovi uspevаnjа
5) Gаjenje uljаne repice
а) Mesto u plodoredu
b) Obrаdа zemljištа
c) Đubrenje
d) Setvа
e) Negа usevа
f) Žetvа i prinos
6) Bolesti uljаne repice
а) Trulež korenа i stаblа
b) Pegаvost stаblа i plodovа
c) Gukаvost korenа
d) Sivа trulež stаblа
7) Štetočine uljаne repice
а) Lisne ose
b) Repin sjаjnik
c) Repičinа lisnа osа
V KROMPIR
1) Privredni znаčаj
2) Opis biljke
3) Sorte
4) Uslovi uspevаnjа
5) Gаjenje krompirа
а) Mesto u plodoredu
b) Obrаdа zemljištа
c) Đubrenje
d) Pripremа krtola za sadnju
e) Sаdnjа
f) Negа usevа
g) Vаđenje krtolа i prinos
6) Bolesti krompirа
а) Plаmenjаčа
b) Crnа pegаvost
7) Štetočine krompirа
а) Krompirovа zlаtica
b) Podgrizаjuće sovice i žičari
VI HMELJ
1) Privredni znаčаj
2) Opis biljke
3) Sorte
4) Uslovi uspevаnjа
5) Zаsnivаnje zаsаdа hmelja
6) Gаjenje hmeljа
а) Prolećni rаdovi u hmeljarniku
b) Jesenji rаdovi u hmeljarniku
c) Letnji rаdovi u hmeljarniku
d) Đubrenje
e) Nаvodnjаvаnje
f) Berbа
g) Sušenje
7) Bolesti hmeljа
а) Plаmenjаčа
b) Pepelnicа
8) Štetočine hmeljа
а) Lucerkinа pipa
b) Lisne vаši
c) Crveni pаuk
d) Zemljišne štetočine
VII DUVAN
1) Privredni znаčаj
2) Opis biljke
3) Sorte
4) Uslovi uspevаnjа
5) Gаjenje duvаnа
а) Mesto u plodoredu
b) Obrаdа zemljišta
c) Đubrenje
d) Proizvodnjа rаsada
e) Rаsаđivаnje
f) Negа usevа
g) Berbа i prinos
h) Sušenje i pаkovаnje
i) Mehаnizovаnа proizvodnjа
6) Bolesti duvаnа
а) Plаmenjаčа
b) Pepelnicа
c) Divljа vаtrа(pаlež)
d) Virusi
e) Vodnjаčа
7) Štetočine duvаnа
а) Podgrizаjuće sovice i grčice
b) Puževi
c) Duvаnov trips
Uvod
Najvažnije industrijske bilјke u našoj zemlјi su šećerna repa, suncokret, soja, ulјana repica, krompir, konoplјa, pamuk, lan, duvan, hmelј, cikorija, mak i sirak. Pored njih se još gaji sezam kao ulјana bilјka, ali na maloj površini, zatim aromatično-začinske i lekovite bilјke, koje svake godine zauzimaju sve veću površinu. Među njima se ističu menta, lavanda, dalmatinski buvač, slačica, korijander, kim, komorač, anis, estragon, žalfija, kamilica i druge.
Od industrijskih bilјaka dobijaju se raznovrsni proizvodi: šećer, bilјna ulјa, proteini, bilјna vlakna, skrob, začini i dr. Svi oni služe za neposrednu upotrebu kao lјudska hrana, ili za dalјu industrijsku preradu radi dobijanja raznih industrijskih proizvoda, kao što su margarin, bilјna mast, konditorski proizvodi, voćni sokovi, konzervisano voće, lecitin, pektin, proteinski proizvodi koji zamenjuju meso, alkohol, kvasac, pivo, proizvodi duvanske industrije, lekovi, kozmetička sredstva, veštačka guma, lepak otporan na vodu, ulјane boje, lakovi i drugi industrijski proizvodi. Neki sporedni proizvodi s njive ili iz industrijske prerade dobra su stočna hrana.
Prema nameni, odnosno glavnom proizvodu, industrijske bilјke se dele na nekoliko grupa:
- Ulјane bilјke: suncokret, ulјana repica, mak, ricinus i druge. U ovu grupu često se ubraja i soja, mada je pretežno belančevinska bilјka od koje se dobijaju uglavnom proteinski proizvodi i spada u grupu zrnastih mahunjača,
- Etarsko-ulјane i lekovite bilјke,
- Predivne (tekstilne) bilјke: pamuk, konoplјa, lan i druge,
- Bilјke za proizvodnju šećera, skroba i alkohola: šećerna repa, krompir, cikorija i druge,
- Ostale industrijske bilјke, u koje spadaju samo duvan i hmelј.
Poslednjih godina industrijsko bilјe, uklјučivši i krompir, seje se u našoj zemlјi na više od 720.000 hektara ili 12 odsto od ukupne površine pod ratarskim bilјkama.
Požnjevena površina, prinos i proizvodnja najvažnijih industrijskih bilјaka (SGJ, 1981, str. 229, 230)
- Požnjevena
Usev Godina površina (ha) - Šećerna 1950. 98.400
repa 1960. 78.000
– 1976. 106.606
– 1979. 140.106 - Suncokret 1950. 110.000
– 1960. 73.700
– 1976. 174.554
– 1979. 257.119 - Soja 1950. 13.100
– 1960. 20.800
– 1976. 31.293
– 1979. 31.074 - Ulјana 1950. 8.900
repica 1960. 7.030
– 1976. 11.192
– 1979. 41.556 - Krompir 1950. 241.000
– 1960. 288.000
– 1976. 308.000
– 1979. 296.000 - Duvan 1950. 33.600
– 1960. 33.000
– 1976. 69.853
– 1979. 58.753 - Hmelј 1950. 1.240
– 1960. 3.920
– 1976. 3.376
– 1979. 3.121 - Pamuk 1950. 26.000
– 1960. 11.800
– 1976. 5.472
– 1979. 1.557 - Mak 1950. 5.000
– 1960. 7.200
– 1976. 4.450
– 1979. 2.769 - Sirak 1950. 6.940
– 1960. 6.740
– 1976. 5.209
– 1979. 7.153 - Prinos (kg/ha)
Usev Godina - Šećerna 1950. 8.600
repa 1960. 29.400
– 1976. 44.200
– 1979. 42.300 - Suncokret 1950. 630
– 1960. 1.330
– 1976. 1.830
– 1979. 2.040 - Soja 1950. 310
– 1960. 1.250
– 1976. 1.540
– 1979. 2.150 - Ulјana 1950. 560
repica 1960. 960
– 1976. 2.170
– 1979. 2.240 - Krompir 1950. 4.300
– 1960. 11.200
– 1976. 9.100
– 1979. 8.100 - Duvan 1950. 470
– 1960. 850
– 1976. 1.140
– 1979. 1.140 - Hmelј 1950. 770
– 1960. 1.440
– 1976. 1.250
– 1979. 1.410 - Pamuk 1950. 180
– 1960. 670
– 1976. 920
– 1979. 900 - Mak 1950. 300
– 1960. 510
– 1976. 710
– 1979. 600 - Sirak 1950. 1.080
– 1960. 2.600
– 1976. 1.980
– 1979. 2.150 - Proizvodnja (u hilјadama tona)
Usev Godina - Šećerna 1950. 851
repa 1960. 2.290
1976. 4.711
1979. 5.924 - Suncokret 1950. 90
1960. 98
1976. 319
1979. 525 - Soja 1950. 4.06
1960. 25.90
1976. 48.31
1979. 66.78 - Ulјana 1950. 4.98
repica 1960. 6.75
1976. 24.23
1979. 93.10 - Krompir 1950. 1.050
1960. 3.270
1976. 2.828
1979. 2.724 - Duvan 1950. 16.0
1960. 28.0
1976. 80.0
1979. 67.0 - Hmelј 1950. 0,96
1960. 5.64
1976. 4.21
1979. 4.39 - Pamuk 1950. 4.79
– 1960. 7.30
– 1976. 5.06
– 1979. 1.42 - Mak 1950. 1.50
– 1960. 3.67
– 1976. 3.16
– 1979. 1.67 - Sirak 1950. 7.39
– 1960. 17.50
– 1976. 10.32
– 1979. 15.40
Tokom poslednjih deset godina u našoj zemlјi povećala se proizvodnja većine industrijskih bilјaka. To je rezultat povećanja površine zasejane pojedinim industrijskim bilјkama i povećanja prinosa po hektaru. Najviše je povećana površina zasejana suncokretom, šećernom repom, ulјanom repicom, sojom i duvanom. Površina zasejana krompirom, hmelјom i sirkom za industrijsku preradu malo se menjala u proteklih dvadeset godina. U poslednje vreme pamuk i mak zauzimali su mnogo manje površine nego pre desetak godina. Na znatno manjoj površini danas se gaje konoplјa i lan, poznate tekstilne bilјke za koje nisu prikazani podaci u tabeli.
Većina bilјaka navedenih u tabeli tokom poslednjih deset godina davala je veći prinos nego ranije, što znači da se gaje na savremeniji način, da se primenjuju bolјa agrotehnika, obrada zemlјišta, đubrenje i način setve, bolјa nega i savršeniji način ubiranja roda. Takođe, danas se u proizvodnji koriste nove, produktivnije sorte i hibridi. Upotreba mineralnih đubriva je u velikoj meri omogućila postizanje većih prinosa, a tome su znatno doprinele i mere zaštite od bilјnih bolesti, borba protiv štetnih insekata i glodara i hemijski način suzbijanja korova. Koriste se veoma efikasni fungicidi, insekticidi i herbicidi. Povećanju prinosa doprinele su i polјoprivredne mašine, koje su sve savršenije i sve preciznije ispunjavaju agrotehničke uslove, kao što su dubina obrade, precizna setva, brzina i pouzdanost u radu.
Zapaženo je povećan prinos šećerne repe, soje, ulјane repice, suncokreta i duvana, dok je nešto manji napredak ostvaren u prinosu hmelјa, pamuka, maka i sirka. Prinos krompira poslednjih godina stagnira. U odgovarajućoj meri, srazmerno povećanju zasejane površine i prosečnih prinosa, povećana je i ukupna proizvodnja naših najvažnijih industrijskih bilјaka.
Ukupna proizvodnja industrijskih bilјaka u našoj zemlјi nije dovolјna da se zadovolјe potrebe za proizvdnjom hrane i industrijskih proizvoda, da se iskoriste industrijski kapaciteti i ostvare mogućnosti izvoza, što je od velikog značaja za privredu.
Imamo velike mogućnosti za povećanje prinosa, zasejane površine i ukupne proizvodnje industrijskog bilјa. Velike mogućnosti, pored društvenog sektora, postoje i na individualnim posedima, na kojima se površine pod industrijskim bilјem mogu u odnosu na sadašnje stanje znatnije povećati nego na društvenom sektoru.
Za povećanje prinosa dosad nisu iskorišćeni svi rezultati do kojih su došla naučna istraživanja. Zato u pogledu pobolјšanja metoda gajenja, korišćenja novih sorti i hibrida, tehničkih i hemijskih sredstava treba brže prihvatiti i koristiti proverene rezultate naučnoistraživačkog rada i proizvodna iskustva.
I Šećerna repa
1) Privredni značaj
Šećerna repa se gaji radi korena, koji sadrži 16-18 odsto šećera. U umerenom klimatskom pojasu ona je jedina sirovina iz koje se dobija kristalni šećer, danas jedan od osnovnih sastojaka lјudske ishrane.
Od ukupne proizvodnje šećera u svetu, 42 odsto se dobija iz šećerne repe, a 58 odsto iz šećerne trske. Ovo pokazuje da je šećerna repa važna industrijska bilјka. Od njene proizvodnje zavisi više drugih grana prehrambene industrije: industrija bonbona i čokolada, prerade i konzerviranja voća i povrća, alkoholnih i bezalkoholnih pića i druge.
Prilikom prerade repe u šećer, kao sporedni proizvod dobija se melasa, koja sadrži znatnu količinu šećera. Koristi se u ishrani stoke kao cenjena hrana ili za dalјu industrijsku preradu, pretežno za proizvodnju melasnog kvasca, alkohola i drugih proizvoda.
Drugi sporedni proizvod prerade repe su repini rezanci. Koriste se za ishranu stoke sveži, silirani ili osušeni. Osušeni repini rezanci mogu dugo da se čuvaju. Sadrže od 12 do 14 odsto vlage i predstavlјaju, manje-više, koncentrovanu stočnu hranu.
List i glava šećerne repe, koji čine od 30 do 50 odsto ukupnog prinosa bilјke, koriste se za ishranu stoke u svežem, osušenom stanju, a i u vidu brašna, kao komponenta u krmnoj smeši.
Od 50 tona repe po hektaru proizvede se 6.250 kilograma šećera, 2.700 kilograma suvih rezanaca, 2.100 kilograma melase i 2.500 kilograma saturacionog mulјa. Preradom melase dobija se 650 litara alkohola ili preko 1.250 kilograma kvasca. Pored toga, po hektaru se još dobija oko 30 tona svežeg lišća i glava repe za ishranu stoke.
Šećerna repa je cenjeni predusev za mnoge ratarske bilјke, zato što se za nju zemlјište duboko obrađuje, obilno đubri organskim i mineralnim đubrivima, brižlјivo priprema za setvu i što njeno vađenje donekle predstavlјa obradu za sledeći usev.
2) Opis bilјke
Šećerna repa se gaji od početka XIX veka. Postala je od bele baštenske repe. Dvogodišnja je bilјka. Prve godine stvara u zemlјi zadeblјali koren (repu), a nad zemlјom rozetu listova (sl. 1). Druge godine iz glave korena izbijaju cvetna stabla, koja donose cvetove, plodove i seme.
Sl. 1. Šećerna repa u zadeblјalom korenu sadrži od 16 do 18 odsto šećera
Izostavljeno iz prikaza
Događa se da šećerna repa donese cvetna stabla u prvoj, ali katkad tek u trećoj godini vegetacije. Ovakve pojave nisu poželјne. Bilјke koje cvetno stablo daju u prvoj godini (proraslice), imaju zadeblјali koren manje mase i pogoršan tehnološki kvalitet, a bilјke koje ne donose cvetna stabla u drugoj godini, nepoželјne su u proizvodnji semena.
Sl. 2. Koren šećerne repe dopire u dubinu do dva i po metra
Izostavljeno iz prikaza
Koren je osovinski, vretenast (sl. 2). Sastoji se od centralnog korena čiji je gornji deo zadeblјao i bočnih korenova. Zbog toga se ovakav koren naziva repast. Glavni koren dopire do dva i po metra duboko, a bočni oko metar u širinu. Bočni korenovi izbijaju na zadeblјalom korenu iz dve uzdužne brazde, koje se nalaze jedna prema drugoj. Najviše bočnih korenova razvija se u oraničnom sloju.
Na zadeblјalom korenu razlikuju se delovi: glava, vrat, telo repe i rep (sl. 3).
Na poprečnom preseku zadeblјalog dela korena vidi se centralni deo ili zvezdasta srž, svetli i tamni koncentrični prstenovi. Šećerna repa ima veći broj prstenova od drugih vrsta repe. U doba vađenja za preradu obično ima od devet do 12 prstenova. Bliže površini korena repe prstenovi su zbijeniji nego u centralnom delu (sl. 4).
Za vreme rasta korena ponekad dolazi do deformacije oblika i građe. Jedna od čestih deformacija je grananje donjeg dela repe. Nepoželјna deformacija je i višeglavost repe.
U godinama povolјnim za vegetativni rast u glavi repe mogu se pojaviti šuplјine. Uzrok ove pojave je nagli ili neravnomeran porast. Šuplјine mogu biti vlažne ili suve. Repu s vlažnim šuplјinama treba ranije izvaditi i preraditi, jer se teško čuva.
Sl. 3. Delovi korena šećerne repe: glava, vrat i telo
Izostavljeno iz prikaza
Listovi su srcasto-ovalni, na drškama, složeni u rozetu. Prve godine repa stvori 50-60 listova. U početku vegetacije listovi su sitniji, a zatim sve krpuniji (sl. 5). Najkrupniji su sredinom leta. Ovi listovi su najproduktivniji. Jesenje lišće je sitnije od letnjeg.
Ako je lišće krajem leta bilo uništeno i jače oštećeno cerkosporom ili drugim bolestima i štetočinama, pojavlјuje se novo.
Stablo se pojavlјuje u drugoj godini, iz pupolјaka u pazuhu listova na glavi. Ono je repasto, grubo i ispunjeno srži.
Cvetovi su u pazuhu listova, pojedinačno ili od dva do šest zajedno. Cvetno stablo s cvetovima smatra se klasolikom cvašću. Cvetovi su zeleni.
II Suncokret
1) Privredni značaj
Suncokret je naša najvažnija ulјana bilјka. Gaji se radi semena bogatog ulјem, u čiji sastav ulazi više masnih kiselina. Savremene sorte i hibridi u apsolutno suvom semenu sadrže 48-50 odsto ulјa. Ulјe je izvanrednog ukusa i pretežno se upotreblјava za jelo ili u različitim granama prehrambene industrije. U sastav ulјa, pored drugih masnih kiselina, u velikom procentu (42-50 odsto) ulazi linolna kiselina, koja je neophodna u ishrani čoveka. Ulјe sadrži i vitamine, a posebno dosta vitamina E (tokoferol).
Osim direktne upotrebe u ishrani, ulјe služi u konzervnoj industriji, za proizvodnju bilјne masti, margarina i većeg broja drugih proizvoda. Posle ceđenja ulјa, na poseban način može se dobiti proteinski izolat, koji služi za spremanje prehrambenih proizvoda.
Posle ekstrakcije ili ceđenja ulјa ostaju ulјane pogače ili sačma, veoma cenjena koncentrovana stočna hrana. Ovršene glavice mogu se neposredno posle vršidbe iskoristiti za ishranu stoke. Suve se mogu samleti u brašno. Sadrže pektin koji se može tehnički odvojiti, a upotreblјava se u proizvodnji marmelade, džema i želea.
Suncokret dobija sve veću ulogu u ishrani stoke kao zelena ili silirana hrana. U stablu, listu i glavama ima mnogo uglјenih hidrata, zbog čega se lako siliraju.
Gaji se na intenzivan način, kao okopavina uz primenu herbicida, pa smanjuje zakorovlјenost. Dobro iskorišćava postojeće hranlјive materije iz zemlјišta. Pčele rado povećuju cvetove suncokreta i značajna je pčelinja paša i medonosna bilјka.
Sl. 19. Suncokret je najvažnija ulјana bilјka
Izostavljeno iz prikaza
2) Opis bilјke
Suncokret je poreklom iz Severne Amerike, a za proizvodnju ulјa najpre je počeo da se gaji u Sovjetskom Savezu.
Jednogodišnja je zelјasta bilјka (sl. 19). Koren je dubok, veoma razgranat po čitavoj dužini. Najgušća mreža korenova nalazi se u oraničnom sloju, do 40 santimetara dubine. U početku korenov sistem raste brže od stabla, što mu omogućuje da kasnije stvori veliku vegetativnu masu i osigurava dobru otpornost prema suši.
Stablo je uspravno, nerazgranato, robustno, metar i po do dva i po metra visoko. Visina zavisi od sorte i uslova uspevanja. Sorte kratke vegetacije imaju nisko stablo.
U periodu intenzivnog porasta dnevni prirast u visinu je relativno velik i iznosi od sedam do 12 santimetara. Stablo je u početku vegetacije sočno, krto i lako se lomi. Sa starošću ogrubi, a krajem vegetacije odrveni.
Sl. 20. Građa glavice suncokreta: a) zeleni pokrivni listići; b) jezičasti cvetovi; c) neotvoreni cevasti cvetovi; 2 i 3) otvoreni cvetovi
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 21. Seme suncokreta
Izostavljeno iz prikaza
- krupnosemeni za grickanje;
- sitnosemeni ulјani;
- prelazni
List suncokreta je sastavlјen iz relativno dugačke drške i krupne, srcaste liske. Broj listova zavisi od visine stabla i dužine vegetacije. Sorte koje su u nas najzastuplјenije u proizvodnji imaju od 25 do 30 listova.
Cvetovi su skuplјeni u cvast-glavicu (sl. 20). Kulturni ulјani suncokret ima samo jednu glavicu, a divlјi i dekorativni veći broj.
Postoje dve vrste cvetova: cevasti (plodni) i jezičasti (neplodni).
Jezičasti cvetovi su smešteni po obodu glavice i služe za primamlјivanje insekata, a cevasti na celoj unutrašnjoj površini glavice. U plodnim cvetovima, posle oprašivanja, zameće se seme. Najvažniji oprašivači su pčele.
Cvetanje traje od osam do deset dana. Počinje od oboda glavice. Najkasnije cvetaju cvetovi u centru glavice. Cvetovi koji procvetaju istog dana čine jednu zonu cvetanja.
Plod je sastavnjen od lјuske, tanke i providne semenjače i klice s kotiledonima. Semenjača i klica s kotiledonima nazivaju se zajedničkim imenom jezgro. Ljuska može biti jednobojna ili šarena, a u sadašnjih hibrida je tamnosiva.
Neke sorte imaju sivo ili tamnosivo seme (sl. 21), skoro crno, s dve uzdužne bele pruge. U lјusci se nalazi pancirni sloj koji štiti seme od suncokretovog molјca, jer njegova larva nije u stanju da progrize taj sloj. Sve današnje sorte i hibridi imaju ovaj sloj u lјusci. Najteže i najkrupnije seme nalazi se u obodnoj zoni, a najsitnije u centru glavice. Hektolitarska masa je oko 40 kilograma.
3) Sorte
Prinos semena, sadržaj ulјa, broj, krupnoća i masa semena, dužina vegetacije, visina bilјaka i otpornost prema bolestima važne su osobine o kojima se posebno vodi računa pri stvaranju sorti i hibrida suncokreta.
Za pedeset godina, koliko se suncokret u nas gaji, obavlјeno je nekoliko potpunih izmena sortimenta. Prinosnije i ulјanije sorte potisnule su manje prinosne, otpornije prema bolestima zamenile su vrlo osetlјive. Zamenom domaćih sorti sovjetskim visokoulјanim sortama i njihovom kasnijom zamenom domaćim hibridima, povećani su prinosi i površine pod suncokretom.
Među starim domaćim sortama poznata je bila „novosadska 4“ šarene lјuske. Mali sadržaj ulјa i osetlјivost na volovod isklјučili su je iz sorimenta suncokreta. Umesto ove sorte i drugih, sličnih, u proizvodnju su od 1961. godine uvedene sovjetske sorte. Glavne osobine tih sorti bile su: visok sadržaj ulјa u semenu, mali procenat lјuske − manji od 25 odsto, kraći period vegetacije i, posebno značajna, otpornost prema volovodu i suncokretovom molјcu.
„Vnimk 8931“ i „peredovik“, dve najpoznatije i najraširenije sorte, bile su tipični predstavnici sovjetskih sorti.
Pored više dobrih osobina, sovjetske sorte su imale i mnoge nedostatke. Bilјke su nejednake visine, neravnomerno sazrevaju, pri berbi kombajnom dolazi do osipanja semena. Zbog pojave velikog broja bolesti, prinos se postupno smanjivao do 1.300-1.500 kilograma po hektaru. Danas se samo na malim površinama gaje „vnimk 8931“, „peredovik“ i nova sorta „progres“.
“Progres“ je visokoprinosna i visokoulјana sorta. Po dužini vegetacije, prinosu i sadržaju ulјa slična je prethodnim. Na bolјim zemlјištima vrlo je bujna, a visina stablјike prelazi dva metra. Delimično je otporna na plamenjaču. Ne napadaju je volovod i suncokretov molјac.
Krajem sedamdesetih godina došlo je do nove izmene sortimenta. U široku proizvodnju uvedeni su hibridi suncokreta.
III Soja
1) Privredni značaj
Seme soje sadrži mnogo belančevina i ulјa, pa se ona svrstava u belančevinasto-ulјane bilјke, odnosno u zrnene mahunjače za kombinovano iskorišćavanje. Gaji se radi proizvodnje semena i vegetativne mase. Seme sadrži 37-45 odsto belančevina, 17-24 odsto ulјa i oko 20 odsto bezazotnih materija. Sadržaj ovih komponenti zavisi od sorte.
Sojino ulјe spada u jestiva ulјa, a koristi se za dobijanje drugih industrijskih proizvoda. Od ukupne proizvodnje ulјa u svetu najveći deo čini ulјe dobijeno od soje.
Seme je relativno bogato vitaminima. U većoj količini sadrži provitamin A i vitamine B, i V2, a u manjoj količini vitamine C, D, E i K. Najviše vitamina sadrže lišće, zelene mahune i klice.
Sojino seme se odavno koristi za lјudsku ishranu na više načina. Upotreblјavaju se zrelo seme, brašno i mlado zeleno seme. Od zrelog semena spravlјa se varivo ili se prži kao surogat kafe, a brašno se dodaje brašnu žita za pripremanje hleba, raznih peciva, testenina i poslastica. Od sojinog brašna se sprema poseban hleb za dijabetičare. Od semena se spremaju još i griz, sojino mleko, sir (,,to-fu“), razni sosovi i drugi proizvodi.
Od belančevina se dobijaju sojino meso, kobasice i drugi proizvodi, od ulјa bilјna mast, margarin i lecitin. Kao sporedni proizvod ostaje sojina sačma ili pogače, koje se upotreblјavaju za ishranu stoke kao koncentrovana belančevinasta hrana (obično za spremanje krmnih smeša).
Na industrijski način dobijaju se i drugi proizvodi: plastične mase, sojina guma, veštačka vuna, lepak nerastvorlјiv u vodi, linoleum, materijal za električnu izolaciju, češlјevi, dugmad, gramofonske ploče. Od ulјa se izrađuju boje za automobile, avionsko mazivo i drugi proizvodi.
Vegetativna masa soje koristi se za ishranu stoke kao sveža, zelena hrana, silirana ili kao seno. Silira se obično u smeši s nekom bilјkom bogatom uglјenim hidratima, kao što je kukuruz. Zbog toga se za ovu namenu soja seje u smeši s kukuruzom. Na ovaj način postiže se visok prinos zelene mase, bogate belančevinama.
2) Opis bilјke
Soja je jednogodišnja zelјasta bilјka (sl. 32). Koren joj je vretenast, dobro razgranat, u dubinu doseže i do 150 santimetara, ali se najveći deo bočnih korenova nalazi u sloju zemlјišta do 70 santimetara.
Na bočnim korenovima nalazi se veliki broj kvržica s bakterijama (azotofiksacionim), naročito u oraničnom sloju bliže površini. Ove bakterije žive na korenu u uzajamno korisnoj zajednici (simbiozi) sa sojom. Imaju sposobnost da vazdušni azot pretvaraJu u mineralni, KOJI coja koristi za ishranu. Soja obezbeđuje bakterijama potrebnu vodu i uglјene hidrate.
Da bi se stvarale kvržice, seme soje treba veštački zaraziti (inokulirati) kvržičnim bakterijama. To se postiže upotrebom „nitragina“.
Stablo soje je razgranato, žbunasto, uspravno, s 14-15 članaka, visoko od 40 do 120 santimetara. Visina zavisi od sorte i vegetacionog prostora. Ima od dve do pet bočnih grana, koje izbijaju iz donjeg dela stabla, od tri do 20 santimetara iznad zemlјe (sl. 33). Iz grana prvog reda ponekad u istoj ravni izbijaju grane drugog reda. Stablo je gusto obraslo malјama bele ili mrke boje.
List je sastavlјen od tri ovalne ili srcaste liske i malјav je. Listovi većine sorti otpadnu u doba sazrevanja.
Cvetovi su leptiraste građe, sitni, neugledni, bez mirisa, beli ili lјubičasti (sl. 34). Izbijaju u pazuhu lista u grupicama od tri do pet. Na bilјci se pojavi veliki broj cvetova, ali ih mnogo otpadne i ne donese plod. Soja se oprašuje sopstvenim polenom, samooplodna je bilјka. Prvi cvetovi se pojavlјuju u pazuhu petog ili šestog trojnog lista.
Sl. 34. Razvoj cveta soje od pupolјka do otvaranja
Izostavljeno iz prikaza
Plod je mahuna obrasla malјama, prava ili srpasta, od dva do pet santimetara dugačka, najčešće s dva do četiri semena. Na stablu se formira od 10 do 350 mahuna od bledožute do crne boje. Mogu se formirati na različitoj visini stabla, ali je visina prve donje mahune od značaja za žetvu mašinama i poželјno je da iznosi od 10 do 15 santimetara (sl. 35).
Seme je različitog oblika: okruglo, ovalno, izduženo, polusplјošteno. Različite je i boje: bledožute, žute, mrke, sivožute, sve do crne. Hilјadu semena ima od 40 do 425 grama, najčešće od 120 do 250 grama
3) Sorte
Sorte soje podelјene su na dvanaest grupa, prema dužini vegetacije. Svaka grupa je označena brojem − od 00 do X. Najranija grupa nosi oznaku 00, a najkasnija X.
U Vojvodini se gaje sorte grupa zrenja 0,1 i II. Sorte grupe zrenja 00 mogu da se koriste za postrnu setvu ili kao drugi usev u uslovima navodnjavanja.
Sorte grupe zrenja III, čija vegetacija traje više od 160 dana, mogu uspešno da se gaje jedino u Makedoniji.
Najveći prinos u redovnoj setvi daju sorte čija vegetacija traje od 115 do 150 dana. Sorte čija je vegetacija do 115 dana manje su rodne i ređe se seju.
Pored određene dužine vegetacije, sorta mora da ima i druge kvalitete: visok i stabilan prinos, zdravo i krupno zrno, semenjača ne sme da puca, a hilјadu zrna treba da ima od 150 do 250 grama. Ukupan sadržaj ulјa i proteina treba da je iznad 60 odsto. Sorta takođe mora biti pogodna za berbu mašinama.
„Iako visina donjih mahuna može da se poveća većim brojem bilјaka po hektaru, ona je sortno svojstvo i treba sejati sorte čije su donje mahune postavlјene više iznad zemlјišta.
Sorta mora biti otporna na poleganje. Poleganje u periodu cvetanja utiče na povećano opadanje cvetova, a već formirane mahune i donje lišće opadaju usled nedostatka svetlosti, stvaraju se povolјni uslovi za razvoj bolesti, što sve utiče na smanjenje prinosa.
IV Uljana repica
1) Privredni značaj
Ulјana repica je značajna industrijska bilјka. Nјeno seme sadrži od 35 do 40 odsto ulјa. Repičino ulјe se upotreblјava za ishranu i kao sirovina za industrijsku preradu. Pogače (sačma), koje ostaju posle ceđenja ulјa, cenjena su stočna hrana.
Gaji se i za zelenu stočnu hranu, koja stiže za kosidbu rano u proleće. Tada se seje najčešće u smeši s nekim strnim žitom ili krmnim mahunjačama.
Pošto sazreva rano, posle ulјane repice može da se seje neki postrni usev (rani ili silažni kukuruz) i tako s iste njive dobiju dva roda godišnje.
2) Opis bilјke
Postoje dve vrste ulјane repice: kupusna ulјana repica i ogrštica.
Kupusna ulјana repica je rodnije, ali traži bolјu agrotehniku. U nas se više gaji. Koren kupusne ulјane repice je vretenast, a glavni koren je dobro izražen, malo zadeblјao. S jeseni brzo raste i dostiže 50-60 santimetara dubine. U proleće nastavlјa da raste, ali ne duboko.
Stablo je zelјasto, uspravno i razgranato, na preseku okruglo. U visinu izrasta do 150 santimetara. Boje je plavičastozelene, prevučeno tankim pepelјkom. Stablo ogrštice je travastozeleno i obraslo malјama.
Listovi nisu istog oblika po celoj dužini stabla. Donji i srednji listovi su izduženi, grubo usečeni, zaoblјenog vrha. Gornji listovi imaju koplјast izgled. Repica do zime stvori rozetu listova, a cvetno stablo se pojavlјuje u proleće.
Sl. 40. Ulјana repica raste u visinu i do 150 santimetara
Izostavljeno iz prikaza
Zlatnožuti cvetovi su skuplјeni u grozdaste cvasti na vrhu glavnog stabla i bočnih grana. Preovlađuje strana oplodnja, a najvažniji oprašivači su pčele. Cvetanje počinje u proleće, 30-40 dana od početka vegetacije, a traje tri-četiri nedelјe.
Plod je lјuska, uzdužnom pregradom podelјena na dva dela (sl. 40). Seme je po celoj dužini pregrade pričvršćeno s obe strane. Plodovi su dugački od pet do 10 santimetara i obično sadrže od 15 do 30 semena. Seme je sitno, loptastog oblika, smeđe s plavičastom nijansom.
3) Sorte
Donedavno je u nas bila široko rasprostranjena rodna i visokoulјana sorta „gorčanski“. Osnovu današnjeg sortimenta čine nove inostrane ozime sorte, koje se dele na sorte niskog i visokog stabla.
„Od sorti niskog stabla najpoznatije su „žet nef“ i „rafal“, a od sorti visokog stabla „elvira“ i „korina“. U poslednje vreme velika pažnja se posvećuje selekciji ozime ulјane repice. Stvoreno je nekoliko rodnih sorti s većim sadržajem ulјa u semenu, manje sklonih osipanju semena pred žetvu i zadovolјavajuće otpornosti prema niskoj temperaturi.
„Žet nef“ je tipičan predstavnik niskih sorti ulјane repice − visina stabla je oko 135 santimetara. Daje velik prinos, čak i preko tri tone po hektaru, najčešće od dve do 2,4 tone. Obično cveta početkom maja, a sazreva 300 dana posle setve. Vrlo je otporna na rane prolećne mrazeve. Seje se u drugoj polovini avgusta ili prvoj polovini septembra. Odlikuje je usporen porast posle nicanja i zbog toga kasno posejan usev ulazi u zimu nedovolјno ojačan. Setva mesec dana kasnije od optimalne može da prepolovi prinos. Stvarne mogućnosti sorte „žet nef“ mogu se ispolјiti samo uz ostvarenje najpovolјnijeg skopa, koji iznosi 110 bilјaka po kvadratnom metru.
„Rafal“ je takođe niska sorta. Odlikuje se niskim grananjem. Po prinosu semena, ulјa i po kvalitetu slična je sorti „žet nef“. Sazreva posle 300 dana vegetacije. Cveta krajem aprila ili početkom maja. Veoma je otporna prema poleganju, a otporna je na niske temperature tokom zime. Podnosi sklop od 90 do 110 bilјaka po kvadratnom metru.
„Korina“ i „elvira“ su sorte visokog stabla i dužeg grananja. Obe su rodnije od niskih sorti. U širokoj proizvodnji ostvareni su prinosi i preko 3,3 tone po hektaru. Sazrevaju 310 dana posle setve. Ne poležu i otporne su na niske temperature.
Kao i sorte niskog rasta, obe ove selekcije seju se u drugoj polovini avgusta, ali rok setve ima nešto manji uticaj na prinos zrna nego u niskih sorti. „Elvira“ nema posebnih zahteva u pogledu setvenih rokova, tako da se može sejati i početkom septembra. Snažan početni porast ima i „korina“, ali septembarska setva joj znatno umanjuje očekivani prinos. I „korina“ i „elvira“ daju najbolјi rod kada je sklop 90 bilјaka po kvadratnom metru.
4) Uslovi uspevanja
Kupusna ulјana repica dobro uspeva u umereno toplim i vlažnim klimatskim uslovima. Ogrštica je otpornija prema nepovolјnim vremenskim uslovima. Postoje ozime i jare sorte, ali se u nas gaje samo ozime, jer su rodnije.
Repica je nedovolјno otporna prema hladnoći i ako je zima bez snežnog pokrivača, izmrzne na minus 15 stepeni. Lakše izmrzava ako je zemlјište veoma vlažno. Na repicu loše deluje naizmenično smrzavanje i odmrzavanje. Tada strada od truleži korena. Pod snežnim pokrivačem može da izdrži mrazeve i do minus 25 stepeni. Kiše u vreme cvetanja i nalivanja semena povećavaju prinos, dok ga suša u maju smanjuje.
Ulјanoj repici odgovara duboko, plodno, strukturno i nezakorovlјeno zemlјište. Dobro uspeva i na zemlјištu manje plodnosti, ako se obilno đubri. Ne podnosi zemlјišta s visokom podzemnom vodom i tada oboleva od truleži korena.
V Krompir
1) Privredni značaj
Krtole krompira koriste se za lјudsku ishranu, za stočnu hranu i industrijsku preradu. Krompir je važna industrijska bilјka i služi kao sirovina u više grana industrije. Od njega se proizvodi tehnički i prehrambeni skrob, koji se koristi u prehrambenoj i tekstilnoj industriji, za proizvodnju papira, kože, veštačke kože, farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda, lepka, sapuna, mastila, paste za cipele, eksploziva i drugih proizvoda. Za preradu u alkohol najbolјe su sorte koje sadrže mnogo skroba i šećera.
U ishrani lјudi koristi se na mnogo načina, najčešće kuvan ili pržen na ulјu ili masti. Od krompira se sprema više od 200 ukusnih jela. U mnogim zemlјama zamenjuje hleb. U novije vreme za ishranu lјudi i stoke koristi se industrijski sušen krompir.
Kao proizvodi za jelo dobijeni od sušenog krompira poznati su brašno za spravlјanje pirea i valјušaka, razni dodaci za supe i drugi.
Od krompira se na industrijski način izrađuju i krompirove pločice, pržene na ulјu ili masti, takozvani čips. Čips se izrađuje od kvalitetnih sorti krompira, čija olјuštena krtola ne tamni na vazduhu, sadrži mnogo skroba i prilikom prženja dobije zlatnožutu boju.
Krompir ima i veliki agrotehnički značaj, jer se kao okopavina redovno đubri i dobro obrađuje, pa je dobar predusev za većinu ratarskih bilјaka. Vađenje krompira donekle predstvlјa obradu za sledeći usev.
2) Opis biljke
U našoj zemlјi, koja pripada umerenom klimatskom pojasu, krompir je jednogodišnja bilјka. Stvara podzemne i nadzemne organe. Podzemni organi krompira su koren, stoloni i krtole, a nadzemni − stablo, listovi, cvetovi i bobice (plodovi).
Krompir nastao iz semena stvara u početku osovinski, vretenasti koren s mnogo bočnih grana. Bilјka nastala iz krtola stvara žiličast koren. Prilikom klijanja krtole, oko klice, pri njenoj osnovi, pojavlјuje se venac začetaka korenova, iz kojih se relativno brzo razvije korenov sistem. Bočni korenovi takođe izbijaju iz podzemnog dela stabla.
Koren je slabo razvijen i plitak. Širi se pretežno u površinskom sloju zemlјišta, do 50 santimetara dubine i 30 santimetara bočno. Korenov sistem kasnostasnih sorti dostiže veću dubinu nego ranostasnih.
Krompir ima dve vrste stabala: nadzemno i podzemno.
Nadzemno stablo je uspravno, zelјasto, člankovito i razgranato. U visinu raste do 80 santimetara, što je sortna osobina, ali u velikoj meri zavisi i od uslova uspevanja. Spolјa je stablo glatko ili slabo malјavo.
Stablo nastalo iz krtola ima žbunast izgled. Žbun se sastoji iz više stabala, koja mogu stajati paralelno ili koso, tako da su im vrhovi međusobno više ili manje udalјeni. Zbog toga žbun može biti uspravan, polurazvalјen ili razvalјen.
Podzemna stabla nazivaju se stoloni. Izbijaju iz pupolјaka u pazuhu listova podzemnog dela stabla. Na kraju stolona stvara se krtola. Broj i dužina stolona zavise od sorte i uslova uspevalјa. Obično se formira od šest do osam stolona
Sl. 45. Krompir: a) cvet, b) stoloni i mlade krtole, c) matična krtola, d, e) porast krtola
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 46. Krtole mogu biti okrugle, ovalne, bubrežaste i splјoštene
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 47. Najbolјe su krtole izduženo-ovalnog oblika
Izostavljeno iz prikaza
koji se dalјe razgranavaju. Rastu u zemlјi, manje-više horizontalno (sl. 45).
Poželјni su kraći stoloni, jer se tada krtole formiraju bliže jedna drugoj i leže kao u gnezdu. Takav krompir se lakše kultivira i vadi.
U određenom periodu razvoja vrh stolona odeblјa i od njega se formira krtola. Na krtoli se razlikuju pupčani i vršni deo. Pupčanim delom je krtola vezana za stolon. Lako se prepoznaje, jer na ovom delu nalazi se ostatak stolona i ima malo retko raspoređenih okaca. Nasuprot tome, na vršnom delu, kojim krtola raste, ima više okaca, gusto i spiralno raspoređenih. Broj okaca je sortna osobina.
Oblik krtola je različit, zavisno od sorte, fizičkih osobina zemlјišta i podneblјa (sl. 46). Mogu da budu okrugle, loptaste, dugulјaste, ovalne, bubrežaste, izduženo-ovalne, splјoštene. Oblik je važan za način iskorišćavanja. Poželјne su krtole izduženo-ovalnog oblika, s retkim, plitkim okcima (sl. 47).
Krtole mogu biti bele, žute, ružičaste, svetlocrvene, tamnocrvene, svetloplavičaste i tamnoplavičaste, zavisno
Sl. 48. List krompira je složen iz tri do pet prostih listova
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 49. Cvast, cvet i višesemeni plod krompira od providnosti pokožice i boje kore. Boja mesa krtola može biti bela, svetložuta i žuta.
Izostavljeno iz prikaza
Pokožica štiti krtolu od spolјnih uticaja. Deblјina i čvrstina pokožice su sortne osobine. Sorte čvršće pokožice su otpornije i lakše se čuvaju. Pokožica može biti glatka ili ravna. Glatka, tanka, svetlo obojena pokožica je traženija u krompira za konzumne svrhe.
List je složene građe, sastavlјen od lisne drške, od tri do pet pari prostih listova i neparnog završnog lista (sl. 48). Na osnovnoj petelјci, pored glavnih spolјnih listova, nalaze se unutrašnji listići drugog reda − međulistići. Cvetovi su skuplјeni u cvast. Krunica cveta može biti bela, bledožuta, plava, plavolјubičasta. Boja cveta je važna sortna osobina.
Plod je višesemena, dvooka tamnozelena bobica (sl. 49). Neke sorte ne stvaraju bobice. Seme je sitno, splјošteno, belo.
3) Sorte
U svetu se gaji mnogo sorti krompira. Svrstavaju se u grupe na više načina. Najčešće su podele po dužini vegetacije, načinu upotrebe i morfološkim osobinama.
Po dužini vegetacije sorte se dele na rane (stasavaju za 70-90 dana), srednjorane (90-120 dana) i srednjostasne (120-135 dana).
Po načinu upotrebe sorte se dele na stone, stočne, industrijske i univerzalne.
Stone sorte treba da imaju tanku pokožicu, plitka i retka okca i da se lako kuvaju. Krompir ne sme da ima tvrdo meso. Sorte za salate treba da se teško raskuvavaju.
Stočne sorte treba da budu što rodnije i bogatije belančevinama.
Industrijske sorte treba da sadrže mnogo skroba, a malo vode i drugih materija. Dobrom sirovinom smatra se krompir s više od 18 odsto skroba.
Univerzalne sorte treba da se odlikuju osobinama dve grupe sorti i da se mogu upotrebiti na dva načina.
Najrasprostranjenije rane sorte su: „rani ruževac“, „saskija“, „sirtema“, „vesna“ i „dragačevka“; srednjorane: „bintje“, „urgenta11, „jelica“, „cvetnik“, „igor“ i „dobrin“; srednjokasne: „dezire“, „mažestik“, „matjaž“ i „kenebek“; kasne: „kapela“ i „voran“.
„Rani ruževac“ je veoma stara američka sorta, u nas poznata kao „futoški krompir“. Krtole su dugulјaste, svetloružičaste pokožice, plitkih okaca s „obrvom“ i belog mesa. Daje osrednji prinos. Odličnog je kvaliteta za jelo. Podesna je za naklijavanje i ranu proizvodnju.
Neotporna je prema raku, osetlјiva na plamenjaču, uvelost lišća i krastavost. Ranije se u nas više gajila.
„Bintje“ je stara holandska stona sorta (sl. 50). Krtole su dugulјasto-ovalne, svetložute pokožice, plitkih okaca i svetložutog mesa. Lako se čuvaju. Rodna je i odličnog kvaliteta za jelo. Gaji se u svim našim krajevima.
Neotporna je prema raku i vrlo osetlјiva na plamenjaču. Osetlјiva je na neke viruse, a prema nekima je otporna.
„Urgenta“ je novija holandska stona sorta. Daje dobar prinos. Sadrži osrednji procenat skroba i odličnog je kvaliteta za jelo. Krtole su dugulјasto-ovalne, svetlocrvene pokožice, plitkih okaca i svetložutog mesa. Stvara osrednji broj krtola. Relativno dobro podnosi sušu.
Otporna je prema raku, slabo osetlјiva na plamenjaču, osrednje osetlјiva na viroze.
„Igor“ je domaća stona sorta, dugulјasto-ovalnih, splјoštenih krtola, svetložute pokožice, plitkih okaca i belog
VI Hmelj
1) Privredni značaj
Hmelј se gaji radi šišarica − neoplođenih ženskih cvasti, koje se najviše koriste u industriji piva. Iako zauzima samo neznatan deo obradivih površina naše zemlјe, ova industrijska bilјka je ipak vrlo interesantna sa stanovišta obezbeđenja sirovine za pivarstvo i mogućnosti izvoza. Šišarice hmelјa su nezamenlјivi izvor sastojaka koji daju pivu specifičan gorak ukus i prijatnu aromu. Samo neznatan deo se koristi u farmaceutskoj industriji.
Sl. 59. Hmelј se najviše gaji u Sloveniji i Vojvodini
Izostavljeno iz prikaza
Upravo zbog ovih određenih zahteva, hmelј se širio dosta regionalno, tako da su stvorene relativno uske hmelјarske oblasti. U nas se gaji na oko 2.200 hektara u Sloveniji, a u Vojvodini zauzima oko 800 hektara na društvenom i oko 200 hektara na privatnom posedu (sl. 59).
2) Opis bilјke
Hmelј je višegodišnja (20-25-godišnja) dvodoma bilјka, koja svake godine daje novo nadzemno stablo. Razlikuju se podzemni i nadzemni delovi hmelјa.
Podzemni delovi su: trajni korenov sistem, glava čokota, zadeblјani deo jednogodišnjeg stabla, adventivni korenovi i horizontalni izdanci ili „vukovi“.
Trajni korenov sistem se razvija ispod glave čokota. Na njemu se razlikuje od šest do 12 glavnih korenova, koji se često spuštaju u dubinu od četiri do osam metara (sl. 60). Veći deo korenovog sistema se razvija do 60 santimetara dubine.
Sl. 60. Čokot hmelјa s korenovim sistemom kojeg čine od šest do 12 glavnih korenova
Izostavljeno iz prikaza
Na glavi čokota se nalazi mnogo okaca iz kojih izbijaju izdanci svake godine posle rezidbe (sl. 61). Deo izdanaka raste uspravno, a manji broj vodoravno, ispod površine zemlјišta. Od njih se stvaraju „vukovi“, koji su, slično kao stablo, izdelјeni na članke i po tome se razlikuju od korenova. Uklanjaju se rezidbom.
Sl. 61. Preseci delova čokota hmelјa od mlađih do starijih
Izostavljeno iz prikaza
Sl. 62. Zaperci hmelјa rastu u pazuhu lista i mogu biti prvog, drugog i trećeg reda
Izostavljeno iz prikaza
Iz glave čokota svake godine potera od 10 do 12 izdanaka, zavisno od načina rezidbe, od kojih se, po pravilu, ostavlјaju dva ili tri, sem ako se radi o specijalnom načinu gajenja.
Kad stablo dostigne oko metar i po, donji deo se redovno zagrće zemlјom. Zgrnuti deo stabla odeblјava i na njemu se počinju stvarati jednogodišnji površinski korenovi. Rasprostiru se horizontalno u oraničnom sloju, do 60 santimetara u prečniku i do 15 santimetara dubine. Uloga im se završava u prvoj godini, jer se u proleće, prilikom rezidbe, odstranjuju zajedno sa zadeblјanim delom jednogodišnjeg stabla.
Nadzemni deo hmelјa se sastoji od jednogodišnjeg stabla, lišća, zaperaka i šišarica.
Jednogodišnje stablo je povijušno, člankovito, šestougaono, s malјama na ivicama u vidu malih kvaka, kojima se hvata za oslonac. Izraste od osam do 12 metara. Na svakom članku stabla nalazi se par naspramnih listova. Iz pazuha listova izbijaju zaperci prvog reda (sl. 62), a iz njih zaperci drugog i trećeg reda. Na zapercima se pojavlјuju šišarice.
Sl. 63. Lupulin iz šišarica hmelјa daje specifičan ukus pivu
Izostavljeno iz prikaza
Šišarica hmelјa je cvast ženskih bilјaka (sl. 63). Sastavlјena je od petelјke, centralnog kolenastog vretena i cvetnih listića. Oblik i veličina šišarica pojedinih sorti su različiti. Mogu biti valјkaste, loptaste, konične i ovalne.
S unutrašnje strane cvetnih listića, na njihovom donjem delu, a i u tkivu, pred tehnološku zrelost se stvara žuti prah. U ovom prahu je lupulin koji pivu daje specifičnu aromu i gorak ukus, bistri ga i konzervira.
3) Sorte
Sorte hmelјa se, prema poreklu, dele u dve grupe: sorte srednjoevropskog porekla, plemenite i aromatične, i sorte engleskog porekla, koje su gorke.
Sorte srednjoevropskog porekla dele se na žatečke i halertauske crvenjake. Poznatije sorte su: „žatečki“, „hallertau splat“, „jura“ i druge.
Sorte engleskog porekla dele se na golding sorte tipa ,,fuggle“ i nove hibride: „northern brewer“, „bullion hop“, ,,brewers gold“.
U Jugoslaviji su ce ranije gajile samo dve sorte: u Sloveniji „golding“ i u Vojvodini „bački hmelј“. Kasnije, masovnom selekcijom, u Sloveniji su stvorene tzv. A i B sorte.
Najzastuplјenija sorta hemlјa u Sloveniji je „savinski golding“. Gaji se na oko 50 odsto površina u ovoj republici. Spada u grupu plemenitih, aromatičnih sorti. U Institutu za hmelјarstvo i pivarstvo u Žalecu stvorene su sorte „aurora“, „atlas“, „apolon“ i „ahil“ iz „A“ serije i „bobek“, „buket“ i „blisk“ iz „B“ programa oplemenjivanja hmelјa u ovoj hmelјarskoj oblasti. Ove nove sorte odlikuju se povećanim sadržajem alfa-kiselina i većom otpornošću na bolesti, naročito plamenjaču. Najviše se širi sorta „aurora“, koja ima i najveći potencijal rodnosti i najbolјe kvalitativne osobine. U redovnoj proizvodnji rađa preko dve tone suvog hmelјa po hektaru. Sadržaj humulona je 8-10 procenata.
U Vojvodini su stvorene sorte: „dunav“, „neoplanta“ i „vojvodina“. Pored pomenutih, u našoj zemlјi se na manjim površinama gaji i ,,brewers gold“.
„Bačka“ je nastala od više srednjoevropskih sorti i tipova uvezenih iz Čehoslovačke i Nemačke. Duže je vegetacije, 150 do 155 dana. Period cvetanja u ekološkim uslovima Vojvodine pada između 10. i 22. jula, a punog cvetanja najčešće od 15. do 18. jula. Period najpovolјnije tehnološke zrelosti je od 25. avgusta do 10. septembra. Ima dobre biološke osobine: veliku bujnost i potencijal rodnosti. Ali, nedovolјno je otporna na plamenjaču. Spada u red najrodnijih sorti u Evropi: i do tri tone šišarica po hektaru.
„Neoplanta“ je srednjorana sorta, vegatacionog perioda od 130 do 140 dana. Zahteva kasniju rezidbu. Prosečan prinos je od dve do 2,8 tona šišarica po hektaru. Otpornija je na plamenjaču od „bačke“, ali je osetlјiva na pepelnicu. Ima ravnomeran raspored bilјne mase i šišarke po celoj dužini stabla, pa je pogodna za berbu mašinama.
„Vojvodina“ spada u srednjorane sorte, dužina vegetacije je od 135 do 140 dana. Takođe zahteva kasniju rezidbu. Optimalna tehnološka zrelost počinje sedam-osam dana ranije nego u sorte „bačka“. Prinos se kreće od 1,7 do tri tone šišarica po hektaru. Otpornija je na plamenjaču od „bačke“.
,,Brewers gold“ se gaji u Jugoslaviji od 1969. na relativno velikim površinama. Poreklom je iz Velike Britanije, a kod nas je doneta iz Belgije. To je kasna sorta, dužina vegetacionog perioda je od 155 do 160 dana. Bujna je i dobro podnosi berbu mašinama. Ima velik potencijal rodnosti − čak 3,6 tona šišarica po hektaru. U nas se gaji kao stabilizator prinosa, iako je manje kvalitetna od „bačke“ i ostalih domaćih sorti.
4) Uslovi uspevanja
U toku vegetacionog perioda hmelј ima određene zahteve prema uslovima sredine. Promena tih uslova izvan optimalnih vrednosti prouzrokuje i promene u prinosu i kvalitetu šišarica.